Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

pius [cf. добрано, подоста]. 2) у пјесми: По с три копља у висине скаче, По с четири добре у напредак

2. Добре, f. (у Ц. г.) һур. в. Добрана. Добрија, f. [1)] Frauenname, nomen feminae. [- 2) (добрија), у загонеци; cf. бирлија]. добриковић, т. у разговору рече се: добриковићу! добриковићу мој! mein Sieber, care! Добрило, м. Mannšname, nomen viri.

бити да је сад и пуст).

клања, само уз онај а нашијем младјен-
цима не, него са стидом гледа преда се.
Пошто се сврши добра молитва, дјевер пу-
сти дјевојку те остане опет у брата, а му-
штулугџија узме молитвени самун и понесе
га на вјенчање, а онамо га послије да попу.
Тако дјевер узме и остави чашу; а пошто
се из ње на вјенчању младијенци запоје ви-
ном, да се невјести те је остави за спомен.
[cf. молитва 3, молитвена чаша]. И у Црној | Добриловина, f. намастир у Херцеговини (може
се гори од прилике овако даје дјевојци до-
бра молитва, осим што је онамо не даје
само родбина него и сватови. Али се у Па-
штровићима добра молитва даје друкчије.
Онамо дјевојка, док сватови још сједе за
трпезом, клекне на прострте струке насред
куће, па пружи од себе руке, на које јој
патриају малијех пушака и ножева, колико
год држати може, а два засједе (или заставе) 2) [Добрње, п.] село у нахији Пожаре-
узму јој вео с главе, и држећи га раширена вачкој (одакле је био Петар Добрињац [До-
изнад ње један од њих говори: „Помози, брњац]: Љута гуја Петар од Добриње
Боже, и намјери се велики добри час! Моја | добрић, добрића, m. (у Боци) vide [пришт]
сестрице! Бог ти дао мјесто порода девет
синовах и десету кћерцу за милост: два ка
и два засједе; два ка и два првијенца;
два ка и два ђевера; један добар и по-
штен ка и твој отац; а кћерца била добра | Добрица, m. Жannšname, nomen viri.

добрина, f. Süte, bonitas (wirò nur a13 Cuphe-
mißmuš gebraucht, 3. 3. не знам која му је
добрина was ihm sehlt, dem Kranken).
[Добринци, Добринаца, m. pl. село у Сријему;
види s. v. Дебрц.]
Добриња, f. 1) село у нахији [ужичкој] Руд-
пичкој (гдје се родио Милош Обреновић).

злић 1.

Добрићево, п. намастир у Херцеговини: Опреми је славну манастиру Добрићеву и Косије

реву

и поштена као и твоја мајка!" Уза сваки | добричава трава, f. Sunbelrübe, hedera terreовај благослов сватови вичу: Амин!" Кад stris Linn. [cf. добричанова трава, добрчасватови већ устану да пођу, онда опет на нова трава]. кућноме прагу простру струке, и дјевојка | [добричанова трава, f. vide добричава трава; клекнувши на њих, отац јој држећи у ру- види s. v. добрчанова трава].

мисли за добру и злу срећу, тако се може
казати и за добри и зли час (па што се
почне у добри час оно добро буде, а што
се почне у зли оно буде зло). По гдјеко-
јијем се мјестима ово већ заборавило, јер
н. п. у Србији кад ко на поласку рече: „с
Богом остај!“ одговори му се или: „С Бо-
гом пошао!"
или : "У добри час потао!"

као и кад се што зло догоди, што се каже:

кама бокару вина овако даје добру моли- | добри час, т. Као што се у народу нашему тву: "Помози, Боже, и намјери се велики добри час! Ајде с Богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час! а у други дом уљегла у бољи час! Да Бог да, моја кћерце! да ти креши и реуши (т. j. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди на добро! И да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако гостом кад дођеш!" А тако је од прилике благослови и мати, а и свекар кад онамо с њом дођу. Добрана, f. Уrauenname, nomen feminae. добрано, (у Лици) vide [1] добре 1. Добрања, f. планина близу Имоскога. добра срећа, f. У Црној гори кад се коме назове: Добро јутро! или: Помози Бог! или : Добар вече! он одговори: Добра ти срећа! | 1. добро, п. [1)] бa Sut, bonum: А кад се казује како се ко није сачувао три добра моја од кака зла, каже се: Не даде му зла бро моје [2)] које добро? Интебе сіпез срећа. По овоме се може рећи да у народу Injuhenben, cf. хаирала [аирала]. нашему има мисао о доброј и злој срећи | 2. Добро, m. (јуж.) һур. v. Добросав. [cf. До(fortuna secunda et adversa): Разминуше се бра].

"У зао час!" или: „у з'о час!" Али у Црној гори и по њезинијем околинама управо се каже (н. п. кад се напија, или кад се дјевојци даје добра молитва) добри час, као што се и у противнијем догађајима говори зли час. cf. добра срећа.

добричина, m. (augm. v. добар?) ein lieber Mann, lepidum caput. [cf. врличина].

[ocr errors]

ка, и Вукац и добра срећа. cf. добри час. 3. добро, gut, bene. Добрашин, m. Mannšname, nomen viri.

1. добре, 1) (особито у Лици и Херц.) н. п. има нас добре, т. ј. подоста, genug, satis; добре пута, т. ј. доста пута, тehrmals, sae

[ocr errors]

до

Давор Шаро, давор до

Добровоје, m. Тапи нате, nomen viri. добровољан, (добровољан), љна, љно, guter une, hilaris.

Добровук, m. Жапnšname, nomen viri.

добродева, f. (у Сријему) pficfid blättrige Slof- добрчанова трава, f. vide [добричава траfenblume, campanula persicifolia [L.]. ва] добричанова трава. добродошлица, f. 1) bie Billfommene, exoptata: Добрштица, f. планина више Новога (између Наша снашице добродошлице 2) vide Боке и Херцеговине).

добродошница: Ожђелдију и добродошли- | Добӱј, Добуја, m. [град у Босни]: Ја сам јунак из Добуја града

uy добродошна, f. vide добродошница: Па му дају дова, * f. Urt gebet ber Zürfen, certa Turcarum Добродошну вина — prex [vide молитва 1].

добродошница, f. чаша вина или ракије што се даје ономе који дође, за добро дошао: - добро си ми дошао!" (тако се рече кад му се пружи чаша), ber ilfommbedßer, росиlum salutatorium. cf. добродошлица [2, добродошна, ожђелдија].

Добросав, т. Mannšname, nomen viri. добросретњи, ња, ње, [добросрећни] glüdlich, felix: Скин' се с коња, добросретња снашо добросретник [добросрећник], m. Stüdstins! (а13 Cuphemišтиз, wenn Sie Dutter ein Rins ausichilt), albae gallinae filius.

добросретњица [добросрећница], f. баз Beibliche
топ добросретњик.

добросрећии, на, но, vide добросретњи.
добросрећник, m. vide добросретњик.
добросрећница, f. vide добросретњица.
1. доброта, f. bie Süte, bonitas: Молим твоју
доброту (рече се у приморју кад се ко коме
моли). [cf. доброћа, благост].

довабити, довабам, v. pf. erloden, allicio, pel

licio.

доваљати, доваљам, v. pf. ђeranwäzen, advolvo.
доварати, рам, v. impf. [pf.] mit Betrug berführen,
deceptum adduco: Ак узможеш доварати
Турке -

доват, m. vide дохват.
доватање, n. vide дохватање.
доватати, там, vide дохватати.
доватити, тим, vide дохватити.
доватити се, тим се, vide дохватити се.
довде (т. ј. до овде), adv. loci, bis bieber, hac-
tenus. [cf. довле, довлен].

1. довести, ведём, v. pf. berühren, adduco.
2. довести, везём, v. pf. fertig ftiđen, absolvo
аси: ја сам навезла, али нијесам довезла.
3. довести, везём, v. pf. berführen, adveho.
довести се, везём се, v. r. pf. gefahren fommen,
advehor.

[blocks in formation]

Довечер, auf ben benb, in vesperum.

2. Доброта, f. као варош од Котора доље по- довија, f. (по манастирима) vide мађупница. ред канала. Доброћани су сви закона Римдовијар, довијара, m. ber Rüdßenauffeher, qui cuскога и до сад нијесу ни допуштали хриш- rat culinam.

culinam.

ћанима никако сједити међу собом. А језик | довијарица, f. bie Rüchenaufjeßerin, quae curat им се од Црногорскога највише разликује по томе, што на онијем мјестима гдје је у староме Славенскоме језику ъ, у Рускоме е или о, а у Српскоме а, не говоре никакога чистога самогласна слова, него као пола Њега (да се не може разликовати које је) н. п. мъч, къд, чъст, почъст и т. д. Слушао | довијање, n. baš Érfinnen, excogitatio. сам гдје ријечи овако говоре људи и из Бара. Доброћани готово сви живе од мора (т. ј. од путовања и трговања по мору); и међу њима има много богатијех људи, а од прије их је било и више; куће су им све од камена и многе као прави двори; пред | довикати, довичем, v. pf. errufen, adsequor voмногима кашто стоје морске лађе.

довијарка, f. (у нах. Рудн.) планинчина по-
мотњица. А кад сиђу с планине, онда до-
вијарка надгледа и служи сву дјецу у гри-
јалици, біе Delferin ber Gennerin, adjutrix cu-
ratricis ovium.

довијати, довијам, v. pf. ђerbeijagen, adpellere.
cf. [vide] дотјерати [1 и 2].
довијати се, довијам се, v. r. impf. finnen, me-
ditor: довија се како ће живљети; довија
се од сваке руке.

cando.

добротвор, m. ber Sutthäter, benefactor. [cf. до- |довикивање, п. баз Érrufen, appellatio, vocitatio.

брочинац].

добротски, ка, ко, von Доброта.

доброва, f. vide [1] доброта.

Доброћанин, m. човјек из Доброте.

Доброћанка, f. женско из Доброте.

доброћуд, а, о, vom guten Raturell, bonae indolis.

доброчинац (доброчинац), доброчинца (доброчинца), m. ber Sutthäter, benefactor [vide добротвор].

доброчинство, п. баз Bothun, beneficentia. добруља, 1. у пословици: не дају добруље, него многуље. [cf. рогуља 1].

довикивати, викујем, v. impf. errufen, adclamo.
довити се, дӧвијем се, v. [r.] pf. чему, доми-
слити се чему, erfinnen, excogito.
довитлати, лам, v. pf. berantreiben, cogo (oves).
довлачење, п. 1) baš Serbifleppen, attractio.
2) das Herbeiführen, advectio.
довлачити, довлачим, v. impf. 1)

biрреn, attraho. 2) herbeiführen, adveho: што довлачиш те људе амо?

довлачити се, довлачим се, v. r. impf. fih her beischleppen, ventito lente.

[blocks in formation]

довод,

1 m. (у Ц. г.) што господар догања, f. (ст.) ber Raufmannšlaben, taberna [cf. доводак, довотка, узима од сељака на своју дуһан]: Од догање једне те до друге - Ha земљу. vide [доходак 2] доход. Догању терзибаше Мује доводац, довоца, m. мушко дијете које жена доведе мужу или муж жени (кад јој уђе у кућу). сf. пасторак.

доводити, доводим, v. impf. berführen, adduco.
довођење, п. баз Derbeiführen, adductio.
довожење, п. 1) баз Derbeiführen, advectio.
2) das Herbeifahren, advectio.

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

доглавни, на, но, ber erite nah einem (3. D. Dberbaupte), secundus a principе.

доглавник, m. bie zweite Berfon (nah bem Dber= haupte), secundus a principe.

догледати, дам, v. pf. 1) mit Mugen erreichen, videre qua visus est: далеко је, не могу догледати. 2) zu schauen aufhören, videre desino: хоћеш догледати.

догнати, доженем (догнам), v. pf. vide дотјерати [1 и 2]: Ти дожени коња до бедема догнати се, доженем (догнам) се, v. r. pf. vide дотјерати се.

договарање, п. bie Berathung, deliberatio. договарати се, говарам се, v. r. impf. fich berathen, delibero. [cf. вијећати].

довољан, љна, љно, zufvieben, contentus. [vide | договор, m. (loc. договору) ber Hat, conзадовољан]. silium: Договор куће не обара.

довољане, (у Бачкој)) genug, satis [vide 1 до- договорити, говорим, v. pf. коме, einreben, bur довољно,

1 ста].

довоткиња, f. која је доведена: Чувај оца
домороца и мајку довоткињу.
довоче, чета, п. дијете које доведе жена мужу
или муж жени. cf. пасторче.
довратак, тка,( m. дирек до врата, біе Bfofte,
довратник, postis. [cf. бедрени праг, 2 врат-
ник 1, вратница, вратнице 2, праг 2].
довргнути, нём, vide доврћи.

довребати, довребам, v. pf. erlauern, aucupando
deprehendo. [cf. доврзати, допрежати].

Небен зи ctmas bewegen, persuadeo: не можеш

му договорити, или: не може му се договорити.

договорити се, говорим се, v. г. pf. fich verabreben, consillium capio. [cf. макул]. договорна, f. adj. т. ј. ријеч, бесједа, на што ће пристати они који се договарају, баз 2Bort be Ber[tänonifješ: Договорна селу одговара. Неки вели тако, а неки овако, пак све ништа, јер им ниједна договорна зрна боба ваљала није.

доврети, доврй, v. pf. im höhften Srabe berbrie | договорно, einftimmig, unanimi consilio: Дого

Ben, summe taedet: његова ми је сила доврела до костију.

доврзати, доврзам, v. pf. vide довребати. доврћи [довргнути], вргнём, vide добацити. довршетак, тка, m. bie Bolenbung, absolutio. довршивање, п. баз Военен, perfectio. довршивати, вршујем, v. impf. vollenben, perficio.

довршити, довршим, v. pf. vollenben, absolvo [vide свршити].

ворно књиге направише догод, vide доклегод.

догодити, дим, v. pf. treffen, errathen, offendo:

Бог годио и Бог догодио, На тебе се таки санак збио

догодити се, догодӣ се, ѵ. г. pf. fich ereignen,

accido. cf. [додесити се, згодити се 1, пригодити се, прикојасити се, припетити се, случити се,] сучедити се. догођ, vide [доклегод] догод.

довући, вучем, v. pf. 1) berbeiziehen, adtraho. | догонити, догоним, vide дотјеривати.

2) herbeiführen, adveho.

довући се, вучём сe, v. r. pf. fih herbi [еррен,
se trahere, trahi.
догађај, m. bie Begebenheit, eventus. [cf. згода 2,
нагодба 1, случај, сутика].
[догађање, п. verbal. v. догађати се; cf. зга-
ђање 2, пригађање, сучедавање.]
догађати, догађам, v. impf. treffen, incido in
casum [vide нагађати]: он догађа да ће тако
бити, т. ј. нагађа, погађа.

догађати се, догађам се, v. r. impf. fich ereig=
nen, accido. cf. [згађати се, пригађати се,
случавати се,] сучедавати се.

догазити, зам, v. pf. berbeimaten, advenio per flumen, nives etc.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

дограђивање, п. 1) baš zu-nbe-bauen, extructio. - 2) баз фізиbauen, adstructio. [cf. доправљање].

дограђивати, грађујем, v. impf. 1) zu be bauen, extruo. 2) binzubauen, adstruo. [cf. доправљати, приграђивати].

догамбати, бам, v. pf. Sabergewatfchelt fommen, дограм, m. (у Ц. г.) Ärt Rauhtabafs, nicotianae

[blocks in formation]

догрдети, (ист.) догрдити, (зап.)

догрдим, v. pf. unerträglid| додиркивати, диркујем, v. impf. berüßren, conwerben, ferri jam non posse tingo.

догрдјети, (југоз.)( [cf. додијати, дозлогрдити, додирнути, додирнем, v. pf. berüßren, attingo. догрђети, (јуж.) дојадити, досадити, досмр- | додирнути се, додирнём се, v. г. pf. кога или дјети, дотужати, дотужити, притужити]: кад чега, berübren, attingo. [cf. дотаћи (дотак

човјеку догрди; већ ми је догрдјело; до- нути) се]. грдио ми је и мој живот.

advenio.

додисти се, динём се, (зап.) vide додјести се. догрцати, цам, v. pf. watens anfommen, vadans | додјенути се, нём се, 1 [југоз.] v. г. додјести се, дједем (дјенем) се, pf. кога, до догустити, дӧгустӣ, v. pf. коме, in Berlegenheit, чега, anrübren, attingo: нијесам је ни додио. in bie Alemme bringen, urgeo, ad angustias | додола, f. 1 неколико дјевојака кад је суша deduco, circumvenio: Кад човјеку догусти; додоле, f. pl.j иду по селу од куће до куће, догустило му, т. ј. дошло му до густа.

дода, f. һур. v. додола: Наша дода Бога моли,
Ој додо, ој додоле
додавање, п. баз Derbei, Dinjugeben, porrectio,
additio.

додавати, додајем, v. impf. 1) коме што, зи=
Iangen, zureichen, promere: Вино служи Це-
тињка ђевојка, Како коме чашу додаваше
2) hinzugeben, addo.

