Page images
PDF
EPUB

per diem. .

дан, m. 1) Ser Tag, dies (pl. дави и. днії, з. | дановати, данујем, v. pf. и. impf. Sen Tag iber

В. пропадоше ми толики дани рех дні; pp b1eiben, transigere diem, cf. данити: Да изгубио сам толике дане или дне; тако се идемо у Тису планину, и ту ћемо данас каже и: два дана и два дни, три дана дановати и три дни, а и поред четири дана могло дановиште, т. vіdе даниите. би се рећи и четири дни, а даље само данӯ, (у Дубр.) vide [дела) нудер. дана; а поред овога обога говори се (по данути, днём, vide дахнути. јужнијем крајевима) и дніви, н. п. про- | дънце, п. 1) dim. р. дно: Не испијај свакој падоше ми толики днёви; изгубио сам то ча III II данце

2) (у Шум.) писак услилике днёви; кад се пак говори о празни јеце свирале. цима, онда се у јед. бр. поред дана говори Данчул, m. Diаnѕtаnte, nomen viri. и дне и днёви, н. п. уочи Бурђева дана, | дањи, in Ser Reset=art: и дан дањи, т. ј. јони уочи Бурђева дне, и уочи Бурђева дневи; и данашњи [1] дан, посbeutigeg Zages, надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву

hodie quoque. дне, надам се Ђурђеву дневи ; o Бурђеву | дањйвање, п. За Зubringen eines Xage, mora дану, o Бурђеву дне, о Ђурђеву дневи).

2) дан орaњa, ein Diorgen Sanse, jugerum. | дањйвати, дањујем, v. impf. Sen Tag subringen, cf. јутро [2, днина, ланац 2, paлo 2].

morari per diem. 1. данак, данка, m. hyp. р. дан.

дањом, bei 3age, diu. [cf. дневи 1, обдан, пре2. данак, нка , m. Sіе bgabe, tributum. [vidе і дању, одан]. пореза).

дар, т. (pl. дари, дарови, дарова) 1) Sie Sabe, данас (говоре и данаске), beute, hodie.

dоnат. cf. поклон [1, дарив, дарило, приказ, данашњи, ња, ње, 1) beutiq, hodiernus. [cf. приказа, армагани, ормаган, пешкен). Издањи). - 2) данашњи дан, н. п. данас је

међу дара и поклона у нас је та разлика недјеља, кад по данас дође прва недјеља, што се дар највише даје као од милости, онда ће бити данашњи дан: данас ти дођи и за то онај који га даје изгледа уздарје. мени, а ја ћу у данашњи дан теби.

2) понајвише pl. дари и дарови, Сејфеntе jàaryba, f. der Zeitverlust, jactura temporis. [cf.

mit welchen die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona дангубица).

nuрtіаlia [cf. чеиз): мајка спрема кћери дадангубан, бна, бно, н. п. посао, раз рiеt Beit рове; дјевојка спрема дарове. verlieren macht, temporis jacturam adferens.

jäpa[*), f. 1) die Tara (beim Wägen), das Gewicht дангубити, бим, у. impf. Seit реrlіеrеn, facio

des Gefäßes, pondus vasis. 2) fig. одбити jacturam temporis: Бе си била, ђе си дан

коме што на дару, Surch bie finger јеђеп, губила, Дангубила три бијела дана

nachsehen, do, indulgeo. дангубица, f. (dim.) vidе дангуба: Тамбурице,

дарак, рка, т. 1) һур. р. дар. 2) у цркви

оно троје чим се покрива а) дискос (первый моја дангубице

покровец%), б) путир (вторый покрокецъ), в) и дисдангубљење, п. Жаз Seitberlierei, jactura temporis. данӣк, данйка, т. vіdе даниите.

кос и путир заједно (покровъ или воздух). дан й ноћ, бав еtіеfmutterфеп, viola tricolor Linn. дарив, т. у пјесми мјесто дар: Јесу ли то данити, даним, v. pf. [и. impf.] Sen Tag über

гаће од продаје, Или су то гаће од да

рива mo bleiben, transigere diem. cf. дановати.

даривање, п. Заз с сфеntеn, datio, donatio. даница, f. 1) Ser Dorgеnjtern, lucifer. [cf. ве- даривати, дарујем, v. impf. 1) коме што, бatчерњача, зорњача]. — 2) (Даница] rauen

bringen, offero. 2) кога, bejcbеntеn, dоnо. name, nomen feminae. . Ahunka, f. die (Flintens) Röhre vom Danziger

даривати се, дарујемо се, т. е. impf. jih bе.

