Page images
PDF
EPUB

дикице, сукњу од партала, и кецељу, ди- димити се, ми се, v. r. impf. хаифеn, fumo кице, дебелога веза

[vidе пушити се]. 2. дивица, f. (у Сријему) Sornige &pigtlette, xan- Димитрија, m. Temeter, Demetrius. [cf. Дмиthium spinosum (L.).

Димитрије, тар, Митар). Дикла, (Дикла), f. 1) rauenname, nomen femi- димишкија, f. vіdе димишфија: и да патеш

nae. — 2) (дика] (по зап. кр. особито у сабљу димишкију Кршћана) vidе дјевојка [1]: Што дикла [димишкиња, f. vіdе димишићија; види s. v. навикла то невјеста не од виче.

вуковац 2). дико, m. (зап.) һур. р. дид.

димишћија, f. т. і. сабља, Damascener-Gübel, Jirocaba, f. Frauenname, nomen feminae. acinaces Damascenus, cf. Димишкија, димис1. дил, т. (да ли није мјесто див?): Каква кија, демешкиња, демипкиња [димишкиња): Дила водим од планинах

Трже Турчин сабљу димишћију 2. дил, т. (зап.) vidе дијел.

димлијäш, димлијаша, m. Ser дим.лијe trägt (int дилација, m. (зап.) vidе дјелација.

Gegenjaße von dem Landbewohner), bracatus. дилбер,* m. Sеr ефӧпе, бie Chine, pulcher, pul- димлије, дймлија, f. pl. vіdе димије.

chra: Сви дилбери, мог дилбера нема — димљак, m. vіdе димњак: А погледа на димдилберче, чeтa, n. (ст.) dim. р. дилбер: Ја јој љак на кулу дилберчић, m. У реко : добар вече, дил- димљење, п. [cf. курњављење) 1) Sag Raum

бәрче — ој ћевојко дилберчићу! У бијелу machen, fumatio. . 2) das Rauchen, fumatio. белн учићу

димљив, а, о, н. п. ракија, räифеrіg, fumosus. дилкушица, f. vіdе делку шица.

димница, f. Sіе аифfangjteuer (an ben Bijoj), дило, п. (зап.) vidе дјело: Какво рило, такво vectigal pro fumario. [cf. димарина].

дило. У овој пословици говори се овако димњак [димљак), m. Ser Ranbjаng, eфornjtein, и по осталијем крајевима према рило.

fumarium. cf. комин [2, 1 оџак 1, баца]. дйлчик” [дивчик), m. Die Ctage (bei bеr Runter | димњача, f. Crbrаиф, fumaria officinalis (L. cf. инь беr сфnell mаge), pertica (на дилчику горе

росница). стоји башлук, око којега се навија повјесмо, дин,* m. Der Blaube, fides, [vide] вјера [1], а доље се дилчик забоде у коло, и то је

cf. закон: А тако ми дина и имана све у варошке преслице): Мобарице, моје динар, т. 1) 2rt fleine hünje, numi genus; ди

другарице! | Удрите га колом и дилчиком нар је колико највећа пређашња пара, али двљање, п. (зап.) vidе дјељање.

је у броју од прије био мањи од паре : дидвљаоница, f. (зап.) vidе дјељаоница.

нар није новац Турски, него некакав Хришдиљати, љам, (зап.) vidе дјељати.

ћански (Дубровачки или Млетачки, чији ли диљача, f. (зап.) vidе дјељача.

је) и за то га је од паре ласно било расподиље, vidе даље: Што пас дуже на рећу то

знати. Кад су у женскога мала лијепа уста, овце све диље.

рече се: као да су динаром прорезана. У дӣька, f. (ст.) дуга пупка, ein lаngеѕ feuerger

врачању кажу да би динаром ваљало заклати mebr, tеlum jaculatorium longius [cf. дивкај:

змију или друго што ; За два плава не би Држе дуге преко крила диљке

троша дала, За млинара не би ни динара

За брата би црне очи дала, А за драгог днљкање, т. dim. р. диљање. диљкати, кам, dim. р. диљати.

не би ни динара 2) (у Рисну) садашња

Аустријска крајцара, беr ijterr. Wreser. — (3) LÀM, m. der Rauch, fumus.

сада у Србији сребри новац = 1 fr.] димарина, f. (у Босни) vide димница (онамо

4) (по југоз. кр.) р. динари, Sag sel , се и други некакав данак који се даје Тур

ресиnia, [vidе новац 3] cf. новци, јаспри: цима, зове димарина).

нема Динара. димање, п. vіdе духање.

Динара, f. планина у Далмацији (на Турској дймати, димам (димљём), v. impf. vіdе духати.

међи близу Книња), ein Jerg іn аlmаtіеn, mons димије, дймија, f. pl. Iange uno neite pojen ppm Keitten gejarbten Beng, braccae. cf. [демије.] Гдинари, m. pi, vide динар 3].

Dalmatiae: Газе Турци Динару планину — Димлије. Димије су од плаветна платна или

динарић, m. dim. р. динар. од свиле, а кад би биле од чохе онда би

динӣгла, f. (у Далм.) vidе подланица 2. се звале шалваре.

1. динути, динём, vidе дихнути. димирли,* adj. indecl. vіdе гвозден: На авлиjу | 2. динути, динём, vide 1 дисти. димирли капију

3. динути, нём, vide 2 дйсти. димйскија, f. т. і. сабља, vide димишћија: Одиња, f. (рі. gen. діња) 1) бie Ofelone [3uterбедрици сабља димйскија

melone), pepo [cucumis melo L.) (cf. пип ун). димит, т. (у нах. Руди.) потпунити димитом 2) (у Боци) vidе лубеница.

(у везењу) (врста шарања ткањем). дињица, f. dim. р. Диња. димити, мам, У. impf. rаиф тафет, fumo. [cf. дињка, f. некако црвено грожђе, rother 3rami. курњавити).

пеr, vitis apiana. [cf. разаклија. ]

њача.

дйо, дијела, (јуж.)

дитлић, m. (зап.) vidе дјетлић. m, vide дијел. дйо, дiйла, (зап.) ,

дићи, дигнём, (cf. дигнути) v. pf. beben, lеvo. диоба, f. (јуж. и зап.) Sie 3 beilung, distributio. | дићи (дигнути) се, дiгнём се, v. r. pf. jih er= дионица, f. (јуж. и зап.) Ser 24ntheil, portio : ди beben, aujiteben, consurgo. ref. устати 1). оница земље.

дихање [дијање], n. Sag 20thmen, spiratio. дипле, дій пала, f. pl. 1) налик на гадље, али дихати, дішём, (дијати] . impf. athmet, spiro,

нема прдаљке, еіnе 21rt Duseljat, utriculi mu cf. [дихтати,) дисати: Бе двоје дише, треће sici genus. Дипле су особито по Хрватској се пише. и по Далмацији. [vidе мјешница] ef. мијеш- | дихнути, дӣхнём, [динути) v. pf. einen 2thетяна нице. 2) (око Сиљета) vidе двојнице. thun, spiritum duco.

. диплити, айм, v. impf. Die диплe jpielen, cano | дихтати, дйшћем, т. impf. (по југоз. кр.) vide utriculo диплe dicto. .

дихати : Нити миче ни дупицом дишће дипљење, п. баз Сpielen bеr диплe, utriculi дица, f. (зап.) vidе дјеца. диплe dicti cantus. .

йцмо, п. између Спљета и Сиња лијепо поље 1. дира (дйра), f. (у Херц., а у Дубр. дира)

и у њему седам села (једна нурија хриHIрупа н. п. на хаљини каквој (што је раз ћанска и једна кршћанска).

