Page images
PDF
EPUB

девојчура, (f. augm. v. девојка. [vide де-|делијнски [делијски], ка, ко, н. п. калпак, девојчурина, војчина].

дегенек,* m. (pl. gen. дегенека) ber Brügel
(meistens auf die Fußsohlen), verber [vide бa-
тина 2]: ударили му педесет дегенека.
дёд, m. (ист.)

дёда, m. (у војв.)

vide дјед.

дедак, m. (у војв. по варошима) ein Summer
Rerl, Dummfopf, stolidus. [cf. тетак 2; лудак].
деде, таф, таф, age [vide дела]: деде га
зовни; деде ти то узми. cf. де.
[дедер, vide дела; види s. ѵ. дер 2].
дедетина,

дедина, m. augm. v. дед.

дединство, п. (у Сријему) vide дедовина.
дедов, а, о, (ист.) vide дједов.
дедовина, f. (ист.) vide дједовина.
Дежева, f. Berg unb Ruinen bei Нови пазар:
Код Дежеве старије дворова -
дежмекает, а, o, unterjet, quadratus.
Дејан, m. Жапnšname, nomen viri.

дејанија, Г. (у Боци) н. и. без стоке и сваке
Дејаније, т. 1. нема ништа.

ber делије, то делије: на делијнску, т. ј. као што је у делија, паф Wrt ber делије, more Twv делије: На делијнску перчин Овако се каже и: на хајдучку.

оставила

-

cf. братска.
делијнство, n. vide јунаштво: Ти не купи свате
по хаинству, Но покупи свате по делијн-
ству

делијски, ка, ко, vide делијнски.
Деликанлија, * m. vide момак [1].
делилук,* m. Doffart, superbia [vide охолост].
делити, делим, (ист.) vide дијелити.
делити се, делим се, (ист.) vide дијелити се.
делиуставци, вака, m. pl. (у Ц. г.) трећи дан

по крсном имену, britter Zag nah bem Zage des Hauspatrones, post diem patroni coelitis sacrum dies tertius. cf. уставци [2]. делкушица [*] (тица), f. у пјесми некака тица (чини ми се да се папагај Турски зове дил куш) [cf. дилкушица]: На гранчици тица Делкушица

1. декање, п. баз де-jagen, excitatio jumenti ad | дељање, п. (ист.) vide дјељање.
дело, п. (ист.) vide дјело.
progrediendum voce де.

2. декање, у загонеци, vide [cf.] чаре.
дељаоница, f. (ист.) vide дјељаоница.
декати, дёчём, v. impf. mit bem Borte де баз | дељача, f. (ист.) vide дјељача.
дељати, љам, (ист.) vide дјељати.
Šaumpfers antreiben, excito jumentum ad pro-|дељење, п. (ист.) vide дијељење.
grediendum voce де: шта га дечеш, удри дељкање, n. dim. v. дељање.
га батином.

дёкла, f. vide дикла [2]. деклић, m. vide момчић.

декнути, декнём, v. pf. cinmal де jagen, in-
clamo де.

дела, wohlan, age. cf. де [2], деде [дедер, дер 2,
дану, ела, нуде, нудер].
делање, п. баз Zhun, opus.

дёлати, лам, v. impf. (у Хрв.) thun, facere. cf.
[vide] чинити [1].

делаџија, m. (ист.) vide дјелаџија.
деленгало, у овој загонеци: Дај ми, мати, де-

ленгало, да се проделенгам, да изидем на двор, да се побурам (врата и кључ). Делеуша, f. село у Херцеговини: И до њи је село Делеуша

дељкати, кам, dim. v. дељати.

Дембел,* т. љенивац, који од лијености ништа не може радити, ber Saulenger, homo deses [cf. дербеденица ?]. Кажу да Турски цар дембеле храни и одијева, али најприје свакога огледају је ли управо за дембеле : да не би могао што радити. Тако су под двојицом што су били дошли да их узму у Дембеле, запалили рогожину (да виде шта ће радити), онда један од њих рече ономе другом: "устани да сиђемо с ове рогожине, изгорећемо." А онај му одговори: „ћути, Бога ти! како те не мрзи говорити?" Онда овога узму у дембеле, а онога што је рекао да устану, отјерају и кажу му да он није за дембеле.

дели,* fußn, audax: Онда рече дели Ради- | дембелисање, п. баз Šaulenzen, desidia.