јфеntеn, dоnаrе ѕе invicem: Оди, брате, да се Meister, tubus teli dantiscanus.

пољубимо; Стани, сестро, док се дарујемо — даницкиња, f. Die Tanjiger-Vijtole, tеlum Dan- Дарије, т. (у Ст. влаху) Xannҙпапте, потеп viri.

tisci fасtum, cf. даничкиња: и за појас дарило, п. Sie Babe, donum, cf. [vide) дар [1]: двије даницкиње

дарило Божје. AHHH, a, o, dem Morgensterne gehörig, luciferi: näp màp[*], durcheinander, Wirrwarr, sus deque: Даничину Богом посестриму

починио (н. н. по кући, по земљи) дар мар. даничкиња , f. vide дaницкиња: Па узимa дaрнути, дарнём, v. pf. у кога, у што, еtmas

пушку даничкињу Кад пукоше двије bеrübren, tango. [cf. дирнути, залјести 4, таћи Даничкие

(такнути), текнути 2, тикнути). дани ште, п. Сrt po man Sen Tag bеr beibt, даровати, дарујем, v. pf. 1) коме што, Sarbrin.

locus morae per diem, cf. [даник,) данови деп, dono. [cf. поклонити, приказати 1, цаште: Црнобарац арамбаша Станко На да баисати, шенковати]. 2) кога, bејсфеntеп, ништу бјеше крај Салата

dono [vidе обдарити). дановање, п. баз Зubringen Seg Zage, mora per даровина, f. новци што млада о свадби скупи diem.

од даривања. cf. даровнина.

ILOM.

даровни, вна, вно, (у Ц. г.) gejdjenft, donatus: Не би жене ни носиле гаћа, Већ кошуљу Даровноме коњу зуби се не гледају.

докле гаће вежу. даровник, даровника, m. Ser (Bejmenfte, dоnа- дафина [давина], f. 1) беr milbe Deblbaunt, ole

tus: A Комнену младу фувеглији Њему даде aster [elaeagnus angustifolius L.): У градини коња даровника

о сувој давини Давина се сува помла даровнина, f. Sa3 Вејсфеutte, donum [cf. да дила и зеленим у листала листом 2)

ровина): Узе мача у десницу руку, Ули [Дафина) frauennaтe, nomen feminae. јеву даровнину куму

дафиново [да виново) зрно, п. (у ц. г. и онуда даровница, f. н. п. сабља, т. ј. даровна, ge по приморју) Jiusfatnup, nux muscata [cјеме

schenkter Säbel, gladius donatus: и ево ти од myristica fragrans Hоutt.]. cf. орашчић [2, даровница форда А све гледам даров орашак 1). Овијем се у онијем земљама ли

ницу hорду. Мила ми је како десна рука јече од различнијех болести. даска, f. (асс. даску, pl. дъске , дасіка) Sa5 дахија* [даија), m. Ser Brätensent, 23ertriebene,

Зrett, assis. cf. [1] штица [1, платица). Нема Cmigrant, exul (redux et, ultor): То гледају

четврте даске у глави, т. ј. сулуд је. Турци Блограцци и из града сви седам дадіти, дам (дідём), v. pf. 1) geben, do [cf. uja

подати]: дај, нај; Дај де море, од Будима дахијнски [дайјнски), краљу ! Даде краљу, ријеч не учини дахијекӣ [даијски), "у кa, кo, Dais, exulum. 2) (особито са не) коме штo, 3geben, girlафен, дахилук* [даилук), m. Sas Daitbum, dominatus erlaubert, admitto [vidе допустити]: не да му (jus) dahiarum :

Он се нада добру даймати да иде на војску; Не даде јој Мијат луку лобјегнути — 3) не дати кога, іn &фиф дахнути, дахнём, [дан ути] v. pf. atbinen, spiro : пертет, defendere: не дај ме ! Не дај мене не да му дахнути; једва сам дахнуо дутвоме друштву тући 4) н. п. дај да се одморимо, дај да сједнемо мало, дај да дахтање [дактање), п. За сфnaufent, anhelatio. му не дамо, Tajjеt ung -, fac -. — 5) плећи дахтати, дашћем, [дактати) v. impf. јфnaufen, дати, retiriren, terga dare: Плећи даде, би anhelo. [cf. бректати]. јегати стаде