Дрто), Sag Roct, foramen. 2. дира, f. (у Шум.) пут куд војска прође или дйчење, n. bag etolsjein, bas Ctolşтафет, super

дӣчан, чна, чно, rubmlib, jcbüt, gloriosus. ane, Durchzug eines Heeres, transitus exercitus. дирање, п. баз Зеrіbren, tactio. [cf. задије- дйчин, а, о, (зап.) vidе дјечин.

bia, gloria. [cf. дикање). вање 2). дирати, дирам, v. impf. у кога, у што, еtipas 2. Дичина, f. вода у нахији Рудничкој. cf. Са

1. дичина, f. augm. р. дица. [cf. дичурлија]. bеrübren, tango. [cf. задијевати 2, тицати).

Винац. xùper,* m. der Balfen, Pflock, trabis genus. (cf. Luth, TÊ YÊM, v. impf. kora, stolz machen, Ehre ступац 2 ; 2 так ].

піафеn, gloria (nostra) est: Што је дичан, дирекач, дирекaчa, m. (у Рисну) vidе леде

то га Име дичи диреклија,* f. Der jpаniјфе Thaler, numus hispa- дйчити се, дій чім се, у. r. impf. ким, чим, id)

rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure). [cf. nus [vidе ледењача). диречић, m. dim. р. дирек.

дикати се). диринење, п. Sag Saulengen, ociatio [?].

дичица, f. dim. р. дица. дйринцити, ийм, v. impf. (особиго у војв.) Диша, m. (ист.) vide Дино 1.

дичўрлија, f. vide [1] дЙчина. fallenget, ociari [? - cf. издирати 1?). диркало, т. vilе задиркивало.

дишер,* на поље ! bina13, fоrаѕ. диркање, п. dim. р. дирање.

дишёрисати, ришём, v. pf. кога, einen binaug. диркати, кам, dim. р. дирати.

јфајjen (зи ibm jagen дишер), expello fоrаѕ. [дирнути, нем, vide дaрнути; види s. v. за дје | Дишо, т. 1) (јуж.) һур. р. Димитрије. [cf. сти 4].

Диша). — 2) (дишо] (зап.) һур. р. дивер. Aúcâue, n. das Athmen, spiratio.

дјак, дјака, т. (у Дубр.) vide ђак (ондје се дисати, дійшем, v. impf. athne, spiro. [vide]

дјак зове само онај који је обучен у подихати, cf. дијати, дихтати.

ПОвске хаљине, а

се зову ску1. дисти, дй,;ём (дй нём), (2 динути) (зап.) vide

лари). [1] дјести.

дјева, f. у пјесми, vidе дјевојка [1]: Носиоце 2. дисти, дйдём (дій нём), (3 динути] (зап.) vide

момке нежењене, Пратиоце дјеве неудате — [2] дјести.

[4јевеница, f. заједничко име за кобасицу 1, дитао, тла, m. (зап.) vidе дјетао.

крвавицу 2, куљен, 1 кулин, кулен, куле[дите , п. (за п.) vidе дијете; види s. v. ди ницу, сургук 1; види ѕ. у. девеница. ] тенце.]

јевер, дј вера, т. (југоз.) 1) Ser Сфтаger (Beg дителина, f. (зап.) vidе дјетелина.

Chemale Bruser), lеvіr. — 2) ручни дјевер, дитенце (діктенце) т. dim. р. дите.

der Brautführer, paranymphus.

3) der Seдитетина, т. augm. р. Дите.

fundant (im Duell), amicus, adjutor: IIa fesepu дитешце, п. vіdе дитeнце.

од њи одступише , А они се ударат” стадитинци, дитинаца, m. pl. (зан.) vidе дјетинци. до ше - [— 4) vidе златоје). дитињ, а, е, (зап.) vidе дјетињ.

дјеверак, рка, һур. р. дјевер. cf. феверак. дитиња болест, f. vіdе дјетиња болест. дјевер-баша, m. [југоз.) cf. [vide] ђевер-баша. дитињење, п. (зап.) vidе дјетињење.

[4јеверење, п. verbal. p. дјеверити; cf. ђеведитињи, ња, ње, (зап.) yilе дјетињи.

рење.] дитиьити, њим, (зап.) vidе дјетињити. дјеверивање, т. [југоз.] Ser Brautführer jein, ofдитињски, кa, кo, (зап.) vidе дјетињски. ficium paranymphi. дитињство, п. (зап.) vidе дјетињство. дјеверивати, дјеверујем, v. impf. и.'pf. (југоз.) дитић, m. (зап.) vidе дјетић.

Brautführer sein, sum paranymphus.

остали

дјевёрити, рим, у. impf. [југоз.) зи Зrautführer дjёдови, m. pl. cf. [vide] федови.

bitten, advocare pro pаrаnуmрhо: Дјеверићу дједова баба, f. cf. [vide] федова баба. и Петра и Павла

дједовина, f. (југоз.) баз Norbe ppm Bropeater, дјеверичић, m. (у Боци) дјеверов син снаси. hereditas avita, patrimonium avitum. [cf. neдјеверична, f. (у Боди) дјеверова кћи снаси. динство). дјеверов, а, о, (југоз.) 1) Seg Cmаgеrѕ, leviri. дјеко, m. (југоз.) һур. р. дјед.

2) des Brautführers, paranymphi. . 3) без дјелација, т. (југоз.) беr 3 beiler, divisor. cf. Sekundanten, amici.

фелација. дјеверски, кa, кo, Seg дјевер, той дјевер. дјело, п. (рі. gen. дјéла) (југоз.) бie That, faдјевёрство, п. (југоз.) Sie Brautführerjaft, ра cinus: Изићи ће fело на виђело.

ranymphatus: зове ме у дјеверство. дјељање, т. (југоз.) баз €фnigelit, sectio miдјевёруша, f. (југоз.) Seg Brautführers rai, uxor nuta. . раrаnуmрhі. .

дјељаоница, f. (југоз.) Sie ефnisbаnt, sella secдјеверушин, а, о, (југоз.) Ser Trau beg Braut toria. [cf. дјељача). führers, uxoris paranymphi.

дјељати, љам, у. impf. (југоз.) јфnigelt, seco дјевица, f. (југоз.) vidе дјевојка [1]: Пјевала minutatim.

тица пјевица : Што ће старцу fевица, Адјељача, f. vіdе дјељаоница. младићу бабица

дјељкање, т. dim. р. дјељање. дјевовање (дјевовање), п. (југоз.) Ваз 21sфеnе дјељкати, кам, dim. р. дјељати.

tђит, беr labфеnjtano, virginitas: Бевовање 1. дјенутн, дјенём, vide [1] дјести. моје царовање

2. дjёнути, нём, vide [2] дјести. дјевовати, дјевујем, у. impf. (југоз.) Зungfrau | 1. дјести, дједём (дjёнём), [1 дјенути) v. impf. jein, virgo sum.

(југоз.) т. і. сијено, aufjtobern, in acervum дјевојачки, кa, кo, (југоз.) тäoфenbaft, puellaris. colligo. дјевојаштво, n. Sie Kungfräulioteit, bеr jungfrau- 2. дјести, дједём (дјенем), [2 дјенути) v. pf. (ју

Iіфе Ctans, virginitas: За ким ћемо оставити гоз.) thип, jteleri, legen, pono: куд си дио мајку и лијепо царство дјевојаштво

Новце ? дјевојка, f. (voc. дјевојко, рi. gen. дјевојака) Әјөстро [bестро], п. (у Дубр.) vide заход [3],

(југоз.) 1) баз 21&spen, puella. [cf. декла, проход, серница, дикла 2, 2 дјева, дјевица, мома 1, момица 2, дјетао, тла, m. (југоз.) беr Зuntjpekt, picus vaцура]. — 2) (у Дубр.) свака слушкиња, rius [picus L.): Шарен као дјетао. била удата или неудата, удовица или баба дјетелина, f. (југоз.) bеr flee, trifolium (L.): од шездесет година, бie lаgs, аnсilla. [vide Под главом јој снопак дјетелине слушкиња 1].