воје

делибаша,* m. Dberfter ber Leibwahe, praefectus

praetorianorum.

[blocks in formation]

Делиград, m. (Rarrenjtabt) jeit 1806 eine фanje
ber Serben (близу [Алексинца] Ниша) деден
die Türken.
делија,* m. (pl. gen. делија) 1) ber Seibfolbat
без везир, miles praetorianus. Делије су све
коњици, и имају високе црне капе ковр-
џаке. - 2) Arieger überhaupt, miles, cf. [vide]
јунак [1]: Све делије у демије, а у коше
жита није; Ој Бога ти, незнана делијо
делијин, а, о, без делија, то делија.

дембелисати, ишем, v. impf. faulenjen, segne

otium terere. cf. дембел.

деме[*], мета, n. vide [дењак] нарамак.
Демероња, f. брдо на лијевој страни Ибра,
близу Маглича, ein Berg in Serbien, mons Ser-
biae.
Демешкиња, f. т. ј. Ђорда, vide димишћија:
И припаши Ђорду демешкињу
демије, демија, f. pl. (у Ц. г.) [vide] димије:
Све делије у демије
демир, * 1) vide гвожђе. 2) vide гвозден:

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

Бердап]: Донеси ми вина из Видина И ра- дервентски, ка, ко, von Дервента: Погибе ти

кије од Демир-капије

демишкиња, f. т. ј. сабља, vide димишћија:
Он узима демишкињу сабљу
сабљу демишкињу

-

О појасу

Дендерек, m. (pl. gen. дендерêка) у пјесми

Дервентски капетан

дервечење, п. baš jteif-jein, bie Woneigung, rigor. дервечити се, дервечим се, v. r. impf. од кога, fich jeitmärts neigen, fteif jein, inclinor, extra seriem existo, rigeo.

мјесто дегенек [vide батина 2]: Да му даде | дервиш, * дервиша, m. (voc. дервишу) 1) Тур

[blocks in formation]

ски калуђер, ber Dermijh, monachus turcicus: Богом брате, старишу дервишу 2) [Дервиш] у пјесми некака планина: Док бијела покликнула вила Из Дервиша зелене пла3) од гвожђа као шиљак у чизмара, опанчара и ћурчија, біе frieme, fistula sutoria. [vide праљак].

нине

[ocr errors]

дервишев, а, о, без Dermij, monachi turcici. дервишина, f. augm. v. дервиш: Ид одатле, гола дервишино

дервишки, ка, ко, бeriji, monachorum turcicorum.

Дердемези, m. pl. некако мјесто у Црној гори.

дёпити, пим, ѵ. pf. кога, einem einen hlag ver | дереглија, f. Wrt fleineres Bajjerfahrzeug, navicujen, percutio. [vide ударити 1]. cf. лупити, бубнути.

дёшна, f. (у Дубр.) здрава и дебела дјевој-
чина или жентурина, ein ftarfeš biđeз õrauen-
gimmer, mulier obesa. cf. цунцупа.
дёпнути, нём, v. pf. vide [ударити 1] де-

пити.

дёр, 1) vide де 3: Донес дер ми диван-каба

lae genus. [vide лађа].

дереж, m. (у Сријему) біе Brügelbanf, scamnum
cui illigatur verberandus. cf. мацко [1].
|деригуша, f. (in ber Wnefbote) Dalstraßer, gulam
radens: оскоруша деригуша: да не би лиш
у шаку, оде та моја душа (рекао Циганин
кад је приповиједао како је хтио да изједе
тврду оскорушу).

ницу Навез дер ми, војно ле! десно | дериште, тета, п. (jhimpflid)) Rins, puer. [cf. БРИЛО 2) у пјесми мјесто дедер [vide Дерле, дерче].

дела]: Љиљан горо љиљанова: Дер подигни | дёрлад, f. (coll.) (у Бачк.) vide дерчад. дерле, лета, п. (у Бачк.) vide [дериште]

љиљан листак

дера, f. (у Бачк.) vide струга [1]: Па за деру привезала керу

деран, m. (у војв.) ein junger Bure (verät[id),

puer.

Plär

дерче.

дернек,* т. (око Дубровника) vide [сабор 2] сајам.

дерни, на, но, unjelig, infelix miser [vide jaДан]: камо тај мој дерни брат?

percutio [vide ударити 1]; дернуо, er hat in Gras gebissen, ist verreckt (vom Türken). держава, f. баз lärren, ploratus: стоји га дерњава. [vide дерање 3].

дерање, п. 1) баз Heißen, laceratio. [cf. буцање]. - 2) баз inben, excoriatio. - 3) баз дёрнути, нём, v. pf. кога, quf etmas jlagen, das ren, ploratus. [cf. голуждрење, гуљење 4, дерњава]. 4) das Losschlagen, verberatio. дерати, дерём, v. impf. [cf. дријети] 1) reißеn, | lacero: нити има што јести ни дерати. [cf. 2) jinben, excorio | дерт, * буцати, цијепати 2]. [vide гулити 1]. 3) losschlagen, verbero [vide тући 1. 4) vide глобити; види s.

[blocks in formation]

m. vide брига: Од дерта ме забољела

дертли, * adj. indecl. (comp. дертлији, ја, је), vide брижан, жалостан: Откуд не ћу дертли бити Дертлија сам него паша ce. 1)] plärren, ploro [cf. бриждити, гољуж - | дёрчад, f. coll. (jimpflih) біe Rinber, pueri. [cf. дрити се, гулити се; дречати]: немој се де- Дерлад, чедија].

рати; шта се дереш? [- 2) vide викати 1]. | дерче, чета, п. (у Бачк.) vide дериште. дерач, дерача, m. ber Xufreißer (von einem Dhjen | десет (десет), зеђи, decem.

ber ben Baun einreißt), destructor. cf. прова- | 1. десетак, тка, m. 1) десето што се даје спа

[blocks in formation]

хији, ber Зеђепò, decimae. [cf. десетина 2, десето]. 2) dim. v. десет: дај ми десетак пара. [cf. десетина 3].

2. десетак, десетака, m. 1) ber Berner, numus. 2) н. п. коњ, zebnjäbrig, decennis.

бел?) ber aulenger, homo deses: Пијаница и десетакиња, f. ein Baß von zebn Çimern, dolium deДербе Деница

Дервента, f. град у Босни.

десетачка, сem amphorarum. cf. десеторка. десетеро, vide десеторо.

десети, та, то, бег zente, decimus.
десетина, f. 1) ber zeђnte Zheil, pars decima.
-2) (у Далм.) der Zehend, decimae. cf. [vide
1] десетак [1]. 3) ein Зеhеn, decem (franz.
une dixaine): десетина људи [vide 1 десе-
так 2].

десетица, f. н. п. банка, или карта, ein Зебнеr
(Papiergeldes oder im Kartenspiel), decenarius,
valens decem.

деспотовина, f. 1) baš Dešpotat, despotatus [vide деспотство]. 2) Despotenftift, monasterium a despota fundatum ut Крушедол. Деспотовић, m. Despoten-Sohn (als Зuname), filius despotae: Разбоље се Деспотовић Јово деспотовица, f. 1) bie Brau eines Despoten, uxor despotae. - 2) [Деспотовица] luß aus bem auß Рудник-Bebirge in Serbien.

деспотски, ка, ко, Pešpoten, despotarum. десетковање, п. баз Зeђenò-einjammeln, collectio деспотство, n. baš Dešpotat, despotatus, cf. деспотовина [1]: Мало л' ти је деспотства твојега

decimarum.

десетковати, кујем, v. impf. u. pf. н. п. вино-
град, беn Behenb einjammeln, colligo decimas. |
десето, ога, n. adj. ber Beђent, decimae. cf. [vide
1] десетак [1].

десеторица, f. изађ von zehn, decem, decuria.
десеторка, f. vide десетачка.

1. дести, дёдём (дёнём), [1 денути] (ист.) vide [1] дјести.

2. дести, дёдём (дёнём), [2 денути] (ист.) vide
[2] дјести.

детао, тла, т. (ист.) vide дјетао.
дете, детета, п. (ист.) vide дијете.

десеторо [десетеро], зеђи, decem. cf. двоје.
десечани, на, но, н. п. брдо (женско), auf зеђен | дётелина, f. (ист.) vide дјетелина.

eingerichtet, denarius.

десечар, десечара, m. ber Зеhentfammler, decimator [vide преписник].

детенце (детенце), цета, п. hур. о. дете. [cf. детешце].

дететина, f. (ист.) vide дјететина.