дација, f. vide [пореза) данак. дати се, дам (дадем) се, v. r. pf. 1) на што, дацијер, дацијера, т. (у Боци) који купи да

за чим, ji, auf еtmа3 perlegent , incumbo in uujy, der Einnehmer der Abgaben, vectigalium aliquid: дао се на науку, на трговину; дао collector. cf. [vide] поречија. се за науком. 2) не дај се, Газе бі) | 1. даша, т. у пословици мјесто давалац бer Sienicht, halte dich, sis forti animo.

3) дала ber, dator: Сваки даша добар даша анесе рана на зло (у пјесмама из јуж. кр. и: даша фидибаша. по злу), іblе gеtsung nефтеп, verti in ma- 1 2. Дama, f. frauenanie, nomen feminae (hyp. р. lum. . 4) не да ми се, её gibt jic nityt, e3 Дафина 2). geht nidit pon &tаftеn, geräth nicht, non succe- да што ми ти да што, (у војв.) vidе што ми dit: не даду ми се коњи ; не даду ми се ти је за ІІІто. челе; не даду ми се дјеца (кад умиру). дашчак, да чака, т. (у Хрв.) vide брвнаші. 5) у једној пјесми: Даде му се нешто по- | дашчан, а, о, bretter, assinus (?). гледати

gà mtapa, f. eine Bretterhütte, casula assina. 1. дäha, f. Sag Tosterntal, convivium funebre. Даће дашчица, f. dim. p. даска. [cf. 1 штйца 1,

се обично дају три (и то у суботу вече и 2 птица). у недјељу ујутру): четрдесница [1] (послије два, двійје (јуж., а ист. две, зап. двӣ), два, четрдесет дана), полугодишњица и годиш 3tmei, duo : Два љеника ораху војска; Она њица. На даћу зову све сељаке редом од поји по путу путнике, А за здравље двају куће до куће, и обично овако почињу: „До браће своје ђите довече да споменемо мртве.“ Ту треба дваа, у пјесми да би се испунила врста мједа дође и поп да очати кољиво. На даћи на сто два: Дваа коња, два самара пијају: „За испокој душе брата (како му двадесет [двадест, дваест), mansig, vіgіnti. буде име; ако ли је женско а оно сестре) | двадесети [двадести, дваести), та, то, беr ітапБог да му душу прости !“ А остали сви у zigste, vigesimus. глас повичу: Бог да му душу прости.“ На двадест, vidе двадесет. крсно име не иде из једне куће нигда више двадеетеро, vidе двадесеторо. од једнога, а на даћу их може поћи и ви не. | двадести, та, то, vidе двадесети. По варошима шаље се и хансеницима јела два дестина, f. vіdе дваестина : уграби дваи пића и свијећа (лојанијех). Годишњица

Дестину глава се зове и година [4], а полугодишњица и по двадесторо (двадестеро, дваесторо, дваестеро],

године. cf. трпеза [2, кармина, седмина 3]. ein Zwanzig, viginti. 2. дaha, f. (im ccberse als (33egentheil nон недаћа) дваест, vidе двадесет.

gegeben, datum: Да је срећа и од Бога дақа, дваестеро, vidе дваесторо.

[ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

дваестӣ, та, то, vidе двадесети.

зати и два, три, четири, с род. јед., н. п. дваесетина [двадесетина), f. ein Зmanjig, yi два пилета, три пилета, четири пилета, ginti.

а даље не. УСријем у се говори и двоје дваесторо, vidе двадесторо.

јаја мјесто два јајета, а у Црној Гори и дважде, (у ц. г.) 8meimal, bis. [vidе двапут]. двоје дианака, и двоје тока и т. д., а по cf. двапі.

осталоме народу казало би се: двоји оианци, дванаест, зwilf, duodecim. [cf. двојенаест]. и двоје токе. За човјека и жену, и за чодванаестеро, vidе дванаесторо.

вјека и дијете, и за жену и дијете казало дванаестӣ, та, то, беr Зmilfte, duodecimus. би се двоје, тако ако их је випе и троје, дванаесторо [дванаестеро], ein Smilf (ein Tut четворо и т. д.; а тако и двоје коња, [— 2) зеп), duodecim. [cf. двојенаесторо].

