pius [cf. добрано, подоста]. 2) у пјесми: По с три копља у висине скаче, По с четири добре у напредак 2. Добре, f. (у Ц. г.) һур. в. Добрана. Добрија, f. [1)] Frauenname, nomen feminae. [- 2) (добрија), у загонеци; cf. бирлија]. добриковић, т. у разговору рече се: добриковићу! добриковићу мој! mein Sieber, care! Добрило, м. Mannšname, nomen viri. бити да је сад и пуст). клања, само уз онај а нашијем младјен- добрина, f. Süte, bonitas (wirò nur a13 Cuphe- злић 1. Добрићево, п. намастир у Херцеговини: Опреми је славну манастиру Добрићеву и Косије реву и поштена као и твоја мајка!" Уза сваки | добричава трава, f. Sunbelrübe, hedera terreовај благослов сватови вичу: Амин!" Кад stris Linn. [cf. добричанова трава, добрчасватови већ устану да пођу, онда опет на нова трава]. кућноме прагу простру струке, и дјевојка | [добричанова трава, f. vide добричава трава; клекнувши на њих, отац јој држећи у ру- види s. v. добрчанова трава]. мисли за добру и злу срећу, тако се може као и кад се што зло догоди, што се каже: кама бокару вина овако даје добру моли- | добри час, т. Као што се у народу нашему тву: "Помози, Боже, и намјери се велики добри час! Ајде с Богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час! а у други дом уљегла у бољи час! Да Бог да, моја кћерце! да ти креши и реуши (т. j. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди на добро! И да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако гостом кад дођеш!" А тако је од прилике благослови и мати, а и свекар кад онамо с њом дођу. Добрана, f. Уrauenname, nomen feminae. добрано, (у Лици) vide [1] добре 1. Добрања, f. планина близу Имоскога. добра срећа, f. У Црној гори кад се коме назове: Добро јутро! или: Помози Бог! или : Добар вече! он одговори: Добра ти срећа! | 1. добро, п. [1)] бa Sut, bonum: А кад се казује како се ко није сачувао три добра моја од кака зла, каже се: Не даде му зла бро моје [2)] које добро? Интебе сіпез срећа. По овоме се може рећи да у народу Injuhenben, cf. хаирала [аирала]. нашему има мисао о доброј и злој срећи | 2. Добро, m. (јуж.) һур. v. Добросав. [cf. До(fortuna secunda et adversa): Разминуше се бра]. "У зао час!" или: „у з'о час!" Али у Црној гори и по њезинијем околинама управо се каже (н. п. кад се напија, или кад се дјевојци даје добра молитва) добри час, као што се и у противнијем догађајима говори зли час. cf. добра срећа. добричина, m. (augm. v. добар?) ein lieber Mann, lepidum caput. [cf. врличина]. ка, и Вукац и добра срећа. cf. добри час. 3. добро, gut, bene. Добрашин, m. Mannšname, nomen viri. 1. добре, 1) (особито у Лици и Херц.) н. п. има нас добре, т. ј. подоста, genug, satis; добре пута, т. ј. доста пута, тehrmals, sae до Давор Шаро, давор до Добровоје, m. Тапи нате, nomen viri. добровољан, (добровољан), љна, љно, guter une, hilaris. Добровук, m. Жапnšname, nomen viri. добродева, f. (у Сријему) pficfid blättrige Slof- добрчанова трава, f. vide [добричава траfenblume, campanula persicifolia [L.]