Page images
PDF
EPUB

дикице, сукњу од паргала, И кецељу, ди-димити се, ми се, v. r. impf. rauden, fumo кице, дебелога веза [vide пушити се].

2. дикица, f. (у Сријему) bornige Spigflette, xan- Димитрија, m. Demeter, Demetrius. [cf. Дмиthium spinosum [L.]. Димитрије, тар, Митар]. Дикла, (Дикла), f. 1) Srauenname, nomen femi- Димишкија, f. vide димишћија: И да пашеш 2) [дикла] (по зап. кр. особито у сабљу димишкију

nae.

Кршћана) vide дјевојка [1]: Што дикла [димишкиња, f. vide димишћија; види s. v. навикла то невјеста не одвиче.

вуковац 2].

дико, м. (зап.) hyp. v. дид.
Дикосава, f. Frauenname, nomen feminae.
1. дил, м. (да ли није мјесто див?): Каква
дила водим од планинах

димишћија, f. т. с. сабља, Damascener.Gäbel,
acinaces Damascenus, cf. Димишкија, димис-
кија, Демешкиња, демишкиња [димишкиња]:
Трже Турчин сабљу димишfiujy -
димлијаш, димлијаша, м. бег димлије trägt (im
Gegensage von dem Landbewohner), bracatus.
димлије, димлија, f. pl. vide димије.
димљак, m. vide димњак: А погледа на дим-
љак на кулу

2. дил, м. (зап.) vide дијел.
дилаџија, m. (зап.) vide дјелаџија.
дилбер,* m. ber döne, bie döne, pulcher, pul-
chra: Сви дилбери, мог дилбера нема-
дилберче, чета, n. (ст.) dim. v. дилбер: Ja joj
дилберчић, m. реко: добар вече, дил-
берче — Ој ђевојко дилберчићу! У бијелу
белнучићу -

дилкушица, f. vide делкушица. дило, п. (зап.) vide дјело: Какво рило, такво дило. У овој пословици говори се овако и по осталијем крајевима према рило. дилчик* [дивчик], m. bie tange (bei ber untel димњача, f. Grbraud, fumaria officinalis [L. cf. unb ber фnellrage), pertica (на дилчику горе росница].

димљење, n. [cf. курњављење] 1) аз каudmachen, fumatio. 2) das Rauchen, fumatio. димљив, а, о, н. п. ракија, räuderig, fumosus. димница, f. bie Naudfangiteuer (an ben Biidof), vectigal pro fumario. [cf. димарина]. димњак [димљак], m. ber Handjang, dornjtein, fumarium. cf. комин [2, 1 опак 1, бала].

димање, n. vide духање.
димати, димам (димлêм), v. impf. vide духати.
димије, димиjа, f. pl. lange und weite Sojen nom

leid ten gefärbten Beng, braccae. cf. [демије,]
димлије. Димије су од плаветна платна или
од свиле, а кад би биле од чохе онда би
се звале шалваре.

стоји башлук, око којега се навија повјесмо, дин,* m. ber Blaube, fides, [vide] вјера [1], а доље се дилчик забоде у коло, и то је cf. закон: А тако ми дина и имана

динар, m. 1) Urt fleine Münze, numi genus; ди

све у варошке преслице): Мобарице, моје другарице! Удрите га колом и дилчиком диљање, п. (зап.) vide дјељање. диљаоница, f. (зап.) vide дјељаоница. диљати, љам, (зап.) vide дјељати. диљача, f. (зап.) vide дјељача.

диље, vide даље: Што пас дуже на репу то
овце све диље.

диљка, f. (ст.) дуга пушка, ein langes Feuerge-
mehr, telum jaculatorium longius [cf. дивка]:
Држе дуге преко крила диљке
диљкање, n. dim. v. диљање
диљкати, кам, dim. v. диљати.
Aйм, m. der Rauch, fumus.

нар је колико највећа пређашња пара, али
је у броју од прије био мањи од паре: ди-
нар није новац Турски, него некакав Хриш-
фански (Дубровачки или Млетачки, чији ли
je) и за то га је од паре ласно било распо-
знати. Кад су у женскога мала лијепа уста,
рече се: као да су динаром прорезана. У
врачању кажу да би динаром ваљало заклати
змију или друго што ; За два плава не би
гроша дала, за млинара не би ни динара
За брата би црне очи дала,/ А за драгог
не би ни динара 2) (у Рисну) садашња
Аустријска крајцара, ber öfterr. Rrenzer. - (3)
сада у Србији сребрн новац = 1 fr.)
4) (по југоз. кр.) pl. динари, аз Gelb,
pecunia, [vide новац 3] cf. новци, јаспри:
нема динара.