у двоје, и зwei, fr. a deux ; маргиналија І. двапут (два пута), зweimal, bis. cf. дважде, издана, код ове ријечи ). дваш.

двојенаест, (у ц. г.) vidе дванаест. дваш, (у Ц. г.) vide [двапут] дважде: Дваш двојенаесторо, (у ц. г.) vidе дванаесторо. ћу ти га измјерит' са златом

двојење, п. баз Хrennen in Зwei, separatio. двека, f. (у Хрв.) од брезове лиле као густ двоји, је, ја, 31nei, duo: двоји јїди, двоје тӧке,

катран, чим се кола мажу, 24rt 24agenjmicre, двоја врата. [cf. двоје 1]. axungia.

двојином, З. В. више, imeinal büber, bis. двери, f. р. врата на олтару (у цркви), Sie | двојити, jйм, v. impf. trеппен, еntѕmeien, divido.

Altarthüre, porta adyti. cf. 3a4papje. двојица, f. 3rvei (Eaar), duo (за људе, са род. двеста, (ист.) vidе двјеста.

мн., н. п. двојица јунака, двојици јунака, двизав, двизава, m. зweijäbriger Bisper, aries двојицу јунака и т. д.). bimus. cf. двизац.

двојице, f. pl. (у Хрв.) vidе двојнице. двизац, двисца, т. (у ц. г.) vidе двизак. Bojka, f. 1) ein zweieimeriges Faß, dolium conдвизе, двйзета, р. (у ц. г.) ein зweijubriges tinens duas amphoras. 2) vidе двоци

Schaf (ohne Unterschied des Gejchlechtes), ovis јевка. bina. [cf. козле].

двојнице, двојница, f. pl. Sie Doppelpfeije бer IBìa Тa, f. ein zweijähriges weibliches Schaf, ovis jerbijchen Sirtet, fistula duplex. [cf. двојице,

bima. cf. [козле; двизорка,) двиска, увотка дип.ле 2, свирала 2). [ухотка].

двокатан, тна, тно, н. п. кућа, зweijtotig, taдвизорка, f. (у Сријему)

bulationes duas habens. двйска, f. (рі. gen. двӣзака))

vide ДВизица.

двокатница, f. т. ј.кућа, зweijtotige фан (баз двӣета, (зап.) vidе двјеста.

Erdgeidhoß mitgerechnet), domus tabulationes duas двјеста, (јуж.) зweiburbert, ducenti.

habens. двогоче, чета, п. н. п. ждријебе, или теле, двоколице, двоколица, f. p. ein ѕwеirdoriger

zwei Jahr alt (von Füllen oder Kalb), bimus ta 2agen, rieda birota. [cf. Чезе).

urus aut equus: Рђаво говече све двогоче. | двокоска, f. (рі. gen. двокозака) (у ц. г.) двогрошац, шца, m. türtijade jilberne зwei-Fiajter коза која се други пут кози, eine Siege bie Münze, nummi genus. .

zum zweiten Mal wirft, capra secundum paIBòrpomika, f. österreichische fupferne zwei-Groschen riens. Münze, nummi genus.

двокрилни, на, но, н. п. врата, Doppeltbur, двогуб, а, о, зweifad, duplex. [cf. двострук, valyae. . душли, дуплован).

дволичан, чна, чно, 1) н. п. човјек, 8meijutle двожичнӣ столац, ога стoца, m. (у ц. г.) febit gig, duplex. [cf. двоплатан 1]. 2) н. Л. stuhl, cathedra.

свила, т. ј. од два лица (која нема надвојак, а, о, 3meierlei, duplex.

личја, него с обје стране једнака), SoppelABOjávême, n. das Wenden, Wendefahrt, iteratio. jeitig, utrasque partes aequales habens. [vidе преоравање).

дволичење, т. баз дорpelrебеп, duplicitas. двојачити, двојачим, v. impf. њиву, т. ј. по дволичити, чим, у. impf. Soppelsiingig jei, duдруги пут орати, pense fabren, menten, iterare. plicem esse.

. cf. [vide) преоравати.

двoлyчaн, чна, чно, н. п. гвожђа, т. ј. од два двојба, f. (по зап. кр.) беr 3meijel, dubium. cf. wyka, zweifederig (3. B. von einer Falle), duplici [vide) сумња.

elatere.

