Page images
PDF
EPUB

клања, само уз онај а нашијем млад'јен pius [cf. добрано, подоста]. 2) у пјесми : цима не,

него са стидом гледа преда се. По с три копља у висине cкаче, По счеПошто се сврти добра молитва, дјевер пу тири добре у напредак сти дјевојку те остане опет у брата, а му- 2. Добре, f. (у ц. г.) һур. р. Добрана. Штулугција узме молитвени самун и понесе добриja, f. [1)j iraнeнтaтe, nomen feminae. га на вјенчање, а онамо га послије да попу. [— 2) (добрија), у загонеци; cf. бирлија). Тако дјевер узме и остави чашу; а пошто добрьковић, m. у разговору рече се: добрисе из ње на вјенчању младијенци запоје ви ковићу! добриковићу мој! mein fieber, care! ном, да се невјести те је остави за спомен. Добрило, т. 2 ann8тате, поmеn viri. [cf. молитва 3, молитвена чаша). И у Црној Добриловина, f. намастир у Херцеговини (може се гори од прилике овако даје дјевојци до бити да је сад и пуст). бра молитва, осим што је онамо не даје добрина, f. Site, bonitas (mits ur аlѕ Сирђесамо родбина него и сватови. Али се у Па migmiig gebrauct, 3. 3. не знам која му је штровић има добра молитва даје друкчије. добрина - was ibnt jeblt, Sem Яratten). Онамо дјевојка, док сватови јошI сједе за [Добринци, Добринаца, м. р. село у Сријему; трпезом, клекне на прострте струке насред види s. v. Дебрц.] куће, па пружи од себе руке, на које јој Добриња, f. 1) село у нахији [ужичкој] Руднатрају малијех пунака и ножева, колико ничкој (гдје се родио Милош Обреновић). год држати може, а два засједе (или заставе) 2) [ Добрње, п.) село у нахији Пожареузму јој вео с главе, и држећи га раширена вачкој (0,дакле је био Петар Добрињац [Доизнад ње један од њих говори: „Помози, брњац]: Љута гуја Петар од Добриње Боже, и намјери се велики добри час! Моја добрић, добрiha, m. (у Боци) vide [при шт] сестрице ! Бог ти дао мјесто порода девет злић 1. синовах и десету кћерцу за милост: два ка” | Добрићево, п. намастир у Херцеговини: Опреми и два засједе; два ка” и два првијенца; је славну манастиру Добрићеву и Косиједва ка” и два ђевера; један добар и по реву штен ка” и твој отац ; а кћерца била добра добрица, m. Raintате, поmеn viri. и поштена као и твоја мајка ! “ Уза сваки добрйчава трава, f. Sunselrübe, hedera terreовај благослов сватови вичу: „Амин !“ Кад stris Linn. [cf. добричанова трава, добрчасватови већ устану да пођу, онда опет на нова трава). кућноме прагу простру струке, и дјевојка (добричанова трава, f. vide дoбpичава трава; клекнувши на њих, отац јој држећи у ру види ѕ. у. добрчанова трава]. кама бокару вина овако даје добру моли- | дӧбри час, т. Као што се у народу нашему тву: „Помози, Боже, и намјери се велики мисли за добру и злу срећу, тако се може добри час! Ајде с Богом, моја кћерце! Из казати и за добри и зли час (па што се овога дома ижљегла у добри час! а у други почне у добри час оно добро буде, а што дом уљегла у бољи час! Да Бог да, моја се почне у зли оно буде зло). По гдјекокћерце! да ти креши и реуши (т. ј. расте јнјем се мјестима ово већ заборавило, јер и напредује) свака твоја работа, како вода н. ш. у Србији кад ко на поласку рече: „с о Божићу, а лист и трава о Бурђеву дне ! Богом остај!“ одговори му се или: „с

Бои да ти сваки твој брат и пријатељ завиди гом пошао !“ или: „У добри час пошао !“ на добро! и да ти у ови дом повратка више као и кад се нито зло догоди, піто се каже: не буде, већ ако гостом кад дођен !“ А „у зао час !“ или: „у з'о час!“ Али у Цртако је од прилике благослови и мати, а и

ној горн

по њезинијем околинама управо свекар кад онамо с њом дођу.

