Page images
PDF
EPUB

дан, m. 1) ber Tag, dies (pl. дани и. днй, 3. 3. пропадоше ми толики дани обе дни; изгубио сам толике дане или дне; тако се каже и: два дана и два дни, три дана

дановати, данујем, v. pf. u. impf. ben Tag über mo bleiben, transigere diem, cf. данити: Да идемо у Тису планину, И ту ћемо данас Дановати

и три дни, а и поред четири дана могло | дановиште, n. vide даниште.

би се рећи и четири дни, а даље само дану, (у Дубр.) vide [дела] нудер. дана; а поред овога обога говори се (по | данути, данём, vide дахнути.

--

јужнијем крајевима) и дневи, н. п. про- данце, п. 1) dim. v. дно: Не испијај свакој падоше ми толики днёви; изгубио сам то- чашн данце лике днёви; кад се пак говори о празни

јепе свирале.

2) (у Шум.) иисак у сли

цима, онда се у јед. бр. поред дана говори | Данчул, m. Mann name, nomen viri.

и дне и днёви, н. п. уочи Ђурђева дана, дањи, in ber Rebenšart: и дан дањи, т. ј. још уочи Ђурђева дне, и уочи Ђурђева дневи; и данашњи [1] дан, поф heutiges Tages, надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву hodie quoque. дне, надам се Ђурђеву дневи; о Ђурђеву дањивање, п. баз Subringen eines Tages, mora дану, о Ђурђеву дне, о Ђурђеву дневи).

[ocr errors]

per diem.

- 2) дан орања, ein Morgen Sanbeš, jugerum. | дањивати, дањујем, v. impf. беn Zag zubringen, cf. јутро [2, днина, ланац 2, рало 2].

1. данак, данка, m. hyp. v. дан.

2. данак, нка, m. bie bgabe, tributum. [vide пореза].

данас (говоре и данаске), Leute, hodie. данашњи, ња, ње, 1) beutig, hodiernus. [cf. дањи]. 2) данашњи дан, н. п. данас је недјеља, кад по данас дође прва недјеља, онда ће бити данашњи дан: данас ти дођи мени, а ја ћу у данашњи дан теби. Дангуба, f. ber Beitverlujt, jactura temporis. [cf. Дангубица].

дангубан, бна, бно, н. п. посао, maš viel Beit verlieren macht, temporis jacturam adferens. Дангубити, бим, v. impf. Beit verlieren, facio jacturam temporis: Ђе си била, ђе си дангубила, Дангубила три бијела дана дангубица, f. (dim.) vide дангуба: Тамбурице, моја Дангубице

Дангубљење, п. баз Beitverlieren, jactura temporis. Даник, даника, т. vide даниште. дан и ноћ, баз Štiefmütterßen, viola tricolor Linn, данити, даним, v. pf. [u. impf.] ben Zag über wo bleiben, transigere diem. cf. Дановати. даница, f. 1) бет Morgenftern, lucifer. [cf. вечерњача, зорњача]. 2) [Даница] Grauen name, nomen feminae. даницка, f. біе (linten=) Röhre vom Danziger Reifter, tubus teli dantiscanus. даницкиња, f. bie Danziger-Bijtole, telum Dan-| tisci factum, cf. даничкиња: И за појас двије Даницкиње даничии, а, о, бет Morgenfterne gehörig, luciferi: Даничину Богом посестриму

Даничкиња, f. vide даницкиња: Па узима пушку даничкињу Кад пукоше двије Даничкиње

[ocr errors]

даниште, п. Drt wo тап беn Tag über bleibt, locus morae per diem, cf. [даник,] дановиште: Црнобарац арамбаша Станко На даништу бјеше крај Салаша

morari per diem.

дањом, bei Page, diu. [cf. дневи 1, обдан, предању,

одан].

дар, m. (pl. дари, дарови, дарова) 1) біе Sabe, donum. cf. поклон [1, дарив, дарило, приказ, приказа, армагани, ормаган, пешкеш]. Између дара и поклона у нас је та разлика што се дар највише даје као од милости, и за то онај који га даје изгледа уздарје.

