Page images
PDF
EPUB

пова.

den, lepra corripi. 2) sich fragen (ichimpflich. 2) битрffallen, resono, murmuro, н. п. кад als wenn man ausjäßig wäre), fricari [cf. Apa се из далека чује пуцњава топова. пати се]: што се губаш?

гудњава, f. 1) Ser Tot ber (jerbijфen) ropbärenen тубац, гўпца, m. Sіе äuperjte epise Seg Borbers Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schall

theiles des Schiffs, extrema pars prorae. cf. 3. 3. entfernter Raпoпeit : стоји гу дњава то

губица. губер, т. покривач од вуне, као њебе, еіnе гўдура, f. ein engeg uns tieje Ebal, vallis an

grope Bettsette, stragulum. Губере жене саме gusta. чу код куће. [vidе бијељ].

rýhêbe, n. das Geigen, cantus fidium. губерњача, f. drt Ropjbеbеtung Ser frauent, vittae гѓђети, гўдим, (јуж.) vide гудјети. genus: Бевојкама капе губерњаче

rý#ba, f. 1) Flechte aus schlanken Reisern, vimen. губитак, тка, п. Ser Berlujt, jactura.

2) гужва орачица. cf. [vide] орачица. губити, бим, у. impf. 1) реrlieren, perdo [cf. за- гужвање, n. Sag 3erfnited (eg leibe8), compli

раривати, тратити). — 2) hinrichten lassen, in catio. [cf. гужвељање]. terficio.

гужвара, f. vіdе гужвача. губити се, бійм се, ч. r. impf. 1) fict perlieren, гужвати, вам, y. impf. Salten bringen in ein kleis,

perdi. - 2) mager werden, macresco: rybu ce es zerknicken, plicas inferre vesti. [cf. ry&Beчовјек у лицу.

љати]. гӯбица, f. Ser 3 beil Se3 3biergejiktеѕ, аn ѕеm Sie гужвача, f. т. ј. пита, беr Ctrusel (eine Speije

Nase und der Mund befindlich, os animalium, von gewickeltem Teig), cibi genus. [cf. rykBapa, nempe bovis, equi, ovis, caprae, canis: IIo повитица, савијача 1]. гледај му на губицу, па га води на муз- гужвљање, т. vіdе гужвање. лицу. [cf. 2 киша, њушка (шуњка), рило, ри- гужвё.љати, љам, vidе гужвати.

лица 2, сурла, турин, ћуша; губац]. гужвица, f. dim. p. гужва. гӯбичина, f. augm. p. губица.

гужење, т. баз Яriechen, 3. 3. Ser #inser, jо бар губљење, п. 1) ба 23erlieren, perditio. [cf. за

der Hintere oben erscheint, reptatio, ut podex раривање, траћење). 2) das Hinrichten, appareat. trucidatio.

гӯз, m. Ser фіntеrbаttеn, clunis [cf. месна): прегубо, т. vіdе губавац.

меће се с гуза на гуз (кад се хоће за кога губодушница, f. каке се као у шали за ду

да каже да не ради ништа, него да живи K at, scherzhafte Benennung eines Dukaten, aureus

сједећи беспocлeн). (q. d. animam perdens).

гуза, f. hyp. р. гузица. cf. језа [1]. гувернадур, гувернадўра, т. (у примор.) bеr гўзат, а, о, тit grоjеn Sіntеrbаttеn, ciunibus magSuperner, gubernator: Tад се диже гувер- гўзитн се, гўзим се, v. r. impf. jih butei, bаз

nis praeditus. [cf. првнаст]. на дур Вуко гўвити се, вії ми се, v. impf. elefii, паuѕеаrе: | гўзица, f. (1)] bеr liter, podex [vidе задњица 1.

der Hintere oben erscheint, monstrare clunes. се, да ) (

2) vidе тушика]. вати се, cf. трстити се.

гузичётина, гўвно, т. vіdе гумно. гугут, т. баз віrren, genitus (columbarum) [cf. гўзичица, f. dim. p. гузица.

гўзичина, гук, гука 1): Од гугута твоји голубова

гузни, на, но, н. п. кост, mag 3u Sen Pinterba. гугута, f. (у Бараньи) vide кукута.

den gehört, clunium. тугўтање, п. баз Birren, genitus (columbarum). гўзно цријево, n. ber 2Tajtsarm, intestinum rесгугутати, гў гӯем, у. impf. girren, gemo. cf.

tum. [cf. чмар]. [vide] гукати [1].