се каже (н. п. кад се напија, или кад се Добрана, f. Хraнeтaтe, nomen feminae.

дјевојди даје добра молитва) добри час, добрано, (у Лици) vide [1] добре 1.

као што се и у противнијем догађајима гоДобрања, f. планина близу Имоскога.

вори зли час. cf. добра срећа. добра срёћа, f. У Црној Гори кад се коме на- добричина, m. (augm. р. добар ?) ein lieber Лапп,

зове : Добро јутро! или: Помози Бог! или : lepidum caput. [cf. врличина]. Добар вече! он одговори: Добра ти срећа! 1. добро, п. [1)] баз (Sut, bonum :

до А кад се казује како се ко није сачувао три добра моја Давор Шаро, давор доОд кака зла,

се: Не даде му зла бро моје [2)] које добро ? 2Inrebe eines срећа. По овоме се може рећи да у народу 2Injudjenset, cf. хаирала [апрала). нашему има мисао о доброj и злој срећн 2. Добро, т. (јуж.) һур. р. Добросав. [cf. До(fortuna secunda et adversa): Размин уше се бра].

ка' и Вукац и добра среќа. cf. добри час. 3. добро, gut, bеnе. Добраншин, т. ДЗапngname, nomen viri. Joópoboje, m. Mannsname, nomen viri. 1. добре, 1) (особито улици и Херц.) н. п. добровољан, (добровољан), љна, љно, guter За• има нас добре, т. ј. пoдocтa, geng, satis;

une, hilaris. добре пута, т. б. доста пута, mehrmals, sae- І добровӯк, т. 9 aningitame, nomen viri.

каже

добродёва, f. (у Сријему) рjirjibblättrige Slot: добрчанова трава, f. vide [добрича ва траfenblume, campanula persicifolia (L.].

ва) добричанова трава. добродошлица, f. 1) Sie Silfoтeпe, exoptata: Добрштица, f. планина више Новога (између Наша снашице добро дошлице

2) vide

Боке и Херцеговине). добродошница: Ожђелдију и добродошли- добўј, добуja, m. [град у Босни): Ја сам јуу

нак из Добуја града добродошна, f. vіdе добродошница: Па му дају дова ,* f. drt gеbet Ser Türten, certa Turcarum добро дошку вина

prex [vidе молитва 1]. добродошница, f. чаша вина или ракије што довбити, ддвабам, . pf. erloten, allicio, pelсе даје ономе који дође, за добро дошао:

licio. „добро си ми дошао !“ (тако се рече кад довљати, ддваљам, т. pf, bеrаnmаlgen, advolvo. му се пружи чаша), Ser 2Bilfommbeфer, pocu- доварати, рам, v. impf. [pf.] mit Betrug bеrführe, lum salutatorium. cf. добродошлица [2, до

deceptum adducо: Ак' узможеш доварати бродошна, ожђелдија).

Турке Joopoeab, m. Mannsname, nomen viri.

доват, т. vіdе дохват. доброəретњӣ, ња, њё, [добросрећни) glittіф. дoвaтaњe, n. vide дoхватање. felix: Скин” се с коња, добросретња снашо

доватати, там, vide дoхватати. доброеретњик [добросрећник), m. Bliittarius: довaтити, тім, vide дoхватити.

(als Euphemismus, wenn die Mutter ein Kind aus: AdBathth ce, tîm ce, vide goxBathth ce. ichilt). albae gallinae filius.

довде (т. з. до овде), adv. loci, big bieber, hacдобрьеретњица [добросрећница], f. Ваз 2Beiblike

tenus. [cf. довле, дов.лен]. point добросретњик.

1. довести, ведём, v. pf, bеrjubren, adducо. добросрећни, нa, нo, vide дoбрoсретњи.

2. довести, везём, у. pf. fertig jtite, absolvo добросрећник, m, vide дoбрoсретњик.

аси: ја сам навезла, али нијесам довезла.

3. довести, везём, у. pf. Беrführer, advehо. добросрећница, f. vіdе добросретњица. 1. доброта, f. Die Bite, bonitas: Молим твоју довести се, везём се, v. г. pi. gefabren toттеп,

advehor. доброту (рече се у приморју кад се ко коме

довече, ) моли). [cf. доброћа, благост].

довечер,

auf den Abend, in vesperum. 2. Доброта, f. као варош од Котора доље по- довија, f. (по манастирима) vidе мађупница. ред канала. Доброћани су сви закона Рим

довијар, довиjapa, m. Ser Richenaufјеђеr, qui cuскога и до сад нијесу ви допуштали хриш

rat culinam. . ћанима никако сједити међу собом. А језик

довијарица, f. Die #benaujjelerin, quae сurаt им се од Црногорскога највише разликује

culinam. по томе, што на онијем мјестима гдје је у довијарка, f. (у нах. Рудн.) планинчина постароме Славенскоме језику ъ, у Рускоме е

мотњица. А кад снђу спланине, онда доили о, а у Српскoмe a, не говоре никакога

вијарка надгледа и служи сву дјецу у трисамогласна слова,

januz, die Helferin der Sennerin, adjutrix cuњега (да се не може разликовати које је)

ratricis ovium. н. п. мъч, къд, чъст, иочъст и т. д. Слушао довијање, n., Бав Єrjinnen, excоgіtаtіо. сам гдје ријечи овако говоре људи и из довйјата, ддвијам, v. pf. bеrbeijаgеt, adpellеrе. Бара. Доброћани готово сви живе од мора

cf. [vide] дотјерати [1 и 2]. (т. ј. од путовања и трговања по мору); и

довијати се, довійјам се, v. r. impf. fіnеп, meмеђу њима има много богатијех људи, а од

ditor: довија се како ће живљети; довија прије их је било и више; куће су им све

се од сваке руке. од камена и многе као прави двори; пред | довикати, довій чём, v. pf. errufen, adsequor yoмногима кашто стоје морске лађе.

cando. добротвор, m. Der Butthаtеr, bеnеfactor. [cf. до- довикйвање, n. Das (frrufen, appellatio, vocitatio. брочинац).

довикивати, в кујем, у. impf. errufen, adclamo. добротекӣ, кa, кo, pon Доброта.

довити се, дӧвијем се, v. [r.) pf. чему, домидоброћа, f. vide [1] доброта.

слити се чему, еrfinneit, excogito. Доброћанин, т. човјек из Доброте.

довитлати, лам, v. pf. berantreiben, cogo (oves). Доброћанка, f. женско из Доброте.

довлäченье, п. 1) Sag реrbeijleppeit, attractio. доброћуд, а, о, рот guten 2*aturell, bonae in - 2) das Verbeiführen, advectio. dolis.

довлачити, ддвлачим, v. impf. 1) bеrbeijleppen, доброчинац (доброчинац), доброчнца (добрд attraho. 2) bеrbeiführer, advehо: што дочӣнца), m. Ser Buttbäter, benefactor [vide

влачиш те људе амо ? добротвор).

довлачити се, ддвлачим се, у. r. impf. fib bere доброчинство, п. Ваз 23oblthип, beneficentia. beischleppen, ventito lente. добруља, г. у пословици: не дају добруље, него дӧвле,

довлён,

big bieber, hucusque. cf. [vide] довде. многуље. [cf. рогуља 1].

чистога

него као пола

довод,

1 т. (у ц. г.) што господар догања, f. (ст.) Ser Raufmannslaбen, taberna [cf. доводак, довотка, узима од сељака на своју дуһан): Од догање једне те до друге

На земљу. vide [доходак 2) доход.

догању терзибаше Мује — доводац, довоца, m. мушко дијете које жева доглавни, нa, нo, Ser erjte паф еіnеnt (а. 3. Ober

доведе мужу или муж жени (кад јој уђе у baupte), secundus a principe. кућу). cf. пасторак.

jòriâBHÊK , m. die zweite Person (nach dem Oberдоводити, доводим, у. impf. bеrführen, adducо. haupte), secundus a principe. A0Bolene, n. das Derbeiführen, adductio. | догледати, дам, v. pf. 1) mit 2Лиgen еrrеіфеп, довіжење, п. 1) баз феrbeijubren, advectio. videre qua visus est: далеко је, не могу 2) das Verbeifahren, advectio.