Десимир, m. Жannšname, nomen viri: Он до- детешце, цета, п. vide детенце. зива слугу Десимира

десити, десам, v. pf. кога, treffen, offendo. [cf. задесити, надесити, удесити 2, забушити 2, задјести (задјенути) 6, застати (застанути), затећи 1, нагодити 2, угодити 3, намјерити 3, наћи 3].

дети[*], (у Ц. г.) [vide] слободно [2], erlaubt,

licet: Јел дет лећи според ње детинци, детинаца, m. pl. (ист.) vide дјетинци. детињ, ња, ње, (ист.) vide дјетињ. детиња болест, f. (ист.) vide дјетиња болест. детињење, п. (ист.) vide дјетињење. детињи, ња, ње, (ист.) vide дјетињи.

десити ее, дёсим се, v. r. pf. 1) гдје, fich wоbei befinben, adsum: ја сам се онда ондје детињити, њим, (ист.) vide дјетињити. десно. [cf. затећи се 1, застати (застанути) детињски, ка, ко, (ист.) vide дјетињски. се, нагнати се 2, нагонити се 2, намјерити | детињство, п. (ист.) vide дјетињство. се 2, наћи се 1, придесити ce]. begegnen, occurro

2) fіф детити се, детим се, (ист.) vide дијетити се. [vide срести се]: ја сам | детић, m. (ист.) vide дјетић. се с њим десно, ми смо се десили. 3) детлић, m. (ист.) vide дјетлић. praesto esse [cf. приде- деца, f. (ист.) vide дјеца.

bei ber and fein,

сити се]: удијели ако ти се десило! У дечак, дечака, m. (у војв.) ber nabe, puer. [cf. ситно ce не десило, а у крупно немам дечко, фркун, шипар 2].

(каже се у шали кад би требало кога да- | Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. ривати).

1. десии, на, но, reht, dexter; држати што у десној руци, für ficher.

2. дêсни, дéснi, f. pl. das Fleisch um die Stockzähne, gingivae pars quae est circa dentes molares. [cf. дешли].

десница, f. біе Rete, dextra. десно, redits, dextra.

Десна, f. hyp. о. Деспина.

деспет, m. 1) нешто ми би за деспет, T. j. учини ми се криво, као да ми је неправда учињена, Unredit, injuria. 2) vide пркос: Деспет баби душу губи.

Деспина,

Деспиња,

[ocr errors]

f. Grauenname, nomen feminae, 4-
бnova.

Дечани, m. pl. намастир у Метохији (код При-
зрена). Срби приповиједају да је Дечански
краљ (пошто му је отац извадио очи и обје-
сио на концу више градскијех врата) изи-
шао слијеп у шетњу иза града (Призрена),
па га опазио свети Аранђел и сажалило му
се, па се створио у орла и долетно те украо
његове очи изнад врата и даровао му их,
и рекао: „одечи очи.“ Онда краљ прогле-
дао, и на оном мјесту начинио Дечане: Да
видите високе Дечане

дечански (Дечански), ка, ко, роп Дечани.
дёчин, а, о, (ист.) vide дјечин.
дечина, f. vide дечурлија.
дечица, f. dim. v. деца.

деспот, т. 1) ber Dešpot, despota (Zitel einiger | дечко, m. vide дечак.

jerbijcher Regenten): Друго табор деспота Уг- дечурлија, f. augm. v. деца. [cf. дечина]. 2) [Деспот] Mannšname, nomen | деша, m. (ист.) vide дјешо.

љеша viri.

3) (у Сријему) снахе зову дјевера. | дешли, дешлӣ, f. pl. (у Ц. г.) vide [2] дёсни. cf. [vide] златоје. деспотов, а, о, beš Dešpoten, despotae.

дешњак, дешњака, m. марјаш, или петак, на којему Богородица држи Христа на десној

руци, ein Siebenzehner[tüd worauf unjere Siebe-| диверуша, f. (зап.) vide дјеверуша. frau mit bem @hrijtus Rinbe im rechten Hrme_por= |диверушин, а, о, (зап.) [vide] дјеверушин. fommt. Goldhe werben ben Rinbern um sen Pals | дивижљица мала, f. (у Дубр.) Xrt flange, hergebunden, wie die bullae bei den Römern, nubae genus.

