Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

2) битрен, resono, murmuro, н. п. кад се из далека чује пуцњава топова. гудњава, f. 1) ber Zon ber (jerbijchen) roßbärenen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schall 3. 23. entfernter Ranonen: стоји гудњава то

пова.

гудура, f. ein enges unb tiefes Thal, vallis angusta.

гуђење, п. баз Beigen, cantus fidium.

губерњача, f. Hrt Ropfbebedung ber Srauen, vittae гуђети, гудим, (јуж.) vide гудјети.
genus: Ђевојкама капе губерњаче
губитак, тка, n. ber Berlujt, jactura.
губити, бим, v. impf. 1) berlieren, perdo [cf. за-
раривати, тратити]. - 2) binrichten lafjen, in-
terficio.

губити се, бим сe, v. r. impf. 1) fich perlieren,
perdi. 2) mager werben, macresco: губи се
човјек у лицу.

[ocr errors]

губица, f. ber Zheil без Zhiergeichtes, an бет біе
Nase und der Mund befindlich, os animalium,
nempe bovis, equi, ovis, caprae, canis: По-
гледај му на губицу, па га води на муз-
лицу. [cf. 2 киша, њушка (шуњка), рило, ри-
лица 2, сурла, турин, ћуша; губац].
губичина, f. augm. v. губица.
губљење, п. 1) баз Berlieren, perditio. [cf. за-
раривање, траћење]. 2) das Hinrichten,
trucidatio.

[ocr errors]

губо, m. vide губавац.
губодушница, f. каже се као у шали за ду-
Kaт, scherzhafte Benennung eines Dukaten, aureus
(q. d. animam perdens).
гувернадур, гувернадура, m. (у примор.) ber
Suverneur, gubernator: Тад се диже гувер-
надур Вуко

гувити се, ви ми се, v. impf. efeln, nauseare:

гужва, f. 1) lechte aus jhlanten Reifern, vimen.
- 2) гужва орачица. cf. [vide] орачица.
гужвање, п. баз Bertniđen (beš Rleibes), compli-
catio. [cf. гужвељање].
гужвара, f. vide гужвача.

гужвати, вам, v. impf. Salten bringen in ein leib,
e3 serfniden, plicas inferre vesti. [cf. гужве-
љати].

гужвача, f. т. ј. пита, ber Štrubel (eine Speife
von gewifeltem Teig), cibi genus. [cf. гужвара,
повитица, савијача 1].
гужвељање, n. vide гужвање.
гужвељати, љам, vide гужвати.
гужвица, f. dim. v. гужва.

гужење, п. баз Rriechen, 3. B. ber Rinser, jo бар
der Hintere oben erscheint, reptatio, ut podex
appareat.

гуз, m. ber interbađen, clunis [cf. месна]: пре-
меће се с гуза на гуз (кад се хоће за кога
Да каже да не ради ништа, него да живи
сједећи беспослен).

гуза, f. hyp. v. гузица. cf. језа [1].
гузат, а, о, mit großen Minterbađen, clunibus mag-
nis praeditus. [cf. пркнаст].

гузити се, гӳзим се, v. r. impf. fih büden, ba
der Hintere oben erscheint, monstrare clunes.

гуви ми се, хоћу да бљујем. [vide] стужи гузица, f. [1)] ber Wfter, podex [vide задњица 1.

вати се, cf. грстити се.

гувно, m. vide гумно.

баз

гугут, m. baš Sirren, gemitus (columbarum) [cf.

гук, гука 1]: Од гугута твоји голубова
гугута, f. (у Барањи) vide кукута.
гугутање, п. баѕ Sirren, gemitus (columbarum).
гугутати, гўгућем, v. impf. girren, gemo. cf.
[vide] гукати [1].

гугутка, f. (у Србији) vide кумрија 1.
гуда, f. (у Дубр.) vide крмача [1].
гудало, n. ber Sibelbogen, plectrum (?) [cf. ry-
дило]: Ни гуди ни гудала вади ! jei ftill |
(fange nichts an); — — гусле јаворове, И
гудало од јадиковине

гудач, гудача, m. ber Geiger, citharoedus. [cf.
егедуш].