.
двоје, двіга, (dat. loc. двома, и двоме, instr. | двоножац, ношца, m. Ser Gterblike, mortalis

двома)[1] smei, duo. Овијем се показује број [cf. човјек 1]: не боји се двоношпа.
живијех ствари средњега рода, које стоје | двбњак, њка, т. (у Сријему) 1) vide [бли-
У род. Мн., н. п. двоје пилиња, двоје чёљадії, занац) близне (у Барањи се двоњци каже
двоје прасадӣ, дјеце. Овако се самоставни само за дјецу, а близнови код стоке).
јем именима оваке ствари броје и даље, н. 2) vide сраслица.
п. троје, четворо, петоро, шесторо и т. д. двопетица, f. (у Лици) некакав новац, Art
Мјесто двоје, троје и четворо, може се ка Münze, numus quidam.

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]

кажи

двоплатан, тна, тво, 1) н. п. човјек, vide дво- | дворкињица, f. dim. pоп дворкиња: Он заличан [1]. 2) сјекира, коса.

клиње младе дворкињице двор, двора, т. 1) bеr фоf, Ser Sofpalajt, aula, I дворог, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама, т.

palatium: у двору; код двора. У пјесмама ј. која има два уласка, duplex orificium се свака куќа зове двор или кула. [cf.

habens. [cf. дворогаст). двори, ахар (аар, ар) 2, хар 2, конак 1, дворогаст, а, о, vide дворог. 2 оцак). 2) Der Paughof, aula. cf. [vidе дворски, кa, кo, (н. п. у Карловцима кола, 2] двориште. — 3) на двору, Srаиреп, foris башча) роfe, aulicus. [vidе поље 2]: у двору и на двору (кисне); двострук, а, о, зweifa), Spppels, duplex. [vide шта чиниш на двору те не идеш у кућу? двогуб].

4) на двор: a) bilаnѕ, fоrаs [vidе поље 2]; двоумити, мм, y. impf. што, зweifeln, 21njtano B) um Nothdurft zu verrichten [vide 110.be 3). baben, dubito. [vide сумњати).

5) с двора, роп оrаnjeit, foris [vidе поље 2]: | двоумљење, т. баз Зmeifelin, dubitatio. допао с двора; улијенио кућу с двора, а двоцевка, f. (ист.) vidе двоцијевка. der Außenjeite, extrinsecus.

двоцепан, піна, пно, (ист.) vidе двоцјепан. дворани, дворана, т. pl. (ст.) sie Rojlelite, au- двоцивка, f. (зап.) vidе двоцијевка.

lici: Викну Стојан слуге и дворане двоцијевка, f. (јуж.) т. ј. пушка од двије цидворба, f. Sіе 24ujipartung, ministerium : Зла ви jebh, die Doppelflinte, telum jaculatorium du

дворба, оба моја сина! — Свему ми је роду plicem canalem habens. [cf. Двојка 2).

омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом — двоципан, ина, пно, (зап.) vidе двоцјепан. дворење, п. Ваз 21ufmarten (Tielei) bei ofe, mi- двоцјепан, пна, пно, [јуж. ) н. п. пантљика, т. і. у nisterium.

два нита ткана, зреifähig, smeisrütbig, bilix. двори, т. р. (ст.) vide двор 1: Стоје ли му Дврсно, п. поље (у Херцеговини]. двори отворени, и у двору коњи осед- де, іntеrj. 1) Saut ит баз Caunipjero anjutreiber,

vox excitantis jumentum ad progrediendum. двірити, рим, v. inpf. кога, служити кога, а

2) [vide] дела! mоblаn, age. — 3) де, особиго стајати пред њим (кад руча или

HANA ep, als Aufmunterung, wohlan, age soпије) метнувши руке на појас, aufmartet, mi

des: зовни де га, нађи де то, подај де му, nistro аdpareo : Ево има девет годиница

и т. д., разбери дете, рецидете му, Како дворим цара у Стамболу

дете му. Додаје се понајвише глаголима у накло. запов.,

и раставити 1. двориште, п. Ort, mp einjt ein фоf gemejet (bie Ruiltein), ruinae palatii. У Поцерини, у Ша