Димарина, f. (у Босни) vide димница (онамо
се и други некакав данак који се даје Тур-
цима, зове димарина).

димирли,* adj. indecl. vide гвозден: На авлију
Димирли капију

димискија, f. т. ј. сабља, vide димишћија: О
бедрици сабља димискија
димит, m. (у нах. Рудн.) потпунити димитом
(у везењу) [врста шарања ткањем].
димити, мӥм, v. impf. raud) maden, fumo. [ef.
курњавити].

[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]

Динара, f. планина у Далмацији (на Турској
међи близу Книња), ein Berg in Dalmatien, mons
[динари, m. pl. vide динар 3].
Dalmatiae: Газе Турци Динару планину

динарић, m. dim. v. динар.

динигла, f. (у Далм.) vide подланица 2.
1. Динути, динем, vide дихнути.
2. Динути, динêм, vide 1 дисти.
3. Динути, нêм, vide 2 дӥсти.

диња, f. (pl. gen. диња) 1) bie Melone [3uder=
melone], pepo [cucumis melo L.] (cf. пипун).
2) (у Боци) vide лубеница.

диница, f. dim. v. диња.

дињка, f. некако црвено грожђе, rother Zrami. ner, vitis apiana. [cf. разаклија.]

дио, дијела, (јуж.))
дйо, дила, (зап.), m. vide дијел

диоба, f. (јуж. и зап.) iе heilung, distributio.
дионица, f. (јуж. и зап.) бег Mintheil, portio: ди-

[ocr errors]

дипљење, п. баз Epielen

дипле dicti cantus.

оница земље.

дипле, дипала, f. pl. 1) налик на гадље, али нема прдаљке, eine Vrt Dubeljad, utriculi musici genus. Дипле су особито по Хрватској

се пише.

и по Далмацији. [vide мјешница] cf. мијеш- | дихнути, дихнêм, [динути] v. pf. einen themzug

thun, spiritum duco.

нице. 2) (око Спљета) vide двојнице. дӥплити, лӥм, v. impf. i пле fpielen, cano дихтати, дишћêм, v. impf. (по југоз. кр.) vide utriculo дипле dicto. дихати: Нити миче ни душицом дишће бег дипле, utriculi дица, f. (зап.) vide дјеца.

1. дира (дира), f. (y Херц., а у Дубр. дира) рупа н. п. на хаљини каквој (што је разAPTO), das Loch, foramen.

2. дира, f. (у Шум.) пут куд војска прође или иде, Durd zug eines Deeres, transitus exercitus. дирање, п. баз Berühren, tactio. [cf. задијевање 2].

дирати, дирам, v. impf. у кога, у што, etwas berübren, tango. [ef. задијевати 2, тицати]. дирек,* m. ber Balten, flod, trabis genus. [ef. ступац 2; 2 так].

дирекач, дирекáча, м. (у Рисну) vide леде

дитлић, м. (зап.) vide дјетлић.
дићи, дӥгнем, (cf. дигнути) v. pf. beben, levo.
дићи [дигнути] се, дигнем се, v. r. pf. fid er=

beben, aufiteben, consurgo. [cf. устати 1]. дихање [дијање], п. аз thmen, spiratio. дихати, дишем, [дијати] v. impf. athmen. spiro, cf. [дихтати,] дисати: Ђе двоје дише, треће

2. дисти, дидем (динêм), (3 динути] (зап.) vide
[2] дјести.

дитао, тла, м. (зап.) vide дјетао.
[дите, п. (зап.) vide дијете; види s. v. ди-
тенце.]

дителина, f. (зап.) vide дјетелина.
дитенце (дитêнце) n. dim. р. дите.
дитетина, m. augm. v. дите.

дитешце, n. vide дитенце.

дитинци, дитинаца, m. pl. (зап.) vide дјетинци.
дитин, а, е, (зап.) vide дјетињ.
дитиња болест, f. vide дјетиња болест.
дитинење, п. (зап.) vide дјетињење.
дитињи, на, Њê, (зап.) vide дјетињи.
дитињити, њим, (зап.) vide дјетињити.
дитињски, ка, ко, (зап.) vide дјетињски.
дитињство, п. (зап.) vide дјетињство.
дитић, м. (зап.) vide дјетић.

