Дикице, сукњу од паргала, И кецељу, ди- димити се, ми се, v. r. impf. raußen, fumo кице, дебелога веза [vide пушити се]. 2. дикица, f. (у Сријему) bornige pigflette, xan-| Димитрија,/ m. Demeter, Demetrius. [cf. Дмиthium spinosum [L.]. Димитрије, тар, Митар]. димишкија, f. vide димишћија: И да пашеш сабљу димишкију Дикла, (Дикла), f. 1) Srauenname, nomen feminae. 2) [дикла] (по зап. кр. особито у Кршћана) vide дјевојка [1]: Што дикла | [димишкиња, f. vide димишћија; види s. v. навикла то невјеста не одвиче. дико, m. (зап.) һур. о. дид. Дикосава, f. Srauenname, nomen feminae. 1. дил, m. (да ли није мјесто див?): Каква Дила водим од планинах - 2. дил, т. (зап.) vide дијел. дилкушица, f. vide делкушица. дило, п. (зап.) vide дјело: Какво рило, такво диље, vide даље: Што пас дуже на репу то диљка, f. (ст.) дуга пушка, ein langeš Jeuerge= димарина, f. (у Босни) vide димница (онамо се и други некакав данак који се даје Турцима, зове димарина). димање, n. vide духање. димати, димам (димљём), v. impf. vide духати. димије, димија, f. pl. lange unb weite pojen vom leichten gefärbten Beng, braccae. cf. [демије,] Димлије. Димије су од плаветна платна или од свиле, а кад би биле од чохе онда би се звале шалваре. димирли,* adj. indecl. vide гвозден: На авлију Димирли капију димискија, f. т. ј. сабља, vide димишћија: О бедрици сабља димискија димит, m. (у нах. Руди.) потпунити димитом (у везењу) [врста шарања ткањем]. вуковац 2]. димишћија, f. т. ј. сабља, Damašcener-äbel, димљење, п. [cf. курњављење] 1) баз Каиф machen, fumatio. 2) das Rauchen, fumatio. димљив, а, о, н. п. ракија, räumerig, fumosus. димница, f. bie Rauchfangiteuer (an ben Bifhof), vectigal pro fumario. [cf. димарина]. димњак [димљак], m. ber Hanjang, hornjtein, fumarium. cf. комин [2, 1 опак 1, баџа]. димњача, f. Grbraud, fumaria officinalis [L. cf. росница]. дин,* m. ber Blaube, fides, [vide] вјера [1], - Динара, f. планина у Далмацији (на Турској динарић, m. dim. v. динар. димити, мам, v. impf. rauh maфen, fumo. [cf. дињка, f. некако црвено грожђе, rother rami курњавити]. ner, vitis apiana. [cf. разаклија.] m. vide дијел. ДЈЕВЕРИВАТИ дитлић, m. (зап.) vide дјетлић. дио, дијела, (јуж.)) дио, дила, (зап.) диоба, f. (јуж. и зап.) Sie Zheilung, distributio. | дићи [дигнути] се, дигнем се, v. r. pf. fidh er= дићи, дигнем, (cf. дигнути) v. pf. ђeben, levo. дионица, f. (јуж. и зап.) ber Wntheil, portio: ди- ђeben, aufjteben, consurgo. [cf. устати 1]. дипле, дипала, f. pl. 1) налик на гадље, али | дихати, дишем, [дијати] v. impf. athmen, spiro, дихање [дијање], п. баз thmen, spiratio. нема прдаљке, eine Wrt Диbelfa, utriculi musici genus. Дипле су особито по Хрватској cf. [дихтати,] дисати: Ђе двоје дише, треће оница земље. се пише. и по Далмацији. [vide мјешница] с. мијеш- дихнути, дихнём, [динути] v. pf. einen theтия нице. 2) (око Спљета) vide двојнице. thun, spiritum duco. диплити, лим, v. impf. біе дипле fpielen, cano | дихтати, дишћем, v. impf. (по југоз. кр.) vide utriculo дипле dicto. дипљење, п. баз Épielen ber дипле, utriculi | дица, f. (зап.) vide дјеца. дихати: Нити миче ни душицом дишће дипле dicti cantus. 1. дира (дйра), f. (у Херц., а у Дубр. дира) 2. дира, f. (у Шум.) пут куд војска прође или дирекач, дирекача, m. (у Рисну) vide леде њача. диреклија, * f. ber fpanijße Zhaler, numus hispanus [vide ледењача]. диречић, m. dim. v. дирек. диринцење, п. баз Saulenzen, ociatio [?]