Page images
PDF
EPUB

него

док].

довасивати, касујем, v. impf. berantrappen, ad- докотурати, рам, v. pf. vіdе дотетурати. vento equo vectus.

Aorpaqâie, n. das heimliche Beranschleichen, Tò arдокаскивање, п. dim. p. докасивање.

repere. докаекивати, каскујем, dim. p. докасивати. докрадати се, докрадам се, v. impf. beimli дове, у пјесмама, vidе док: Доке једном у чету sich herbeischleichen, clam arrepo. cf. kpactu ce, не одем

прикрадати се. доклањати, њам, v. pf. 1) н. п. подне, big докрајчити, чім, v. pf. 3 Снбе bringen, finire

Ende beten (von den türkischen Serben), oratio [vidе свршити]: докрајчио је већ. nem finio: чекај док доклања. 2) до- докрасти се, докрадем се, у. r. pf. vіdе приклањао си, би mirft nibt mehr beten, non am красти се. plius оrаbiѕ: Нека клања, већ је докла- докрочити, докрочим, v. pf. mit einem Gфritte њао

erreiben, uno gradu assequi: Ко краче више доклати, кољём, т. pf. ju čnse jlaytet, peni

може докрочити, пребиће гњатове; tus jugаlо: Он га закла, али га не докла Једном крочи до коња докрочи докле, [cf. докале, доклен] 1) jo meit als, quo- доксат, ш. бie Iltane, Ser altait, solarium, subusque : докле се може очима видјети [vide diale, moenianum. [cf. диванана, трабозан,

2) jo lаngе als, quousque : чека до 1ћошак). кле кипа престане. cf. [vide] док. 3) докусуривање, п. Sag Catsiren, solutio residui. mie meit, quousque: докле си ишао? — 4) докуеуривати, сўрујем, у. impf. falsiren, sol

wie laitge, quousque: докле ће овако бити ? vеrе rеѕіduum. cf. [vide] измиривати. [доклегод, fp meit immer, quousque. cf. догод, | докуеўрити, докусурим, у. pf, jalSiren, pollenhä догођ.]

bезаblе, solverе rеѕіduum. [vide 1] измидоклён, vidе докле: Доклон љубе, дотлен вјеру рити. cf. намирити. дају

докучивање, п. vide дoхватање. Докна, f. Хrauenname, nomen feminae. докучивати, кучујем, vide дoхватати. Доко, m. Rann$name, nomen yiri.

докучити, докучим, v. pf. 1) vide дoхватити. дӧколан, лна (дӧкӧна), но, [докон (докоон), 2) што памећу докучити, беgrеijen, capio.

а, о] Зеіt wози babent, cui tempus est: ни- докучљив, а, о, vidе досјетљив. јесам Доколан. [vide беспocлeн).

дола, f. vіdе долина [1]. доколена, f. (ист.) vidе докољена.

домагати, долаяжём, v. pf. 1) коме што, ligen доколеница, f. (ист.) vidе докољеница.

hafte Nachricht hinterbringen, defero mendacium. доволети, лім, (ист.) vidе докољети.

2) sich auslügen, satis esse mentitum. доколина, f. (зап.) vidе докољена.

40.jarøbake, n, das lügenhafte Hinterbringen?, deдоколиница, f. (заш.) vidе докољеница.

latio mendax. доколити, лім, (зап.) vidе докољети.

долагиватн, лагујем , v. impf. Liigenbaft binterдоколица, f. Die Rupe, tempus otii: отићи ћу bringen, defero mendacium.

гдјегод па доколици. [vide беспocлица 1]. долажење, п. баз оттеп, ventitatio. [cf. доcf. Доколан.

хођење (доођење)]. докољена, f. (у ц. г.) 1) vidе докољеница. [долаз, m, vidе долазак; види ѕ. у. дoхoд 1.]