гудети, дим, (ист.) vide гудјети.
гудило, п. (у Сријему) vide гудало.
гудин, гудина, m. (у Дубр.) vide прасе.
гудинић, m. dim. v. гудин.

гудити, (зап.) гудим, v. impf. 1) geigen, fidi-
гудјети, (јуж.) bus cano: Ни гуди, ни гудала
вади; Како који слијепи, све горе гуди.

- 2) vide тушика].
гузичетина,
гузичина,

f. augm. v. гузица.

гузичица, f. dim. v. гузица.

гузни, на, но, н. п. кост, waš zu ben Sinterba den gehört, clunium.

гузно пријево, n. ber Matbarm, intestinum rec-
tum. [cf. чмар].

гузобоља, f. н. п. да ја дангубим (или плаћам)
за туђу гузобољу, т. ј. у чему ја ни мало
нијесам крив нити ме се тиче.
гузоња, m. Großard), ampli podicis.
гуја, f. 1) bie dhlange, serpens. cf. [vide] змија.
Срби приповиједају да се гуја звала краса
и да је имала ноге док није Јеву била пре-
варила (а једни кажу: први пут човјека
ујела), па је онда Бог проклео, те јој не-
стало ногу и стала се вући на трбуху. Једни
пак мисле да она и сад има ноге, па их
крије, и да би их показала кад би се жива
у процијепу припекла к ватри, али ко би их
видио, одмах би умро. Која се гуја види по-
слије јесењега Крстова дне, за ону се каже
да је ујела какво чељаде, па је земља не

[blocks in formation]

гујана, f. (у Лици) vide гујавица (глиста). гујина, f. augm. v. гуја.

гујињи, ња, ње, hlangen, serpentum.

гујић, m. eine fleine Ehlange, parvus serpens.
губ, m. vide гугут: Сви голуби гуком гукаху
гука, f. 1) баз Sirren ber Zaube, gemitus colum-
bae [vide гугут]. 2) Auswuchs am Leibe,
gibbus. [cf. гута 1, чврљуга, чворуга, чвор 3]. |
3) гука труда, злата, ber lumpen, massa.
гукање, п. 1) baš Sirren, gemitus. 2) баз
Raunen, murmuratio.
гукање, n. vide грудање.

[ocr errors]

гукати, гучём, v. impf. 1) girren, gemo. [cf. гргутати, гугутати]. 2) raunen (einanber in die Ohren), in aurem dico, murmuro: нешто људи гучу.

гукати се, кам се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide грудати се.

гукнути, гукнём, v. pf. 1) girren, ingemo.

2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem. гулидба, f. bіе Musjhälung (beš Rufurus), decorticatio. cf. [vide] комидба. гулити, гулим, v. impf. 1) фінбеп, pellem detrahere. [cf. дерати 2]. 2) ausschälen (den Ruturus), decortico [vide комити 1]. 3) abrinben (ben Baum), decortico. - 4) (у Дубр.) н. п. траву, vide чупати: Гуле браде, а о јаду раде, Е не знаду што ће и како ће

-

[ocr errors]

5) jaufen, poto: шта гулиш толику водурину? [- 6) vide глобити; види s. v. смудити 2]. гулити се, гулим се, v. r. impf. plärren, plorare [vide дерати се 1]: шта се гулиш? гулиш? (каже мати дјетету кад много плаче).

гўлозан, зна, зно, (у прим.) gefräßig, gulosus [cf.

прождрљив]: гулозан као бређа жена. гуљење, п. 1) баз $inben, detractio pellis. 2) Ausschälen, Abrinden, decorticatio. vide чупање. дерање 3].

3)

гунгула [*], f. ber Zumult, баз Betöje, vocife

ratio.

гундељ, m. (у Херц.) ber Maifäfer, scarabaeus melolonta [melolontha vulgaris L.]. cf. [гундо, поп зук,] поп златар, златни поп, кокица [3]. гундо, m. (у Херц.) vide гундељ: Пани, гундо,

падоше ти гаће

гўндорење, п. баз unbeutliche Daђerjummen, cantillatio. [cf. дундорење].

гундорити, рим, v. impf. unverftänslidh baђerfum= men, cantillo. [cf. дундорити].

гунтураћ, гунтураћа, т. болест у коња кад им иде гној на нос [біе Hoßfranfheit, maleus, maliasmus. cf. сакагија].

гўнути, нём, v. pf. einen Shlud thun, devoro.
гуњ, гуња, m. eine Wet Dberfleib, pallii genus.
У Србији је гуњ од црна сукна или (ку-
повни) од крие, која се доноси из Пазар-
џика, и понајвише је с рукавима и дугачак
до ниже кољена; а има, особито по варо-
шима, и краткијех гуњева до појаса; а има
их без рукава и дугачкијех (као н. п. у
нахији Рудничкој) и краткијех (особито у
Босни доље поред Дрине на женама и дје-
војкама). У Црној гори зове се гуњ и бје-
лача тијесна и дуга до више кољена сук-
нена бијела хаљина с рукавима, која се у
Брдима зове гуњина [2], а у Србији хаљина
[(аљина)1]. У Србији се гуњ облачи сврх
свијех осталијех хаљина, и за то се по њему
не опасује, а у Црној гори и по осталијем
онамо крајевима највише се облачи сврх ко-
шуље, и по њему се опасује. За то су у гу-
њева у Србији рукави много пространији.
[cf. биљача, бјелача, гуњац, 2 модрина, ха-
лак (аљак), хаљинац (аљинац), хаљка (аљка)].
гўња, f. bie Duitte, malum cydonium [cydonia

гўњац, њца, m. vide гуњ.
vulgaris Pers.]. cf. дуња [1, мркатуња], туња.

гунђање, п. баз Murren, murmuratio. [vide мрм-
лање].

гунђати, ам, v. impf. murren, murmuro. cf.

[vide] мрмлати.

гўњина, f. 1) augm. v. гуњ. 2) (у Бјело-
павл.) сукнена бијела хаљина
4) das Plärren, ploratio [vide
с рукавима
(и женска и мушка). [vide] гуњ,
cf. ха-

гумање, n. gierige Sreffen, voratio.
гумати, мам, v. impf. јести нагло, gierig freffen,

voro.

љина.

гуњић, m. dim. v. гуњ. [cf. гуњче].
гуњица, f. некака трава [снизак шиб, расте
по високим брдима], Xrt flanze, herbae ge-
nus [cotoneaster L.].

гумно [гувно], n. bie Dre[tenne, area. У Црној
гори и онуда по приморју гумна су постав-
љена и околомаћена каменом. Онамо се по-
највише на гумнима и игра (јер су многе
куће по таковој врлети, да ваља тражити | гуњче, чета, п. vide гуњић.
мјесто гдје се може играти), а и људи по гўра, f. vide грба.
коломату њиховоме сједе и договарају се
за различне ствари. Међу оне ствари које
дјевојци не могу припасти броји се онамо
и гумно. Играх се златном јабуком По пољу
по мједеноме, По гумну по сребрноме

гуњски, ка, ко, н. п. крпа, ein гуњ-zeug, pallio
conficiendo.

гурабија, * f. мали колачић од меда и брашна, који се обично и на пут носе, Wrt Donigfu=

en, placentulae genus: Шећер с мора, смокве из Мостара, Гурабије на сунцу пе

чене

гурав, а, о, böderig, gefrümmt, gibbosus, incurvus [vide грбав 1]: Гураво прасе све поље опасе (срп).

гурање, п. баз Stoßen, trusio.

гурати, гўрам, v. impf. ftoßen, trudo. [cf. ривати, тискати 2, турати 2].

гурати се, гўрам се, v. r. impf. ftoßen, trudo: не гурај се. Гурбет, *

m. der nomadische Zigen

cus.

aufhalten, latronum: Да је ово гора гусар

љива

гусён, сf. пипавица.

гусеница, f. (ист.) vide гусјеница. гусеничав, а, о, (ист.) vide гусјеничав. гусиница, f. (зап.) vide гусјеница. гусиничав, а, о, (зап.) vide гусеничав. Гусињанин, m. (pl. Гусињани) човјек из Гу

сиња.

Гурбеташ, гурбеташа ner, Zingarus nomadi- Гусиње, m. мјесто у јужној [Старој] Србији:
Гурбетин,
Од Гусиња града бијелога —
Гурбетка, f. потабіфе Bigeunerin, Zingara nо-гусињски, ка, ко, von Гусиње.
madica.

гурбетски, ка, ко, потабі, wie bie Bienner, vagus more Zingarorum.

Гурбечад, f. (coll.) junge nomabije Sigeuner, juventus zingarica nomas.

Гурбече, чета, п. ein junger Romabe, zingarus vagus juvenis.

гусјеница, f. (јуж.) біе Каире, eruca. гусјеничав, а, о, п. п. воће, voll Haupen, erucis plenus.

гуска, f. (pl. gen. гўсӑка) 1) bіе San3, anser 2) eine große längliche Semmel, pa

femina.

-

nis genus.

гуслање, п. баš Seigen, cantus fidium. гурёње, п. баз Bujammenzieђen, 3. 3. vor Rälte, гўслати, лам, v. impf. geigen, fidibus cano. contractio prae frigore.

гуриврећа, f.

тусле, гусала, f. pl. bіe (jerbifhe) Beige, fides: Гуд'те, гусле, Милошу за душу! - Што су моје гусле одвугнуле

гуслице, f. pl. dim. v. гусле: Садељајте гуслице! Од сувога јавора

гурикало, m. [онај што гуриче, прасац ?].
гурикање, n. vide гуритање.
гурикати, гўричём, vide гуритати.
гўримицё, н. п. ударно га гуримице, т. ј.
нувши, даб іђm einen Stoß, trudendo.
гурит, м. глас прасећи, баз Grungen, grunnitus.
гуритање, п. баз Srunjen, grunnitus. [cf. гури- |1.
кање].

гур-|гусомача, f. (у Ц. г.) некака трава, која расте по барама, и једе се уз гладне године, rt Pflanze, herbae genus.

гуритати, гўричём [-һем?], v. impf. grungen,

grunnio, cf. гурикати: гуричу прасци. гўрити се, рим ce, v. r. impf. fich zujammenziehen (3. 3. vor Rälte), contrahi. [cf. грчити се 1]. гуритнути, гўритнём, v. pf. grungen, grunnio. гуркање, n. dim. v. гурање. гўркати, кам, dim. v. гурати. гўркати се, кам се, dim. v. гурати се. гурнути, нём, v. pf. anftoßen, offendo. гуро, m. (verätlich) т. ј. који је гурав, ber Höckerige, gibbosus.

ryc! ein Laut die Gänse wegzujagen, sonus abigendis anseribus. [cf. важ, 2 кот].

гўст, густа, то, (густі, та, то, comp. гўшѣй) 1) н. п. јело, bid (von ölüffigfeiten), densus. [cf. тврд 4]. 2) н. п. шума, т. ј. честа, t, densus [vide 2 чест]. - 3) (у Далм.) vide [2] чест (н. п. густо платно). 4) кад дође до густа, т. ј. кад дође до невоље, aufs äußerste, ubi res agitur.

2. ryer, m. (y Дyбp.) der Gusto, Geschmack, gustus [vide 2 кус 2]: Когођ има густа има и дизгуста.

[густијерна, f. vide студенац; види s. v. почуо].

густина, f. біe Diđe, sie Dichtheit, densitas, soliditas.

густица, f. у загонеци.

1.гýса, f. hyp. v. гуска (особито кад вабе | густиш, густиша, m. ein bichte Ding, res (cibus) гуске: гуса, гуса, гуса!).

2.гуса, f. vide [хајдук 1] гусар: Устан' се, Маре душице, Овудар гуса пролази.