2) понајвише pl. дари и дарови, Sejchente mit welchen die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nuptialia [cf. чеиз]: мајка спрема кћери дарове; дјевојка спрема дарове. дара [*], f. 1) bie Zara (beim Bägen), баз Bewicht des Gefäßes, pondus vasis. 2) fig. одбити коме што на дару, бисф біе Singer feђen, nachsehen, do, indulgeo.

2) у цркви оно троје чим се покрива а) дискос (первый покровеця), б) путир (вторый покровеця), в) и дискос и путир заједно (покрови или воздух).

дарак, рка, m. 1) hyp. v. дар.

дарив, m. у пјесми мјесто дар: Јесу ли то

гаће од продаје, Или су то гаће од дарива

даривање, п. баз henfen, datio, donatio. даривати, дарујем, v. impf. 1) коме што, бат

bringen, offero. 2) Kora, beschenken, dono. даривати се, дарујемо се, v. r. impf. fich be= [menfen, donare se invicem: Оди, брате, да се пољубимо; Стани, сестро, док се дарујемо Дарије, т. (у Ст. влаху) Mannšname, nomen viri. дарило, п. біе Sabe, donum, cf. [vide] дар[1]: Дарило Божје.

дар мар[*], burheinanber, Sirrwarr, sus deque:

починио (н. н. по кући, по земљи) дар мар. дарнути, дӑрнём, v. pf. у кога, у што, etmas berübren, tango. [cf. дирнути, задјести 4, таћи (такнути), текнути 2, тикнути].

даровати, дарујем, v. pf. 1) коме што, barbringen, dono. [cf. поклонити, приказати 1, пабаисати, шенковати]. 2) кога, bе cфenten, dono [vide обдарити].

дановање, п. баз Bubringen без Zages, mora per даровина, f. новци што млада о свадби скупи diem.

од даривања. cf. даровнина.

даровни, вна, вно, (у Ц. г.) gejhenft, donatus:
Даровноме коњу зуби се не гледају.
даровник, даровника, m. ber eßentte, dona-
tus: А Комнену младу Ђувеглији Њему даде
коња даровника

даровнина, f. baš Sejchenfte, donum [cf. да-
ровина]: Узе мача у десницу руку, У ли-
јеву даровнину куму -
даровница, f. н. п. сабља, т. ј. даровна, де-
[henfter Gäbel, gladius donatus: И ево ти
Даровница һорда А све гледам даров-
ницу ћорду, Мила ми је како десна рука
даска, f. (асс. даску, pl. даске, дасіка) баз
Brett, assis. cf. [1] штица [1, платица]. Нема
четврте даске у глави, т. ј. сулуд је.
дати, дам (дадем), v. pf. 1) geben, do [cf.
подати]: дај, нај; Дај де море, од Будима
краљу! - Даде краљу, ријеч не учини
2) (особито са не) коме што, задебен, забавен,
erlauben, admitto [vide допустити]: не да му
мати да иде на војску; Не даде јој Мијат
побјегнути - 3) не дати кога, in Ефи
nehmen, defendere: не дај ме! Не дај мене
твоме друштву тући - 4) н. п. дај да се
одморимо, дај да сједнемо мало, дај да
му не дамо, lajjet un -, fac
5) плећи
дати, vetiriren, terga dare: Плећи даде, би-
јегати стаде

"

[ocr errors]

дати се, дам (дадём) се, ѵ. г. pf. 1) на што,
за чим, fic auf etmas verlegen, incumbo in
aliquid: дао се на науку, на трговину; дао
се за науком. 2) не дај се, laße bid |
nicht, halte dich, sis forti animo. 3) дала
се рана на зло (у пјесмама из јуж. кр. и:
по злу), йые Benbung nehmen, verti in ma-
4) не да ми се, eš gibt jih nicht, e
geht nidit von Staften, geräth nicht, non succe-
dit: не даду ми се коњи; не даду ми се
челе; не даду ми се дјеца (кад умиру).
5) у једној пјесми: Даде му се нешто по-

lum.

[ocr errors]

гледати

[ocr errors]

Не би жене ни носиле гаћа, Већ кошуљу докле гаће вежу.