додатак, тка, m. bie ugabe, additamentum. [cf.
заљуштак, надодадба, придавак].
додати, дам, ѵ. pf. [cf. придодати] 1) unen,
jureichen, promere: додај де ми ту пушку;
У руке је бану додадоше — Дај ми видро
да ти додам воде 2) hinzugeben, addo. cf.
[приставити 2,] придати.

[ocr errors]

додворити се, додворим се, v. r. pf. 1) vide
удворити се: И тешко се кнеже додворио,
За свашто се умолит' могаше 2) чега,
bur Dienen erlangen, servitio assequor: Једно
младо јучерање дете, Како слепа добра
додворило

додевање, п. (ист.) vide додијевање.
додевати се, додевам се, (ист.) vide додије-

[blocks in formation]

додијавање, п. ber Ueberòruß, taedium.

те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола (начинила се као додола реку дјевојци, или жени, која се много накитила по глави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; по том домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: oj додо! ој додоле, п п. Наша дода Бога моли, ој додо! ој додоле! Да удари росна киша, ој додо! ој додоле! У Србији су од прије у додоле ишле по селима наше кућевне дјевојке, а сад понајвише иду Циганке, да би што испросиле. У војводству нови свештеници забрањивали су додоле, као и краљице, али се опет могу још гдјешто видјети. cf. [чароице 1,] прпоруше. додолски, ка, ко, н. п. пјесма, cf. додола. додржати, жим, v. pf. balten bi - teneo us

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

дожалити се, ли ми сe, v. r. pf. jo viel Leib sein daß man nicht mehr aushalten kann, miserere, cf. сажалити се: Дожали се Туркињи ђевојци

додијавати, дијавам, v. impf, verbrießen, taedet. додијати, јам, v. pf. verbrießen, taedet [vide до- дожети, жањем, vide дожњети. грдјети]: додијало ми је; Тавница ми није | доживети, (ист.) вим, v. pf. erleben, video. Додијала, Додија ми Арапка ђевојка До- доживити, (зап.) лазећи јутром и вечером Додијо је цару доживјети, (југоз.) [cf. доживети]. и ћесару, У Латинској краљу Латинскоме доживљети, (јуж.)

додијевање, п. (јуж.) 1) баз Инrüßren, attactus. | доживети, вём, (по зап. кр.) vide доживјети. - 2) (у Дубр.) vide досађивање [2]. дожињање, n. vide дожњевање. додијевати, додијевам, v. impf. (у Дубр.) vide | дожињати, њем, vide дожњевати. досађивати [2].

додијевати се, додијевам се, v. r. impf. (јуж.) чега, anrühren, attingere: Би рекао и би се заклео Да се зеко земље не додјева додинути се, нём се, (зап.) vide додјенути се. додиркивање, n. baš Berühren, contactio.

дожњевање, п. баз зи-ube-&rnten, messis finitio. [cf. дожињање].

дожњевати, дожњевам, v. impf. zu nbe ernten, meto (absolvo messem). [cf. дожињати]. дожњети, жањем, v. f. zu nbe eruten, meto (asolvo messem). [cf. дожети].

дозвати, дозовём, v. pf. 1) errufen, advoco: дојахивати јахујем, [дојаивати], v. impf. gerit= звао сам га, па га нијесам могао дозвати, ten fommen, adequito. т. ј. није могао чути, да ми се одзове. 2) berbeirufen, advoco: дозвао сам га к себи.

доједрити, рим, v. pf. (у примор.) beranjegeln, navi advehi.

дозвати се, дозовём се, v. r. pf. in fich geben, | дојездити, дим, v. pf. beranceiten, advehi equo [vide дојахати 1]: У том свати под град до

јездише

bejjer werben, ad frugem redeo: дозвао се мало; нигда се он не ће дозвати. дозивање, п. 1) баз Érrufen, баз Berufen, advo-| дојење, п. 1) баз ängen, nutritio. 2) баз Bejjermerben, to redire ad

--

catio. fruges. дозивати, дозивам (дозивљем), v. impf. 1) errufen, advoco. - 2) herbeirufen, berufen, ad

voco.

---

2) баз Saugen, lactatio. дојести, једем, [ист. и јуж.] v. r. pf. 1) з бе efjen, coenam finire. 2) већ си дојео, би wirst nie mehr essen, non amplius comedes. дојести се, једем се, [ист. и јуж.] v. pf. већ ми се дојело месо, ih bin jon beffen über= drüssig, satietas ejus me tenet.

дозивати се, дозивам (дозивљем) се, v. r. impf. in sich gehen, bejjer werden, ad fruges redeo. дозлогрдити, дозлогрдим, v. pf. vide догрдити: | дојилица, f. vide дојкиња: Не шће дават дозлогрдио ми је већ. дојиља, у чедо на дојиље

дозулци, дозулаца, m. pl. (у шајкашком бата- | дојиље, п. біе Итmenpflege, nutricatio: Три голиону?). дине била на дојиљу дојисти, (зап.) vide дојести.

дознавање, п. баз Erfahren, exploratio. дознавати, дознајем, v. impf. erfahren, rescio. | дӧјисти се, (зап.) vide дојести се. дознати, нам, v. pf. erfahren, rescio. [cf. оба- | дојити, јим, v. impf. 1) кога, jäugen, uberibus знати, сазнати, узнати].

дозрети, рим, v. pf. reifen, maturor.

доигравање, п. баз Sejprungen-Rommen, adsaltatio (?).

alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али зло доји. 2) (an ber Bruft) faugen, lactare, cf. [vide] сисати: закуми га мајчиним млијеком, ког сте из једних прси дојили. дојка, f. (ст.) vide сиса: Узрастоше дојке у њедрима Дојке расту, прслуци пуцају — дойграти, доиграм, v. pf. 1) gefprungen fommen, | дӧјкиња, f. Иmme, nutrix. cf. [баба 3,] дојиља, advenio saltans. 2) н. п. доиграо је већ, [дојилица,] дојница.

доигравати, йгравам, v. impf. gejprungen fommen, advento saltans.

[ocr errors]
[ocr errors]

fein Zanzen ift jhon quš, saltare jam non po-| дојмити се, дӧјмим се, v. r. pf. кога, чега,

[blocks in formation]

дојница, f. (у Имоск.) vide дојкиња.
Дојчин, m. Жann name, nomen viri.
док, біз (in ber Beit), usque ad [cf. 1 дока, доке,
докле 1 и 2, докале, доклен, што 7]: док
дође; док приспије; Док се једном не смркне,
другом не мож' сванути; Док се гора пре-
ођене листом

донтити, тім, vide дохитити. дојаати, дојашем, vide дојахати. дојавити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. ј. довести овце (идући пред њима) кући, berbei= bringen, adduco (vom Mirten), ber vor ben da= |1. дока, у пјесмама, vide док: Да играмо, да fen bergeht, біе ihm folgen): Док дојави на торине овце

дојадити, дим, v. pf. überläjtig werben, permolestus sum, коме ко или што, [vide] догрдјети, cf. досадити: Мени твоји просци Доја дише — Е Турһији земљи дојадише дојадити се, да се, v. pf. коме што, vide до

садити се: Те чекају Турке у Сутјеску, Докле им се било дојадило дојайвање, n. vide дојахивање. дојайвати, јаујем, vide дојахивати. дојакошњи, ња, ње, vide досадашњи. дојати, дојашем, vide дојахати. дојахати [дојаати, дојати], дојашем, v. pf. 1) bergeritten fommen, adequito, advenio equo vectus [cf. дојездити]. 2) н. п. дојахао је већ, mit feinem Reiten ift jchon quß, equitare jam non potest.

пјевамо, Дока војна не имамо

2. Дока, f. rauenname, nomen feminae (hyp. v. Докна?).

доказати, докажем, v. pf. 1) begreif(id) machen, facere perspicuum. - 2) heimlich sagen, hinterbringen, defero, denuncio.

[ocr errors]

доказивање, п. 1) баз Grjagen (Begreiflicýmachen),
curatio ut quis rem norit. 2) das heim-
liche Angeben, delatio.
доказивати, казујем, v. impf. 1) begreiflich mа-
chen, facio perspicuum. 2) binterbringen,
beimlish jagen, defero: доказује Турцима. [-
3) vide тврдити 2.]

-

докале, vide докле: А полако, незнани јуначе, Докале те ја упитам само Од кога си краја из свијета

докасати, сам, v. pf. getrappt fommen, tolutim advenio.

дојахивање [дојаивање], n. baš Jerbeireiten, ade-|докасивање, п. баз perantrappen, adventatio (equi

[blocks in formation]
« PreviousContinue »