дјетенце (дјетенце), п. (југоз.) vidе дјетенце. дјевојче, чeтa, n. fleines läофеп, puella parva. дјететина, f. (у Дубр.) augm. р. дијете (осодјевојчење, т. (југоз.) 1) ба 2njtellen alg ob бито за луда човјека, cf. арамија), ein Diann,

man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut unerfahren wie ein Kind, homo imperitus. status puellaris. — 2) ба Degrüpen als ob дјетехце, р. (у горњ. прим.) vidе дјетенце.

fie ein Räофеn mаrе, ѕаlutatio puellae nomine. | Ајетешце, цета, п. dim. р. дијете. [cf. дјетенце, дјевојчин, а, о, (јуж.) Seg 2äbфеng, puellae. дјетехце). дјевојчина, f. augm. р. дјевојка. [cf. дјевој- дјетинци, дјетинаца , m. pl. (југоз.) vide he

чура, дјевојчурина, девојчетина]. дјевојчити, чим, v. impf. (југоз.) alg 2äschen дјетињ, а, е, (југоз.) ffmanger, grаvidus. [vide] begrüßen, saluto pro puella.

трудан [2], cf. здјетан, бре). дјевојчити се, чим се, v. r. impf. (јуж. (југоз.]) дјетиња болест, f. (у Рисну) некака болест,

sich als Mädchen anstellen, puellam se ostentare. од које дјеца умиру (кажу да се удробу дјевојчица, f. 1) dim. р. дјевојка, Sag Digslein, зачне), 24rt #insertraniheit, morbus quidam in

puellula. 2) (у Дубр.) дјевојка која се fantium. није удавала и која није слушкиња, на ма- дјетиње, f pl. (у Сарајеву) Sie freit, epilepsia,

кар била и усиђелица од педесет година. [eclampsia (neonatorum s. infantium), convulдјевојчура, f. augm. р. дјевојка. [vidе дјевој siones. cf. врас (фрас)). чина).

дјетињење, п. (југоз.) аз #insijdjein, puerilitas. дјевојчурина, f. augm. р. дјевојчура.

дјетињи, ња, ње, (југоз.) Riндers, puerilis. [cf. дjёд, т. (југоз.) 1) Ser (Bropeater, avus. - дјетињски).

у Рисну кад се казује колико има маломе дјетињити, њим, v. impf. (југоз.) fіnѕij jein, дјетету, веле да не ваља рећи: три или че риеrіlіtеr facio. [cf. дијетити се).

тири мјесеца, него мјесто мјесеца реку беда. | дјетињски, кa, кo, (југоз.) vidе дјетињи. дједётина, m. (југоз.) vidе федетина.

дјетињство, п. (југоз.) Sie Winbeit, infantia, puдједина, m. augm. pон дјед [cf. дједетина): eritia. То зачуо стар дједина

дјетић, m. (gen, pl. дјетића) (југоз.) 1) Sa8 дједов, а, о, (југоз.) beg Bropeaters, avi. Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OBO 3

тинци.

2)

rorum.

то га.

највише говори pl.) п. п. нема бетића код | днина (орања), f. (у Србији) дан орања, да куће (кажу жене кад нема људи код куће). Joch, der Morgen Landes, jugerum. [vide Aan 2].

2) der Mann, Held, vir, vir fortis [vide anò, n. 1) der Voden, Grund, z. B. eines Gefäßes, јунак 1]: Намјери се бетић на fетика fundus. [cf. задно). 2) н. п. на дно села, 3) (по југоз. кр.) Ser 3üngling. juvenis, cf. на дно поља, на дно трпезе, пntеп ат &nbe, [vide] момак [1]: У ђевојке играју у fетика in inferiore urbe, in extremo campo, in ima не знају (за сватове). — 4) [vide] дијете, mensa. [По дну соФре Петка и Неђења баз #ino, puer: За њом трче Бурови Бетићи Маргиналија І. издања).

5) (у Котору) [vide] слуга [1], макар и 1. до, дӧла, т. (loc. долу) vidе долина [1]. стар био, беr рiеnеr, famulus. cf. момак. 2. до, (nuit gen.) 1) bis, ad, usque: до сад; до jer.anh, m. (jyro3.) der junge Specht, pullus pici данас; до јуче; 40 сјутра; зашао од куће [picus spec.].

до (зи) куће; — казаћу ти све од ријечи до дјеца, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, voc. дјецо) (fir) ријечл; - ја бих дао за то 40 (gegen) сто

(coll. jyro3.) die Kinder, pueri, liberi, proles. талијера; дођи до (зи) мене. cf. [vide] дјечин, а, о, (југоз.) #insers, puerorum, libe

к; тешко до зла Бога; Јао мени 40

Бога! Од тог мора до зелена Лима Благо дјечина, f. angm. р. дјеца. [cf. дјечурлија). мени до Бога милога! 2) neben, bei, pone: дјечица, f. dim. р. дјеца.

стани до мене ; намјести до зида. 3) дјечурлија, f. vіdе дјечина.

anfrer, praeter, cf. [vide] осим : немам више дјешо, т. hyp р. дјевер.

до двије паре; то не зна нико до Бога; длaкa, f. (рі. gen. длака) 1) ein Ctud фaar, pi

Бојиш ли се још кога до Бога 4) н. п. lus [cf. влас 1): гдје је твоја длака, ту је то стоји до тебе, bängt pon Sir ab, in tе ѕiмоја (наша) глава; Длака ме држи (да не tum est. cf. 3a. 5) н. п. шта је теби до учиним то и то). 2) das Haar der Kuh, rora ? was ist dir daran gelegen? quid tua id beg ferseg, pili: коњ лијепе длаке. 3) refert ? 6) н. п. није ми до пјевања, него зле длаке (у Рисну), vidе бадљи. 4)

до плача, иті, прођи ме се, није ми сад до у рибе длака, т. ј. ситне кости, које су као

7) до душе, mobi, allersings, equiAnake, die Gräte, spina piscis.

dem: до душе ја не могу рећи да није тако. длакав, а, о, 1) baarig, pilosus. - 2) риба дла 8) до Бога и до моје душе, bei Gott uns кава, grätig, spinosis.

meiner Seele, me hercle. . длaкaвити, вим, y. impf. pol Saare тађеп. рі- доакати, кам, v. pf. коме, т. ј. доћи му ака lis conspergo.

raabe, zu Grunde richten, verderben, perdo. длäкавити се , вім се, у. r. impf. po фaare | доб, дӧби, f. Sag 21fter, aetas: сваке доби људи; werden, pilis conspergor.

ми смо једне доби. длёкавица, f. т. ј. риба, Brütепjije, piscis spi- доба, n. indecl, bie Beit, tempus [vidе вријеме 1]: nosus. [cf. пљуцавица).

глухо доба; послено доба; вечерње доба; длaкaвљење, п. Заз 23ејфugen mit Saare, ad

у ово доба године; жена на том доба [cf. spersio pilorum.

вада 2) (т. ј. готова се породити); Које ли длан, т. (рі. gen. длана) бie jlафе Sant, yola:

је доба ноћи? | Рекла ми је драга доћи Док би длан о Длан ударно.

Роди мајка два нејака сина, у зло доба дланић, m. dim. р. длан.

у гладну годину дланце, п. (у Дубр.) 24rt 1 flange, herbae genus. I добавити, вії м, v. pf. што, реrjaffeit, procuro длачица, f. din. р. длака.

[vidе набавити). длёто, п. (ист.) vide дляјето.

добавити се, він м се, у. r. pf. чега, еtіраз erдлёце, п. dim. р. длето.

Гаngеn, consequor: Пења коња крај зелена длијето (cf. глијето), п. (ју ж.) bag Ctеттеijen, луга, Не би ли се добавио друга der Meißel, coelum.

добављање, п. 1) Sag 23erjobajjet, comparatio. Длијеце, п. dim. р. длијето.

2) das Vekommen, consecutio. длито, п. (заін.) vide длијето.

добављати, љам, v. impf. што, реrjаjjen, procuro. длйце, т. dim. p. д.інто.

добављати се, љам се, v. r. impf. чега, erlanДмитар, тра, т. vide Димитрије.

gen, consequі. Дмитра, f. Trauentame, nomen feminae. cf. [vidе добаврљати, љам, v. pf. gejablebert foттеп, ad2] Mйтра.

yenio lente et negligenter: Када врља једва Дмитров дан, т. vіdе Митров дан: оjесени Добаврља о Дмитрову данку

добар, добра, po, (добри, pa, po, adv. добро, Дмитровица, f. vіdе Митровица: и покуни comp. бољи) 1) gut, bonus. 2) (у Дубр.) Дмитровичу равну

нијесам веле добар, т. б. слаб сам, мало дне, cf. дан.

сам болестан, піdit ganj mobІ. дневи, 1) vidе дан.y: Дневи леже, а ноћи пу- добатати, там, у. pf. mübjаm bеrbеіtpттeп. тују 2) cf. дан.

добацивање, п. [cf. дотурање] 1) Sag реrheimerдневице, (н. п. на божић, на ускрс у Хрв.). fen, adjectio. — 2) das Treffen (Erreichen) im

3)

као

Steinburf, adsecutio in lapidum jactu. [cf. | добости, добӧдём, . pf. (у Босни) с муком дометање 2].

што учинити. добацивати, добацујем, v. impf. [cf. дотурати 1) добош, m. Die Erоntel, tympanum militare. cf.

1) herbeiwerfen, adjicio. -- 2) genug weit wer. бубањ [2]. fen (im Steinburfe), assequi metam lapide. [cf. дoбoшар, дoбoшара, m. Ser Xambour ($rommelдометати 2).

јФläger), tympanista, cf. бубњар. добацити, добацим, у. pf. [cf. доврћи (доврг-| добошарев, а, о, vide дoбoшаров.

нути), дотурити) 1) bеrbeimerjen, adjicio: до- | добошаревица, f. vide дoбoшаровица. баци де ми то амо. – 2) geniig meit mеrfеnt, добошаров (добошарев), а, о, Seg Trommeljblä. assequor [cf. дометнути 2]: није ми ни до gers, tympanistae. бацио, а камо ли одбацио.

добошаровица (добошаревица], f. Sie Lambourg. добегалац, гаоца, m. (ист.) vidе добјегалац. frau, uxor tympanistae. добеглица, f. (ист.) vidе добјеглица.

дoбoшареки, кa, кo, Tambours, tympanistarum. добежати, жим, (ист.) vidе добјежати. Добра, т. (ист.) vide [2] Добро. добећи, бегнём, (ист.) vidе добјећи.

Добрава, f. Slup in Ser Шабачка нахија: Купи добивалац, ваоца, m. (у Боци) Ser (Beginner, војску до воде Добраве

(jui lucratur: Кад би трговац свагда доби- | Добра Вода, f. чесма и црквица код Вуковара,

вао, не би се звао трговац, него добивалац. која слави свету Петку; к њој иде свијет добивање, п. 1) Sas Geminnet, Ciegeit, victoria. иноси боне сваке младе недјеље и петка. 2) das Gewinnen im Handel, lucrum.

Има и више “извора који се тако зову. das Bekommen, acceptio.

добраклија, f. in бет Сprümorte : Није ово добивати, добивам, v. impf. 1) geminnen, vinco. опаклија, већ добраклија.

2) gewinnen, lucror. 3) bеfоппен, ас- | добра молитва, f. Кад сватови с дјевојком већ cipio. .

хоће да полазе, онда, у Рисну, брат и једобигалац, гаоца, т. (зап.) vidе добјегалац. дан од дјевера изведу дјевојку на молитву, добнглица, f. (зап.) vidе добјеглица.

држећи је брат за десну, и дјевер за лијеву добижати, жім, (зап.) vidе добјежати.

руку: сватови сазову дјевојачке родитеље добићи, бигнём, (зап.) vidе добјећи.

(или оне од кућана који су јој мјесто њих) дәбит, f. | 1) der Gewinn, lucrum. [cf. и осталу родбину да јој даду добру модобитав, тка, m.интерес 2, шићар]. — 2) бав литву, па узевіши велики колач, или,

Snterejje, іntеruѕuriae [vide кaмaтa i]: дао што овдје кажу, самун и на њему на мјесту новце на добит.

у мијешењу за то начињеноме сребрну чадобити, добијем, v. [pf.) 1) geminment, vinco: шицу вина, даду га најприје оцу, који сје

Ко добије нека води обје 2) gewinnen, давши на столицу зовне дјевере и запита их: lucror: добио на кукурузима, на свињама. „Шта иштете од мене грјешника ?“ А они 3) bekommen, accipio.

му одговоре: „Ми интемо од такога бана добјегалац, гаоца, m. [јуж.] Ser leberläujer, trans да речеш своме дјетету добру ријеч, тако fuga: Већ дошљаци и добјегаоци

и тебе Бог дао сваку добру срећу !“ Онда добјеглица, f. (јуж.) дјевојка која добјегне (1. он држећи у руци колачс чашом рете овако :

ј. сама дође) за момка; то се догоди кад „Шерце! да ти Бог да сваку добру срећу родитељи не даду дјевојци поћи за кога она и свако добро, како бих и сам себе рад !“ хоће, а она не ће за кога је они дају. То Изговориви ово сркне мало вина из чаше, су понајвише рђаве дјевојке: јер поштена а пјевачи онда заијевају: Добар чоече ! дјевојка, и од поштена рода , не ће своје Добро ти рече ! Добро ти рече ! Брзо се родитеље и браћу осрамотити. у Србији до стече ! У добре часе, Под пуне чарте Свему бјеглица дође управо момку у кућу, па је роду и племену на велику част , А нашионда одведу у какву кућу момачком роду, јем млад'јенцима у најбољи час ! А свак те тамо стоји док се не вјенчају, а у Сри реци и помисли: да је добар час! | Тако вама јему и у Бачкој дође поповој кући и ондје и Бог дао вазда добри час! По той се од стоји док се не вјенчају. [cf. самодошла, прилике с онакијем ријечима даде колач самодошлица, ускочкиња, ускочница).

матери, која је благослови од прилике овако: добјежати, жим, v. pf. (јуж.) зuflieben, con „Шheрце! Боже ти дај добру срећу! колико добјећи, бјегнём, fugio.

ІІ крока поступила од свога рода до свога Job)Bâke, n. das Trommeln, tympani cantus. дома, толико ти Бог дао добријех и сретдобовати, добујем, v. impf, trоnmеn, tympano нијех часа !“ А тако од прилике и браћа и cano. [cf. бубњати 1].

остала родбина. Пјевачи послије свакога дoбoдолина, f. vіdе дубодолина.

прилијевају као и горе послије оца, добӧлети, (ист.)) доболӣ, v. pf. Sen cdmier Ішто се имена мијењају, н. п. мјесто: добар дoбoлити, (зан.) nicht mehr ertragen können, do

чоəче, матери се рече: добра мајчите, добољети, (јуж.)) lоrе vінсі (?): Кад јунака стрини: добра бание, а брату: добар добољело бјеше

брате. Невјеста се уза сваки при пјев по

9

само

[ocr errors]
« PreviousContinue »