2)

дафина [давина], f. 1) ber wilbe Dehibaum, ole-
aster [elaeagnus angustifolius L.]: У градини
о сувој Давини Давина се сува помла-
Дила и зеленим улистала листом
[Дафина] Srauenname, nomen feminae.
Дафиново [давиново] зрно, п. (у Ц. г. и онуда
по приморју) čuštatnuß, nux muscata [сјеме
од myristica fragrans Houtt.]. cf. орашчић [2,
орашак 1]. Овијем се у онијем земљама ли-
јече од различнијех болести.

дахија* [даија], m. ber Brätenbent, Bertriebene,
Émigrant, exul (redux et. ultor): То гледају
Турци Биограци И из града сви седам да-
ија
дахијнски [даијнски],
дахијски [даијски],
ка, ко, Даі, exulum.
дахилук* [даилук], т. баз Daithum, dominatus
(jus) dahiarum: Он се нада добру даи-
луky

дахнути, дахнём, [данути] v. pf. athmen, spiro:
не да му дахнути; једва сам дахнуо ду-

шом.

дахтање [дактање], п. баš naufen, anhelatio.
дахтати, дашћем, [дактати] v. impf. [naufen,
anhelo. [cf. бректати].

дација, f. vide [пореза] данак.
|дацијер, дацијера, m. (у Боци) који купи да-
nujy, der Einnehmer der Abgaben, vectigalium
collector. cf. [vide] порешчија.

1. даша, m. у пословици мјесто давалац бer Se=
ber, dator: Сваки даша добар даша а не-
Даша ђидибаша.

2. Даша, f. Úrauenname, nomen feminae (hyp. v. Дафина 2).

да што ми ти да што, (у војв.) vide што ми ти је за што.

дашчак, дашчака, m. (у Хрв.) vide брвнаш. дашчан, а, о, brettern, assinus (?).

дашчара, f. eine Bretterhütte, casula assina. дашчица, f. dim. р. даска. [cf. 1 штӥца 1,

два, двије (јуж., а ист. две, зап. дви), два,
zwei, duo: Два љешника ораху војска; Она
поји по путу путнике, А за здравље двају
браће своје

дваа, у пјесми да би се испунила врста мје-
сто два: Дваа коња, два самара
двадесет [двадест, дваест], zwanzig, viginti.
двадесети [двадести, дваести], та, то, ber zman-
zigste, vigesimus.
двадест, vide двадесет.
двадестеро, vide двадесторо.

1. Даћа, f. баз Tobtenmal, convivium funebre. Даће | се обично дају три (и то у суботу вече и 2 штица]. у недјељу ујутру): четрдесница [1] (послије четрдесет дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба | да дође и поп да очати кољиво. На даћи напијају: „За испокој душе брата (како му буде име; ако ли је женско а оно сестре) Бог да му душу прости!" А остали сви у глас повичу: Бог да му душу прости. На крсно име не иде из једне куће нигда више од једнога, а на даћу их може поћи и више. двадести, та, то, vide двадесети. По варошима шаље се и хапсеницима јела | двадестина, f. vide дваестина: И уграби дваи пића и свијећа (лојанијех). Годишњица се зове и година [4], а полугодишњица и по године. cf. трпеза [2, кармина, седмина 3]. 2. даћа, f. (im Scherze als Begentheil von недаћа) gegeben, datum: Да је срећа и од Бога дака,

[ocr errors]

Дестину глава

двадесторо [двадестеро, дваесторо, дваестеро],
ein Swanzig, viginti.
дваест, vide двадесет.
дваестеро, vide дваесторо.

дваести, та, тӧ, vide двадесети. Дваестина [двадестина], f. ein Swanzig, viginti.

дваесторо, vide двадесторо.

дважде, (у Ц. г.) zweimal, bis. [vide двапут]. cf. дваш.

дванаест, wölf, duodecim. [cf. двојенаест]. дванаестеро, vide дванаесторо.

дванаести, та, то, ber 3wölfte, duodecimus. дванаесторо [дванаестеро], ein 3wölf (ein Dutб), duodecim. [cf. двојенаесторо]. двапут (два пута), zweimal, bis. cf. дважде,

дваш.

зати и два, три, четири, с род. јед., н. п. Два пилета, три пилета, четири пилета, а даље не. У Сријему се говори и двоје јаја мјесто два јајета, а у Црној гори и Двоје дианака, и двоје тока и т. д., а по осталоме народу казало би се: двоји оианци, и двоје токе. За човјека и жену, и за човјека и дијете, и за жену и дијете казало би се двоје, тако ако их је више и троје, четворо и т. д.; а тако и двоје коња, [- 2) у двоје, зи zwei, fr. à deux; маргиналија I. издања, код ове ријечи].

двојенаест, (у Ц. г.) vide дванаест.

дваш, (у Ц. г.) vide [двапут] дважде: Дваш | двојенаесторо, (у Ц. г.) vide дванаесторо.

ћу ти га измјерит са златом

двёка, f. (у Хрв.) од брезове лиле као густ катран, чим се кола мажу, Hrt Bagenjchmiere, axungia.

двојење, п. баš Erennen in 3wei, separatio. двоји, је, ја, zwei, duo: двоји јади, двоје токе, двоја врата. [cf. двоје 1].

двојином, 3. В. више, zweimal höher, bis.

двери, f. pl. врата на олтару (у цркви), біе двојити, јим, v. impf. trennen, entzmeien, divido. Altarthure, porta adyti. cf. зaдварjе.

двеста, (ист.) vide двјеста.

двизак, двизака, m. zweijähriger Bibber, aries bimus. cf. двизац.

двизац, двисца, m. (у Ц. г.) vide двизак. двизе, двизета, п. (у Ц. г.) ein zweijähriges Schaf (ohne Unterschied des Geschlechtes), ovis bima. [cf. козле].

двизица, f. ein zweijährigeš weibliches f, ovis bima. cf. [козле; двизорка,] двиска, увотка [ухотка].

двизорка, f. (у Сријему)

двйска, f. (pl. gen. двизака) vide двизица. двиста, (зап.) vide двјеста.

двјеста, (јуж.) zweißunbert, ducenti. двогоче, чета, п. н. п. ждријебе, или теле, zwei Jahr alt (von Füllen oder Kalb), bimus taurus aut equus: Рђаво говече све двогоче. | двогрошац, шца, m. türtifhe filberne zwei-Biafter= Münze, nummi genus.

двогрошка, f. öfterreichijche fupferne zmei-rofфen= Münze, nummi genus.

двогуб, а, о, zweifah, duplex. [cf. двострук,

дупли, дуплован].

двожични столац, ога стоца, т. (у Ц. г.) &ehn= ftußl, cathedra.

двојак, а, о, zmeierlei, duplex.

двојачење, п. баз Benben, Benbefahrt, iteratio. [vide преоравање].

двојачити, двојâчим, v. impf. њиву, т. ј. по други пут орати, wenbe fabren, wenben, iterare. cf. [vide] преоравати. двојба, f. (по зап. кр.) ber 3weifel, dubium. cf. [vide] сумња.

двоје, двога, (dat. loс. двома, и двоме, instr. | двома) [1] zwei, duo. Овијем се показује број живијех ствари средњега рода, које стоје у род. мн., н. п. двоје пилића, двоје чељади, двоје прасади, дјеце. Овако се самоставнијем именима оваке ствари броје и даље, н. п. троје, четворо, петоро, шесторо и т. д. Мјесто двоје, троје и четворо, може се ка

двојица, f. zwei (Baar), duo (за људе, са род.

мн., н. п. двојица јунака, двојици јунака, Двојицу јунака и т. д.).

двојице, f. pl. (у Хрв.) vide двојнице. двојка, f. 1) ein zweieimerigeš vaß, dolium continens duas amphoras. 2) vide двоци

јевка.

двојнице, двојница, f. pl. біе Doppelpfeife ber jerbifchen Dirten, fistula duplex. [cf. двојице, дипле 2, свирала 2].

двокатан, тна, тно, н. п. кућа, zweijtodig, tabulationes duas habens.

двокатница, f. т. j. кућа, zweiftodiges Dau (да

Erdgeschoß mitgerechnet), domus tabulationes duas habens.

двоколице, двоколица, f. pl. ein zweiräbriger wagen, rheda birota. [cf. чезе].

двокоска, f. (pl. gen. двокозака) (у Ц. г.) коза која се други пут кози, eine Biege bіе zum zweiten Mal wirft, capra secundum pariens.

двокрилни, на, но, н. п. врата, Doppelthür,

valvae.

дволичан, чна, чно, 1) н. п. човјек, zweizün= gig, duplex. [cf. двоплатан 1]. 2) н. п. свила, т. ј. од два лица (која нема наличја, него с обје стране једнака), борреl= jeitig, utrasque partes aequales habens. дволичење, п. баš Doppelreben, duplicitas. дволичити, чим, v. impf. boppelzüngig jein, duplicem esse.

дволучан, чна, чно, н. п. гвожђа, т. ј. од два лука, zweifeberig (3. 3. von einer Salle), duplici

elatere.

двоножац, ношца, m. ber Sterbliche, mortalis
[cf. човјек 1]: не боји се двоноица.
двоњак, њка, m. (у Сријему) 1) vide [бли-
занац] близне (у Барањи се двоњци каже
само за дјецу, а близнови код стоке).
2) vide сраслица.
двопетица, f. (у Лици) некакав новац, Art
Münze, numus quidam.

клиње младе дворкињице

двоплатан, тна, тно, 1) н. п. човјек, vide дво- | дворкињица, f. dim. von дворкиња: Он заличан [1]. 2) сјекира, коса. двор, двора, m. 1) ber of, ber ofpalat, aula, palatium: у двору; код двора. У пјесмама се свака кућа зове двор или кула. [cf. двори, ахар (аар, ар) 2, хар 2, конак 1, дворогаст, а, о, vide дворог.

[ocr errors]

дворог, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама, т. ј. која има два уласка, duplex orificium habens. [cf. дворогаст].

2 оџак]. 2) ber aushof, aula. cf. [vide | дворски, ка, ко, (н. п. у Карловцима кола, 2] двориште. 3) на двору, braußen, foris башча) of, aulicus. [vide поље 2]: у двору и на двору (кисне); | двострук, а, о, zweifach, boppel, duplex. [vide шта чиниш на двору те не идеш у кућу?

двогуб].

4) на двор: а) binaus, foras [vide поље 2]; | двоумити, мим, v. impf. што, zweifeln, Mnftanò В) um Notyburft zu verrichten [vide поље 3]. baben, dubito. [vide сумњати].

[ocr errors]

5) с двора, von braußen, foris [vide поље 2]: | двоумљење, п. баз Зweifeln, dubitatio. дошао с двора; улијенио кућу с двора, ап | двоцевка, f. (ист.) vide двоцијевка. der Außenseite, extrinsecus.

двоцепан, пна, пно, (ист.) vide двоцјепан.

дворани, дворана, m. pl. (ст.) Sie Dofleute, au- | двоцивка, f. (зап.) vide двоцијевка. Іісі: Викну Стојан слуге и дворане двоцијевка, f. (јуж.) т. ј. пушка од двије цидворба, f. біе Hufwartung, ministerium: Зла ви јеви, біе Доppelflinte, telum jaculatorium duДворба, оба моја сина! Свему ми је роду plicem canalem habens. [cf. двојка 2]. Омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом - двоципан, пна, пно, (зап.) vide двоцјепан. дворење, п. баз lufmarten (Dienen) bei Dofe, mi- двоцјепан, пна, пно, [јуж.] н. п. пантљика, т. ј. у два нита ткана, zweifäòig, zweibräthig, bilix.

nisterium.

лани

дворити, рим, v. impf. кога, служити кога, а особито стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке на појас, aufwarten, ministro adpareo: Ево има девет годиница Како дворим цара у Стамболу

двори, m. pl. (ст.) vide двор 1: Стоје ли му | Дврсно, п. поље [у Херцеговини]. Двори отворени, И у двору коњи осед- де, interj. 1) gaut um baš Saumреть anzutreiben, vox excitantis jumentum ad progrediendum. 2) [vide] дела! wohlan, age. 3) де, или дер, a13 Xufmunterung, wohlan, age sodes: зовни де га, нађи де то, подај де му, и т. д., разберидете, рецидете му, Дете му. Додаје се понајвише глаголима у наклон. запов., али се може и раставити од глагола, н. п. Смиљанићу, дома дер се нађи 4) vide где (mit allen Woleitungen). дебе[*], бета, n. ein cylinòrijdes bölgernes Bejirr, aus einem Stücke, mit Deckel, zum Honig u.

1. двориште, n. Drt, wo einft ein Dof gewejen (bie Ruinen), ruinae palatii. У Поцерини, у Шабачкој нахији, има село Двориште и код њега близу зидине које се зову Милошева коњушница.. Срби онуда приповијевају да су ондје били двори Милоша Обилића. Они то потврђују и другијем свједоџбама да је Милош из Поцерине, н. п. у Дворишту има један стари гроб с великијем каменом чело

главе: онуда Срби говоре да је то гроб Милошеве сестре, и приповиједају да је ондје плијевила шеницу, па је убио Милош с Тројанова града (то је готово као с Герзелеза у Шорокшар, или с Банстола у намастир Ковиље) буздованом, јер је мислио да је кошута. У Поцерини има једна

-

кажи

1., vas ligneum: Из дебета пекмез поједоше

дебела, f. adj. т. j. болест, біе Bafferjußt, hydrops. [vide проказа].

дебела тиква, f. bie Štidwurz, bryonia alba L. [vide тиква 4].

дебелгуза, f. bie einen biđen Mintern bat, amplis
clunibus praedita.

Дебели Бријег, m. некако мјесто између Но-
вога и Дубровачке државе.
[дебели сват, m. vide крцан.]

ријека која се зове Нечаја, и близу ње дебелкоса, f. некаква трава, Wrt flange, herbae поље које се зове Пустбиоље. Сад они до

genus.

казују да је послије Косовске битке дошао | Дебељак, Дебељака, m. зидине од старога гра

гласоноша с Косова и нашао Милошеву мајку на тој ријеци код оваца, па јој рекао: Не чај више, Милошева мајко! Одбиј овце у то пусто поље: Милош ти је јуче погинуо. И од тада је остало Пустопоље и ријека Нечаја.

дића близу Задра [Скадра ?].

дебеько, m. дебео човјек, бer Didbauh, adeps. дебео, дебела, ло, (дебели, ла, ло, comp. дебљи) 1) bid, crassus. 2) fett, pinguis. [vide туст]. cf. претио.

дебло, m. ber Etamm (без Baumes), stirps. [cf. 2. двориште, п. (у Хрв.) ber Daushof, aula. cf. стабло, стабар, хрек]: Дебло, али узебло. двор 2, [обор 2, стобор, улица 1,] авлија [1]. |дебљање, n. baš Did, Settiwerben, zo crassesдворкиња, f. [1)] bie lufwärterin, ministra: A cere, pinguescere.

белој дворкињи Бурму позлаћену - Пред дебљати, љам, v. impf. 1) bid werben, crassesco. њом иду дворкиње - [- 2) cf. краљице.]| - 2) fett werben, pinguesco.

лина.

дебљина, f. 1) bie Diđe, crassitudo. - 2) біе деверски, ка, ко, (ист.) vide дјеверски. Sette, pinguedo. [vide тустина] cf. прети - деверуша, f. (ист.) vide дјеверуша. деверушин, а, о, (ист.) vide дјеверушин. Дебрц, т. село у Шабачкој посавини од Саве | девесиљ, m. ( (у Ц. г.) некаква трава, од које код малога Дубокога мало упутра у земљу. девесиље, п. кажу да стока у прољеће проОко двјеста корака од моста гдје је сри- точи крвљу, Hrt Sraut, herbae genus [seseli једа малога Дубокога пошав низа Саву по- rigidum W. K.]. знају се остаци од великога шанца из Саве | девет (девет), neun, novem.

па у земљу око једне четврти сахата до у 1. деветак, деветака, m. ein Zhier (Bfers, D3) Дубоки поток (од којега се и зове Дубоко). von neun Jahren, novennis.

Према овоме је мјесту из Сријема Купин- | 2. деветак, тка, т. баз Meuntel, nonae. cf. [дески кут. Овдје Сава своју десну обалу (из вето;] читлук.