[ocr errors]

Дицмо, п. између Сплета и Сиња лијепо поље и у њему седам села (једна нурија хришћанска и једна кршћанска).

винац.

дичити, дичим, v. impf. кога, ftolz maden, Gbre madjen, gloria (nostra) est: Што је дичан, то га име дичи

њача.

диреклија,* f. ber ipanijde Zhaler, numus hispa- дичити се, дичим се, v. r. impf. ким, чим, fid

nus [vide ледењача].

rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure). [cf. дикати се]. дичица, f. dim. v. дица.

дичурлија, f. vide [1]дичина.

Диша, м. (ист.) vide Дишо 1.
Дишер,* на поље! binaus, foras.

Дичан, чна, чно, rübmlid, idön, gloriosus. дичење, n. as tolzjein, bas Stolzmaden, super

диречић, m. dim. v. дирек.
диринџење, п. аз Saulenzen, ociatio [?].
диранџити, цим, v. impf. (особито у војв.)

faulenzen, ociari [? cf. издирати 12]. диркало, m. vide задиркивало.

диркање, n. dim. v. дирање.

Дишерисати, ришем, v. pf. кога, einen binausidajjen (zu ibm jagen дишер), expello foras.

диркати, кам, dim. v. дирати.

[дирнути, нем, vide дарнути; види s. v. задје- Дишо, m. 1) (јуж.) hyp. v. Димитрије. [cf.

сти 4].

дисање, п. баз 2thmen, spiratio.

дисати, дишем, v. impf. athmen, spiro. [vide] дихати, cf. дијати, дихтати.

Диша].-2) [дио] (зап.) hyp. v. Дивер. дјак, дјака, т. (у Дубр.) vide ђак (ондје се дјак зове само онај који је обучен у поповске хаљине; остали се зову скулари].

А

1. дисти, дидем (линем), (2 линути] (зап.) vide
[1] дјести.

дјева, f. у пјесми, vide дјевојка [1]: Носиоце
момке нежењене, пратиоце Дјеве неудате
[дјевеница, f. заједничко име за кобасицу 1,
крвавицу 2, куљен, 1 кулин, кулен, куле-
ницу, суџук 1; види s. v. девеница.]
дјевер, дјевера, m. (југоз.) 1) ber edmager (без
Ebemanues Bruber), levir. - 2) ручни дјевер,
der Brautführer, paranymphus. 3) der Se-
fundant (im Duell), amicus, adjutor: Па ђевери
од њи одступише, А они се ударат ста-
доше - [- 4) vide златоје].
-
дјеверак, рка, hyp. v. дјевер. cf. ђеверак.
Дјевер-баша, m. [jyro3.] cf. [vide] Бевер-баша.
[дјеверење, n. verbal. b. дјеверити; сf. ђеве-

рење.]

дјеверивање, n. [jyro3.] ber Brautführer fein, officium paranymphi.

дйчин, а, о, (зап.) vide дјечин.
bia, gloria. [cf. дикање].

1. Дичина, f. augm. v. дица. [ef. дичурлија]. 2. Дичина, f. вода у нахији Рудничкој. сf. Са

дјеверивати, дјеверујем, v. impf. u.pf. (југоз.) Brautführer sein, sum paranymphus.

дјеверити, рим, v. impf. [jуго3.] зи Brautführer дједови, m. pl. cf. [vide] ђедови. bitten, advocare pro paranympho: Дјеверићу дједова баба, f. cf. [vide] ђедова баба. и Петра и Павла дједовина, f. (југоз.) аз Érbe vom Großvater, hereditas avita, patrimonium avitum. [cf. дединство].

[ocr errors]

дјеверичић, m. (у Боци) дјеверов син снаси.
дјеверична, f. (у Боци) дјеверова кћи снаси.
дјеверов, а, о, (југоз.) 1) без dwagers, leviri. дјеко, м. (југоз.) hyp. v. дјед.
2) des Brautführers, paranymphi. - 3) без
Getun𐐨anten, amici.