2) цвијет планински, који се зове и горска долазак, ласка, m., Sie Intunft, adventus. cf. ружа и Турчин-цвијет.

доход [(доод) 1, доходак (доодак)1, долаз]. довољеница, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.)| долазити, зим, v. impf. 1) Топттеп, venio [cf.,

Art tüchener Knopf-Strümpfe ohne Fuß, tibialium доходити (доодитн)]. 2) долази вода, genus. cf. [докољена 1, дизлуке, дизлуци, îchwillt, crescit flumen. 3) costare, тозлуке, тозлуци.

[vide) вриједити, cf. стајати: Даде њему докољети, колйм, v. pf. Кире babe, otium est. лака цeвeрдара, Он долази пет стотин у cf. [vide] досјети [3].

гроша докон (дӧкоон), а, о, vidе доколан.

долајати, jём, у. pf. 1) bеrbeibelle, advenio laдоконати, нам, v. pf. (у Славонији) vide свр trans.

. 2) долајаће и оп, mit jeinter 22 ad). шити.

reden wird es aus sein, desinet incusare: 40докондбати, бам, v. pf. mübjelig Surmbringen, лајао је већ. .

aegrе trаnѕigere: једва ћу годину доконо- долама,* f. Sag jerbije lange lunterfleis, wоrüber бати.

der Gürtel kommt, tunica (?). докончати, чам, v. pf. beenbigen, fіnіrе. [vide доламётина, f. augm. р. долама. свршити) cf. докрајнити.

доламица, f. dim. р. долама. докопати, пам, v. pf. 1) зи Спбе grabe, per- долап, долапа, (cf. долар) т. (у Србији и у

fоdio. — 2) ergreifen, apprehendo. [vidе шче Босни по варошима) ein Rajteit, cistae genus. пати) cf. докопати се.

[cf. орман). докопати се, пам се, т. г. pf. чега, еtmаз еr. [долаф, m. vіdе долап.]

mijфеп, арprehendo [vidе доченати се]: До- | i. долац, доца, т. dim. р. до. кошао се као ћелав капе.

2. долац, доца, т. (у Дубр.) vilе врт.

соколе

На

ство,

suae.

дәле, (ист.) vidе доље.

године дољева), беr full mein, vinum quod долевак, долёвка, т. (ист.) vidе дољевак. affunditur. долёвање, п. (ист.) vidе долијевање.

дољевање, п. (јуж.) [cf. долијевање] 1) Sa8 долёвати, ддлёвам, (ист.) vidе долијевати. Vollgießen, impletio. - 2) das Nachgießen, afдолетање, п. (ист.) vidе долијетање.

fusio. долётати, долёһём, (ист.) vidе долијетати. дољевати, вам, v. impf. (јуж.) [cf. долијевати] долетети, (ист.)

1) vollgießen, impleo. - 2) nachgießen, affundo. долетити, (зап.) Tîm, v. pf. angeflogen kom

дољена, vidе дољe: Ево ти та виз коња додолетјети, (југоз.), теп, аdvоlо.

љена долетнути, долетнем, v. pf. dim. р. долетјети : дољни, а, о, vidе доњи. Полетни ми, долетни ми, сиви

дом, дӧма, m. (loc. дому, р. домови, домова) Окле сте ми јутрос долетнуле

1) das Haus (meist im moralischen Sinne, joust долükети, летим, (јуж.) vidе долетјети.

кућа [1]), domus (familia): како сте доли, 1) (зап.) vidе доље. — 2) (до ли) аdу. Aomy? -- 2) vornehnte Familie, familia nobilis, auper, praeter. [vidе осим). cf. до.

cf. кућа [3]: Ожени се сирома Узе мому од долибаша,* m. онај који сједи у горњему челу, дома

Sеr bеn еrjten Cig аn Sеr Zajet einrininit, qui дома, 1) зи файje, domi: Смиљанићу, дома дер primum locum occupat in triclinio.

се нађи — 2) nad Pauje, domum: Ајде, мома, дәлибашин, а, о, без долибаша, illius qui pri

да идемо дома mum locum occupat.

дoмaдaр, дoмaдaрa, m. vіdе домаћин. cf. надоливак, доливка, m. (зап.) vidе дољевак.

пијање. доливање, в (зап.) vidе долијевање.

домазет, доливати, доливам, (зап.) vidе долијевати. домазетовић,

m. (у ц. г.) vidе уљез. долија, f. чаша којом се напија, Зutrintbeber, | домазетство, п. (у ц. г.) полигао на домазетpoculum quod prоpіnаnt: Савила се доли

т. ј. ушао жени у кућу, постао добаши око долије

мазет, er ijt домазет geporben, nuрѕіt uxori долијати, долијам, v. pf. aujubjen (роп лија),

d. i. zu Ende jein mit seinen Fuchsfünsten, de- 10màsayk, m. was bei Hause bleibt, nicht feil ist, prehendor: Елијо! сад си долијала

quod domi ѕеrvаtur (dе grеge): оставио за долијевање, т. vіdе дољевање. долијевати, долијевам, y. impf. vіdе дољевати. І домайвање, п. vіdе домахивање.

домазлук. cf. [vide] припаша. долијетање , п. (јуж.) аз 3uflieget, advolatio. долијетати, долијеһём, v. impf. (јуж.) bеrbеіlіе: домаја, f. (у Барањи) бie Seimaty, solum na

домайвати, маyjём, vidе домахивати. gen, advolito.

tale: доликовати, кује, у. impf. коме шта, апjteђен,

потегло марвинче на своју домају. decet. [cf. 1 личити, одликовати, подносити 5, домак, мка, m. hyp. р. дом: На љубицу, мајко,

[vide) завичај, cf. постојбина. понијети 5, приликовати, уисати, Іниковати се ; пристојати се).

у свој домак, мајко (кад се челе зову долина, f. 1) баз Xbal, vallis. [cf. вртача 1,

у кошницу). 1 до, дола, Здрага 1). 2) пало на до

домамити, домамам, v. pf. bеrbеіloten, pellicio. лину, т. ј. доље, на земљу, auf ben Bobеn, I домамљивање, п. За8 24nlоtеп, аllесtаtiо. in terram: Скочише му очи на долину

домамљивати, мамљујем, v. impf. aniotent, al

lecto. долиница, f. dim. р. долина. долити, дӧлијем, v. pf. 1) чапгу, буре, роu gie. 1. домаћи, т. pl. adj. bie Рашёдепојjen, domeBen, impleo. - 2) nachgießen, affundo: 10.00

stici. [vidе кућани). још мало.

2. домаћи, ha, ke, н. п. xљеб, файз», domestiдолица, f. dim. р. дола.

cus. cf. [2] домаni њи, кућевни. долма[*], f. 1) баз ўulljel, impensa [vidе на- 3. домаћи, домакнём, v. pf. gеlаngеn, pervenire:

дев). cf. падјев. 2) (у Бан.) vide нa Сви су лепи, не домакли дома Петар саи [1].

црче, мало не домаче, мртав Нико дивојци Дољани, т. pl. 1) варош у Маћедонији (или у крило

у Бугарској?). Приповиједају да су од прије домаћин, m. Sеr $au&pater, paterfamilias. [cf. бивали велики пана, ури на Дољанима: Плави домалар, газда 1, стопанин]. Кад путник дође зумбул оде на Дољане Радоване, кад пред каку кућу, а не зна чија је, он виче : heiп на Дољане ? 2) некако мјесто у „о домаћине !“ За здравље нашега брата Зети: паде на Дољане Крај Златице домаћина (кад се напија); Весели се, кућни више Подгорице

домаћине доље, (јуж.) [cf. дољена] 1) uniten, infra. 2) | домаћинов, а, о, Seg Taipaters, patrisfamilias. hinunter, infra.