Српске стране) једнако рони, а лијеву (на деветање, п. баз Wbprügeln, dolatio (?).
Купинскоме куту) наставља. Гдје се обала

рони, виде се у земљи многе људске ко-
сти, а у самоме шанцу, кад је прије неко-
лико година грађен пут преко њега, нала-
зили су различне старинске новце, комаде
од земљанијех суда и друге ствари које се
налазе по градиштима. Народ онуда при-
повиједа да је ондје (између шанца и Ду-
бокога) био негда велики Грчки град. Ја-
мачно је ово и онај Дабрац у коме је сје-
дио краљ Драгутин, и којега мјесто Рань
у својој историји (у књизи VIII глави IX
§ 7) тражи у Сријему испод Карловаца и
око Добринаца. Кад видимо како Сава сад
рони своју десну обалу, онда се мора узети
да је у стара времена она са градом Де
брцем била најближе гдје јој је сад лијева,
а може бити још и даље онамо у Купин-
скоме куту.

1. дева, * f. vide камила.

[ocr errors]

2. дева, f. 1) (ст. ист.) vide дјева: Ој дево
девојко!| Млого девовавала 2) [Дева
Frauenname, nomen feminae.
девање, п. (ист.) vide дијевање.

девати, девам, v. impf. (ист.) vide дијевати.
деведесет, пeunzig, nonaginta.
деведесетеро, vide деведесеторо.

деветати, там, v. impf. abbrejchen (abprügeln),
fuste dolo. [vide тући 1].
деветеро, vide деветоро.
девети, та, то, ber neunte, nonus. Девети у
плугу, (ber neunte im fluge, б. і.) баз fünfte
Rad am Wagen, plane superfluus.
деветина, f. ber neunte Theil, nona pars.
деветица, f. 1) bie Heun (im &artenjpiel), no-
2) крстина од девет сно-
деветнаест, пензеђи, novemdecim. [cf. девето-
ронаест].

vem puncta.

пова.

деветнаестеро, vide деветнаесторо. деветнаести, та, то, бer nеunzehnte, undevice

simus.

деветнаесторо [деветнаестеро], ein Reunзеђи,

novemdecim. cf. [деветоронаестеро ;] двоје. девето, ога, п. adj. vide [2] деветак. деветорица, f. na von ucun, novem; cf. двојица.

деветоро [деветеро], псиn, novem. cf. двоје. деветоронаест, (у Ц. г.) vide деветнаест. Деветоронаестеро, (у Ц. г.) vide деветнаесторо.

девечани, на, но, н. п. брдо (женско), auf neun eingerichtet, novenarius.

деведесети, та, то, ber neunzigite, nonagesimus. | девечар, девечара, m. ber баš Reuntel nimmt, деведесеторо [деведесетеро], na von neung, cui nona pars frugum debetur, nonarius.

nonaginta.

девица, f. (ист.) vide дјевица.

девендука краљ, m. у загонеци: Ја ударих | Девич, m. манастир негдје у [Старој] Србији

гвозденим маљем у камен град, из њега скочи девендука краљ и прими се уз мекиш град (кресиво, варница и труд). девеница, f. (ист.) vide дјевеница. девер, девера, m. (ист.) vide дјевер. деверак, рка, m. hyp. v. девер. cf. ђеверак. девер-баша, m. (ист.) vide дјевер-баша. деверивање, п. (ист.) vide дјеверивање. деверивати, деверујем, (ист.) vide дјевери

[blocks in formation]

деверов, а, о, (ист.) vide дјеверов.

(може бити да је сада и пуст): У Дреници бијела Девича

девовање, п. (ист.) vide дјевовање.
девовати, девујем, (ист.) vide дјевовати.
девојачки, ка, ко, (ист.) vide дјевојачки.
| девојаштво, п. (ист.) vide дјевојаштво.
девојка, f. (ист.) vide дјевојка.
девојче, чета, п. (ист.) vide дјевојче.
девојчење, п. (ист.) vide дјевојчење.
девојчетина, f. augm. v. девојка [vide девој-
чина].

девојчин, а, о, (пст.) vide дјевојчин.
девојчина, f. augm. v. девојка. [cf. девојче-
тина; девојчура, девојчурина].
девојчити, чим, (ист.) vide дјевојчити.

девермавиш, m. vide [ковртач] мавишњак. | девојчити се, чим се, (ист.) vide дјевојчити се.

девојчица, f. dim. v. девојка.

« PreviousContinue »