Дјеверски, ка, ко, без дјевер, той дјевер.
дјеверство, п. (југоз.) біе Brautführeridaft, pa-
ranymphatus: зове ме у дјеверство.
дјеверуша, f. (југоз.) без rautführers Grau, uxor
paranymphi.

Дјеверушин, а, о, (југо3.) ber Frau bes Brautführers, uxoris paranymphi.

[ocr errors]

minutatim.

дјевица, f. (југоз.) vide дјевојка [1]: Пјевала
тица пјевица: Што е старцу евица, А дјељача, f. vide дјељаоница.
младићу бабица
дјељкање, n. dim. v. дјељање.
дјевовање (дјевовање), п. (југоз.) баз мäbфen- дјељкати, кам, dim. v. дјељати.
thum, ber Mäbdenitan, virginitas: Ђевовање 1. дјенутн, дјенем, vide [1] дести
2. дјенути, нем, vide [2] дјести.

моје царовање

дјевовати, дјевујем, v. impf. (југоз.) 3ungfrau 1. дјести, дједем (дјенем), [1 дјенути] v. impf. jein, virgo sum. (југоз.) т. ј. сијено, aufjdobern, in acervum colligo.

дјевојачки, ка, ко, (југоз.) тäbфen aft, puellaris. дјевојаштво, п. ie jungfräulidteit, ber jungfräu- 2. дјести, дједем (дјенем), [2 дјенути] v. pf. (jylide Stans, virginitas: За ким ћемо оставити гоз.) thun, ftellen, legen, pono: куд си дио мајку И лијепо царство дјевојаштво новце? дјевојка, f. (voс. дјевојко, pl. gen. дјевојака)дјестро [естро], п. (у Дубр.) vide заход [3], (југоз.) 1) баз Mäbфen, puella. [cf. декла, проход, серница,

дикла 2, 2 дјева, дјевица, мома 1, момица 2, дјетао, тла, m. (jуго3.) ber untipedt, picus vaцура]. - 2) (у Дубр.) свака слушкиња, rius [picus L.]: Шарен као дјетао. била удата или неудата, удовица или баба дјетелина, f. (југоз.) беr lec, trifolium [L.]: од шездесет година, i мадь, ancilla. [vide Под главом јој снопак дјетелине слушкиња 1]. дјетенце (дјетенце), п. (југоз.) vide детеше. дјевојче, чета, n. fleines Mäbden, puella parva. дјететина, f. (у Дубр.) augm. v. дијете (осодјевојчење, n. (југоз.) 1) баз unjtellen als ob man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut status puellaris. - 2) bas Begrüßen als ob fie ein Mäbфen wäre, salutatio puellae nomine. дјетешце, цета, n. dim. v. дијете. [cf. дјетенце, Аjèвôjчин, а, о, (jyæ.) des Mädchens, puellae. дјетехце]. дјевојчина, f. augm. v. дјевојка. [сf. дјевој-дјетинци, дјетинаца, m. pl. (југоз.) vide ђечура, дјевојчурина, девојчетина].

бито за луда човјека. cf. аџамија), ein Mann, unerfahren wie ein Rinb, homo imperitus. дјетехце, п. (у горњ. прим.) vide дјетешце.

тинци.

дјевојчити, чим, v. impf. (југоз.) al Mäbфen дјетињ, а, е, (југоз.) idmanger, gravidus. [vide] begrüßen, saluto pro puella. трудан [2], cf. здјетан, бређ.

дјевојчити се, чим се, v. г. impf. (јуж. [југоз.]) дјетиња болест, f. (у Рисну) некака болест,

[ocr errors]
[blocks in formation]

дјелаџија, m. (југоз.) ber Dheiler, divisor. cf.
ђелаџија.

дjèлo, n. (pl. gen. Ajêлâ) (jyroз.) die That, fa-
cinus: Изићи ће бело на виђело.
дјељање, п. (југоз.) баз Ednigeln, sectio mi-

nuta.

2)

у Рисну кад се казује колико има маломе дјетету, веле да не ваља рећи: три или четири мјесеца, него мјесто мјесеца реку беда. дједетина, m. (југоз.) vide ђедетина. Дједина, m. augm. von дjед [сf. дједетина]: То зачуо стар дједина дједов, а, о, (југоз.) без Großvaters, avi.

дјељаоница, f. (југоз.) bie cuigbant, sella sectoria. [cf. дјељача].