[blocks in formation]

диба[*], f. [скупа свилена тканина, у коју је
злато уткано, брокат] vide [cf. 2] дива:
Двије дибе, четири кадифе
Дибра, f. 1) варош у Арбанији.

[ocr errors]

2) околина

дивизма, f. Rönigsferze, verbascum thapsus L. [verbascum L.].

дивина, f. (у Ц. г.) 2Biloheit, feritas [cf. дивљина, дивљач 1]: задаје месо (н. п. од дивокозе) дивином.

шиnbern, miror.
(зап.) vide дјевица.

дивит,* m. баßchreibzeug, supellex scriptoria. те вароши. Ја сам на Цетињу видио два дивити се, дивим се, v. r. impf. коме или човјека из Дибре, који су доста добро го- чему, і ворили Српски, само што су у гдјекојијем | дивица, f. ријечима заносили на Бугарски, и казивали | дивка, f. Wrt Geuergewehr, teli jaculatorii geсу ми да онамо има много села по којима nus, cf. диљка: Преко крила дивка позлаЉуди говоре онако као и они и зову се ћена Срби, као и они што су говорили да су. див[*], m. (pl. диви, дивови, дива, дивова) ber Rieje, gigas [cf. дивљан, 1 дил, џин]: Али |

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

дивлија, f. eine Wrt langer, enger linte, flintae genus.

дивљак, дивљака, m. н. п. човјек или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) bas 2silb jchwein, aper.

дивљака, f. т. ј. јабука, крушка, ber Dolzapfel, die Holzbirn, pomum silvestre, pomus silvestris [pirus malus L. и pirus communis L.] (Baum uns rut). cf. дивљакиња.

дивља кафа, f. bie Seigbojne, lupinus hirsutus [и lup. albus L.].

дивљакиња, f. vide дивљака: За јабуку дивљакињу

дивљан, m. у приповијеци велики човјек с једнијем оком наврх главе. cf. див.

дивљање, п. баз 2šilbjein, ferocitas. [cf. дивљачење].

дивља перуника, f. Bafjerjd mertlilie, iris pseudacorus [iris L.].

[дивља проха, f. vide врапчје сјеме; види s. ѵ. проха 2].

дивљати, љам, v. impf. wils jein, ferus sum,
ferocio. [cf. дивљачити се].

дивља тиква, f. (у Дубр.) bie Siftrübe, bryonia
[dibica I.. vide тиква 3].
дивљач, f. 1) bie 2Bilsheit, feritas [vide ди-
вина]. 2) das Wildpret, ferae, caro fe-

rina.

на збору, у договору, in ber Berjammlung, дивљачан, чна, чно, н. п. земља, wilò, wüft, Berathung, coram senatu.

[blocks in formation]

terra inculta, barbara.

[blocks in formation]

диверак, рка, m. hyp. v. дивер. cf. ђеверак. | дивља шафрањика, f. Sommerflođenblume, cen

дивер-баша, m. (зап.) vide дјевер-баша. диверивање, п. (зап.) vide дјеверивање, диверивати, диверујем, (зап.) vide дјевери

вати.

диверити, рим, (зап.) vide дјеверити. диверичић, m. (зап.) vide дјеверичић. диверична, f. (зап.) vide дјеверична. диверов, а, о, (зап.) vide дјеверов. диверски, ка, ко, (зап.) vide дјеверски. диверство, п. (зап.) vide дјеверство.

taurea solstitialis [L.].

дивљење, п. біе Bewunberung, miratio. дивљетина, f. baš Bilofell, pellis ferina: По

стављене морском дивљетином

дивљи, ља, љê, wils, ferus, silvestris.
дивљи каранфил, т. біе Вüjhelnelfe, dianthus
armeria [1..].

дивљи лан, m. vide Богородичин лан.
дивљина, f. (у Ц. г.) vide дивина.

[дивљи першун, m. vide першун 2].

дивљи сомић, m. (у Сријему) ber Grojmurm. дизга*, f. vide крајац.

cf. [vide] жабић.

Дивна, f. Urauenname, nomen feminae. дивовање, п. (зап.) vide дјевовање. дивовати, дивујем, (зап.) vide дјевовати. дивојачки, ка, ко, (зап.) vide дјевојачки. дивојаштво, п. (зап.) vide дјевојаштво. дивојка, f. (зап.) vide дјевојка.

дивојче, чета, п. (зап.) vide дјевојче. дивојчење, п. (зап.) vide дјевојчење. дивојчин, а, о, (зап.) vide дјевојчин. дивојчина, f. augm. v. дивојка. [cf. дивојчура, дивојчурина].

дивӧјчити, чим, (зап.) vide дјевојчити. дивојчити се, чим се, (зап.) vide дјевојчити се. дивојчица, f. dim. v. дивојка.

дивојчура, f. augm. v. дивојка [vide дивојчина]. дивојчурина, f. vide дивојчина.

дивокоза, f. bie Semje, capra rupicapra Linn. [capella rupicapra Pall.].

|

дизген,* m. од узде они кајиши што се држе дизгин,*/ у рукама кад се јаше, біе 3ügel (без Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel, [vide вођица 2] cf. вођице: Па он шњима из дизгина иде

дизгуст, m. (у прим.) ber Biberwille, taedium : Когођ има густа, има и дизгуста.

диздар [*], диздара, m. ber Zhormärter einer Bejtung, janitor arcis.

Диздарац, рца, m. hyp. v. диздар: И ако је мој мали градац, али сам ја у њему дизДарац.

Диздарев, а, о, vide диздаров.

| 1. диздаревица, f. vide диздаровица.
2. Диздаревица, f. извор у Рудничкој планини.
диздаров, а, о, без диздар, janitoris.
Диздаровица [1 диздаревица], f. bie förtnerin,
janitrix, janitoris uxor.

диздарски, ка, ко, förtner, janitorum. дивор, m. (ст. у Ц. г.) ваља да је мјесто ди- дизија[*], f. vide [1]низ: Дај ми, Боже, диван (разговор, скупштина): Узраса је зелен зију дуката, Да ја купим иглу од биљура — бор Уз Алагин био двор, Ту је кмество и дизлуке, дизлука, f. ( pl. vide [докољеДивор - Овдје би рекао човјек да је ди- дизлуци, дӥзлука, m. ( ница] тозлуке. (pl. вор (мјесто диван?) за то узето да се сложи | дијање, n. vide дихање.

[ocr errors]

са двор; али сам ја још као дијете у Лоз- | дијати, дишем (гдјекоји говоре и дијам), vide ници слушао гдје се пјева: Мађисторе, моја дихати.

медна уста! Остала ти твоја школа пуста! | дијевање, п. (јуж.) баз Zhun, Minthun, Dinlegen, Пуштај ђаке на дивор сокаке

positio.

диворог, а, о, у загонеци: Диворога крава | дијевати, дијевам, v. impf. (јуж.) thun, pono,

[blocks in formation]

colloco: Куда дијеваш ти толике новце ? дијевојка, f. у пјесми (да се испуни врста) мјесто Дјевојка: Онога ћу бити дијевојка

Кад видила Мара дијевојка Дијел, т. (јуж.) (pl. дијелови) 1) ber Zheil, portio: Кога нема на дијелу, нема му ни дијела. [cf. исе]. - 2) ber Berg, mons [vide брдо 1]: уз дијел, bergan, на Дугом дијелу (у Церу зове се једно брдо Дуги дијел). cf. део. дијелити, дијелим, v. impf. (јуж.) 1) theilen, divido. [cf. башкалучити]. - 2) просјаку, (dem Armen) Almojen geben, austheilen, largiri stipem: ко проси не дијели.

дијелити се, дијелим се, v. r. impf. (јуж.) і theilen (in etwas), divido.

дијељење, п. (јуж.) 1) баз Zheilen, divisio. —

2) das Austheilen des Almosens, largitio stipis. дијете, дјетета (југоз., а јуж. ђетета), п. баз Rins, filius aut filia. [cf. дјетић 4, чедо]. дијетити се, дијетим се, v. r. impf. (јуж.) finbj jein, pueriliter facio. [vide дјетињити]. дика, f. (voс. дико) 1) ber Stolz, gloria. (у Бачк.) vide [1] драго:

[ocr errors]

2) нађикала

трава, Нека ђика, покосиће дика Дика плава, ал' је срцу драга дикање, n. vide дичење.

дикати се, дикам се, v. impf. (у Ц. г.) vide

дичити се.

1. дикица, f. dim. v. дика [2]. Слабо се чује у говору, него се припијева у пјесмама по Земуну и по Новом саду, н. п.: Купићу ти,

« PreviousContinue »