догледати. 2) и јфаиen aufbüret, videre довізити, довозм, v. impf, bеrbeiführen, advehо. desino: хоћеш догледати. довізити ее, довозім се, v. r. impf, bеrbеijabren, догнати, дъженём (догнам), v. pf. vіdе дотјеadvehor.

рати [1 и 2]: Ти дожсни коња до бедема довојевати, војујем, v. pf. Set #rieg bееnѕigen, догнати ее, дъженём (догнам) се, т. r. pf. vide

belli finem facere, ab armis discedere. дотјерати се. Довоља, f. намастир у Херцеговини (може бити | договарање, п. bie 23eratbung, deliberatio.

да је сад и пуст): и Довољу близу горе договарати ее, гдварам се, v. r. imрt. jih bе. Црне

ratbet, delibero. [cf. вијећати]. довољан, љна, љно, зufrіебеп, соntеntus. [vidе договор, m. (Пос. договору) беr Ratbjblub, conзадовољан).

silium: Договор куће не обара. довољане, (у Бачкој) genug, satis (vide 1 до- договорити, говорим, v. pf. коме, einreben, Sur) довољно,

ста).
).

Neden zu etwas bewegen, persuadeo : ne moxen довоткиња, f. која је доведена: Чувај оца му договорити, или : не може му се догодомороца и мајку довоткињу.

ворити. довоче, чета, п. дијете које доведе жена мужу договорити се, говорим се, v. r. pf. fik реrаb. или муж жени. cf. пасторче.

resent, consillium capio. [cf. макул]. довратак, тка, т. дирек до врата, бie #fojte, договорна, f. adj. т. ј. ријеч, бесједа, на што довратник, postis. [cf. бедрени праг, 2 врат ће пристати они који се договарају, баз ник 1, вратница, вратнице 2, праг 2].

913ort Seg 23erjtünonijjes: Договорна селу одгодовргнути, нём, vidе доврћи.

вара. Неки вели тако, а неки овако, доврёбати, доврёбам, v. pf. erlauern, aucupando све ништа, јер им ниједна договорна зрна

deprehendo. [cf. доврзати, допрежати]. боба ваљала није. дәврети, дівріп, v. pf. im bobjten Brabe perorie. договірно, еіnіtіmmіg, unanimi consilio: Дого

реп, ѕummе taedet: његова ми је сила до ворно књиге направише врела до костију.

догод, vidе довлегод. доврзати, доврзам, v. pf. vіdе довребати. догодити, дим, v. pf. treffen, erratben, oftendo : доврћи [довргнути], вргнём, vidе добацити. Бог годио и Бог догодио, На тебе се таки довршетак, тка, т. бie 23ollеnѕung, absolutio. санак Збио довршйвање, п. Sag 23 оllеnѕе, реrfесtiо. догодити се, догодії се, v. r. pf. fi) еrеіgnеп, довршивати, вршујем, v. impf. polleben, per accido. cf. [додесити се, згодити се 1, приficio.

годити се, прикојасити се, припетити се, довршити, довршим, у. pf. pollenben, absolvo случи ги се,) сучедити се. [vidе свршити).

дого,, vide [доклегод) догод. довући, вучём, v. pf. 1) bеrbeiзieben, adtraho. | догонити, догоним, vide дотјеривати. - 2) herbeiführent, adveho.

догоњење, п. vіdе дотјеривање. довӱћи се, вучём се, v. r. pf, jih bеrbeijlepper, догорети, (ист.) 1 ріїм, v. pf. brennen big -,

. se trahere, trahi.

догорити, (зап.)

ardeo usque

–: Кад догори догађај, т. бie Begebenbeit, eventus. [cf. згода 2, догорјети, (јуж.)) луч до ноката. нагодба 1, случај, сутика).

доградити, доградим, v. pf. 1) и Cnse bauen, [догађање , n. perbal. p. догађати се ; cf. зга extruere. 2) bauen bis

struere usque ђање 2, пригађање, сучедавање.)

: докле си доградио? доградио сам до догађати, догађам, у. impf. treffent, incido in

пенџера. 3) anbauen, hinzubauen, adstruere. casum [vidе нагађати]: он догађа да ће тако cf. [доправити,) приградити. бити, т. ј. нагађа, погађа.

дoгрaђивање, п. 1) баѕ gu-noe-bauen, extructio. догађати се, догађам се, у. r. impf. fib ereig — 2) баз фіnjubauen, adstructio. [cf. доправ

пеп, ассido. cf. [згађати се, пригађати се, љање). случавати се, сучедавати се.

дограђивати, грађујем, т. impf. 1) зи Споe bauet, дәгазити, зім, v. pf, bеrbеіmаtеt, advenio per extrno. — 2) біnjubauen, adstruo. [cf. доправflumen, nives etc.

љати, приграђивати). догамбати, бам, v. pf. Sabergepatjcbelt fоптеп, дограм, т. (у Ц. г.) Иrt Raudtabafts, nicotianae advenio vacillanti gradu.

genus.

[ocr errors]
[ocr errors]

п.

догрдети, (ист.) догрдім, v. pf. unertragliф додиркивати, диркујем, v. impf. Derbren, conдогрдити, (зап.) werden, ferri jam non posse tingo. догрдјети, (југоз.)/ [cf. додијати, дозлогрдити, додирнути, додирнём, v. pf. beribret, attіngo. догрђети, (јуж.) дојадити, досадити, досмр- додирнути се, додирнём се, v. r. pf. кога или

дјети, дотужати, дотужити, притужити): кад чега, bеrübrеп, аttіngo. [cf. дотаһи (дотакчовјеку догрди; већ ми је догрдјело; до нути) се). грдио ми је и мој живот.

додисти ее, динём се, (зап.) vidе додјести се. догрдати, цам, v. pf. mateus antonteit, vadans додјенути се, нём се,

(југоз.) у. е. advenio.

додјести се, дједём (дјенём) се, pf. кога, до догустити, догӯстӣ, v. pf. коме, in Berlegenheit,

чега, аnrübret, attіngo: нијесам је ни додио. in bie Яleттe bringen, urgeo, ad angustias дӧдола, f. | неколико дјевојака кад је суша deduco, circum yenio: Кад човјеку догусти; дӧдоле, f. pi.j иду по селу од куће до куће, догустило му, т. і. дошло му до густа.

те пјевају и слуте да удари киша. Једна дода, f. hyp. р. додола: Наша до да Бога моли,

се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па Ој додо, ој до доле

се онако гола увеже и обложи различном додавање, п. Заз феrbеі», фіnѕugebeli, porrectio,

травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје additio.

не види ни мало, и то се зове до дола (надодавати, додајем, v. impf. 1) коме што, 3

чинила се као додола реку дјевојци, или Іanget, surеіфеп, рrоmеrе: Вино служи Це

жени, која се много накитила по глави): тињка ћевојка, како коме чані у до даваше

па онда зађу од куће до куће. Кад дођу 2) hinzugeben, addo.

пред кућу, онда додола игра сама, а оне додатак, тка, m. Sіе Bugabe, additamentum. [cf.

друге дјевојке стану у ред и пјевају раззаљуштак, надодадба, придавак).

личне пјесме; по том домаћица, или друго додати, дам, v. pf. [cf. придодати) 1) зuІangen,

какво чељаде, узме пун котао или кабао заrеіфеп, promere: додај де ми ту пушку;

воде, те излије на додолу, а она једнако У руке је бану до дадоше Дај ми видро

игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама да ти до дам воде - 2) hinzugeben, addo. cf.

припијева на крају уза сваку врсту: ој [приставити 2,) придати.

до до! ој до доле, и Наша дода Бога додворити се, додворим се, т. г. pf. 1) vide

моли, ој до до! ој до доле! Да удари росна уд ворити се: и тешко се кнеже до дворио,

киша, ој до до! ој до доле! у Србији су од За свашто се умолит' могате 2) чега,

прије у додоле ишле

напе куdurch Dienen erlangen, servitio assequor: Jeano

ћевне дјевојке, а сад понајвише иду Цимладо јучерање дете, како с лепа добра

ганке, да би што испросиле. У војводству до дворило

свештеници забрањивали су додоле, додёвање, п. (ист.) vidе додијевање.