гусак, ска, т. ber Sanjer, anser mas. [cf. ryсан].

гусан, гусана, m. (у Славонији) vide гусак. гусар [усар, усарин], m. (у Боци) [cf. 2 гуса] 1) ber Häuber, latro, cf. [vide] хајдук [1]: Соколу долазе из горе гусари Коња водим да ти га напојим, А сокола да ме раз

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

говара, Бритку сабљу, бојим се гусара, А гутање, п. баз Єфuđen, devoratio.

гусара око воде ладне 2) гусари од гутати, там, v. impf. olingen, devoro. [cf. ждемора, біе Éceräuber, pirata.

рати 1].

гусарина, f. (у Боци) біе Geeräuberei, piratica: | гўтљај, m. ber © lud, haustus.

отишао у гусарину.

гусарљив, а, о, н. п. гора, 100 fih bie Häuber

rýro, m. Einer der mit Auswüchsen behaftet ist, excrescentiis affectus.

гутољење, п. баз Berbergen unter bem Reibe, ab- гушан, гушана, m. т. ј. голуб, біе &ropftaube, sconsio. [cf. гучење]. ber Rröpfer, columba gutturosa Linn. гутољити, љим, v. impf. савијати што у гуку, | гушење, п. баз Érjtiđen, suffocatio.

давити].

или под скут, an feinem Reibe etmas verbergen, гушити, гўшим, v. impf. erftiđen, suffocor. [vide jo daß dadurch eine ryka entsteht, in sinum condo. cf. гучити. гуцање, п. баз Dinunterichlingen, devoratio, deglutitio.

гўцати, цам, v. impf. binunterchlingen, devoro: да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало, jagte bie Bigeunerin, als man ihr vermies, баß e die Butter, die man ihr, um die gesprungenen Lippen zu heilen, gegeben, hinunter geschlungen. гуцнути, нём, v. pf. binunterjolingen, devoro. Гучево, п. ein Sebirge am rechten Ufer ber Дрина, ober Лозница.

гучење, n. vide гутољење. гучити, чим, vide гутољити.

гуџа, f. (у Шумад.) vide крмача [2], cf. буџа 2.
гуџање, n. vide буџање.

гупати се, гўџам се, vide буџати се.
1. гўша, f. 1) ber Rropf ber Bögel, guttur.

2)

der Kropf der Menschen, struma. 3) die Kehle, jugulum: ухватио га за гушу. cf. [vide] грло[1]. 2. гуша, f. 1) гушава жена, біе Яropfige, strumosa. 2) (ист.) vide гушо.

гушав, а, о, fropfig, strumosus.

гўшица, f. dim. v. [1] гўша.

гушо, m. (јуж.) ber &ropfige, strumosus. [cf.
2 гуша 2].
гўшта,

гуштара, (у Сријему)

f. vide честа.

гўштёр, гўштера, m. (gen. pl. гуштера) 1) біе Gibere, lacerta [L. cf. гуштерица]: Кога су гује клале и гуштера се боји. 2) (у Ц. г.) vide зелембаћ.

3) (y II. r.) die Muskel, 4) (у Ц. г.)

musculus [vide рибић 2]. гвожђе у ножа међу камзама. гўштерица, f. (у Ц. г.) біе Gibere, lacerta, cf.

[vide] гуштер [1]: Кога је змија клала и од гуштерица га је страх.

гушчак, гушчака, m. (у Сријему) ber Sänjetall,

cella anserum. [vide кочина 2] cf. кочак. гўшчар, т. 1) ber Sänjehirt, custos anserum.

2) тако се у шали зове (у Сријему) муж док му жени не прође четрдесет дана послије порођаја.

гўшче, чета, n. baš Sänßlein, anserculus. гўшчевина, f. Sänjefoth, stercus anserum.

Гўшавац, авца, m. извор код Лознице (на ли- | гушчетина, f. augm. v. гуска.

[blocks in formation]

[6) vide 2 e 2.]