. ва] добричанова трава. добродошлица, f. 1) bie Billfommene, exoptata: Добрштица, f. планина више Новога (између Наша снашице добродошлице 2) vide Боке и Херцеговине). добродошница: Ожђелдију и добродошли- | Добӱј, Добуја, m. [град у Босни]: Ја сам јунак из Добуја града uy добродошна, f. vide добродошница: Па му дају дова, * f. Urt gebet ber Zürfen, certa Turcarum Добродошну вина — prex [vide молитва 1]. добродошница, f. чаша вина или ракије што се даје ономе који дође, за добро дошао: - добро си ми дошао!" (тако се рече кад му се пружи чаша), ber ilfommbedßer, росиlum salutatorium. cf. добродошлица [2, добродошна, ожђелдија]. Добросав, т. Mannšname, nomen viri. добросретњи, ња, ње, [добросрећни] glüdlich, felix: Скин' се с коња, добросретња снашо добросретник [добросрећник], m. Stüdstins! (а13 Cuphemišтиз, wenn Sie Dutter ein Rins ausichilt), albae gallinae filius. добросретњица [добросрећница], f. баз Beibliche добросрећии, на, но, vide добросретњи. довабити, довабам, v. pf. erloden, allicio, pel licio. доваљати, доваљам, v. pf. ђeranwäzen, advolvo. доват, m. vide дохват. 1. довести, ведём, v. pf. berühren, adduco. Довечер, auf ben benb, in vesperum. 2. Доброта, f. као варош од Котора доље по- довија, f. (по манастирима) vide мађупница. ред канала. Доброћани су сви закона Римдовијар, довијара, m. ber Rüdßenauffeher, qui cuскога и до сад нијесу ни допуштали хриш- rat culinam. culinam. ћанима никако сједити међу собом. А језик | довијарица, f. bie Rüchenaufjeßerin, quae curat им се од Црногорскога највише разликује по томе, што на онијем мјестима гдје је у староме Славенскоме језику ъ, у Рускоме е или о, а у Српскоме а, не говоре никакога чистога самогласна слова, него као пола Њега (да се не може разликовати које је) н. п. мъч, къд, чъст, почъст и т. д. Слушао | довијање, n. baš Érfinnen, excogitatio. сам гдје ријечи овако говоре људи и из Бара. Доброћани готово сви живе од мора (т. ј. од путовања и трговања по мору); и међу њима има много богатијех људи, а од прије их је било и више; куће су им све од камена и многе као прави двори; пред | довикати, довичем, v. pf. errufen, adsequor voмногима кашто стоје морске лађе. довијарка, f. (у нах. Рудн.) планинчина по- довијати, довијам, v. pf. ђerbeijagen, adpellere. cando. добротвор, m. ber Sutthäter, benefactor. [cf. до- |довикивање, п. баз Érrufen, appellatio, vocitatio. брочинац]. добротски, ка, ко, von Доброта. доброва, f. vide [1] доброта. Доброћанин, m. човјек из Доброте. Доброћанка, f. женско из Доброте. доброћуд, а, о, vom guten Raturell, bonae indolis. доброчинац (доброчинац), доброчинца (доброчинца), m. ber Sutthäter, benefactor [vide добротвор]. доброчинство, п. баз Bothun, beneficentia. добруља, 1. у пословици: не дају добруље, него многуље. [cf. рогуља 1]. довикивати, викујем, v. impf. errufen, adclamo. biрреn, attraho. 2) herbeiführen, adveho: што довлачиш те људе амо? довлачити се, довлачим се, v. r. impf. fih her beischleppen, ventito lente. довод, 1 m. (у Ц. г.) што господар догања, f. (ст.) ber Raufmannšlaben, taberna [cf. доводак, довотка, узима од сељака на своју дуһан]: Од догање једне те до друге - Ha земљу. vide [доходак 2] доход. Догању терзибаше Мује доводац, довоца, m. мушко дијете које жена доведе мужу или муж жени (кад јој уђе у кућу). сf. пасторак. доводити, доводим, v. impf. berführen, adduco. доглавни, на, но, ber erite nah einem (3. D. Dberbaupte), secundus a principе. доглавник, m. bie zweite Berfon (nah bem Dber= haupte), secundus a principe. догледати, дам, v. pf. 1) mit Mugen erreichen, videre qua visus est: далеко је, не могу догледати. 