. диркати, кам, dim. v. дирати. Дицмо, п. између Спљета и Сиња лијепо поље дичење, n. baš Stolzjein, baš tolzmaфen, super- 1. дичина, f. augm. v. дица. [cf. дичурлија]. 2. Дичина, f. вода у нахији Рудничкој. cf. Caдичити, дичим, v. impf. кога, ftolz mahen, Ghre винац. mahen, gloria (nostra) est: Што је дичан, то га име дичи дичити се, дичим се, v. r. impf, ким, чим, fi дичица, f. dim. v. дица. Дишерисати, ришём, v. pf. кога, einen binauš- [дирнути, нем, vide дарнути; види s. v. задје- Дишо, m. 1) (јуж.) һур. ѵ. Димитрије. [cf. сти 4]. дисање, п. баз tomen, spiratio. дисати, дишем, v. impf. atomen, spiro. [vide] дихати, cf. дијати, дихтати. 1. дисти, дидём (динём), [2 динути] (зап.) vide [1] дјести. 2. дисти, дидем (дйнём), [3 динути] (зап.) vide [2] дјести. дитао, тла, m. (зап.) vide дјетао. [дите, п. (зап.) vide дијете; види s. v. дитенце.] дителина, f. (зап.) vide дјетелина. дитенце (дитенце) n. dim. v. дите. дитетина, m. augm. v. дите. дитешце, n. vide дитенце. дитинци, дитинаца, m. pl. (зап.) vide дјетинци. дитињ, а, е, (зап.) vide дјетињ. дитиња болест, f. vide дјетиња болест. дитињење, п. (зап.) vide дјетињење. дитињи, ња, ње, (зап.) vide дјетињи. дитињити, њим, (зап.) vide дјетињити. дитињски, ка, ко, (зап.) vide дјетињски. дитињство, п. (зап.) vide дјетињство. дитић, m. (зап.) vide дјетић. Диша]. - 2) [дишо] (зап.) һур. . дивер. дјак, дјака, m. (у Дубр.) vide ђак (ондје се Дјак зове само онај који је обучен у поповске хаљине; а остали се зову скулари]. дјева, f. у пјесми, vide дјевојка [1]: Носиоце -- Дјеверак, рка, һур. v. дјевер. cf. ђеверак. дјевер-баша, m. [југоз.] cf. [vide] ђевер-баша. [дјеверење, n. verbal. v. дјеверити; cf. ђеверење.] Дјеверивање, п. [југоз.] ber Brautführer fein, of- Дјеверивати, дјеверујем, v. impf. u.pf. (југоз.) дјеверити, рим, v. impf. [југоз.] зи Brautführer | дјёдови, m. pl. cf. [vide] ђедови. bitten, advocare pro paranympho: Дјеверићу дједова баба, f. cf. [vide] ђедова баба. и Петра и Павла дједовина, f. (југоз.) баз Érbe vom Sroßvater, Дјеверичић, m. (у Боци) дјеверов син спаси. hereditas avita, patrimonium avitum. [cf. деДјеверична, f. (у Боци) дјеверова кћи снаси. динство]. дјеверов, а, о, (југоз.) 1) без dhwagers, leviri. | дјеко, m. (југоз.) һур. v. дјед. 3) без дјелаџија, m. (југоз.) ber Zheiler, divisor. cf. Дјеверски, ка, ко, без дјевер, той дјевер. Дјеверство, п. (југоз.) біе Brautführer[chaft, paranymphatus: зове ме у Дјеверство. деверуша, f. (југоз.) beš Brautführers Grau, uxor paranymphi. дјеверушин, а, о, (југоз.) ber Grau beš Brautführers, uxoris paranymphi. дјевица, f. (југоз.) vide дјевојка [1]: Пјевала тица пјевица: Што ће старцу ђевица, А младићу бабица дјевовање (дјевовање), п. (југоз.) баз Mäbфен thum, ber Mäòßen[tanò, virginitas: Бевовање моје царовање дјело, п. (pl. gen. дјела) (југоз.) біе Zhat, fa- nuta. дјељаоница, f. (југоз.) біе фuibant, sella sectoria. [cf. дјељача]. дјељати, љам, v. impf. (југоз.) [піßen, seco minutatim. дјељача, f. vide дјељаоница. дјевовати, дјевујем, v. impf. (југоз.) Sungfrau | 1. дјести, дјёдём (дјёнём), [1 дјенути] v. impf. fein, virgo sum. дјевојачки, ка, ко, (југоз.) тäòßenhaft, puellaris. (југоз.) т. ј. сијено, aufjchobern, in acervum colligo. дјёстро [ђестро], п. (у Дубр.) vide заход [3], проход, серница, дјевојаштво, п. bie Sungfräulifeit, ber jungfräu= |2. дјести, дједем (дјенем), [2 дјенути] v. pf. (јуlihe Stans, virginitas: За ким ћемо оставити гоз.) thun, [tellen, legen, pono: куд си дио мајку И лијепо царство дјевојаштво новце? дјевојка, f. (voc. дјевојко, pl. gen. дјевојака) (југоз.) 