Page images
PDF
EPUB

ко му деда беше? и т. д.

или: „испаде баби зуб.“ Тако и кад прође Нијесам му био друга недјеља, и т. д. [cf. ђедови]. - Бабом на бабинама (да знам колико му је година). коризмом плаше и мале преље и плетиље, бабине руби, f. pl. (у Ц. г.) vide тучин дан. као у Земуну гвозден-зубом. [сf. баба руга]. бабини днй, m. pl. vide бабини укови. баба руга, f. (у Паштр.) њом плаше дјецу кад че- бабини зуби, m. pl. (у Дубр.) некака трава, сто ишту круха: немој искати круха, убиће те eine Art Pflanze, herbae genus [tribulus terreбаба руга! [cf. гвозден-зуба, баба коризма]. stris L.]. бабац, бапца, m. (у Сријему) крупан орах, rt бабини јарци, größter Sutjje, nucis majoris genus [iuglans re- бабини козлићи, gia L. var.]. бабини позајменици, бабини ўкови,

m. pl. оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, на дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се : моји јарчићи петорошчићи." На то се расрди Март, на узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. бабин кокот, m. (у Ц г.) некака типа колико

кос (кукавичји коњиц?), urt Vogel, avis genus. [vide пупавац].

Бабино Језеро п. мало језеро на врх Велебита

бабе, f. (у Дубр.) Ser Gonnentäfer, [rhizotrogus aestivus Ol.?]. cf. [vide] мара [2]. Дјевојке је узму на прст, на говоре: „вјери ме, бабе !" као у Србији: кажи, Маро, откуда ће сватови доћи."

бабетина, f. augm. v. [1]бäба [2; cf. бабускара,
бабурина 1].

1. бабин, а, о, Ser [1] баба gehörig, Tis баба.
2. бабин, а, о, (ист.) vide бабов.
бабина душица, f. cine flange, herbae genus.
[vide мајкина душица].

[ocr errors]
[ocr errors]

бабина жила, f. (у Паштр.) eine $flanze [Gtord=

schnabel], herbae genus [geranium molle L.]. бабина рўпа, f. Sie Genidhöhle, cavum cervicis. [бабин витар, m. (зап.) vide 1 вечерин.] Бабин дроб, m. брдо у нахији Биоградској

код Ресника [у срезу врачарском округа подунавског], Name eines Berges, nomen montis. Бабин Дуб, т. мјесто, и сад на њему крчма, у

равноме Котару од задра к југоистоку око једнога сахата далеко; кажу да је донде било Турско, док није Јанковић Стојан истјеpao Турке из Котара. бабине, бабина, f. pl. (у Сријему гдјекоји говоре бабиње) 1) аз Wodenbett, puerperium. бабиње, f. pl. vide бабине.

2) ber WBodenbejud), salutatio puerperae. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тијех седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе част н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д. и дјетету дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувају бабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван" имају обичај рећи ономе који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати : јер други једва чекају да га огаре, или да бабљење, n. Die Geburtshilje, zo obstetricem му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају бабо[*], m. (јуж.) [cf. 2 баба: 1)] vide отац.[свакојаке пјесме, а неке имају које се само 2) vide златоје.

бабичење, п. бie Geburtshilfe, munus obstetricis. бабичити, чим, v. impf. Geburtshilfe leiften, obstetricem agere. cf. бабити.

agere.

тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему бабов, а, о, без бабо, patris [cf. 2 бабин, бабоб се зелени, А ко га је посејао те се зелени? Мирко1) га је посејао те се зелени, Ружа2) га се назобала, срце је боли Колалом лалом ко му отац беше? Коладом munus. лалом тај3) му отац беше. Колалом лалом

бајин, бабајков, тајков]: Дај ми, мајко, комад беба бабов бабовање, n. ber Mmmmеndienit, nutricationis

1) Или како оцу дјетињему буде име.

2) Или како буде име матери.

3) Како му буде име.