2) zu schauen aufhören, videre desino: хоћеш догледати. догнати, доженем (догнам), v. pf. vide дотјерати [1 и 2]: Ти дожени коња до бедема догнати се, доженем (догнам) се, v. r. pf. vide дотјерати се. договарање, п. bie Berathung, deliberatio. договарати се, говарам се, v. r. impf. fich berathen, delibero. [cf. вијећати]. довољан, љна, љно, zufvieben, contentus. [vide | договор, m. (loc. договору) ber Hat, conзадовољан]. silium: Договор куће не обара. довољане, (у Бачкој)) genug, satis [vide 1 до- договорити, говорим, v. pf. коме, einreben, bur довољно, 1 ста]. довоткиња, f. која је доведена: Чувај оца довребати, довребам, v. pf. erlauern, aucupando Небен зи ctmas bewegen, persuadeo: не можеш му договорити, или: не може му се договорити. договорити се, говорим се, v. г. pf. fich verabreben, consillium capio. [cf. макул]. договорна, f. adj. т. ј. ријеч, бесједа, на што ће пристати они који се договарају, баз 2Bort be Ber[tänonifješ: Договорна селу одговара. Неки вели тако, а неки овако, пак све ништа, јер им ниједна договорна зрна боба ваљала није. доврети, доврй, v. pf. im höhften Srabe berbrie | договорно, einftimmig, unanimi consilio: Дого Ben, summe taedet: његова ми је сила доврела до костију. доврзати, доврзам, v. pf. vide довребати. доврћи [довргнути], вргнём, vide добацити. довршетак, тка, m. bie Bolenbung, absolutio. довршивање, п. баз Военен, perfectio. довршивати, вршујем, v. impf. vollenben, perficio. довршити, довршим, v. pf. vollenben, absolvo [vide свршити]. ворно књиге направише догод, vide доклегод. догодити, дим, v. pf. treffen, errathen, offendo: Бог годио и Бог догодио, На тебе се таки санак збио догодити се, догодӣ се, ѵ. г. pf. fich ereignen, accido. cf. [додесити се, згодити се 1, пригодити се, прикојасити се, припетити се, случити се,] сучедити се. догођ, vide [доклегод] догод. довући, вучем, v. pf. 1) berbeiziehen, adtraho. | догонити, догоним, vide дотјеривати. 2) herbeiführen, adveho. довући се, вучём сe, v. r. pf. fih herbi [еррен, догађати се, догађам се, v. r. impf. fich ereig= догазити, зам, v. pf. berbeimaten, advenio per flumen, nives etc. дограђивање, п. 1) baš zu-nbe-bauen, extructio. - 2) баз фізиbauen, adstructio. [cf. доправљање]. дограђивати, грађујем, v. impf. 1) zu be bauen, extruo. 2) binzubauen, adstruo. [cf. доправљати, приграђивати]. догамбати, бам, v. pf. Sabergewatfchelt fommen, дограм, m. (у Ц. г.) Ärt Rauhtabafs, nicotianae догрдети, (ист.) догрдити, (зап.) догрдим, v. pf. unerträglid| додиркивати, диркујем, v. impf. berüßren, conwerben, ferri jam non posse tingo. догрдјети, (југоз.)( [cf. додијати, дозлогрдити, додирнути, додирнем, v. pf. berüßren, attingo. догрђети, (јуж.) дојадити, досадити, досмр- | додирнути се, додирнём се, v. г. pf. кога или дјети, дотужати, дотужити, притужити]: кад чега, berübren, attingo. [cf. дотаћи (дотак човјеку догрди; већ ми је догрдјело; до- нути) се]. грдио ми је и мој живот. advenio. додисти се, динём се, (зап.) vide додјести се. догрцати, цам, v. pf. watens anfommen, vadans | додјенути се, нём се, 1 [југоз.] v. г. додјести се, дједем (дјенем) се, pf. кога, до догустити, дӧгустӣ, v. pf. коме, in Berlegenheit, чега, anrübren, attingo: нијесам је ни додио. in bie Alemme bringen, urgeo, ad angustias | додола, f. 1 неколико дјевојака кад је суша deduco, circumvenio: Кад човјеку догусти; додоле, f. pl.j иду по селу од куће до куће, догустило му, т. ј. дошло му до густа. дода, f. һур. v. додола: Наша дода Бога моли, додавати, додајем, v. impf. 1) коме што, зи= додатак, тка, m. bie ugabe, additamentum. [cf. додворити се, додворим се, v. r. pf. 1) vide додевање, п. (ист.) vide додијевање. додијавање, п. ber Ueberòruß, taedium. те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола (начинила се као додола реку дјевојци, или жени, која се много накитила по глави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; по том домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: oj додо! ој додоле, п п. Наша дода Бога моли, ој додо! ој додоле! Да удари росна киша, ој додо! ој додоле! У Србији су од прије у додоле ишле по селима наше кућевне дјевојке, а сад понајвише иду Циганке, да би што испросиле. У војводству нови свештеници забрањивали су додоле, као и краљице, али се опет могу још гдјешто видјети. cf. [чароице 1,] прпоруше. додолски, ка, ко, н. п. пјесма, cf. додола. додржати, жим, v. pf. balten bi - teneo us дожалити се, ли ми сe, v. r. pf. jo viel Leib sein daß man nicht mehr aushalten kann, miserere, cf. сажалити се: Дожали се Туркињи ђевојци додијавати, дијавам, v. impf, verbrießen, taedet. додијати, јам, v. pf. verbrießen, taedet [vide до- дожети, жањем, vide дожњети. грдјети]: додијало ми је; Тавница ми није | доживети, (ист.) вим, v. pf. erleben, video. Додијала, Додија ми Арапка ђевојка До- доживити, (зап.) лазећи јутром и вечером Додијо је цару доживјети, (југоз.) [cf. доживети]. и ћесару, У Латинској краљу Латинскоме доживљети, (јуж.) додијевање, п. (јуж.) 1) баз Инrüßren, attactus. | доживети, вём, (по зап. кр.) vide доживјети. - 2) (у Дубр.) vide досађивање [2]. дожињање, n. vide дожњевање. додијевати, додијевам, v. impf. (у Дубр.) vide | дожињати, њем, vide дожњевати. досађивати [2]. додијевати се, додијевам се, v. r. impf. (јуж.) чега, anrühren, attingere: Би рекао и би се заклео Да се зеко земље не додјева додинути се, нём се, (зап.) vide додјенути се. додиркивање, n. baš Berühren, contactio. дожњевање, п. баз зи-ube-&rnten, messis finitio. [cf. дожињање]. дожњевати, дожњевам, v. impf. zu nbe ernten, meto (absolvo messem). [cf. дожињати]. дожњети, жањем, v. f. zu nbe eruten, meto (asolvo messem). [cf. дожети]. дозвати, дозовём, v. pf. 1) errufen, advoco: дојахивати јахујем, [дојаивати], v. impf. gerit= звао сам га, па га нијесам могао дозвати, ten fommen, adequito. т. ј. није могао чути, да ми се одзове. 2) berbeirufen, advoco: дозвао сам га к себи. доједрити, рим, v. pf. (у примор.) beranjegeln, navi advehi. дозвати се, дозовём се, v. r. pf. in fich geben, | дојездити, дим, v. pf. beranceiten, advehi equo [vide дојахати 1]: У том свати под град до јездише bejjer werben, ad frugem redeo: дозвао се мало; нигда се он не ће дозвати. дозивање, п. 1) баз Érrufen, баз Berufen, advo-| дојење, п. 1) баз ängen, nutritio. 2) баз Bejjermerben, to redire ad -- catio. fruges. дозивати, дозивам (дозивљем), v. impf. 1) errufen, advoco. - 2) herbeirufen, berufen, ad voco. --- 2) баз Saugen, lactatio. дојести, једем, [ист. и јуж.] v. r. pf. 1) з бе efjen, coenam finire. 2) већ си дојео, би wirst nie mehr essen, non amplius comedes. дојести се, једем се, [ист. и јуж.] v. pf. већ ми се дојело месо, ih bin jon beffen über= drüssig, satietas ejus me tenet. дозивати се, дозивам (дозивљем) се, v. r. impf. in sich gehen, bejjer werden, ad fruges redeo. дозлогрдити, дозлогрдим, v. pf. vide догрдити: | дојилица, f. vide дојкиња: Не шће дават дозлогрдио ми је већ. дојиља, у чедо на дојиље дозулци, дозулаца, m. pl. (у шајкашком бата- | дојиље, п. біе Итmenpflege, nutricatio: Три голиону?). дине била на дојиљу дојисти, (зап.) vide дојести. дознавање, п. баз Erfahren, exploratio. дознавати, дознајем, v. impf. erfahren, rescio. | дӧјисти се, (зап.) vide дојести се. дознати, нам, v. pf. erfahren, rescio. [cf. оба- | дојити, јим, v. impf. 1) кога, jäugen, uberibus знати, сазнати, узнати]. дозрети, рим, v. pf. reifen, maturor. доигравање, п. баз Sejprungen-Rommen, adsaltatio (?). alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али зло доји. 2) (an ber Bruft) faugen, lactare, cf. [vide] сисати: закуми га мајчиним млијеком, ког сте из једних прси дојили. дојка, f. (ст.) vide сиса: Узрастоше дојке у њедрима Дојке расту, прслуци пуцају — дойграти, доиграм, v. pf. 1) gefprungen fommen, | дӧјкиња, f. Иmme, nutrix. cf. [баба 3,] дојиља, advenio saltans. 2) н. п. доиграо је већ, [дојилица,] дојница. доигравати, йгравам, v. impf. gejprungen fommen, advento saltans. fein Zanzen ift jhon quš, saltare jam non po-| дојмити се, дӧјмим се, v. r. pf. кога, чега, дојница, f. (у Имоск.) vide дојкиња. донтити, тім, vide дохитити. дојаати, дојашем, vide дојахати. дојавити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. ј. довести овце (идући пред њима) кући, berbei= bringen, adduco (vom Mirten), ber vor ben da= |1. дока, у пјесмама, vide док: Да играмо, да fen bergeht, біе ihm folgen): Док дојави на торине овце дојадити, дим, v. pf. überläjtig werben, permolestus sum, коме ко или што, [vide] догрдјети, cf. досадити: Мени твоји просци Доја дише — Е Турһији земљи дојадише дојадити се, да се, v. pf. коме што, vide до садити се: Те чекају Турке у Сутјеску, Докле им се било дојадило дојайвање, n. vide дојахивање. дојайвати, јаујем, vide дојахивати. дојакошњи, ња, ње, vide досадашњи. дојати, дојашем, vide дојахати. дојахати [дојаати, дојати], дојашем, v. pf. 1) bergeritten fommen, adequito, advenio equo vectus [cf. дојездити]. 2) н. п. дојахао је већ, mit feinem Reiten ift jchon quß, equitare jam non potest. пјевамо, Дока војна не имамо 2. Дока, f. rauenname, nomen feminae (hyp. v. Докна?). доказати, докажем, v. pf. 1) begreif(id) machen, facere perspicuum. - 2) heimlich sagen, hinterbringen, defero, denuncio. доказивање, п. 1) баз Grjagen (Begreiflicýmachen), - докале, vide докле: А полако, незнани јуначе, Докале те ја упитам само Од кога си краја из свијета докасати, сам, v. pf. getrappt fommen, tolutim advenio. дојахивање [дојаивање], n. baš Jerbeireiten, ade-|докасивање, п. баз perantrappen, adventatio (equi |