[ocr errors]

ja, ita, cf. [2] jа [1, 2 еја]: да да; да како; да Богме, allerbings, freilich, omnimo, utique. 9) als ußruf ber Bermunberung: да чудно ти га превари! да лијепа ти је, јади је убили !

не би Лазо на Косову погинуо; Да бих знао дабар, бра, m. ber Biber, castor [fiber L.]. и на кози орати; Да зна мушка глава Што | Дабижив, m. Танnšname, nomen viri. ј одољан трава 3) Дабо, m. 1) Mannšname, nomen viri. wünens, optative: Да си жив и здрав! би хроми дабо, ber binfenbe Zeufel, diabolus claumögest leben und gesund sein! vivas et valeas! dus. [cf. ђаво].

одатле.

[ocr errors]

2)

Дабрина, f. у Хрватској с Турске стране село

и у њему зидине.

Да Бог наспори! Да Бог не украги! да
си поштен! да ви чујем здравље! 4)
gebietenb und verbietenb: одмах да идеш кући; дава, * f. vide тужба.
сад да платиш човјеку што си му ду-
жан; да се нијеси макао
fragens, interrog.: да нијеси што изгубио ?
Да није Турчин под капом ? 6) бени,
ergo: да ко си? да како је кад није тако?
Да шта је кад није то? 7) да ако, ја,
- ita si [cf. хелбетена (елбетена),
шат]: да ако удари киша, eß wirs vielleicht

wenn

5) давалац, ваоца, m. ber Seber, dator, cf. [1 даша, давало;] давач: Бог је стари давалац. давало, m. ber Beber, dator [cf. давалац]. Кад које дијете да што другоме, па опет узме натраг, онда му дјеца говоре или пјевају: Давало узимало, С кокошима спавало, Ко

коши га литале

doch regnen (man wünscht daß es regne), дa дáвâше, n. das Geben, datio.

ако не удари киша, es wirs vielleicht boh nicht | давати, дајем (дајем, по југоз. кр. и давам), regnen (man wünscht daß es nicht regne). 8)

v. impf. geben, do,

ВУКОВ РЈЕЧНИК

8

давач, давача, m. ber Seber, dator: ја знам дайјнски, ка, ко, vide дахијнски.
каки смо ми давачи. cf. [vide] давалац. дайјски, ка, ко, vide дахијски.
Давид, m. Davis, David.
дайлук, m. vide дахилук.

[ocr errors]

давија, * f. vide дава (тужба): С том дави- дайре,* f. pl. ( Wrt Zamburins, Cajtagnette, tymјом у цара пођоше Дайрета, * n. pl. pani genus. давијање, п. (у Ц. г.) баз Hechten, contentio. | данџа,* m. vide ујак: Но даџа, Рњетина cf. [vide] правдање [2]. Myjo

давијати се, јам се, v. r. impf. (у Ц. г.) red |дајана,* adv. држи се! не дај! balte bi! sis ten, contendere: давијамо се, давијам се с њим. [vide] прети се, cf. судити се, прав

дати се.

давина, f. vide дафина.

forti animo: Дајана, Мујо, дајана! дајка, f. у Сријему гдјекоји зову матер тако. дајко, т. һур. о. даиџа: На дајка се напудајо, / ћио свога Но се мислим оженити, дајо

Дака, f. 1) hyp. о. Дамјанка: Онда Јова Даки говорио 2) (ист.) vide Дако.

давиново зрно, n. vide дафиново зрно.
давити, давим, v. impf. würgen, jugulo. [cf.
гушити, душити].
давити се, давим се, v. r. impf. erftiđen, suffo- [дакако, vide него не.]
cor: полако, немој се давити (кад ко нагло | дакле, /

једе).

Даклем,

aljo, baber, ergo. [cf. инди].

дављење, п. [cf. душење] 1) баз Bürgen, jugu- |Дако, m. hyp. v. Давид инб Дамјан. [cf. Дака 2].

[ocr errors]

2) das Ersticken, suffocatio.

дактање, n. vide дахтање.
дактати, дакћем, vide дахтати.

далак,* далка, m. bіе Milzverhärtung, splenis
induratio.

далеко, weit, longe, comp. даље.
Далетина пећина, f. више Доброте пећина у

latio. давнашњи, ња, ње, von lange her, vetus. давнина, f. (у Дубр.) frühere, ehemalige Beit, antiquitas: од давнина, vor liters, ehemals, von alten Seiten ber, antiquitus. [cf. старина 1]. давно [дамно], lange her, diu. давори! interj. 1) еј! н. п. давори старости, Давори! давори пуста црна горице! доста ти сам по теби војевао! Ој давори, ти Косово равно - Давор лице! Давор бриго моја Давор Шаро, давор добро моје дали? 1) ob, num ? [cf. оли 2]: дали ће доћи? 2) почекај! н. п. давори, Божо, давори! Дали је тако? 2) (по запад. кр.) fonbern, ухватићу ја тебе (мати говори дјетету, кад verum. [vide већ 2] cf. него. што скриви на утече): Ал' давори, Јанково | Далмација, f. Dalmatien, Dalmatia.

копиле

коју кажу да је ишло много људи али јој до краја нико није долазио: гдјекоји приповиједају да је некад утекло у њу свињче из изишло негдје чак у Херцеговини.

Далматинац, нца, m. Dalmatiner, Dalmata.

даворије, f. pl. allerlei Mufit zujammen, concen-| Далматинка, f. Dalmatinerin, Dalmata.
tus: Ударише ситне даворије
давуџија, * m. ber Rläger, accusator. [vide парац].
дада, f. Мата! mater. [vide мајка].
дадија[*], f. баз Rinòämäòфен, bie Rinósfrau, an-
дадиља, ( cilla curans parvulos. cf. баба [3].
дажд, дажда, m. (по југоз. кр.) ber Regen, plu-

via, cf. [година 3, 1] киша, дажда: Дажд
находи, тебе корјен расте Од куд вама
љетни дажд находи

Далматински, ка, ко, balmatini, dalmaticus. даљ, f. bіе Ferne, longinguitas. [cf. даљина]. даљан, m. (у Ц. г.) преграда какве воде дирецима, између којијех се намјесте мреже те се хвата риба. Такови су даљани код Скадра гдје Бојана истјече из језера. Wrt Zaun zum Fischfange, sepimentum capiendis piscibus. cf. суп, гарда.

[даље, comp. v. далеко. cf. диље.]

даљина, f. bіе 2Beite, Entfernung, longitudo. [cf. даљ].

дажда, f. (ст.) vide дажд: Три дажде, три | [даљи, а, е, comp. v. далек, weiterer, entfernterer, љетне кише (у приповијеци); Да не падне longior; види s. v. кошић.] Дажда из облака, Плаа дажда нити роса тија даждевица, f. (у Сарајеву) кишна вода, Неgenmaffer, aqua pluvialis. cf. диждевица, киш

ница.

даљни, на, но, entfernt, remotus.

дамбулхана, * f. türfifhe Mufif: Чауш виче, дамбулхана риче

даждив, а, о, (у Дубр.) regnerijd, pluviosus. | дамижана, f. (у Дубр.) буча оплетена пру

cf. [vide] кишовит.

бро, даждиц Косовијем

даждиц, даждица, m. dim. v. дажд: Није, по

hидем, Art größerer mit Ruthen umgeflochtener Flasche, lagena major virgulis implexa. Дамјан [Дамљан], m. Damian, Damianus.

даждјети, ди, ѵ. impf. (у Дубр.) regnen, pluere. | Дамјанка [Дамљанка], f. Sranenname, nomen cf. [кишити, кишјети, шишуљати,] шишити.

[дажђење, n. verbal. v. даждјети; види 5. ѵ. шишење. cf. шишуљање].

дажђети, даждӣ, [јуж.] vide даждјети. даија, * m. vide дахија.

feminae.

Дам.љан, m. vide Дамјан.

Дамљанка, f. vide Дамјанка.

дамно, adv. vide давно (mit allen bleitungen): Златка би се дамно преудала

« PreviousContinue »