[ocr errors]

близу Влашког града. бабино љето, п. [јуж.] кад је топло у невријеме, особито у јесен, бег alte 28eiber-Sommer, aestas praeceps.

бабино ухо, п. мало као гљивица црвено при коријену каква дрвета (трухла, мокра), eine Ort Schwamm, fungi genus [peziza aurantia Pers.].

бабити, бим, v. impf. (у Рисну) кога, дебären

der Mutter Hilfe leisten, obstetricem agere: және бабе једна другу. cf. [vide] бабичити. бабица, f. 1) dim. v. [1]бäба[2]. - 2) bie Бебатme, obstretrix. [cf. примаља]. - 3) оно гвожђе (као мали наковањ) што косци на њему откивају косе, бer Dengeljtod, incus fenisecis. 4) (у Сријему) дрво о коме дјеца вјешају кавез кад хватају тице.

бабовати, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, бити

му баба, т.ј. дадиља или дојкиња, Jemman 3 Arme sein, nutricem esse. бабовић, m. (у Боци) in scr Rebensart: он је

бабовић, т. ј. он је као и отац му, er ift wie jein Bater, patri similimus. баболичан, чна, чно, у лицу као баба, alten Geldtes, faciei senescentis. [cf. збабаст]. бабулице, f. pl. у загонеци, сf. Буђерице. Бабур, m. Baier, Bavarus.

ciculos conficere.

багљив, а, о, н. п. коњ, mit бага after, morbo бага dicto laborans. [ef. бажлив].

бабура, f. eine Mrt irbenen Dfens (ohne Radjeln), fornax simplicissima. бабурача, f. велика крастава вугаста жаба, која багљић, багљића m. (у Сријему) vide навиљак. не живи у води, него на суху по јамама, ie багица, f. dim. v. багља.

Багрдан, т. мала варошица између Јагодине и

Баточине [село, у срезу беличком окр. моравCKOг], ein Städtchen in Serbien, nomen urbiculae. багрена, f. бег Mfazienbaum, robinia pseudoacacia Linn. [cf. капиника].

[aid graue] Rröte, bufo [cinereus L.]. Гдјекоји 1. багра, f. (у војв.) н. п. он је твоје багре, кажу да ће ономе умријети мати који убије beines Gelidters tuae farinae. [cf. пасмина]. бабурачу; ако ли би је ко нехотице убио, он 2. багра, f. (у Дубр.) некака морска риба, Mrt ваља да пљуне на њу рекавши: „ни! твоја Meerfisch, piscis marini genus. мати прије умрла него моја!“ [vide губавица]. сf. ватрена жаба. бабурина, f. 1) augm. v. [1] баба [2; vide бабетина]. -2) vide [губавица] бабурача. Бабурска, f. adj. Baiern, Bavaria. бабурски, ка, ко, baierijd, bavarorum: На те иде багун, багýна, m. (у Хрв.) свиња која има сва сила Бабурска Помоћи вам послати багунац, нца, коврчасту чекињу, ein fraujes не могу Од велики Бабурски топова Што Schwein, porcus crispus. говоре Бабурска господа бадава* [бадјава], 1) unentgeltlich, gratis. бабўскара, f. vide бабетина. бадавад [бадјавад], [cf. мукте (муфте), бабушина [пабушина], f. аз Beid fleijd, caro in-бадавале [бадјаваде], муктице]. 2) umjonjt, vergeblid), frustra [vide узалуд]: бадава си дошао кад је већ све прошло. 3) бадава (беспослен) сједити, müßig, otiosus. бадаваџија,* m. 1) ber alles umjonit baben will, qui omnia vult sibi gratis dari. [vide муктација]. - 2) ber Müßiggänger, homo deses. [vide беспослица 3].

guinalis. [ef. побочина].

бабушка, f. (у Боци) бег Gallapfel, galla. cf.
[vide] шешарка.

баван, m. (у Ц. г.) vide балван.
баверац, рца, m. (y Xpв.) Ürt Erbapfel (bie ans
Baiern gebracht sein sollen), solana quaedam
[solanum tuberosum L. var.].
бавити се, вим ce, v. [r.] impf. fid auf alten,
morari: гдје се бави он сад?
бављење, п. аз Bermeilen, moratio.
баврљање, п. аз umberjd)lenbern, vagatio.
баврљати, љам, v impf, umberidlenbern, vagor.
бага, f. некака болест коњска, Mrt jerbetrant-

heit [die Mauke], morbus quidam equorum [pa-
ronychia equi].

багав, а, о, (у Барањи) vide бангав: Нема

ти горега од багава човјека, крњава лонца, и Ћораве редуше.

багаљ, гља, m. (у Сријему) vide [навиљак]

багљић.

багана[*], f. кожица јагњећа, аз Cammfel, pellis agnina. [cf. сијалук].

багатела, f. (у војв.) bie Rleinigfeit (bagatelle),

res parva.

багаш, багáша, m. (у Ц. г.) житна мјера од десет
ока, иrt Getreibemaß, modii genus. [vide шиник].
Багашевац, Багáшевца, m. поток у Јадру у
селу Тршићу.
Багдат, Багдата, м. алдаб, Bagdadum: Ако

је далеко Багдат, близу је аршин.
баглама[*], f. 1) (највише се говори pl. багламе)
оно гвожђе што држи врата за довратник
(cf. шарке), Mngel und Band an ber Flür, cardo
et vinculum januae [vide шарка 4]. - 2) мала
тамбурица од три жице, eine fleine Bandore
voa drei Saiten, trichordii genus.

багља, f. н. п. сијена или сламе, ein Büjde
Heu oder Stroh, fasciculus.
багљање, п. баз (Seu-) Büjdel-maden, fasciculo-

rum confectio.

багљати, љам, v. impf. (eu-) Büjdel maden, fas

[ocr errors]

-

бадало, п. оно мјесто гдје ударају дјеца кра

јем од штапа кад се банају. cf. банати се. 1. бадал, дља, m. 1) (у Хрв., а у Боци [2] бадељ) некаква трава које је лист бодљикав а коријен се за невољу у гладне године куха и једе, eine Xrt $flange, herbae genus [carduus spec.]. У Хрватској се ова трава зове и сјекавац и (у Лици) иасји стриц. У Бопи се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен. - 2) (у ц. г.) vide обад.

――――――

2. бадал, дља, m. (у Црма.) оштро гвожђе уса-
ђено у остањ, те се њим волови тјерају, бег
Stachel zum Antreiben eines Thieres, stimulus.
cf. [1] сладун [2; остан].
бадан, дња, m. 1) велика шупља клада што
кроз њу тече вода, те обрће коло на каши-
чари воденици, біе Нöbe, canalis. Бадан се
намјести на скок, па се доље у ужему крају
удари уњ каблина, која се утврди дрвени-
јем клинима да не може НИ испасти НИТИ
се ласно извадити, те тако бадан постане
доље још трешњи, а да би био још тјешњи,
у каблину се ударају туљци: кад има доста
воде, већи, а на мањој води мањи (у који
се ни рука не може увући), а кад воде има
врло много, онда се избије и велики туљац,
па меље на каблину. На великим сушама
кад воденица не може самотегом (или на

самотег) да меље ни на мали туљац, онда меље на уставу, т. ј. горе се вода устави док је се много накупи, на се онда пушта у бадањ. [еf. стрмац 2]. - 2) (у ц. г.) каца [1], Ц. die Rufe, labrum. 3) (у Хрв.) каца у дну уска а горе шира (особито за грожђе и шљиве), Ärt Rufe, labri genus. [vide каца 2]. бадање, п. 1) баз Gtedjen, punctio. 2) баз leife Geben, suspensus gradus.

бадар, дра, дро, н. п. коњ, [eblaft, alacer. [ef. батрити).

Далмацији и по осталијем онамо крајевима и кршћани ложе бадњаке. сf. [бадњачица, блажена палица;] Божић, полажајник. - 2) у једној пјесми од коледе бадњак се спомиње као некакав човјек или бог (као и Божић): На чем ћемо Бога молит' за старога за Бадњака, за младога за Божића. бадњара, f. (у Сријему) воденица поточара која има бадан, eine Mrt 2ajfermnible, molae aquariae genus.

бадњачица, f. (у Ц. г.) мали бадњак [1], каковијех се пет наложи преко бадњака. cf. блажена палица.

кисео купус у главицама.

бадати, бадам, v impf. 1) leije fteden, pungo leniter. - 2) leije geljen, incedo punctim. 1. бадел, м. (у Сријему) нека риба, у које је бадњев, а, о, (у Ц. г.) vide качни. глава као у змије; тешко се струже и не пори бадњева вода, f. (у Ц. г.) vide paco. се, него јој се пријева извлаче на уши, Mrt Fiid), бадњево зеле, п. piscis genus [Gteinpeigger, cobitis taenia L.]. бадњи вече, бадњега вечера, m. (у Ц. г.) vide 2. бадел, m. (у Боци) vide [1] бадал [1]. бадњи дањ: Која ми је златоглава, Оно ми бадем,* m. Danbel, amygdalus [communis L.; је бадњи вече cf. бајам, мендуо). бадњи дан, бадњега дне, m. ber Chriftabenb, dies ante festum Christi natale. На бадњи дан ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све столице, и прва се столица изнесе на Божић ујутру под полажајника, испод којега је гдјекоји измакну те падне под губером, којијем га домаћица хоће да огрне. cf. [бадњи вече;] Божић. бадњић, m. dim. . бадан. бадрљица, f. 1) онај струк у траве од земље до цвијета, беr Etengel, caulis. cf. [vide] стабљика. 2) у ситнога перја оно ШТО остане кад се перје чија, бег Бебerfiel, саulis pennae. [cf. батрљица, клица 2]. бàер[*], m. (у Сријему) vide баир. баждар[*], баждара, m. ber Gider, mensurarum ponderumque examinator. баждарина, f. 1) (ст.) 3ollgels, portorium, cf. [vide] царина [1]: вила баждарица, Те узима тешку баждарину: Од јунака оба црна ока. А од коња ноге све четири - 2) bie Cidgebübr, quod solvitor pro mensurarum ponderumque examinatione. баждарица, f. (ст.) i 3öllnerin, portitrix (?). cf.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

бадемов, а, о, Manbel-, amygdali.

бадјава,

(у Босни) vide бадава.

бадјавад,
бадјаваде,
бадље, f. pl. некака болест у очима, која
бадљеви, m. pl. се у Рисну зове зле длаке
бадљи, m. pl. [cf. длака 3], cilia inversa [di-
stichiasis, tristichiasis u trichiasis]. Гдјекоји
ваде бадље из очију.
бадњак, m. 1) сирова церова главња, што се по
обичају уочи Божића ложи на ватру. Бад-
њака морају бити два или три, и морају се
уочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бад-
њаке многи сијеку прије сунца посувши их
најприје житом и рекавши: „добро јутро
честит ти бадњи дан!“ Обично их сијеку
само с једне стране, а с друге се стране
удари сјекиром само један пут. По гдјеко-
јијем мјестима овршком од бадњака служи
се мјесто ватраља доклегод полажајник у
кућу не дође, па онда домаћица свеже нањ
повјесмо и баци га на стреху. Кад се у
вече смркне, онда домаћин унесе бадњаке

и

у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с баждарина.

бадњаком у кућу, онда рече: Добар вече баждарски, ка, ко, н. п. кантар, баз Сіфтар,

Я

и честит вам бадњи дан." А из куће га ка- mensura publice probata.

кав мушкарац поспе житом и одговори му: бажђење, п. баз Gtinfen, foetor.

„Дао ти Бог добро, сретни и честити.“ Кад бажђети, баздим, v. impf. (у Бјелоп.) vide базсе бадњак меће на ватру, трипут се помакне дјети.

у напредак ; а кад прегори, горњи крај ваља бажљив, а, о, vide багљив.

Дочекати у руке с рукавицама, па га обни-база, f. Vide зова.

јети око кошница и ПО том угасивши га Базагур, м. Цеклинско око у језеру Скадароставити на какву младу шљиву или на ја- скоме. [cf. 1 око 4].

буку. У Рисну бадњаке паките лавориком; баздети, (ист.)

у Црмници онај који их унесе у кућу на-баздити, (зап.) дим, v. impf. ftinten, foeteo. здрави им милојком вина, и пошто се сам баздјети, (југоз.) cf. [vide] смрдјети.

напије, напоји и њих (полије их). По Хер-баздрк, м. (у Рисну) ber Gurs, crepitus ventris.

.

цеговини гдје су велике куће довуку бад- cf. [vide] прдеж.

њаке на шест или на осам волова, на

тјерају кроз кућу, те истјерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући. По

на-баздркање, п. баз umbergeben, vagatio. баздркати, баздрчем, v. impf. без посла ходати, müßig umbergeben, vagari. [vide беспосличити].

баздрљика, f. (у Барањи) vide [стабљика] бакал,* бакала, м. трговац што продаје сир, стабадљика.

масло, мед и т. д., бег Špegereiländler, con

dimentarius.

[баздрљица, f. vide стабљика; види s, v. стабаљка.]

бакалај, бакалájа, м. (у Боци) некака морска рибa, eine Art Meerfisch [Stockfisch], piscis marini genus [gadus morrhua L.]: Свака риба вода а бакалај војвода.

бакалаћ, бакалава, м. (у Бачк.) vide hифта (cf. бакалка, f. bie pegereiträmerin, condimentaria. бакал): Бакалаћи коло воде,| А паори гледебакалница, f. бакалски дућан, баз брegereige= wölbe, taberna condimentarii.

базерђан[*], базерђана, m. vide трговац. бази, база, m. pl. [од баг* = веза, узица, вери- бакалов, а, о, без бакал, condimentarii. жица] у пјесми: златан сахат с базима ваља бакалски, ка, ко, Gewürzträmer., condimentarii. да је Repetiruhr (од Турскога басма-сахат). бакар,* кра, m. 1) аз Rupfer, cuprum. cf. [vide] Базјаш, м. мали намастирић на лијевом бри

јегу Дунава (у Банату), ein lofter im Banat, monasterii nomen.

мјед [1]. - 2) [Бакар] tast Buccari im fro-
atischen Küstenlande.

бакарлија, f. vide [стремен бакрачлија:
Бије њега оштром бакардијом
бакаруша, f. (у Сријему) бакрено звоно што
се веже н. II. на вола. cf. (vide] клепка.
бакат, кта, (cf. бат, бахат) м. баз Getrappe,
incessus cum sonitu. [vide топот].
баква, f. оно мјесто гдје се стаје ногом кад

се међе камена, Etandort бег Steinwerfenben,
statio jaculantium saxa.
баквица, f. (у Шум.) дрвен водени суд, Xrt
2ajfergefäß, modii genus. cf. жбан, чобања.
[види и каца 2].

базерђамбаша,* m. ber mit bem Mus. unb CinfulrBolle Belebnte, portitorio praefectus. базерђамбашин, а, о, без базер,амбаша, portitorio praefecti.

базèрђамбашлук, m. bas mt без базерђамбаша, dignitas то базербамбаша.

банр* [баер], m. baš ufer, ripa. [vide] обала [1]. cf. бријег.

1. Gaja, f. 1) hyp. v. баук. 2) (у Далм.) vide абајлија.

2. Baja, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis.

бајалица, f. bie Bauberin, incantatrix. [cf. бахо

рица, врачара 2, врачарица, гатара 2]. Пјевају како се у сватовима (кад се женио бунгур челебија тараном ђевојком) разболео купус на сланини, па му довели проју бајалицу да му баје : Проја баје, купуса нестаје. бајало, m. vide бајач.

бајам, м. (у Ц. г.) vide бадем. бајање, п. ба3 3aubern, incantatio.

бакета, f. (у Рисну) бег Stod, baculus [vide батина 1]: Старом Јоку сребрну бакету бакин, а, о, бer [1] бака, vetulae.

}

бајат[*], а, о, н. п. бајат хљеб, бајатно баклава,* f. eine Mrt пита, placentae genus. бајатан, тна, тно, месо, altbađen, nit frijd, баковит, а, о, (у Хрв.) vide биковит. бакоња, m. ein großer Herr, magnus dominus: он је велики бакоња. [бакра, f. vide котлуша.]

vetus, non recens. бајати, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum,

dolorem). [cf. бахорити, врачати 2, гатати 2, бакрач, бакрача, m. vide котао [1]. чарати).

бакрачић, m. dim. v. бакрач.

Бајац, Бајца, m. Ciner von Баја.
бајач, бајáча, m. ber Sauberer, incantator [cf.
бајало, врач 2]: Носише га на бајаче, да

га

обају Бајко, m. Жannšname, nomen viri. Бајна Лука, f. [vide Бања Лука] град и варош у Босни на води Врбасу, eine Stant in

Bosnien, nomen urbis.

[ocr errors]

Бајнолучанин, m. Ciner von Бајна лука.
Бајнолучка, f. Eine von Бајна лука.
бајнолучки, ка, ко, vоп Бајна лука.
Bájo, m. Mannsname, nomen viri.
бајски, ка, ко, von [2] Баја.
Бајчета, m. Жаnn name, nomen viri.
1. бак, м. (понајвише се говори pl. баци) тако
жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад
им почињу пицати (мјесто бак говори се и
баук, и баучак, а у Боди вучићи), Rinber.
mort für 3abn, dens sermone infantium.

2. бак, m. (у хрв.) vide бик [1]. 1. бака, f. hyp. . [1] баба [1 и 2]. 2. бака!* vide гле!

[ocr errors]

бакрачлија,* f. vide [стремен] узенђија. бакрен, a, o, tupfern, cupreus, aeneus. бакрењача, f. (у Котору) п. п. пушка, т. j.

окована рђавим сребром, као бакром, ein mit schlechtem Silber beschlagenes Feuergewehr, sclopetum argento viliori munitum. бактање, n. vide бахтање. бактати, бакћем, vide бахтати.

бактати се, бакћем се, vide бахтати се. бакуља, f. на дрвету (особито растову и це

рову) до коре, од прилике с три прста дебело, ber Gplint, alburnum. cf. [1]бел, бјелика. Бакуља је бјеља од правога дрвета и прије иструхли од њега. бакундрац, кунда.

бакшиш,* м. [напојница, дар]: Даји бакшиш младим Сарајлијам'| Кад ти стану лова до

носити

бала, f. (у Ц. г.) дрва, прућа, жила. vide де

њак, нарамак.

балабан,* m. 1) назеба, кихавица, бег фnup. fen, gravedo, pituita. [vide назеб]. - 2) in

einem Liebe als edimpfwort gegen ben Gann, баљезгање, n. vide блуђење. convicium im gallum gallinaceum: Иш, кокоте баљезгати, гам, v. impf. (у Рисну) vide блутити. балабане,

баљемез[*], m. bie größte Wrt Ranonen, grobes Gee idüt, tormentum majus [cf. зељош]: Све баљемез баљемеза виче,/ А лубарда лубарду

дозива

балав, а, о, rožig, mucosus.

puer mucosus.

баљење, п. баз Kogen, muci emissio.
баљешка, f. (у Ц. г.) некака тица као мала
патка, cine Mrt Bogel, avis genus.

балавац, балавца, m. 1) ber Notige, Nogbube,
2) риба, бег Stidling, ga-
sterosteus aculeatus [mugil capito Cuv.?].
балавица, f. баз Корма феи, puella mucida.
балантић, m. Sеr släppel, tudicula. [vide маљица].
Балатин, Балатина, m. lattenjee in Ungarn, la- балота, m. (у Грбљу) Офjenname, nomen bovi
Балатино Језеро, n. cus Balaton in Ungaria, indi solitum,
cf. Гаваново језеро: На двору му створите бамбадава[*], 1) gang unentgelflid, plane gratis.
Балатино језеро
2) ganz umsonst, vergeblich, frustra, irrito.
Балачко војвода, м. (ст.) Name eines Kiefen, no- cf. бадава.
men propr.: Има један Балачко војвода
балван [баван], m. велики дирек као греда,
Balfen, trabs.

[ocr errors]

бале, бала, f. pl. ber Rog, mucus. cf. [vide] слине. балега, f. н. п. говеђа, коњска, овчја, бег un

flath, Diehfoth, stercus. [cf. галебина]. балегање, п. баз Mijten, Rothmacen (vom Bich), cacatio pecorum.

балегати, гам, v impf miten, ben Roth von fid) geben, stercus facio.

балежица, f. dim. v. балега.

6àлnja[*], f. (verächtlich) der Türke, Turca (per con-
vicium): Алија и балија два брата; Не зна
балија што је здрава Марија.
балијетина, f. augm. v. балија.
балити, лим, v. impf. 1) rogen, muco maculo.

2)

rogen, weinen, muco maculor flendo.[cf. слинити]. бало, m. балав човјек, бег Rogige, mucosus. балона, [cf. слино]. балота, f. (по југоз. кр.) пушчано зрно, glintenfugel, glans [vide 3 2: Мање од балоте, а теже од стара соли (угљен). балсам, m. ber Baljam, balsamum. балта,* f. vide сјекира (али се ријетко говори, н. п. ја говорим, а он ни у балту). балтање, п. баз Dađen, caesio. балтати, там, v. impf. тући (балтом), Баđen, caedere.

[blocks in formation]

-

бан, бана (бáна), m. 1) ber 2au, banus: Бе му је
бан, ту и стан. - 2) у Дубр. и у Ц. г. реку у
говору свакоме човјеку кад хоће да покажу
да га поштују, ber Serr, dominus, cf. [vide] rо-
сподар: Када књиге бани разумјеше
банак, нка, м. (у војв.) біе Dfenbaut, sedes
fornacis: легао покрај пећи на банак.
банање, n. 1) vide бенетање. - 2) баз ба-
нати-се-fpiel, ludi genus.

Банат, Баната, m. bas (Zeme3varer) Banat, Banatus.
банати, банам, v impf. vide бенетати: бана
којешта.

[ocr errors]

банати се, банам се, v. r. impf. Кад хоће дјеца

да се банају, најприје се договоре до колике ће године женити трљу; онда узме свако свој штан по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци оно је цар, а које најближе, оно је трља. По том трља покупи све штапове, па да свакоме које је чији, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може дохватити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штан те удари трљин (ако ли умами, онда он буде трља, а трља цар), па онда сједе; гдје се царев штан устави, ондје мора трља свој штап да замјести (т. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин штап: сваки треба дотле да бије у трљин штап (и трља мора једнако свој штап да замјешта) докле не умами; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у суво грожђе (т. 1. на страну), па онда остали сви бацају тако редом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут не умаши. Онда трља покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде трља, а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а трља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, на да свакоме које је чији, а свој метне пред цара као и најприје, на погађају опет на ново. Други пут (т. ј. друге године даровања) цар има три маше (т. ј. погађа у трљин штап док трипут не умаши), трећи

[ocr errors]
« PreviousContinue »