1) баз Dìäbфen, puella. [cf. декла, дикла 2, 2 дјева, дјевица, мома 1, момица 2, | дјетао, тла, m. (југоз.) ber Buntpet, picus vaцура]. 2) (у Дубр.) свака слушкиња, rius [picus L.]: Шарен као дјетао. била удата или неудата, удовица или баба | дјетелина, f. (југоз.) ber Alee, trifolium [L.]: од шездесет година, біє Тадь, ancilla. [vide Под главом јој снопак дјетелине слушкиња 1]. дјетенце (дјетенце), п. (југоз.) vide дјетешце. дјевојче, чета, п. fleines Тäbфen, puella parva. дјететина, f. (у Дубр.) augm. v. дијете (осодјевојчење, п. (југоз.) 1) baš Unjtellen als ob бито за луда човјека. cf. аџамија), ein Mann, man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut unerfahren wie ein Rinó, homo imperitus. status puellaris. - 2) баз Begrüßen als ob дјетехце, п. (у горњ. прим.) vide дјетешце. fie ein Mäbфen wäre, salutatio puellae nomine. дјетешце, цета, n. dim. v. дијете. [cf. дјетенце, дjèвôjчин, а, о, (jyæ.) des Mädchens, puellae. дјетехце]. дјевојчина, f. augm. v. дјевојка. [cf. дјевој-| дјетинци, дјетинаца, m. pl. (југоз.) vide ђечура, дјевојчурина, девојчетина]. тинци. дјевојчити, чим, v. impf. (југоз.) als Mäbchen | дјетињ, а, е, (југоз.) [d wanger, gravidus. [vide] begrüßen, saluto pro puella. трудан [2], cf. здјетан, бређ. дјевојчити се, чим се, v. r. impf. (јуж. [југоз.]) | дјетиња болест, f. (у Рисну) некака болест, sich als Mädchen anstellen, puellam se ostentare. дјевојчица, f. 1) dim. v. дјевојка, баз Dìägolein, puellula. - 2) (у Дубр.) дјевојка која се није удавала и која није слушкиња, па макар била и усиђелица од педесет година. дјевојчура, f. augm. v. дјевојка. [vide дјевојчина]. дјевојчурина, f. augm. v. дјевојчура. дјёд, m. (југоз.) 1) ber Großvater, avus. 2) од које дјеца умиру (кажу да се у дробу зачне), Wrt Rinberfranfheit, morbus quidam infantium. дјетиње, f. pl. (у Сарајеву) біе &reiß, epilepsia, [eclampsia (neonatorum s. infantium), convulsiones. cf. врас (фрас)]. дјетињење, п. (југоз.) baš Rinbijjjein, puerilitas. дјетињи, ња, ње, (југоз.) Rinber, puerilis. [cf. дјетињски]. у Рисну кад се казује колико има маломе | дјетињити, њим, v. impf. (југоз.) finòijh fein, дјетету, веле да не ваља рећи: три или че- pueriliter facio. [cf. дијетити се]. тири мјесеца, него мјесто мјесеца реку ђеда. | дјетињски, ка, ко, (југоз.) vide дјетињи. дједетина, m. (југоз.) vide ђедетина. дједина, m. augm. von дјед [cf. дједетина]: То зачуо стар дједина дједов, а, о, (југоз.) без Großvater, avi. дјетињство, п. (југоз.) bie Rinoheit, infantia, pueritia. дјетић, m. (gen. pl. дјетића) (југоз.) 1) баз Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OBO највише говори pl.) п. п. нема ђётића код куће (кажу жене кад нема људи код куће). 2) der Mann, Held, vir, vir fortis [vide јунак 1]: Намјери се ђетић на Бетића 3) (по југоз. кр.) ber Güngling, juvenis, cf. [vide] момак [1]: У ђевојке играју у Бетића не знају (за сватове). - 4) [vide] дијете, баз Rins, puer: За њом трче Бурови ђетићи 5) (у Котору) [vide] слуга [1], макар и | стар био, беr Diener, famulus. cf. момак. дјетлић, m. (југоз.) ber junge рeht, pullus pici [picus spec.]. дјеца, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, ѵос. дјецо) (coll. југоз.) біe Rinber, pueri, liberi, proles. Дјечин, а, о, (југоз.) Rinber, puerorum, libe rorum. дјечина, f. angm. v. дјеца. [cf. дјечурлија]. Длака, f. (pl. gen. длака) 1) ein Stüd Daar, pi- кава, grätig, spinosus. 