од глагола, н. п. Смиљанићу, дома дер се

hahu — 4) vide 2,40 (mit allen Adleitungen). бачкој нахији, има село Двориште и код њега близу зидине које се зову Милошева дебе[*], бета, п. ein colinorijcbез bölgernes Sejcbirr,

aus einem Stücke, mit Deckel, zum Honig u. коњушница.. Срби онуда приповијевају да су ондје били двори Милоша Обилића. Они

ogl., vas lіgneum: Из дебета пекмез појето потврђују и другијем свједоцбама да је

дове Милош из оцерине, н. п. у дворишту има дебела, f. adj. т. б. болест, bie Bajerjифt, hyједан стари гроб с великијем каменом чело

drорѕ. [vide проказа]. главе: онуда Срби говоре да је то гроб дебела тиква, f. Die etitmurj, bryonia alba L. Милошеве сестре, и при повиједају да је

[vidе тиква 4]. ондје плијевила шеницу, па је убио Милош дебелгуза, f. Die einen Siden pintern bat, amplis с Тројанова града (то је

Гер

clunibus praedita. зелеза у Порок шар, или с Банстола у на

Дебели Бријег, m. некако мјесто између Номастир Ковиље) буздованом, јер је мислио

вога и Дубровачке државе. да је кошута. У Поцерини има једна | [дебели сват, m. vіdе крцан.) ријека која се зове Нечаја, и близу ње дебелкоса, f. некаква трава, 2irt flange, herbae поље које се зове Пустоиоље. Сад они до genus. казују да је послије Косовске битке дошао | Дебељак, Дебељака, m, зидине од старога грагласоноша с Косова нашао Милошеву

дића близу Задра [Скадра ?). мајку на тој ријеци код оваца, па јој ре- дебё.ько, т. дебео човјек, Ser Titbaud), adeps. као: Не чај више, Милошева мајко! Одбиј дебео, дебела, 10, (дебели, ла, ло, comp. овце у то иусто иоље : Милош ти је јуче дебљій) 1) sit, crassus. 2) jett, pinguis. погинуо. и од тада је остало Пустопоље [vidе туст]. cf. претио. и ријека Нечаја.

дебло, m. Ser Ctanim (Beg 23аите), stirps. [cf. 2. двориште, п. (у Хрв.) беr paushof, aula, cf. стабло, стабар, хрек): Дебло, али узебло.

двор 2, [обор 2, стобор, улица 1,) авлиja[1]. дебљање, п. За8 Фіdѕ, ѕеttpеrsеn, to crassesдворкиња, f. [1)] Sie 2tufmärterin, ministra: A cere, pinguescere.

белој дворкињи Бурму ноз.лаћену — Пред дебљати, љам, v. impf. 1) bid meroen, crassesco. њом иду дворкиње [— 2) cf. краљице.] 2) fett werden, pinguesco.

али се

може

[ocr errors]

и

дина.

[ocr errors]

дебљина, f. 1) Sie Pite, crassitudo. 2) біe | деверски, кa, кo, (ист.) vidе дјеверски.
fette, pinguedo. [vidе тустина) cf. прети- деверуша, f. (ист.) vidе дјеверуша.

деверушин, а, о, (ист.) vidе дјеверуншин.
Дебрц, m. село у Шабачкој посавини од Саве девесиљ, m. 1 (у Ц. г.) некаква трава, од које

код малога Дубокога мало унутра у земљу. девесиље, n., кажу да стока у прољеће про-
Око двјеста корака од моста гдје је сри точи крвљу, 24rt Straut, herbae genus (seseli
једа малога Дубокога пошав низа Саву по rigidum W. K.).
знају се остаци од великога шанца из Саве девет (дёвет), пеит, novem.
па у земљу око једне четврти сахата до у1. деветак, деветака, m. ein Ibier (23fers, Obs)
Дубоки поток (од којега се и зове Дубоко). von neun Jahren, novennis.
Према овоме је мјесту из Сријема Куиин- 2. деветак, тка, m. Sag tеuntel, nonae. cf. [де-
ски кут. Овдје Сава своју десну обалу (из вето;) читлук.
Српске стране) једнако рони, а лијеву (на деветање, п. Ваз 21bprügelin, dolatio (?).
Купинскоме куту) наставља. Гдје се обала деветати, там, v. impf. abbrejchen (abprügelin),
рони, виде се у земљи многе људске ко fuѕtе dоlо. [vidе тући 1].
сти, а у самоме шанцу, кад је прије неко-

деветepo, vidе деветоро.
лико година грађен пут преко њега, нала- девети, та, то, Ser nеunte, nonus. Девети у
зили су различне старинске новце, комаде

Layry, (der neunte im Pfluge, d. i.) das fünfte
од земљанијех суда и друге ствари које се

Rad am Wagen, plane superfluus. .
налазе по градиштима. Народ онуда при- деветина, f. Sеr nеunte Ebeil, nona раrѕ.
повиједа да је ондје (између шанца и Ду- деветица, f. 1) Die Reun (im Rartenjpiel), по-
бокога) био негда велики Грчки град. Ја-

vem puncta.