као и краљице, али се опет могу још гдједодёвати ее, додевам се, (ист.) vidе додије

што видјети. cf. [чароице 1,) прпоруше. вати се. доденути се, нём се, (ист.) vidе додјенути се додолски, кa, кo, н. п. пјесма. cf. додола. додесити се, додесим се, v. r. pf. vіdе дого

додржати, жим, v. pf, balten big teneo us

que –: Кад си брацу коња додржала дити се: А тако се до деси Баш у свету | доменути се, нём се, (јуж.) vidе додјенути се.

недељу додеети ее, денём се, (ист.) vidе додјести се. І дођести се, ђедём (фенем) се, (јуж.) vidе дододйвање, п. (зап.) vidе додијевање.

дјести се. додй вати ее, додӣ вам се, (зап.) vidе додије- дожалити се, мій ми се, v. r. pf. jo piel leis

sein daß man nicht mehr aushalten kann, miseдодијавање, т. беr ueberrup, taedium.

rere, cf. сажалити се: Дожали се Туркињи додијавати, дијавам, y. impf, peroriepen, taedet.

ђевојци
додијати, јам, v. pf. Derbriepen, taedet [vidе до- | дъжети, жањем, vidе дожњети.

грдјети: додијало је; није | , (
до ми Арапка До- (
лазећи јутром и вечером — Додиј'о је цару доживјети, (југоз.) { [cf. доживсти).
и ћесару, у Латинској краљу Латинскоме

доживљети, (јуж.) додијевање, п. (јуж.) 1) ба8 21nriprent, attactus. | доживсти, вём, (по зап. кр.) vidе доживјети.

— 2) (у Дубр.) vidе досађивање [2]. дожињање, п. vіdе дожњевање. додијевати, додијевам, Ү. impf. (у Дубр.) vide | дожињати, њем, vidе дожњевати. досађивати (2).

20*Hébâke, n. das zu-Ende Ernten, messis finitio. додијевати се, додијевам се, у. r. impf. (јуж.)

[cf. дожињање). чега, аnrübrеп, аttіngere: Би рекао и би се дожњёвати, дожњевам, У. impf. зи ёпде еrntен,

заклео да се зеко земље не додјева meto (absolvo messem). [cf. дожињати). додинути ее, нём се, (зап.) vidе додјенути се. І дожњети, жањем, v. f. зи Спбе erute, meto (abдодиркивање, п. Sag Berubrеті, соntасtiо.

solvo messem). [cf. до жети).

По селима

[ocr errors]

вати се.

2) Sag

VOCO.

дозвати, дозовём, v. pf. 1) errufent, advoco : дојахивати jaxyjём, [дојаивати], v. impf. gerit

звао сам га, па га нијесам могао дозвати, ten kommen, adequito. т. і. није могао чути, да ми се одзове. доједрити, рим, v. pf. (у примор.) bеrаnjеgen, 2) bеrbеіrufen, advoco: Дозвао сам га к себи. navi advehi.

. дозвати ее, дозовём се, у. r. pf. in jih geben, доjездити, дим, v. pf, bеrаnreiten, advehi equo

besser werden , ad frugem redeo: 4036ao ce [vidе дојахати 1]: У том свати под град домало; нигдa ce он не ће дозвати.

Јездише дозйвање, п. 1) Sag Crrијені, баз Derufei, advo- дојење, п. 1) баз Сäиge, nutritio.

catio. 2) das Besserwerden, to redire ad Saugen, lactatio. fruges.

дојести, једем, [ист. и јуж.) v. r. pf. 1) 3 &nbe дозивати, дозӣ вам (дозвљём), у. impf. 1) er ejjeit, coenam fіnіrе. 2) већ си дојeo, 3 rufen, advoco. 2) herbeirufen, berufen, ad wirst nie mehr essen, non amplius comedes.

дојести се, једем се, [ист. и јуж.) v. pf. већ дозивати се, дозӣ вам (ддзивљём) се, y, r. impf. ми се дојело месо, i bin јфоn еffеn über

in sich gehen, besjer werden, ad fruges redeo. drüssig, satietas ejus me tenet. дозлогрдити, дозлогрдим, v. pf. vіdе догрдити: дојнлица, f. vіdе дојкиња: Не шће дават дозлогрдио ми је већ.

дојиља, чедо на дојиље дозӯлци, дозулаца, т. р. (у шајкашком бата- дојиље, т. бie numepjlege, nutriсаtiо: Три голиону ?).

дине била на дојиљу дознавање, n. Sa Grfahren, exploratio. дојисти, (зап.) vidе доjести. дознавати, дознајем, v. impf. erfahreit, rеѕсio. | дојисти ее, (зап.) vidе дојести се. дознати, нам, v. pf. erfahren, rеѕсio. [cf. оба- дојити, jйм, v. impf. 1) кога, jäugen, uberibus знати, сазнати, узнати).

alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али дозрети, рим, у. pf. reifen, maturor.

зло доји. — 2) (an Ser 23ruft) jargent, lacдоигравање, п. Заз Зејprungen-Stomment, adsal tare, cf. [vide] сисати: закуми та мајчиним tatio (?).

млијеком, ког сте из једних прси дојили. доигравати, игравам, v. impf. дејprunger foттелі, дојка, f. (ст.) vide сиса: Узрастоше дојке у advento saltans.

њедрима Дојке расту, прслуци пуцају доиграти, доиграм, у. pf. 1) gejpringen foттеп, дӧјкиња, f. 21mme, nutrix. cf. [баба 3,) дојиља,

advenio saltans. . 2) н. п. доиграо је већ, [дојилица,) дојница. jein Langen ijt јфон аз, saltare jam non po- | дојмити се, дојмім се, у. r. pf. кога, чега, test. .

mit Worten berühren, attingere, mentionem faдoнстa, [vide] заиста, mirtli), сеrtе.

cere. дойети, дођем, yidе доћи.

дојница, f. (у Имоск.) vidе дојкиња. доитање, т. vide дoхитање.

Дојчин, т. 2 апngname, nomen viri. доитати, там, vide дoхитати.

док, big (in Ser Seit), usque ad [cf. 1 дока, доке, доитити, тім, vide дохитити.

докле 1 и 2, докале, доклен, што 7]: док дојаати, дојашём, vidе дојахати.

дође; док приспије; Док се једном не смркне, дојавити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. ј. до другом не мож' cвaнути; Док се гора пре

вести овце (идући пред њима) кући, bеrbеі. ођене листом bringen, adduco (ро фіrtein), беr роr ѕеn е фа1. дӧка, у пјесмама, vidе док: Да играмо, да fen bеrgеbt, Die ibn folge11): Док дојави на то ијевамо, Дока војна не имамо — рине овце

2. Дока, f. Хraнeпaтe, nomen feminae (hyp. р. дојадити, дім, v. pf. überläjtig merce, permole Докна ?).

stus sum, коме ко или што, [vide] Догр- доказати, докажем, v. pf. 1) begreijlid) macђеп, дјети, cf. досадити : Мени твоји проецн facere perspicuum. — 2) heimlich sagen, hin

Доја дише — ЕТурһији земљи дојадлише terbringen, defero, denuncio. дојадити се, дії се, v. pf. коме штo, vidе до- доказивање, п. 1) Sag Crjagen (2egreifliфтафет),

садити се: Те чекају Турке у Сутјеску, curatio ut quis rem norit. 2) das heiinДокле им се било дојадило

liche Angebent, delatio. дојайвање, п. vіdе дојахивање.

доказивати, казујем, т. impf. 1) begreiflik maдојайвати, ја ујем, vidе дојахивати.

chen, facio perspicuum. 2) hinterbringen, дојакошњй, ња, њe, vidе досадашњи.

bеіnilik jаgеn, dеfеrо: доказује Турцима. [доjати, дојашем, vidе дојахати,

3) vidе тврдити 2.1 дојахатн [дојаати, дојати), дојашём, у. pf. 1) докалё, vidе докле: А полако, незнани јуначе,

bergeritten fommen, adequito, advenio equo vec Докале те ја упитам само од кога си краја tus [cf. дојездити]. — 2) н. п. дојаxао је из свијета Beh, mit seinem Reiten ist schon aus, equitare jokacatu, câm, v. pf. getrappt kommen, tolutim jam non potest.

advenio. дojaxйвање [дојаивање], n. Sag реrbеіreitet, ade- докасйвање, n. Sаз Serantrapper, adventatio (equiquitatio.

tantis).

« PreviousContinue »