2) риба дла дийна (орања), f. (у Србији) дан орања, баз 30, ber Morgen Xanbeš, jugerum. [vide дан 2]. дnò, n. 1) der Boden, Grund, z. B. eines Gefäßes, fundus. [cf. задно]. — 2) н. п. на дно села, на дно поља, на дно трпезе, unten am nbe, in inferiore urbe, in extremo campo, in ima mensa. [По дну софре Петка и Неђеља Маргиналија 1. издања]. 1. дб, дӧла, m. (loс. долу) vide долина [1]. длакавити, вим, v. impf. boll Maare maen, pi-|доакати, кам, v. pf. коме, т. ј. доћи му ака lis conspergo. главе, зи runbe richten, verberben, perdo. длакавити се, вим се, v. r. impf. voll Daare | доб, доби, f. баз Ilter, aetas: сваке доби људи; дланце, п. (у Дубр.) Wrt flange, herbae genus. добавити, вим, v. pf. што, verjaffen, procuro langen, consequor: Пења коња крај зелена добављати, љам, v. impf. што, verhaffen, procuro. Дмитра, f. Утаenname, nomen feminae. cf. [vide | добаврљати, љам, v. pf. gej lenbert fommen, ad 2] Митра. Дмитров дан, m. vide Митров дан: О јесени venio lente et negligenter: Када врља једва добар, добра, ро, (добри, pa, po, adv. добро, днёви, 1) vide дању: Дневи леже, а ноћи пу- добатати, там, v. pf. müßjam herbcifommen. тују 2) cf. дан. дневице, (н. и. на божић, на ускрс у Хрв.). добацивање, п. [cf. дотурање] 1) баз Merbeimer= 1 што учинити. Steinmurf, adsecutio in lapidum jactu. [cf. |добости, дободем, v. pf. (у Босни) с муком дометање 2]. добацивати, добацујем, v. impf. [cf. дотурати 1]| добош, т. біе $rommel, tympanum militare. cf. 1) herbeimerfen, adjicio. - 2) genug weit wer бубањ [2]. fen (im Steinwurfe), assequi metam lapide. [cf. | добошар, добошара, m. ber Zambour (Frommelдометати 2]. j läger), tympanista. cf. бубњар. добацити, добацим, v. pf. [cf. доврћи (доврг- добошарев, а, о, vide добошаров. нути), дотурити] 1) berbeiwerfen, adjicio: до- | добошаревица, f. vide добошаровица. баци де ми то амо. - 2) genug weit werfen, добошаров [добошарев], а, о, без Zrommelj läassequor [cf. дометнути 2]: није ми ни до- gers, tympanistae. бацио, а камо ли одбацио. добегалац, гаоца, m. (ист.) vide добјегалац. добеглица, f. (ист.) vide добјеглица. добежати, жим, (ист.) vide добјежати. добећи, бегнем, (ист.) vide добјећи. добивалац, ваоца, m. (у Боци) бег Sewinner, Добошаровица [добошаревица], f. bie Zambours. frau, uxor tympanistae. добошарски, ка, ко, Zambour, tympanistarum. Добра, m. (ист.) vide [2] Добро. Добрава, f. fuß in ber Шабачка нахија: Купи војску до воде Добраве qui lucratur: Кад би трговац свагда доби- | Добра Вода, f. чесма и црквица код Вуковара, вао, не би се звао трговац, него добивалац. добивање, п. 1) баš Sewinnen, Siegen, victoria. 2) das Gewinnen im Handel, lucrum. das Bekommen, acceptio. 3) добивати, добивам, v. impf. 1) gewinnen, vinco. - 2) gewinnen, lucror. cipio. добигалац, гаоца, m. (зап.) vide добјегалац. добиглица, f. (зап.) vide добјеглица. која слави свету Петку; к њој иде свијет и носи боне сваке младе недјеље и петка. Има и више "извора који се тако зову. добраклија, f. in bem prümorte: Није ово опаклија, већ добраклија. 3) befommen, ac- | добра молитва, f. Кад сватови с дјевојком већ добити, добијем, v. [pf.] 1) gewinnen, vinco: добовање, п. baš Trommeln, tympani cantus. дободолина, f. vide дубодолина. доболети, (ист.)) доболи, v. pf. ben Emers доболити, (зап.)} nicht mehr ertragen fönnen, doдобољети, (јуж.)) lore vinci (?): Кад јунака Добољело бјеше ВУКОВ ГЈЕЧНИК 9 само |