. 2) крстина од девет сно-
мачно је ово и онај Дабрац у коме је сје-

пова.
дио краљ Драгутин, и којега мјесто Раић | деветнаест, пейзерт, novemdecim. [cf. девето-
у својој историји (у књизи VIII глави IX

ронаест].
8 7) тражи у Сријему испод Карловаца и

деветнаестеро, vidе деветнаесторо.
око Добринаца. Кад видимо како Сава сад деветнаестӣ, та, то, bеr пешпјеђnte, undevice-
рони своју десну обалу, онда се мора узети

simus.
да је у стара времена она са градом Де- | деветнаесторо [деветнаестеро], ein Reugebi,
брцем била најближе гдје јој је сад лијева,

novemdecim. cf. [деветоронаестеро;) двоје.
а може бити још и даље овамо у Купин-

девето, ога, п. adj. vide [2] деветак.
скоме куту.
1. дева,* f. vіdе камила.

деветорица, f. Ingahl pоп неип, novem; cf. дво2. дева, f. 1) (ст. ист.) vidе дјева: Ој дево

јица.
девојко ! Млого девовавала 2) Дева] деветоро [деветеро), пейн, novem. cf. двоје.
Frauenname, nomen feminae.

деветорднаест, (у ц. г.) vidе деветнаест. дёвање, п. (ист.) vidе дијевање.

деветоронаестеро, (у ц. г.) vidе деветнаедёвати, девам , v. impf. (ист.) vidе дијевати.

сторо. деведесет, пейпig, nonaginta.

девечани, на, но, н. п. брдо (женско), auf пеши деведесётepo, vidе деведесеторо.

eingerichtet, novenarius. деведесети, та, то, bеr neunsigjte, nоnаgеsimus. | девечір, девечара, m. Sеr bag Reuntel nimit, деведесеторо (деведесетepo), 21nsabl рот неизів,

cui nona pars frugum debetur, nonarius. nonaginta.

девица, f. (ист.) vidе дјевица. девендува краљ, т. у загонеци: Ја ударих | Девич, т. манастир негдје у Старој] Србији гвозденим маљем у камен град,

(може бити да је сада и пуст): У Дреници скочи дeвeндука краљ и прими се уз мекиш

бијела Девича град (кресиво, варница и труд).

девовање, п. (ист.) vidе дјевовање. девеница, f. (ист.) vidе дјевеница.

девовати, девујем, (ист.) vidе дјевовати. девер, девера, m. (ист.) vidе дјевер.

девојачки, кa, кo, (ист.) vidе дјевојачки. деверав, рка, т. Һур. р. девер. cf. ћеверак. І девојаштво, п. (ист.) vidе дјевојаштво. девер-баша, т. (ист.) vidе дјевер-бапка. девојка, f. (ист.) vidе дјевојка. деверивање, р. (ист.) vidе дјеверивање. девојче, чета, п. (ист.) vidе дјевојче. деверивати, деверујем, (ист.) vidе дјевери- | девојчење, п. (ист.) vidе дјевојчење. вати.

девојчетина, f. augm. p. девојка [vidе девојдеверика, f. Ser Зrajen, cyprinus brama [ab чина]. ramis brama Cuv.].

девојчин, а, о, (ист.) vidе дјевојчин. деверити, рим, (ист.) vidе дјевериги.

девојчина, f. augm. p. девојка. [cf. девојчедеверичић, m. (ист.) vidе дјеверичић.

тина; девојчура, девојчурина]. деверична, f. (ист.) vidе дјеверична.

девојчити, чим, (ист.) vidе дјевојчити. девермавиш, m, vide [ковртач] мавишњак. | девојчити се, чӣм се, (ист.) vidе дјевојчити се. деверов, а, о, (ист.) vidе дјеверов.

девојчица, f. dim. p. девојка.

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

из

њега

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »