Page images
PDF

клања, само уз онај а нашијем младјениима не, него са стидом гледа преда се. Пошто се сврши добра молитва, дјевер пусти дјевојку те остане опет у брата, а муштулугџија узме молитвени самун и понесе га на вјенчање, а онамо га послије да попу. Тако дјевер узме и остави чашу; а пошто се из ње на вјенчању младијенци запоје вином, да се невјести те је остави за спомен. (cf. молитва 3, молитвена чаша). И у Црној се гори од прилике овако даје дјевојци добра молитва, осим што је онамо не даје само родбина него и сватови. Али се у Паштровићима добра молитва даје друкчије. Онамо дјевојка, док сватови још сједе за трпезом, клекне на прострте струке насред куће, па пружи од себе руке, на које јој натрпају малијех пушака и ножева, колико год држати може, а два засједе (или заставе) узму јој вео с главе, и држећи га раширена изнад ње један од њих говори: „Помози, Боже, и намјери се велики добри час! Моја сестрице! Бог ти дао мјесто порода девет синовах и десету кћерцу за милост: два ка' и два засједе; два ка” и два првијенца; два ка” и два ђевера; један добар и поштен ка” и твој отац, а кћерца била добра и поштена као и твоја мајка!“ Уза сваки овај благослов сватови вичу: „Амин!“ Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој држећи у рукама бокару вина овако даје добру молитву: „Помози, Боже, и намјери се велики добри час! Ајде с Богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час! а у други дом уљегла у бољи час! Да Бог да, моја кћерце! да ти креши и реуши (т. ј. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди на добро! И да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако гостом кад дођеш!“ А тако је од прилике благослови и мати, а и свекар кад онамо с њом дођу. Добрана, f. 3rantenname, momen feminae. добрано, (у Лици) vide (1) добре 1. Добрања, f. планина близу Имоскога. добра срећа, f. У Црној гори кад се коме назове: Добро јутро или: Помози Бог! или: Добар вече! он одговори: Добра ти срећа! А кад се казује како се ко није сачувао од кака зла, каже се: Не даде му зла срећа. По овоме се може рећи да у народу нашему има мисао о доброј и злој срећи (fortuna secunda et adversa): Разминуше се ка” и Вукац и добра срећа, сf. добри час. Добрашин, m. Slamnéname, nomen viri. 1. добре, 1) (особито у Лици и Херц.) н. п. има нас добре, т. ј. под оста, genuo, satis,

добре пута, т. ј. доста пута, теђrmals, saе

pius (cf. добрано, подоста). — 2) у пјесми: По с три копља у висине скаче, По с четири добре у напредак — 2. Добре, f. (у Ц. г.) hyp. p. Добрана. Добрија, f. (1)) štatemame, nomen feminae. [– 2) (добрија), у загонеци; cf. бирлија). добриковић, m. у разговору рече се: добриковићу! добриковићу мој! mein Sieber, care! Добрило, m. Nann&name, momen viri. Добриловина, f. намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пуст). добрина, f. (Site, bonitas (piro mur afé (Supђеmišmiš gebraud)t, 3. 8. не знам која му је добрина — paš ibn fellt, bem Stranfen). (Добринци, Добринаца, m. pl. село у Сријему; види s. v. Дебрц.) Добриња, f. 1) село у нахији (ужичкој) Рудшичкој (гдје се родио Милош Обреновић). — 2) (Добрње, n.) село у нахији Пожаревачкој (одакле је био Петар Добрињац (Добрњац) : Љута гуја Петар од Добриње добрић, добрића, m. (у Боци) vide (пришт) злић 1. Добрићево, n. намастир у Херцеговини: Опреми је славну манастиру Добрићеву и Косијереву — Добрица, m. Ulannšmane, nomen viri. добричава трава, f. (Sunbelrübe, hedera terrestris Linn. (cf. добричанова трава, добрчанова трава). (добричанова трава, f. vide добричава трава, види s. v. добрчанова трава). добри час, m. Као што се у народу нашему мисли за добру и злу срећу, тако се може казати и за добри и зли час (па што се почне у Добри час оно добро буде, а што се почне у зли оно буде зло). По гдјекојијем се мјестима ово већ заборавило, јер н. п. у Србији кад ко на поласку рече: „с Богом остај!“ одговори му се или: „с Богом пошао!“ или: „у добри час пошао!“ као и кад се ШТО ЗЛО ДОГОДИ, ШТО се Каже: „у зао час!“ или: „у зо час!“ Али у Црној гори и по њезинијем околинама управо се каже (н. п. кад се напија, или кад се дјевојци даје добра молитва) добри час, као што се и у противнијем догађајима говори зла час. сf. добра срећа. добричина, m. (augm. p. добар?) ein lieber 3}iann, lepidum caput. (cf. врличина). 1. добро, n. (1)) baš (Sut, bonum: — — до три добра моја — Давор Шаро, давор добро моје — (2)) које добро? Зlitrebe eineš *(niudjenben, cf. хаирала (аирала). 2. Добро, m. (јуж.) hyp. p. Добросав. (сf. Добра). 3. добро, gut, bene. Добровоје, m. Slamnéname, nomen viri. добровољан, (добровољан), љна, љно, guter Saune, hilaris. Добровук, m. lllann&name, nomen viri.

добродева, f. (у Сријему) pfirfidblattrige (Stof-
fenblume, campanula persicifolia (L.).
добродошлица, f. 1) bie Shillfommene, exoptata:
Наша снашице добродошлице — 2) vide
добродошница: Ожђелдију и добродошли-
иу
добродошна, f. vide добродошница: Па му дају
добродошну вина —
добродошница, f. чаша вина или ракије што
се даје ономе који дође, за добро дошао:
„добро си ми дошао!“ (тако се рече кад
му се пружи чаша), ber lbilltom mbedjer, pocu-
lum salutatorium. сf. добродошлица (2, до-
бродошна, ожђелдија).
Добросав, m. Ulann&name, nomen viri.
добросретња, ња, ње, (добросрећни) glittid).
felix: Скин“ се с коња, добросретња снашо —
добросретњик (добросрећник), m. (Stifštino!
(alé (Supbemišntuš, meun bie Nutter ein Stimb duš-
idilt), albae gallinae filius.
доброcретњица (добросрећница), f. baš SSeiblide
pon добросретњик.
доброcрећна, на, нб, vide добросретњи.
доброcрећник, m. vide добросретњик.
добросрећница, f. vide добросретњица.
1. доброта, f. bie (Site, bonitas: Молим твоју
доброту (рече се у приморју кад се ко коме
моли). (cf. доброћа, благост).
2. Доброта, f. као варош од Котора доље по-
ред канала. Доброћани су сви закона Рим-
скога и до сад нијесу ни допуштали хриш-
ћанима никако сједити међу собом. А језик
им се од Црногорскога највише разликује
по томе, што на ониjeм мјестима гдје је у
староме Славенскоме језику љ, у Рускоме с
или о, а у Српскоме а, не говоре никакога
ЧИстога самогласна слова, него као пола
њега (да се не може разликовати које је)
н. п. моч, кљд, чист, почист и т. д. Слушао
сам гдје ријечи овако говоре људи и из
Бара. Доброћани готово сви живе од мора
(т. ј. од путовања и трговања по мору), и
међу њима има много богатијех људи, а од
прије их је било и више; куће су им све
0д камена и многе као прави двори; пред
многима кашто стоје морске лађе.
добротвор, m. ber (Suttђâter, benefactor. (cf. до-
брочинац).
добротски, ка, ко, роп Доброта.
доброћа, f. vide (1) доброта.
Доброћанин, m. човјек из Доброте.
Доброћанка, f. женско из Доброте.
доброћуд, a, o, pom guten Staturell, bonae in-
dolis.
доброчинац (доброчинац), доброчинца (добро-
чинца), m. ber (Suttђâter, benefactor (vide
добротвор).
доброчинство, n. baš ДВођltbun, beneficentia.
добруља, f. у пословици: не дају добруље, него
многуље. (сf. рогуља 1).

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

догрдим, v. pf. unerträglid, додиркивати, диркујем, v. impf. berlibren, con

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »