дан, m. 1) ber gag, dies (pl. дани и. дни, 3. Дановати, данујем, v. pf. u. impf. ben Fag über 3. пропадоше ми толики дани обег дни; mo bleiben, transigere diem, cf. данити: Да изгубио сам толике дане или дне; тако се идемо у Тису планину, И ту ћемо данас каже и: два дана и два днú, три дана Дановати и трú дни, а и поред четири дана могло дановиште, n. vide даниште. би се рећи и четири дни, а даље само дану, (у Дубр.) vide [дела нудер. дана; а поред овога обога говори се (подàнути, данêм, vide дахнути. јужнијем крајевима) и дневи, н. п. проданце, n. 1) dim. v. дно: Не испијај свакој падоше ми толики дневи; изгубио сам то- чаши данце 2) (у Шум.) писак у слијепе свирале.

лике дневи; кад се пак говори о празницима, онда се у јед. бр. поред дана говори Данчул, м. Mannšname, nomen viri. и дне и дневи, н. п. уочи Ђурђева дана, дањи, in ber Hebensart: и дан дањи, т. ј. још уочи Ђурђева дне, и уочи Ђурђева дневи; и данашњи [1], hodie quoque.

beutiges Eages,

надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву дне, надам се Ђурђеву дневи ; о Ђурђеву дањивање, n. баз Зubringen eines Fages, mo дану, о Ђурђеву дне, о Ђурђеву дневи).

a

per diem.

- 2) дан орања, ein Morgen Canbes, jugerum. Дањивати, дањујем, v. impf. ben Zag zubringen, cf. јутро [2, днина, ланац 2, рало 2].

morari per diem.

Даном, bei age, diu. [cf. дневи 1, обдан, пре[vide❘дању, одан].

дар, m. (pl. дари, дарови, дарова) 1) i Babe, donum. cf. поклон [1, дарив, дарило, приказ, приказа, армагани, ормаган, пешкеш]. Између дара и поклона у нас је та разлика што се дар највише даје као од милости, и за то онај који га даје изгледа уздарје.

2) понајвише pl. дари и дарови, Gejdente mit welchen die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nuptialia [cf. чеиз]: мајка спрема кћери дарове; дјевојка спрема дарове. дàра[*], f. 1) die Tara (beim Wägen), das Gewicht des Gefäßes, pondus vasis. 2) fig. одбити коме што на дару, bur bie Ginger jeben, nachsehen, do, indulgeo.

1. данак, данка, m. hyp. v. дан.
2. данак, нка, m. Sie bgabe, tributum.
пореза].

данас (говоре и данаске), Leute, hodie. данашњи, ња, ње, 1) beutig, hodiernus. [cf. дани]. 2) данашњи дан, н. п. данас је недјеља, кад по данас дође прва недјеља, онда ће бити данашњи дан: данас ти дођи мени, а ја ћу у данашњи дан теби. Дангуба, f. ber Beitverluit, jactura temporis. [cf. Дангубица].

Дангубан, бна, бно, н. п. посао, was viel Beit verlieren macht, temporis jacturam adferens. Дангубити, бим, v. impf. Зeit verlieren, facio jacturam temporis: Бе си била, ђе си дангубила, Дангубила три бијела дана Дангубица, f. (dim.) vide Дангуба: Тамбурице, моја дангубице

дарак, рка, m. 1) hyp. v. дар. 2) у цркви оно троје чим се покрива а) дискос (первый покровець), б) путир (вторый покровєця), в) и дискос и путир заједно (покровъ или воздуęz).

Дангубљење, п. bas Seitverlieren, jactura temporis. даник, даника, m. vide даниште.

дан й ноѣ, баз tiefmütterden, viola tricolor Linn. данити, даним, v. pf. [u. impf.] ben Zag über

дарив, m. у пјесми мјесто дар: Јесу ли то гаће од продаје, Или су то газе од дарива wo bleiben, transigere diem. cf. Дановати. даривање, п. аз denten, datio, donatio. даница, f. 1) ber Morgenjtern, lucifer. [cf. ве- даривати, дарујем, v. impf. 1) коме што, батчерњача, зорњача]. - 2) [Даница] Srauenbringen, offero. 2) Kora, beschenken, dono. name, nomen feminae. даривати се, дарујемо се, v. r. impf. fid bez Данилка, f. bie (Glinten-) Röbre vom Danziger idenfen, donare se invicem: Оди, брате, да се Meifter, tubus teli dantiscanus. пољубимо; Стани, сестро, док се дарујемо даницкиња, f. bie Danziger-Wijtole, telum Dan- Дарије, т. (у Ст. влаху) Mann name, nomen viri. tisci factum, cf. даничкиња: И за појас дарило, n. Sie Gabe, donum, cf. [vide] дар[1]: двије Даницкиње даничин, а, о, бem Morgenjterne gehörig, luciferi: Даничину Богом посестриму даничкиња, f. vide даницкиња: Па узима пушку даничкињу Кад пукоше двије даничкиње

даниште, n. Ort wo man ben Tag über bleibt,
locus morae per diem, cf. [даник,] Данови-
ште: Црнобарац арамбаша Станко на да-
ништу бјеше крај Салаша
дановање, п. аз 3ubringen без хages, mora per

diem.

дарило Божје.

дар мар[*], burdeinanber, Wirrwarr, sus deque: починио (н. н. по кући, по земљи) дар мар. дарнути, дарнем, v. pf. у кога, у што, etwas

berübren, tango. [cf. дирнути, задјести 4, таћи (такнути), текнути 2, тикнути). даровати, дарујем, v. pf. 1) коме што, barbringen, dono. [cf. поклонити, приказати 1, пабаисати, шенковати]. 2) кога, beidenfen, dono [vide обдарити]. даровина, f. новци што млада о свадби скупи од даривања. сf. даровнина.

даровни, вна, вно, (у Ц. г.) geidenft, donatus: Даровному коњу зуби се не гледају. даровник, даровника, m. ser Gejdentte, donatus: A Комнену младу Ђувеглији Њему даде коња даровника даровнина, f. аз eфente, donum [cf. даровина]: Узе мача у десницу руку, У лијеву даровнину куму даровница, f. н. п. сабља, т. ј. даровна, geidenfter Gäbel, gladius donatus: И ево ти даровница Борда А све гледам даровницу Ћорду, Мила ми је како десна рука даска, f. (асс. дӑску, рl. даске, дасакаа Brett, assis. cf. [1] штица [1, платица]. Нема четврте даске у глави, т. ј. сулуд је. дати, дам (дадем), v. pf. 1) geben, do [ef. подати]: дај, нај; Дај де море, од Будима краљу! — Даде краљу, ријеч не учини — 2) (особито са не) коме што, зидеben, zulaßen, erlauben, admitto [vide допустити]: не да му мати да иде на војску; Не даде јој Мијат побјегнути - 3) не дати кога, in Ефи nehmen, defendere: не дај ме! Не дај мене твоме друштву тући 4) н. п. дај да се одморимо, дај да сједнемо мало, дај да му не дамо, lajjet uns fac-. 5) плећи дати, retiriren, terga dare: Плећи даде, бијегати стаде дати се, дам (дадем) се, V. г. pf. 1) на што, за чим, ф auf etmas verlegen, incumbo in aliquid: дао се на науку, на трговину; дао се за науком. 2) не дај се, lake bid nicht, halte dich, sis forti animo. 3) дала се рана на зло (у пјесмама из јуж. кр. и: по злу), üые 2Senbung nеhmеn, verti in ma-2. Даша, f. Srauenname, nomen feminae (hyp. v. 4) не да ми се, es gibt jid nidt, es Дафина 2).

шом.

дахтање [дактање], п. баз duaufen, anhelatio. дастати, дашьем, [дактати] v impf. idnaufen, anhelo. [cf. бректати].

дација, f. vide [пореза] данак.
Дацијер, Дацијера, м. (у Боци) који купи да-

uujy, der Einnehmer der Abgaben, vectigalium
collector. cf. [vide] порешчија.

1. даша, m. у пословици мјесто давалац бег Geber, dator: Сваки даша добар даша а недаша ђидибаша.

lum.

geht nidt von Etatten, geräth) nidt, non succe- да што ми ти да што, (у војв.) vide што ми

dit: не даду ми се коњи; не даду ми се ти је за што.

--

челе; не даду ми се дјеца (кад умиру).
5) у једној пјесми: Даде му се нешто по-

Не би жене ни носиле гађа, Већ кошуљу докле гаће вежу.

2)

дафина [давина], f. 1) ber wilbe Dellbaum, ole-
aster [elaeagnus angustifolius L.]: У градини
о сувој давини Давина се сува помла-
дила и зеленим улистала листом
[Дафина] Srauenname, nomen feminae.
Дафиново [давиново] зрно, п. (y Ц. г. и онуда
по приморју) Dustatnuß, nux muscata [cjеме
од myristica fragrans Houtt.]. cf. opaшчић [2,
орашак 1]. Овијем се у онијем земљама ли-
јече од различнијех болести.
дахија* [даија], m. ber Brätenbent, Bertriebene.
Emigrant, exul (redux et ultor): То гледају
Турци Биограци И из града сви седам да-
uja
дахијнски [даијнски],
дахијски [дански],

ка, ко, ai, exulum. дахилук* [даилук], m. a3 Daithum, dominatus (jus) dahiarum: Он се нада добру даи

лYKY

дахнути, дахнем, [данути] v. pf. athmen. spiro:

не да му дахнути; једва сам дахнуо ду

дашчак, дашчака, m. (у Хрв.) vide брвнаш.
дашчан, а, о, brettern, assinus (?).
дашчара, f. eine Bretterhütte, casula assina.
дашчица, f. dim. v. даска. [cf. 1 штйца 1,

гледати

1. Даћа, f. aз obteumal, convivium funebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече и 2 штица]. у недјељу ујутру): четрдесница [1] (послије четрдесет дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На даћи напијају: „За испокој душе брата (како му двадесет [двадест, дваест], manzig, viginti. буде име; ако ли је женско а оно сестре) двадесети [двадести, дваести], та, тô, ber zwanБог да му душу прости!“ А остали сви у zigite, vigesimus.

два, двије (јуж., а ист. две, зап. дви), два, зwei, duo : Два љешника ораху војска; Она поји по путу путнике, А за здравље двају браће своје

дваа, у пјесми да би се испунила врста мје-
сто два: Дваа коња, два самара

глас повичу: „Бог да му душу прости." На двадест, vide двадесет.
крсно име не иде из једне куће нигда више двадеетеро, vide двадесторо.
од једнога, а на дачу их може поћи и више. двадести, та, тô, vide двадесети.
По варошима шаље се и хапсеницима јела двадестина, f. vide дваестина :
и пића и свијећа (лојанијех). Годишњица

уграби два

Дестину глава се зове и година[4], а полугодишњица и по двадесторо [двадестеро, дваесторо, дваестеро], године. cf. трпеза [2, кармина, седмина 3]. ein 3manzig, viginti.

2. Даћа, f. (im Ederze als (egentheil von недаћа) дваест, vide двадесет. gegeben, datum: Да је срећа и од Бога даки, дваестеро, vide дваесторо.

дваести, та, тó, vide двадесети.
дваестина [двадестина], f. ein 3wanzig, vi-
ginti.

дваесторо, vide двадесторо.
дважде, (у Ц. г.) 3weimal, bis. [vide двапут].
cf. дваш.

зати и два, три, четири, с род. јед., н. п.
два пилета, три пилета, четири пилета,
а даље не. У Сријему се говори и двоје
јаја мјесто два јајета, а у Црној гори и
двоје дианака, и двоје тока и т. д., а по
осталоме народу казало би се: двоји оианци,
и двоје токе. За човјека и жену, и за чо-
вјека и дијете, и за жену и дијете казало
би се двоје, тако ако их је више и троје,
четворо и т. д.; а тако и двоје коња, [-2)
у двоје, зи zwei, fr. à deux; маргиналија I.
издања, код ове ријечи].
двојенаест, (у ц. г.) vide дванаест.

дваш.

дваш, (у Ц. г.) vide [двапут дважде: Дваш двојèнаесторо, (у Ц. г.) vide дванаесторо. двојење, п. баз Erennen in 3wei, separatio. двоји, је, ja, zwei, duo: двоји јади, двоје токе, двӧја врата. [cf. двоје 1].

ћу ти га измјерит' са златом двека, f. (у Хрв.) од брезове лиле као густ катран, чим се кола мажу, Wrt Wagenjdmiere, axungia.

бiе

двери, f. pl. врата на олтару (у цркви),
Mltarthire, porta adyti. cf. задварје.
двеста, (ист.) vide двјеста.
двизак, двизáка, m. zweijähriger 23ibber, aries
bimus. cf. двизац.

двојином, 3. 3. више, зweimal böber, bis.
двојити, јим, v. impf. trennen, entzweien, divido.
двојица, f. zwei (Faar), duo (за људе, са род.
мн., н. п. двојица јунака, двојици јунака,
двојицу јунака и т. д.).

дванаест, zwölf, duodecim. [cf. двојенаест].
дванаестеро, vide дванаесторо.
дванаести, та, то, бег 3wölfte, duodecimus.
дванаесторо [дванаестеро], ein 3wölf (ein Dute
зель), duodecim. [cf. двојенаесторо].
двапут (два пута), zweimal, bis. cf. дважде,

двизац, двисца, m. (у Ц. г.) vide двизак. двизе, двизета, п. (у Ц. г.) ein zweijähriges Schaf (ohne Unterschied des Geschlechtes), ovis bima. [cf. козле].

ovis

двизица, f. ein zweijähriges weiblides daf,
bima. cf. [козле; двизорка,] двиска, увотка
[ухотка].

двизорка, f. (у Сријему)
двйска, f. (pl. gen. двизака)
двиста, (зап.) vide двјеста.
двјеста, (јуж.) zweilunbert, ducenti.
двогоче, чета, п. н. п. ждријебе, или теле,
zwei Jahr alt (von Füllen oder Kalb), bimus ta-
urus aut equus: Рђаво говече све двогоче.
двогрошай, шца, m. türtijdje jilberne zwei-iajter=
Dünge, nummi genus.

двогрошка, f. öjterreidijde fupferne zwei-Brojden

Münze, nummi genus.

двогуб, а, о, zweifad, duplex. [cf. двострук, дупли, дуплован].

двожични столац, ога стóца, м. (у ц. г.) enituhl, cathedra.

vide двизица.

двојак, а, о, zweierlei, duplex.
двојачење, n. bas 23enben, 23enbefabrt, iteratio.
[vide преоравање].

двојачити, двојачим, v. impf. њиву, т. j. по
други пут орати, wende fabren, wenben, iterare.
cf. [vide] преоравати.
двојба, f. (по зап. кр.) бег 3weifel, dubium. cf.
[vide] сумња.

двојице, f. pl. (у Хрв.) vide двојнице.
двојка, f. 1) ein zweieimerige3 Sab, dolium con-
tinens duas amphoras. 2) vide двоци-

јевка.
двојнице, двојница, f. pl. Sie Doppelpfeije бег
jerbijden Dirten, fistula duplex. [cf. двојице,
дипле 2, свирала 2].

двокатан, тна, тно, н. п. кућа, zweijtođig, ta

bulationes duas habens.

двоножац, ношца, m. ber Gterblide, mortalis

двоњак, нка, м. (у Сријему) 1) vide [бли

двоје, двога, (dat. loc. двома, и двоме, instr.
двома) [1] gwei, duo. Овие се показује број [cf. човјек 1]: не боји се двоношца.
живијех ствари средњега рода, које стоје
у род. мн., н. п. двоје пилића, двоје чељади,
двоје прасади, дјеце. Овако се самоставни-
јем именима оваке ствари броје и даље, н.
п. троје, четворо, петоро, шесторо и т. д.
Мјесто двоје, троје и четворо, може се ка-

занац] близне (у Барањи се двоњци каже
само за дјецу, а близнови код стоке).
2) vide сраслица.
двопетица, f. (у Лици) некакав новац, Art
Münze, numus quidam.

клиње младе дворкињице

двоплатан, тна, тно, 1) н. п. човјек, vide дво- | дворкињица, f. dim. von дворкиња: Он заличан [1]. 2) сјекира, коса. двор, двора, м. 1) ber Sof, ber Sofpallajt, aula, дворог, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама, т. palatium: у двору; код двора. У пјесмама ј. која има два уласка, duplex orificium се свака кућа зове двор или кула. [сf. habens. [cf. дворогаст]. двори, ахар (аар, ар) 2, хар 2, конак 1, дворогает, а, о, vide дворог.

2 оџак]. 2) ber Daushof, aula. cf. [vide дворски, ка, ко, (н. п. у Карловцима кола, 2] двориште. — 3) на двору, braußen, foris башча) Sof-, aulicus.

[vide поље 2]: у двору и на двору (кисне); двострук, а, о, weijad), oppel-, duplex. [vide шта чиниш на двору те не идеш у кућу? двогуб].

4) на двор: a) binaus, foras [vide поље 2]; двоумити, мим, v impf. штo, zweifeln, Mnjtanb P) um Nothdurft zu verrichten [vide пose 3]. haben, dubito. [vide сумњати].

5) с двора, von braußen, foris [vide поље 2]: двоумљење, п. баз 3meifeln, dubitatio. дошао с двора; улијепио кућу с двора, ап двоцевка, f. (ист.) vide двоцијевка. der Außenseite, extrinsecus. двоцепан, пна, пно, (ист.) vide двоцепан. дворани, двӧрана, m. pl. (ст.) i flute, au- двопивка, f. (зап.) vide двоцијевка. lici: Викну Стојан слуге и дворане двоцијевка, f. (јуж.) т. ј. пушка од двије цидворба, f. bie Mufwartung, ministerium: Зла ви јеви, Sie Doppeljliute, telum jaculatorium duдворба, оба моја сина! - Свему ми је роду plicem canalem habens. [cf. двојка 2]. омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом - двоцилан, пна, ино, (зап.) vide двоцјенан. дворење, п. даз Mufwarten (Dienen) bei ofe, mi- двоцјенан, пна, пно, [уж.] н. п. пантљика, т. ј. у два нита ткана, zweifädig, zweibräthig, bilix. му Дврсно, п. поље (у Херцеговини].

nisterium.

лани

двóри, m. pl. (ст.) vide двор 1: Стоје ли двори отворени, И у двору коњи осед-дë, interj. 1) aut um ba3 aumpfers anzutreiben, vox excitantis jumentum ad progrediendum. 2) [vide] дела! mollan, age. 3) де, или дер, al3 Mufmunterung, wohlan, age sodes: зовни де га, нађи де то, подај де му, и т. д., разбери дете, рецидете му, кажидете му. Додаје се понајвише глаголима у наклон. запов., али се може и раставити од глагола, н. п. Смиљанићу, дома дер се нађи 4) vide где (mit allen ubleitungen). дебе[*], бета, n. ein cylinòrijdes bölgernes Gejdict,

aus einem Stücke, mit Deckel, zum Honig u. bgl., vas ligneum: Из дебета пекмез поје

дворити, рим, v. impf. кога, служити кога, а особито стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке на појас, aufwarten, ministro adpareo: Ево има девет годиница Како дворим цара у Стамболу

ДОше

дебела, f. adj. т. ј. болест, біе 2afferjudt, hy

1. двориште, n. Drt, mo einit ein Sof gewejen (bie Kuinen), ruinae palatii. У Поцерини, у Illaбачкој нахији, има село Двориште и код њега близу зидине које се зову Милошева коњушница. Срби онуда приновијевају да су ондје били двори Милоша Обилића. Они то потврђују и другијем свједорбама да је Милош из Поцерине, н. п. у Дворишту има један стари гроб с великијем каменом чело drops. [vide проказа]. главе: онуда Срби говоре да је то гроб дебела тиква, f. bie Etidwurz, bryonia alba L. Милошеве сестре, и приповиједају да је [vide тиква 4]. ондје плијевила шеницу, па је убио Милош с Тројанова града (то је готово као с Герзелеза у Шорокшар, или с Банстола у намастир Ковиље) буздованом, јер је мислио да је кошута. - У Поцерини има једна [дебели сват, m. vide крцан.] ријека која се зове Нечаја, и близу ње дебелкоса, f. некаква трава, Mtt $flanze, herbae поље које се зове Пустопоље. Сад они до- genus.

дебелгуза, f. bie einen biden Sintern bat, amplis clunibus praedita.

Дебели Бријег, m. некако мјесто између Новога и Дубровачке државе.

казују да је послије Косовске битке дошао Дебељак, Дебељака, м. зидине од старога грагласоноша с Косова и нашао Милошеву дива близу Задра [Скадра ?].

мајку на тој ријеци код оваца, на јој ре-дебелько, м. дебео човјек, бег Ditbaud), adeps. као: Не чај више, Милошева мајко! Одбиj дебео, дебела, ло, (дебели, ла, лô, comp. овце у то пусто поље: Милош ти је јуче дебљи) 1) bid, crassus. 2) fett, pinguis. погинуо. И од тада је остало Пустопоље [vide туст]. cf. претио. и ријека Нечаја. дебло, m. ber Etamm (bes Baume3), stirps. [cf. стабло, стабар, хрек]: Дебло, али узебло.

2. двориште, n. (y Xpв.) ber Maushof, aula. cf.

двор 2, [обор 2, стобор, улица 1,] авлија [1]. дебљање, п. баз Did, Settwerben, To crassesдворкиња, f. [1] Sie ufwärterin, ministra: A cere, pinguescere.

белој дворкињи Бурму позлаћену - Пред дебљати, љам, v. impf. 1) bid werben, crassesco. њом иду дворкиње [- 2) cf. краљице.] 2) fett werben, pinguesco.

2) iе деверски, ка, ко, (ист.) vide дјеверски.
прети- деверуша, f. (ист.) vide дјеверуша.
деверушин, а, о, (ист.) vide дјеверушин.

Дебрц, т. село у Шабачкој посавини од Саве девèсиљ, m. ( (у Ц. г.) некаква трава, од које
девесиље, п. кажу да стока у прољеће про-
точи крвљу, Mrt Araut, herbae genus [seseli
rigidum W. K.].

код малога Дубокога мало упутра у земљу.
Око двјеста корака од моста гдје је сри-
једа малога Дубокога пошав низа Саву по-
знају се остаци од великога шанца из Саве
па у земљу око једне четврти сахата до у
Дубоки поток (од којега се и зове Дубоко).
Према овоме је мјесту из Сријема Купин- 2. деветак, тка, m. аз Meuntel, nonae. cf. [де-
ски кут. Овдје Сава своју десну обалу (из вето;] читлук.

Српске стране) једнако рони, а лијеву (на деветање, п. баз Мbprügeln, dolatio (?).
Купинскоме куту) наставља. Гдје се обала деветати, там, v. impf. abbrejden (abprügeln),
рони, виде се у земљи многе људске ко- fuste dolo. [vide тући 1].
сти, а у самоме шанцу, кад је прије неко- деветеро, vide деветоро.

лико година грађен пут преко њега, нала- девети, та, то, беr neunte, nonus. Девети у
зили су различне старинске новце, комаде плугу, (ber neunte im $fluge, s. i.) аз fünfte
од земљанијех суда и друге ствари које се Rad am Wagen, plane superfluus.
налазе по градиштима. Народ онуда при- деветина, f. ber neunte Theil, nona pars.
повиједа да је ондје (између шанца и Ду- деветица, f. 1) bie un (im Sartenipiel), no-
бокога) био негда велики Грчки град. Ја- vem puncta. 2) кретина од девет сно-
мачно је ово и онај Дабрач у коме је сје-
дио краљ Драгутин, и којега мјесто Раић деветнаест, пенизеби, novemdecim. [cf. девето-
у својој историји (у књизи VIII глави IX ронаест).

пова.

пeunzehn,

деветнаестеро, vide деветнаесторо.

§ 7) тражи у Сријему испод Карловаца и
око Добринаца. Кад видимо како Сава сад деветнаести, та, тó, бег пeunje,nte, undevice-
рони своју десну обалу, онда се мора узети

simus.

да је у стара времена она са градом Де- деветнаесторо [деветнаестеро], ein Женизеђи,
брцем била најближе гдје јој је сад лијева,
а може бити још и даље онамо у Купин-
скоме куту.

novemdecim. cf. [деветоронаестеро ;] двоје.
девето, ога, п. adj. vide [2] деветак.
деветорица, f. Mnzabl von neun, novem; cf. дво-
јица.

1. дева,* f. vide камила.

2. дева, f. 1) (ст. ист.) vide дјева: Ој дево
девојко! Млого девовавала
Frauenname, nomen feminae.
девање, п. (ист.) vide дијевање.

девати, девам, v. impf. (ист.) vide дијевати. девечани, на, но, н. п. брдо (женско), auf nеun

eingerichtet, novenarius.

деведесет, пецnzig, nonaginta.
деведесетеро, vide деведесеторо.
деведесети, та, тô, ber neunzigite, nonagesimus.
деведесеторо [деведесетеро], Иnzabl von neunzig,

nonaginta.

дебљина, f. 1) bie Diđe, crassitudo. Sette, pinguedo. [vide тустина] cf.

лина.

2) [Дева] деветоро [деветеро], neun, novem. cf. двоје.
деветоронаест, (у Ц. г.) vide деветнаест.
деветоронаестеро, (у Ц. г.) vide деветнае-

гвозденим маљем у камен град, из њега скочи девендука краљ и прими се уз мекиш град (кресиво, варница и труд). девеница, f. (ист.) vide дјевеница. девер, девера, m. (ист.) vide дјевер. деверак, рка, m. hyp. v. девер. cf. ђеверак. девер-баша, м. (ист.) vide дјевер-баша. деверивање, п. (ист.) vide дјеверивање. деверивати, деверујем, (ист.) vide дјевери

девет (девет), nеun, novem.
1. деветак, деветáка, m. ein hier ($fers, Dds)
von neun Jahren, novennis.

девечар, девечара, m. ber ba3 Neuntel nimmt,
cui nona pars frugum debetur, nonarius.
девица, f. (ист.) vide дјевица.

девендука краљ, m. у загонеци: Ја ударих Девич, m. манастир негдје у [Старој] Србији
(може бити да је сада и пуст): У Дреници
бијела Девича

вати.

деверика, f. ber Bradjen, cyprinus brama [abramis brama Cuv.].

деверити, рим, (ист.) vide дјеверити. деверичић, m. (ист.) vide дјеверичић. деверична, f. (ист.) vide дјеверична. девермавиш, m. vide [ковртач] мавишњак. деверов, а, о, (ист.) vide дјеверов.

девовање, п. (ист.) vide дјевовање.
девовати, девујем, (ист.) vide дјевовати
девојачки, ка, ко, (ист.) vide дјевојачки.
девојаштво, п. (ист.) vide дјевојаштво.
девојка, f. (ист.) vide дјевојка.
девојче, чета, п. (ист.) vide дјевојче.
девојчење, п. (ист.) vide дјевојчење.
девојчетина, f. augm. v. девојка [vide девој-
чина].

девојчин, а, о, (ист.) vide дјевојчин.
девојчина, f. augm. v. девојка. [cf. девојче-
тина; девојчура, девојчурина].
девојчити, чим, (ист.) vide дјевојчити.
девојчити ее, чим се, (ист.) vide дјевојчити се.
девојчица, f. dim. v. девојка.