гузобоља, f. н. п. да ја дангубим (или плаћам) гугутка, f. (у Србији) vidе кумрија 1.

за ту у гузобољу, т. і. у чему ја ни мало гуда, f. (у Дубр.) vidе крмача [1].

нијесам крив нити ме се тиче. гўдало, n. Sеr іѕіbеlbogen, plectrum (?) [cf. гу- гӯзова, m. (roparjcb, ampli podicis.

дило]: Ни гуди ни гу дала вади ! jei jtill гӯja, f. 1) бie Cblange, serpens. cf. [vide) змија. (fange nichts an); гусле јаворове , и

Срби при повиједају да се гуја звала краса гу дало од јадиковине

и да је имала ноге док није Јеву била прегудач, гудача, m. Ser (Geiger, cіthаroedus. [cf.

варила (а једни кажу: први пут човјека егедуш].

ујела), па је онда Бог проклео, те јој негӯдети, дім, (ист.) vide гудјети.

стало ногу и стала се вући на трбуху. Једни гудило, т. (у Сријему) vide гудало.

пак мисле да ова и сад има ноге, па их гудин, гудіна, т. (у Дубр.) vide пpace.

крије, и да би их показала кад би се жива гудинић, m. dim. p. гудин.

у прoцијелу припекла к ватри, али ко би их гӯдити, (зап. ) гўдим, Ү. impf. 1) geigen, fidi Видно, одмах би умро. Која се гуја види погўдјети, (јуж.)j buѕ cano: Ни гуди, ни гудала слије јесењега Крстова дне, за ону се каже

вади; Како који слијели, све горе гуди. да је ујела какво чељаде, па је земља не

{ f. augm. p. гузица.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

нешто

прима у се. — Крије као гуја ноге; Пишти гунгула [*], f. Der Tumuft, баз веtije, vocife-
као гуја у процијепу; Гују за реп не би ratio.
извукао (тако је густа честа или трњак); гүндељ, m. (у Херц.) Ser 2aitäfer, scarabaeus
Превари се, уједе га гуја 2) (по зап. кр.) melolonta (melolontha vulgaris L.]. cf. [гундо,
vidе глиста.

поп зук,] поп златар, златни поп, кокица [3]. гўјавица, f. Ser Cpulmurt, Regenburnt, lumbri- гундо, m. (у Херц.) vide гундељ: Пани, гӯндо, cus. cf. [vide] глиста.

падоше ти гаће гўјана, f. (у Лици) vidе гујaвица (глиста). гундорење, п. Жаз индеutlike Dabеrjиттеп, canгујина, f. augm. p. гуја.

tillatio. [cf. дундорење). гујињи, ња, њe, Chlаngеп•, serpentum.

rịhopuri, piim, v. impf. unverständlich dabersumrýjuh, m. eine kleine Schlange, parvus serpens. теп, саntillo. [cf. дундорити). гӯБ, m, vidе гугут: Сви голуби гуком гукаху гўка, г. 1bas Birrеn bеr занье, genitis colum- гунтураһ, гунтуріва, т. болест у коња кад им

иде гној на нос [sie Rogfrantheit, maleus, mabae [vidе гугут]. 2) Auswuchs am Leibe,

liasmus. cf. сакагија). gibbus. [cf. гута 1, чврљуга, чворуга, чвор 31. гўнути, нём, v. pf. einen eblud thun, devoro.

3) гука труда, злата, Ser #luтреп, massa. гукање, п. 1) баg Sirren, gemitus. —

гӯњ, гүња, m. eine 24rt Obertlein, pallii genus. 2) баз

у Србији је гую од црна сукна или (куRaunen, murmuratio. гување, п. vіdе грудање.

повни) од крие , која се доноси из Пазар

цика, и понајвише је с рукавима и дугачак гувати, гӯчем, у. impf. 1) girren, gemo. [cf.

до ниже кољена ; а има, особито по варогргутати, гугутати]. — 2) raunet (einancer in die Dhren), in aurem dico, murmuro:

шима, и краткијех гуњева до појаса; а има

их без рукава и дугачкијех (као н. п. у људи гучу.

нахији Рудничкој) и краткијех (особито у гўкати ее, кім се, у. r. impf. (у ц. г.) vide

Босни доље поред Дрине на женама и дјегрудати се. гукнути, гӯ кнём, у. pf. 1) girret, ingemo.

војкама). У Црној Гори зове се гую и бје

лача тијесна и дуга до више кољена сук2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem.

нена бијела хаљина с рукавима, која се у Tjaldba, f. die Ausschalung (des Kufuruk), decor

Брдима зове гужина [2], а у Србији хаљина ticatio. cf. [vide) комидба. гўзити, гулим, v. impf. 1) јфinsen, pellem de

[(аљина)1]. у Србији се гую облачи сврх trahеrе. [cf. дерати 2].

свијех осталијех хаљина, и за то се по њему 2) ausschälen (den

не опасује, а у Црној Гори и по осталијем Ruturus), decortico [vide комити 1]. 3)

онамо крајевима највише се облачи сврх коabrinden (den Baun), decortico. 4) (у Дубр.)

II уље, и по њему се опасује. За то су у гун. п. траву, vidе чупати: Гуле браде, а о

њева у Србији рукави много пространији. јаду раде, Е не знаду што ће и како ће

[cf. биљача, бјелача, гуњац, 2 модрина, ха5) jaufent, poto: шта гулиш толику водурин у ? [- 6) vidе глобити; види s. v. | гӯња, f. Die Zлиitte, malum cydonium [cydonia

љак (аљак), хаљинац (аљинац), хаљка (аљка)]. смудити 2].

Yulgaris Pers.]. cf. дуња [1, мркатуња), туња. гӯлити се, гӯлім се, у. г. impf. plurreit, plorare [vidе дерати се 1]: шта се гулиш

гуњац, њца, m. vіdе гую.

? (каже мати дјетету кад много плаче).

rịnhâie, n. das Murren, murmuratio. [vide mpmгӯлозан, зна, зно, (у прим.) gefrajig, gulosus [cf.

лање). прождрљив]: гулозан као бређа жена.

гунђати, ђам, v. impf. nurreit, murmuro. cf. rýbêbe, n. 1) das Schinden, detractio pellis.

[vide] мрилати. 2) Дивјфаlеn, 21brinsen, dесоrtіcatio. — 3) гўњина, f. 1) augm. p. гуњ. — 2) (у Бјелоvidе чупање.

4) das Plärren, ploratio [vide павл.) сукнена бијела хаљина с рукавима дерање 3].

(и женска и мушка). [vide] гуњ, cf. хаrýmābe, n. gieriges Fresjen, voratio. гумати, мам, Ү. impf. јести нагло, діеrіg frejjеп, гўњић, т. dim. p. гуњ. [cf. гуњче).

гуњица, f. некака трава [снизак шиб, расте гўино [гувно), n. Sie Drejdtene, area. у Црној по високим брдима), 24rt flange, herbae ge

гори и онуда по приморју гумна су постав nus [cotoneaster L.].
љена и околомаћена каменом. Онамо се по- гўњски, кa, кo, н. п. крпа, eint гуњ-jeg, pallio
највише на гумнима и игра (јер су многе conficiendo.
куће по таковој врлети, да ваља тражити гуюче, чета, п. vіdе гуњић.
мјесто гдје се може играти), а и људи по гура, f. vіdе грба.
Коломату њиховоме сједе и договарају се гурабија ,* f. мали колачић од меда и брашна,
за различне ствари. Међу оне ствари које који се обично и на пут носе, 21rt Sonigius
дјевојци не могу припасти броји се она мо chen, placentulae genus: Ulehepc mopa, CMO-
и гумно. Играх се златном јабуком По пољу кве из Мостара, Гурабије на сунцу пе-
по мједеноме, По гумну по сребрноме

[ocr errors]
[ocr errors]

voro.

чене

љива

сиња.

cus.

nis genus.

rýpas, a, o, höckerig, gekrümmt, gibbosus, incur aufbalten, latronum: Да је ово гора гусар

vus [vidе грбав 1]: Гураво прасе све поље опасе (сри).

гусен, cf. пигавица. гурање, т. Sag Ctopen, trusio.

гусеница, f. (ист.) vidе гусјеница. гурати, гурам, v. impf. jtopet, trudo. [cf. ри- гусеничав, а, о, (ист.) vidе гусјеничав. вати, тискати 2, турати 2].

гуеиница, f. (зап.) vidе гусјеница. гурати се, гурам се, v. r. impf. jtopen, trudo: гусиничав, а, о, (зап.) vidе гусјеничав. не гурај се.