дјељати, љâм, v. impf. (југоз.) idnigeln, seco

од које дјеца умиру (кажу да се у дробу зачне), Mrt Rinbertranfheit, morbus quidam in

fantium.

дјетиње, f. pl. (у Сарајеву) Sie Greiß, epilepsia, [eclampsia (neonatorum s. infantium), convulsiones. cf. врас (фрас)].

дјетињење, п. (југоз.) аš Rinbijdjein, puerilitas. дјетињи, ња, ње, (југоз.) Rinder, puerilis. [cf. дјетињски].

дјетињити, њим, v. impf. (југоз.) finijd fein,

pueriliter facio. [ef. дијетити се]. дјетињски, ка, ко, (југоз.) vide дјетињи. дјетињство, п. (југоз.) bie Rinbeit, infantia, pu

eritia.

дјетић, m. (gen. pl. дјетића) (југоз.) 1) баз Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OBO

највише говори pl.) п. п. нема Бетика кол днина (орања), f. (у Србији) дан орања, баз куће (кажу жене кад нема људи код куће). 2) der Mann, Held, vir, vir fortis [vide јунак 1]: Намјери се фетић на етика 3) (по југоз. кр.) ber jüngling, juvenis, cf. [vide] момак [1]: У ђевојке играју У ђетића не знају (за сватове). - 4) [vide] дијете, аз Rind, puer: За њом трче Бурови ђетићи

5) (у Котору) [vie] слуга [1], макар и стар био, бег Diener, famulus. cf. момак. дјетлић, m. (југоз.) ber junge Spedt, pullus pici [picus spec.].

дјеца, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, гос. дјецо)

(coll. jyros.) die Kinder, pueri, liberi, proles. дјечин, а, о, (југоз.) Sinber-, puerorum, libe

rorum.

дјечина, f. augm. v. дјеца. [cf. дјечурлија]. Дјечица, f. dim. v. дјеца.

дјечурлија, f. vide дјечина.
дјемо, m. hyp 5. Дјевер.
длака, f. (pl. gen. длака) 1) ein Stüd Saar, pi-
lus [cf. влас 1]: гдје је твоја длака, ту је
моја (наша) глава; Длака ме држи (да не
учиним то и то). 2) das Haar der Kuh,
без $ferbes, pili: кон лијене длаке. 3)
зле длаке (у Рисну), vide бадљи. 4)
у рибе длака, т. ј. ситне кости, које су као
Длаке, ie Gräte, spina piscis.
длакав, а, о, 1) baarig, pilosus.

2) риба дла-
кава, grätig. spinosus.
длӑкавити, вим, v. impf. voll aare maden,

lis conspergo.

длӑкавити се, вим се, v. r. impf. voll Daare
werben, pilis conspergor.

длакавица, f. т. j. риба, Grätenfijd), piscis
nosus. [cf. пљуцавица].
длакављење, n. a Beidmugen mit Saare, ad-

spersio pilorum.

[ocr errors]

Joch, der Morgen Landes, jugerum. [vidе дан 2]. днò, n. 1) der Boden, Grund, z. B. eines Gefäßes, fundus. [cf. задно]. - 2) н. п. на дно села, на дно поља, на дно трнезе, unten am Cnbe, in inferiore urbe, in extremo campo, in ima mensa. [По дну софре Петка и Неђеља Маргиналија I. издања].

1.6, дӧла, м. (loc. долу) vide долина [1]. 2. до, (mit gen.) 1) bis, ad, usque: До сад; до данас; до јуче; до сјутра; зашао од куће до (zu) куће; - казаћу ти све од ријечи до (für) ријечи; ја бих дао за то до (gegen) сто талијера; дођи до (34) мене. cf. [vide] к; тешко до зла Бога; Јао мени до Бога! Од тог мора до зелена Лима Благо мени до Бога милога! 2) neben, bei, pone: стани до мене; намјести до зида. 3) außer, praeter, cf. [vide] осим: немам више до двије паре; то не зна нико до Бога; Бојиш ли се још кога до Бога 4) H. II. то стоји до тебе, bängt von bir ab, in te situm est. cf. зa. 5) н. п. шта је теби до Tora? was ist dir daran gelegen? quid tua id refert? 6) п. п. није ми до пјевања, него до плача, um, прођи ме се, није ми сад до тога. 7) до душе, mobl, allercings, equidem: до душе ја не могу рећи да није тако. 8) до Бога и до моје душе, bei Gott uns meiner Geele, me hercle. pi-доакати, кам, v. pf. коме, т. j. доћи му ака главе, зи Grunbe rimten, verberben, perdo. доб, доби, f. аз Ælter, aetas: сваке доби људи; ми смо једне доби.

spi-доба, n. indecl. bie 3eit, tempus [vide вријеме 1]: глухо доба; послено доба; вечерње доба ; у ово доба године; жена на том доба [cf. вада 2] (т. j. готова се породити); које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи Роди мајка два нејака сина, у зло доба

[ocr errors]

тују 2) cf. дан.