домаћица, f. Die Saugfrau, materfamilias. [cf. дољевак, долијевка, m. [јуж.] оно вино којијем газдарица, скуба, стопаница].

се буре дољева (као што се старо вино сваке домаћичин, а, о, беr pausfra, matrisfamilias.

домахивање [домаивање), п. Sag Віntеn mіt Ser | домолити се, домолим се, vidе умолити се. Hand, tò manu vocare.

домородац, роцa, m. ein Gingeporner, Snlänser, домахивати, махујем, [домаивати] v. impf. н. indigena. [cf. отаџбеник).

п. руком, einem mit ѕеr раnѕ mіntеn, Samit er | домуз[*], m. (у Сријему) некакав оток на коњу bеrbеіtопите, mаnu quem yocare: Грлом виче, [ber 2Rilsbrаnѕ, anthrax. vіdе бедреница]. руком домахује

домчати се, чам се, v. r. pf. чега, (у Дубр.) домашање, п. bag Сrrеіфеп, соntасtiо.

vide [дочепати се] докопати се. домашати, шам, v. impf. erreiфет, аttіngo. [cf. донашање, т. vіdе доношење. дохватати).

донашати, донатам, у. impf. vіdе доносити. домашити (доматити), домашим (домашйм), т. дәндә (до овде), 1 bis dorthin, usque illuc pf. erreiben, attіngo. [cf. дохватити).

дондолен, (у Рисну) [ef. дoнле). 1. домашњӣ, м. р. adj. vide [кућани] до- донекле, big auf eine gemijje Strete, usque aliquo. Mâhî.

[cf. доникле). 2. домашњӣ, ња, њe, vide [2] домаћй.

донети (донети), донесём (дошёсём), (ист.) vide домәдежа, т. у приповијеци: Ја сам јарац донијети.

Доме дежа, казао јарац курјаку. донијети, донесём (донесем), (дднио, дӧнијела, домет, т. 2Surfeite, teli jactus: убити (из ло), v. pf. (јуж.) bringent, adfero.

пушке) на домет; и на домет танком пушком доникле, (у Сријему и у Бачк.) vidе донекле, убит”

дәнле, (у Барањи) big sabin, eo usque. cf. [vide] дометак, тка, т. бer Зија), additamentum. дoнде. дометање, п. 1) Sa8 Зијеsеn, additio. — 2) баз донос, т. нема доноса ни дохода (рече се за

Eben-jo-weit-werfen, aequalis jactus [vide 206a самохраницу), Зutrag, quod affertur. цивање 2].

доносац, сцa, m. Sеr bringer, qui adfert: Мој дометати, домећем, v. impf. 1) binjujegen, addо. стечниче и доношче, пунан доме !

[cf. надометати]. — 2) eben jo meit mеrfen (im | доносити, доносим, у. impf. [cf. донашати] 1) Steinwurf). aequali distantia jacio. cf. [vide] bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, добацивати [2].

permitto [vidе допуштати]: доноси ми вјера, дометнути, нём, v. pf. 1) bingujegent, addо. [cf. mein Glaube erlaubt mirs.

надометнути, приврћи). — 2) eben jo meit доношење, п. За Зringen, adlatio. [cf. донаmerfen, aeque longe jacio. [vide) добади шање). ти (2), cf. доврћи.

доњак, доњака, m. 1) камен воденични, беr домиривање, п. Ваз 23oll •mayen Surф einen 3ија, Vodenstein, meta. 2) у картамa, Ser Иntere explere additione. .

(im Kartenspiel). домиривати, айрујем, у. impf. Surф einen Зијаs | доњи, ња, ње, [дољни] Ser untеrе, inferior. voll machen, explere additione.

доњдземац, земца, m. Sеr Иnterlänser, homo terдомирити, домирим, v. pf. Surd Зujak poll nta rae inferioris.