Гусињанин, т. (pl. Гўсињани) човјек из ГуГурбет,*

m. ber nomadische Zigente Гурбеташ, гурбеташа, пеr, Zingarus nomadi- Гуеиље, m. мјесто у јужној [Старој] Србији: Гурбетин,

Од Гусиња града бијелога Гурбетка, f. пoтasijcbe Sigenerini, Zingara no- гусињски, кa, кo, pоп Гусиње. madica.

гўејеница, f. (јуж.) Sie Raupe, eruса. гурбетскӣ, кa, кo, пomtasijd, mie bie Nigeuter, гусјеничав, а, о, п. п. воће, poll hаиреп, eruvagus more Zingarorum.

cis plenus.

. Гурбечад, f. (coll.) junge пoтabiјфе Sigеnеr, ju- гўска, f. (рі. gen. гӯсака) 1) bie Bans, anser ventus zingarica nomas.

femina. . 2) eine große längliche Semmel, paГурбече, чета, п. ein junger Xomase, zingarus vagus juvenis.

гуслање, п. Жаз Beigen, cantus fidium. гурење, n. Sag Зијаттеnѕieben, 3. 3. por Rilte, гӯслати, лам, v. impf. geigen, fidibus cano. contractio prae frigore.

rycie, rýcânâ, f. pl. die (ierbische) Geige, fides: гуриврећа, f.

Гуд'те, гусле, Милошу за душу ! — Што су гурикало, т. [онај што гуриче, прасац ?]. моје гусле одвугнуле гурикање, п. vide гуритање.

гўелице, f. pl. dim. p. гусле: Caдeљајте гугурикати, гўрӣ чём, vide гуритати.

слице од сувога јавора гӯримице, н. п. ударио га гуримице, т. ј. гур- гусомача, f. (у Ц. г.) некака трава, која расте нувши, gab ihm einen Ctop, trudendo.

по барама, и једе се уз гладне године, 2lrt гурит, m, глас прасећи, Sag Braljet, grunnіtus. Pflanze, herbae genus.

. гуритање, п. Bas Britseit, grunnіtus. [cf. гури-|1. гӯст, гўста, то, (густі, та, то, comp. гўшһи) кање).

1) 1. II. je.10, did (von Flüssigkeiten), densus. гуритати, тўричём [-ћем ?], v. impf. gr1get, [cf. тврд 41. 2) н. п. шума, т. і. честа,

grunnio, cf. гурикати: гуричу прасци. Sicht, densus [vide 2 чест]. — 3) (у Далм.) гурити се, рӣ м се, y, r. impf, jih sujanintensieben vide [2] чест (н. п. густо платно).

4) кад (з. 23. por Rälte), contrahі. [cf. грчити се 1]. дође до густа , т. . кад дође до невоље, гуритнути, тўртнём, v. pf. griтјеп, grunnio. aufs äußerste, ubi res agitur. гуркање, п. dim. p. гурање.

2. густ, т. (у Дубр.) Ser Suito, Сејфтat, gustus гуркати, кам, dim. p. гурати.

[vide 2 кус 2]: Когоћ има густа има и дизгуркати се, кам се, dim. p. гурати се.

густа. гўрнути, нём, v. pf. апjtopen, offendo.

[густијерна, f. vide студена; види ѕ. Y. погуро, т. (perättlich) т. ј. који је гурав, Ser чуо]. Yöckerige, gibbosus.

ryctừna, f. die Dicke, die Dichtheit, densitas, sorýc! ein Laut die Gänse wegzujagen, sonus abigen liditas. dіѕ anseribus. [cf. важ, 2 кот].

густица, f. у загонеци. 1.гӯea, f. hyp. р. гуска (особито кад вабе густӣ, густіша, т. еіn Simteg Ding, rеѕ (cibus) туске: гуса, гуса, гуса !).

densa, solida. 2. гуса, f. vide [хајдук 1] гусар: Устан” се, гўта, f. 1) ein [büteriger] 2018тифs and Reibe, gibМаре душице, Овудар гуса пролази.

bus. cf. [vide) гука [2]. — 2) (у Дубр.) богусак, ска, т. бer Banjer, anser mas. [cf. гу лест у којој отеку зглавци у ногу иу руку, сан).

Art Krankheit [der Gelenkrheumathismus), morbus тусан, гусана, т. (у Славонији) vidе гусак. quidam (rheumatismus articulorum]. гусар (усар, усарин), т. (у Боци) [cf. 2 гуса] | гутав, а, о, mit 248mübjen behaftet, excrescentiis

1) Ser Räuber, latro, cf. [vide) хајдук [1]: affectus: Тешко капи на ћелавој глави ! А Соколу долазе из горе гусари

Коња во

долами на плећи грбаве ! И копчaмa на ноге дим да ти га напојим, A сокола да ме раз гутаве товара, Бритку сабљу, бојим се гусара, Агутање, n. Sas clusten, dеvоrаtіо. гусара Око воде ладне 2) гусари од гутати, там, v. impf. jilingen, devoro. [cf. ждеMopa, die Sceräuber, pirata. .

рати 1]. гусарина, f. (у Боци) бie Ceeräuberei, piratica: | гўтљај, m. Sеr сlіt, haustus. отишао у гусарину.

rýto, m. Einer der mit Auswüchsen behaftet ist, exгусарљив, а, о, н. п. гора, ipo jih Sie Räuber crescentiis affectus.

гўтољење, п. Ваз 23erbergen unter бет leise, ab- | гӯшан, гушава, т. т. ј. голуб, Sie Яropftaube, sconsio. [cf. гучење).

der Kröpfer, columba gutturosa Linn. гутољити, љйм, v. impf. савијати што у гуку, гўшење, п. баз (Crjtite, suffocatio.

или под скут, аn jeinem Reibe etmas perbergen, гӯшити, гўшим, v. impf. erjtitet, suffocor. [vide
jo daß dadurch eine ryka entsteht, in sinum condo. давити).
cf. гучити.

гўшица, f. dim. p. [1] гӯша.
rýzābe, n. das Hinunterschlingen, devoratio, de- rýmo, m. (jyx.) der Kropfige, strumosus. [cf.
glutitio.

2 гуша 2]. гўцати, цам, v. impf. bіnunterjblingen, devoro: гӯшта,

f, yidе честа. да се ове гуцало, не би се овђе пуцало, гуштара, (у Сријему) jagte bie Nigeunerin, alg man ibr permies, Sap fie гӯштер, гӯштера, т. (gen. pl. гуштёра) 1) Sie die Butter, die man ihr, um die gesprungenen Сібеre, lacerta (L. cf. гуштерица): Кога су гује

Lippen zu heilen, gegeben, hinunter geschlungen. клале и гуштера се боји. 2) (у ц. г.) гуцнути, нём, v. pf. bіnunterjblingelt, devoro. vidе зелембай. — 3) (у ц. г.) Sie 9 ugtel, Гўчево, n. ein Sebirgе am redten Цfer Ser Дрина, musculus [vidе рибић 2). — 4) (у ц. г.) ober Лозница,

гвожђе у ножа међу камзама. гучење, п. vide гуто.љење.

гӯштерица, f. (у ц. г.) Sie Gilere, lacerta, cf. гучити, чим, vide гутољити.

[vide) гуштер [1]: Кога је змија клала и од гўца, f. (у Шумад.) vidе крмача [2], cf. буца 2. гуштерица га је страх. гурање, п. vide буцање.

гўшчак, гушчака, т. (у Сријему) Ser Bänjejtall, гўцати се, гўцам се, vide буцати се.

cella anserum. [vidе кочина 2] cf. кочак. 1. гўша, f. 1) беr fropf Ser Bögel, guttur. 2) гушчар, т. 1) Ser Banjebirt, custos anserum.

der Kropf der Menschen, struma. 3) die Kehle, 2) тако се у шали зове (у Сријему) муж

jugulum: ухватио га за гушу. cf. [vide} грло[1]. док му жени не прође четрдесет дана по2. гуша, f. 1) гушава жена, Sie sХropjige, strumosa. слије порођаја. 2) (ист.) vidе гушо.

гўшче, чета, п. Sag Bänglein, anserculus. гушав, а, о, fropfig, strumosus.

гўшчевина, f. Bänjetoth, stercus anserum. Гўшавац, авца, т. извор код Лознице (на ли- гушчётина, f. augm, p. гуска. јевом бријегу ријеке Штире).

гушчићи, гўшчӣha, m. pl. junge Bänje, anserrymanna, f. aufgeblajener Taubenfropf, cucubalus culi.

. behen? [cucub, baccifer L.). cf. од урока гўшчица, f. dim. p. гуска. трава [4].

гўшчји, чја, чје, (Sünjens, anserinus.

[ocr errors][ocr errors]
[merged small][ocr errors]

?

и

[ocr errors]

да, 1) бар. ut [cf. јере 2, нека 2): казао сам ja, ita, cf. [2] ja [1, 2 еја): да да; да како;

му да дође и да донесе. 2) [a)] mеnn, si: ža Borme, allerdings, freilich, omnimo, utique.
да сам знао да ће тако бити; Да змија окуси 9) als Ausruf der Verwunderung: A TYAHO
од мене, отровала би се; Да је вина, ти га превари ! да лијепа ти је, јади је
стрина би пила; Да је мене hело добро бити, убили !
не би Лазо на Косову погинуо ; Да бих знао дäбар, бра, m. Ser Biber, castor [fiber L.).
и на кози орати; Да зна музика глава Што Дабижив, т. 2 aname, nomen viri.
ј одољан трава (0) vide 2 е 2.] 3) дабо, т. 1) ап&name, nomen viri. 2)
münjeno, optative: Да си жив и здрав! би

хроми дабо, Ser bintense Tenfel, diabolus claumögest leben und gesund sein! vivas et valeas !

dus. [cf. ђаво]. Да Бог наспори! Да Бог не украти! Да Дабрина, г. у Хрватској с Турске стране село си поштен! да ви чујем здравље !

4) gebieten uns perbietens: одмах да идеш кући;

и у њему зидине.

дава,* f. vіdе тужба. сад да платиш човјеку што си му дужан; да се нијеси макао одатле. 5) давалац, ваоца, m. ber Beber, dator, cf. [1 даша, fragens, interrog.: да нијеси што изгубио ?

давало ;) давач: Бог је стари давалац. Да није Турчин под капом ? 6) бепт, давало, т. Ser Beber, dator [cf. давалац]. Кад ergo : да ко си ? да како је кад није тако ? које дијете да што другоме, па опет узме да шта је кад није то ? 7) да ако, ја, натраг, онда му дјеца говоре или пјевају: ita si [cf. хелбетена (елбетена),

Давало узимало, с кокошима спавало, Кошат): да ако удари киша, еg mit pieleicht

коши га гитале doch regnen (man wünscht daß es regne). 2a Aábâbe, n, das Geben, datio. ако не удари киша, е3 mits pielleibt so nibt давати, дајем (дајем, по југоз. кр. и давам), regnen (man wünscht daß es nicht regne). 8) | v. impf. geben, do.

8

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

wenn ,

[ocr errors][ocr errors]

Вуков РЈЕЧНИК

давач, давача, т. бer Beber, dator: ја знам | дайјнски, кa, кo, vide дахијнски.

каки смо ми давачи. cf. [vide] давалац. дайјски, кa, кo, vide дахијски. Давид, m. Papis, David.

дайлуы, т. vide дахилук. давија,* f. vіdе дава (тужба): С том дави- дайре,* f. pl. 21rt Lamburing, Cajtagnette, tymјом у цара пођопе

дайрета,* n. pl. pani genus. давијање, п. (у ц. г.) баз Лефten, contentio. даица ,* m. vіdе ујак: Но даица, Рњетина cf. [vide) правдање [2].

Мујо давијати се, јам се, v. r. impf. (у ц. г.) rеф» дајана,* adv. држи се ! не дај! bаltе біф ! sis

tet, contendere: давијамо се, давијам се с forti animo : Дајана, Мујо, дајана! њим. [vide] прети се, cf. судити се, прав- дајка, f. у Сријему гдјекфји зову матер тако. дати се.

дајко, ni. hyp. р. даица: На дајка се напудавина, f. vіdе дафина.

дајо, Лћио свога Но се мислим оженити, давиново зрно, п. vіdе дафиново зрно.

дајо давити , давії м, v. impf. Dürget, jugulo. [cf. Дака, f. 1) һур. р. Дамјанка: Онда Јова Даки тушити, душити).

говорио 2) (ист.) vide Дако. давити се, давим се, v. r. impf. erjtiten, suffо- | [дакако, vide него не.]

cor: полако, немој се давити (кад ко нагло дакле, једе).

даклём,

aljo, Saber, ergo. [cf. инди]. дављење, п. [cf. душење] 1) Ваз 2Bürgent, jugu- Дако, m. hyp. p. Давид и Дамјан. [cf. Дака 2]. latio. 2) das Ersticken, suffocatio.

давтање, п. vide дахтање. давнашњи, ња, њe, pon lаngе bеr, vetus. дактати, дакћем, vide дaхтати. давнина, f. (у Дубр.) frübеre, ehеmаlige Seit, аn- дäлак,* далка, т. бie miljperbärtung, splenis

tiquitas: 01 Aabhúnâ, vor Alters, ehemals, von induratio.

alten Beiten bеr, antiquitus. [cf. старина 1). далеко, реіt, longe, comp. даље. давно [дамно), Iange bеr, diu.

Далетина пећина, г. више Доброте пећина у давори! interj. 1) еј! н. п. давори старости, коју кажу да је ишло много људи али јој

давори! давори пуста црна горице! доста до краја нико није долазио: гдјекоји припоти сам по теби војевао! Ој давори, ти Ко виједају да је некад утекло у њу свињче иа сово равно – Даворлице! давор” бриго изишло негдје чак у Херцеговини. моја Давор Шаро, давордобро моје дали ? 1) ob, num ? [cf. оли 2]: дали ће доћи? 2) почекај! н. п. давори, Божо, давори! дали је тако ?

2) (по запад. кр.) joibern, ухватићу ја тебе (мати говори дјетету, кад verum. [vidе већ 2) cf. него. што скриви на утече): Ал' давори, Јанково Далмација, f. Dalmatien, Dalmatia.

Далматинац, нца, m. Tаlmаtiner, Dalmata. gabopuje, f. pl. allerlei Musit zujammen, concen- Laumàtûhka, f. Dalmatinerin, Dalmata. tus: Ударише ситне даворије

далматинскӣ, кa, кo, Salmatinijb, dalmaticus. давуција,* m. Sеr #läger, accusator. [vide парац]. даљ, f. Sie Serne, longinquitas. [cf. даљина]. дада, f. Diата! mater. [vidе мајка].

даљан, т. (у ц. г.) преграда какве воде диjà Anja[*], f. das Kindsmädchen, die Rindsfrau, an рецима, између којијех се намјесте мреже дадиља, cilla сurаnѕ parvulos. cf. баба [3]. те се хвата риба. Такови су даљави код дажд, діжда, т. (по југоз. кр.) Ser Regen, plu Скадра гдје Бојана истјече из језера. 24rt

via, cf. [година 3, 1] киша, дажда: Дажд Saun zum richfange, sepimentum capiendis pisнаходи, тебе кор'јен расте Од куд вама cibus. cf. суп, гарда. љетни даже находи

[даље, соmр. р. далеко. cf. диље. ] дaждa, f. (ст.) vide дaжд : Три дажде , три [даљи, а, е, comp. р. далек, neiterer, entjernterer,

љетне кипе (у приповијеци); Да не падне longior; види s. v. кошић.] даж да из облака, Плаа даж да нити роса даљина, f. Sie 2geite, Centfernung, longitudo. [cf. тија

даљ). даждевица, f. (у Сарајеву) кишна вода, Re: даљни, на, но, еntfernt, remotus.

genmajjer, aqua pluvialis. cf. диждевица, кин- дамбулхана,* f. turfijфе 22ujit: Чауш виче, дамНица.

булхана риче даждив, а, о, (у Дубр.) rеgnerije, pluviosus. дамйжана , f. (у Дубр.) буча оплетена пруcf. [vide] кишовит.

фицем, 21rt gröperer niit Autbet umgeflochtener даждйц, даждйца, m. dim. p. дажд: Није, по Flasche, lagena major virgulis implexa. бро, дажди Косовијем

Дамјан (Дамљан], m. Tanian, Damianus. даждјети, ди, v. impf. (у Дубр.) regten, pluere. | Дамјанка (Дамљанка], f. fraнeтaтe, nomen

cf. [кишити, кишјети, шипшуљати,) шипнити. feminae. [дажђење, т. verbal. p. даждјети; види ѕ. у. Дам.љан, т. vide Дамјан. пишење. cf. шиш уљане).

Дамњанка, f. vide Дамјанка. дажt, ети, даждӣ, [јуж.) vidе даждјети. jámho, adv. vide Aabho (mit allen Ableitungen): даија,* . vide дахија.

Златка би се дaмно преудала

Копиле

« PreviousContinue »