дневице, (н. п. на божић, на ускрс

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

длӑн, m. (pl. gen. длана) bie flade and, vola: Док би длан о длан ударно.

Дланић, m. dim. v. длан.

у гладну годину

дланце, п. (у Дубр.) 2rt flange, herbae genus. добавити, вим, v. pf. што, veridaffen, procuro длачица, f. dim. v. длака.

длето, п. (ист.) vide длијето.

длеце, n. dim. v. длето.

длијето (cf. глијето), п. (јуж.) аз Stemmeijen, der Meißel, coelum.

у Хрв.).

[ocr errors]

[vide набавити].

добавити се, вим се, v. r. pf. pera, etina3 er=
langen, consequor: Пења коња крај зелена
луга, не би ли се добавио друга
Добављање, п. 1) bas Beridafjen, comparatio.
2) das Bekommen, consecutio.

длијеце, n. dim. v. длијето.

Добављати, љам, v. impf. што, veridaffen, procuro.
Добављати се, лам се, v. r. impf. rera, erlan-
gen, consequi.

длито, п. (зап.) vide длијето.
длице, n. dim. v. длито.
Дмитар, тра, m. vide Димитрије.
Дмитра, f. Srauenname, nomen feminae. cf. [vide
2] Митра.
Дмитров дан, m. vide Митров дан: О јесени
о Дмитрову данку
Дмитровица, f. vide Митровица: И покупи

добаврљати, ам, v. pf. gejlenbert fommen, ad-
venio lente et negligenter: Када врља једва
добаврља
добар, добра, ро, (добри, рâ, рô, adv. добро,
comp. бољи) 1) gut, bonus. 2) (у Дубр.)
нијесам веле добар, т. ј. слаб сам, мало
сам болестан, nidt ganz wohl.

Дмитровицу равну дне, сf. дан.

днëви, 1) vide дању: Дневи леже, а нови пу- добатати, там, v. pf. mübam berbeifommen.

добациване, п. [ef. дотурање] 1) баз Serbeimer. fen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im

[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]
[ocr errors]

што учинити.

Eteinwurf, adsecutio in lapidum jactu. [cf. |добости, дободем, v. р. (у Босни) с муком дометање 2]. добацивати, добацујем, v. impf. [cf. дотурати 1] добош, m. bie Frommel, tympanum militare. cf. 1) berbeimerfen, adjicio. - 2) genug weit wer- бубањ [2].

fen (im Steinmurfe), assequi metam lapide. [cf. Добошар, добошápa, m. ber Tambour (Frommelдометати 2]. id läger), tympanista. cf. бубњар. добацити, добацим, v. pf. [cf. доврћи (доврг-|добошарев, а, о, vide Добошаров. нути), дотурити] 1) berbeiwerfen, adjicio: до-добошаревица, f. vide добошаровица. баци де ми то амо.- 2) genug weit werfen, добошаров [добошарев], а, о, без $rommelidläassequor [cf. дометнути 2]: није ми ни добацио, а камо ли одбацио. добегалац, гаоца, m. (ист.) vide добјегалац. добеглица, f. (ист.) vide добјеглица. добежати, жим, (ист.) vide добјежати. Добери, бегнем, (ист.) vide добјећи. добивалац, ваоца, m. (у Боци) бer Sewinner,

gers, tympanistae.
Добошаровица [добошаревица], f. bie Zambour3.
frau, uxor tympanistae.

Добошарски, ка, ко, ambours, tympanistarum.
Добра, м. (ист.) vide [2] Добро.
Добрава, f. Slug in ber Шабачка нахија: Купи
војску до воде Добраве -

qui lucratur: Кад би трговац свагда доби-Добра Вода, . чесма и црквица код Вуковара,

3)

која слави свету Петку; к њој иде свијет и носи боне сваке младе недјеље и петка. Има и више "извора који се тако зову. добраклија, f. in bem Eprüdmorte: Није ово опаклија, већ добраклија.

3) befommen,

вао, не би се звао трговац, него добивалац. добивање, п. 1) bas Gewinnen, Siegen, victoria. 2) das Gewinnen im Handel, lucrum. das Bekommen, acceptio. добивати, добивам, v. impf. 1) gewinnen, vinco. 2) gewinnen, lucror. cipio. добигалац, гаоца, m. (зап.) vide добјегалац. добиглица, f. (зап.) vide добјеглица. добижати, жим, (зап.) vide добјежати. добићи, бигнем, (зап.) vide добјећи. добит, f. 1) der Gewinn, lucrum. [cf. добитак, тка, м.) интерес 2, шићар]. 2) das 3ntereffe, interusuriaevi камата 1]: дао новце на добит.

}

[ocr errors]

добити, добијем, v. [pf.] 1) Ко добије нека води обје

[ocr errors]

[ocr errors]

ac-добра молитва, f. Кад сватови с дјевојком већ хоће да полазе, онда, у Рисну, брат и један од дјевера изведу дјевојку на молитву, држећи је брат за десну, и дјевер за лијеву руку: сватови сазову дјевојачке родитеље (или оне од кућана који су јој мјесто њих) и осталу родбину да јој даду добру молитву, па узевши велики колач, или, као што ондје кажу, самун и на њему на мјесту у мијешењу за то начињеноме сребрну чашицу вина, даду га најприје оцу, који сједавши на столицу зовне дјевере и запита их: Шта иштете од мене грјешника?“ А они му одговоре: „Ми иштемо од такога бана да речеш своме дјетету добру ријеч, тако и тебе Бог дао сваку добру срећу!" Онда он држећи у руци колач с чашом рече овако: „Шьерце! Да ти Бог да сваку добру срећу и свако добро, како бих и сам себе рад!“ Изговоривши ово сркне мало вина из чаше, а пјевачи онда запјевају: Добар чоече! Добро ти рече! Добро ти рече! Брзо се стече! У добре часе, Под пуне чаше Свему роду и племену на велику част, А нашијем млад јенцима у најбољи час! А свак реци и помисли: да је добар час! Тако вама и Бог дао вазда добри час! По том се од прилике с онакијем ријечима даде колач матери, која је благослови од прилике овако: „Шьерце! Боже ти дај добру срећу! колико шкрока поступила од свога рода до свога дома, толико ти Бог дао добријех и сретнијех часа!“ А тако од прилике и браћа и остала родбина. Пјевачи послије свакога припијевају као и горе послије оца, само што се имена мијењају, н. п. мјесто: добар чоече, матери се рече: добра мајчице, стрини: добра банице, а брату: добар брате. Невјеста се уза сваки примјев по

9

gewinnen, vinco:

2) gewinnen,

на свињама.

lucror: добио на кукурузима, 3) befommen, accipio. добјегалац, гаоца, m. [jуж.] er leberläufer, transfuga: Већ дошљаци и добјегаоци добјеглица, f. (јуж.) дјевојка која добјегне (т. ј. сама дође) за момка; то се догоди кад родитељи не даду дјевојци поћи за кога она хоће, а она не ће за кога је они дају. То су понајвише рђаве дјевојке: јер поштена дјевојка, и од поштена рода, не ће своје родитеље и браћу осрамотити. У Србији добјеглица дође управо момку у кућу, на је онда одведу у какву кућу момачком роду, те тамо стоји док се не вјенчају, а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући и ондје стоји док се не вјенчају. [cf. самодошла, самодошлица, ускочкиња, ускочница]. добјежати, жим, ) v. pf. (јуж.) guflieben, conдобјећи, бјегнем, fugio.

добовање, п. баз rommeln, tympani cantus. добовати, добујем, v. impf. trommeln, tympano cano. [cf. бубњати 1].

дободолина, f. vide дубодолина.

доболети, (ист.)) доболи, v. pf. ben Edmer; доболити, (зан.) nidt mehr ertragen fönnen, doдобољети, (јуж.)) lore vinci (?): Кад јунака добољело бјеше

ВУКОВ РЈЕЧНИК

[ocr errors]
« PreviousContinue »