феп, еxрlеrе additione: немам десет гроша доњоземка, f. Sie Interlänserin, mulier terrae

пунијех, домири ми (да бих имао толико). inferioris. . домислити се, ийм се, т. г. impf. чему, Batb | доњоземски, кa, кo, nterlänsij, terrae inferiјфајjet, expedio. [cf. довити се].

oris. домишљавање, п. За8 9Хафjinnet, cоgіtаtіо. [cf. | доњоселац, ceодa, m. Ciner au8 бет untеrn Dorfe, домишљање).

inferioris pagi incola: Да се бије сдоњ0домишљавати се, мишљавам се, V. r. impf. сеоцима

пафjinnen, Rath jajjet, cogito. [cf. доми- доод, т. vіdе доход. cf. донос. љати се].

доодак, дəотка, m. vіdе доходак. домишљан, п. (јфеrsbaft) Ser Chajjerat, plenus | доодад, дооца, m. vіdе доходац. consilii. .

доддити, доодійм, vidе доходити. домишљанка, f. Сфајferath (ein frauenѕіnimer), доођење, п. vіdе дохоћење.

mulier consilii plena: Јер је моја мајка до- | допадање, п. 1) баз феrbеieilen, adcursus. мишљанка

das Fallen ins Unglück, u. 1. w., acceptio mali, домишљанов, а, о, без есфајferatb3, pleni con vulnerum. 3) das Gefallen, probatio. silii. .

допадати, дім, y. impf. 1) bеrbеіlаufen, adcurro. домишљање, п. vіdе домишљавање.

2) fallen ins Unglück, adfligor: 2011a/ATH домишљат, а, о, leidt Rath jajjens, plenus con рана, муке. 3) 311 Theil werden, obtingo,

silii [vidе досјетљив] : Јер је моја доми in manus venio. . шљата мајка: Свему би се чему доми- допадати се, дам се, ч. r. impf. gefallen, pla

сео, рrоbor: то ми се допада. донишљати се, домишљам се, vidе домишља- | допаркивање, п. Sag Serlaufeit, adcursus.

допаркивати, паркујем, v. impf. berlaufei, adдомовина, f. Saug uns $of, Sa3 Beigthumi, ar curso (?). menta et praedia. .

| донасти, паднём, у. pf. 1) bеrbеіlаnjeni, accurro:

2)

слила

вати се.

глас допаде; Дамљан паде, а љуба допаде | доправљање, п. vide дoгрaђивање [2]. — У то доба и Богдан доиаде 2) fallen доправљати, љам, v. impf. vide дoгрaђивати [2]. (ing Иnglüct), accipere: допасти рана, муке. допрёжати, допржам, vidе довребати.

3) зи 3 beil werpeni, obtіngo [vidе прина- допрёти, (ист.) дӧпрём, (дӧпро, дӧорла, ло) сти 2]: ово ми је допало.

допријети, (јуж.); v. pf. gеlаngеn, reiben, attinдопасти се, паднём се, v. r. pf. (у војв.) ge- доприти, (зап.) gere.

fallen, placeo, probor. [vide свидјети се). допунити, нійм, v. pf. ajüllen, пафjullet, expleo. допевати, вам, (ист.) vidе допјевати. допуњавање, п. Ваз 24njullet, expletio. [cf. додопећи, печём, v. pf. augbaten, pinsо: овај пуњање]. Хљеб није довечен.

допуњавати, допуњавам, v. impf. aufullet, наф» допивати, вам, (зап.) vidе допјевати.

fiilleri, expleo. cf. допуњати. допирање, n. Saз nеіфеп, jih pinjtretен, то аttin- допуњање, п. vіdе допуњавање. gere.

допуњати, допуњам, vidе допуњавати. допирати, рем, v. impf. до чега, деlаngеn, rei• допустити, допустим, v. pf. erlauben, permitto. chen, sich erstrecken, attingo.

[cf. дати 2]. допирити, ддийрим, v. pf. јфаијепо bеrаnton- допуштање [дон ушћање), п. За$ €rlauben, permen, anhelans advenio.

missio. допйрлати, лам, v. pf. bеrаnjаgеn, adigo. cf. допуштати, допуштам (cf. допушћати) v. impf. дотјерати.

erlauben, permitto. [cf. доносити 2]. дописати, допійшем, v. pf. ausjihreibeni, и пре допуштење (допушћење), п. bie &rlanonip, perschreiben, perscribo.

missio. [cf. изун, тестир 2]. допиейвање, т. баз 24u#joreiben (зи &nbe jfreiдопўшћање, п. vіdе допуштање. ben), perscriptio.

допушћати, допушћам, vidе допуштати. дописивати, нисујем, v. impf. 3и Спре јфreibeї, допушћење, п. vіdе допуштење. perscriptito.

Дора, f. prauennante, nomen feminae : Љубиші, допјевати, вам, v. pf. (јуж.) 1) jingeus bеrbеі.

Доро, Мартина ? kommen, advento cantans. 2) зи &nbe jein дорамак, дорамка, т. (у Бранич.) женски зуmit seinem Singen, cantare desino.

бун (без рукава само до рамена), Иrt israen. доплакати, плачём, v. pf. bеіnено bеrаutоmіnеп,

rod ohne Aermel, vestis genus. advenio flens. .

1. доранити, ним, у. pf. fru, fonten, mane доплакивање, п. Sag bеrаntoninien mit 23einet,

venio. adventus flentis.

2. доранити, дораним, vidе дохранити. доплакивати, плакујем, v. impf. плачући до- дорањйвање, п. vіdе дохрањивање. Ma3HT+, weinend herankommen, advenio Hens.

дорањивати, рањујем, vidе дохрањивати. доплата, f. н. п. кад се пазари ствар рђавија дораст, а, о, vide дoрaтаст: Ево јунак на за бољу па се уз рђавију још што доплати,

коња дораста или кад је мени ко што дужан на ми да дораети, растём, v. pf. bеrаnmафjen, adolesco. или учини што што вриједи више од дуга, дорат,* m. ber 2raune, equus fuscus, spadix. [cf. те ја њему ваља да доплатим, Ser Зијфир,

дорив]. additamentum. cf. прид. доплатити, доплатим, v. pf. издаblен, а јзаblе, дӧратаст, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила,

brainlich, fuscus. [cf. дораст). addere. доплаћиване, n. Sag Sarauf заblеп, ѕоlutiо.

дӧратов, а, о, Beg 23raulien (ferbe8), equi fusci. доплаћивати, плаћујем, v. inpf. Sаrаujjahlen, дорачић, т. dim. р. дорат.

дорёнути, доренем, v. pf. (у Лици) vide [доsolvo. , .

тјерати 1. и 2.) догнати. доплести, плетём, у. [pf.) 1) зи ёпде fleteni ,

pertexo. 2) једва сам доп.лeo, mit tube дори до , (по ист. кр.) bis, usque аd, cf. hа: herbeifommen (s. B. von einem Kranten), aegre ad

Узидаше дори до појаса venio. .

дорин, дорйна, m, vidе дорат: Друга гађа пашу долетање, n. Sa8 3ц - ное•jlеttеnt, pertextio (?).

на дорина доплетати, ддилећем, v. impf. и спре jleptet, доро, m. hyp. р. дорат. pertexo. .

дороц, дорбца, т. (у Сријему и у Бачк.) 24rt

Oberfleis, pallii genus: У девојке сукња од AOILAHBATH, Bâm, v. pf. schwimmen bis -, herzutдоловити, вім,) јфрinnieit, anato: ІІлови,

паргала, Ау оца нема ни дороца плови, мој зелени венче! | Те дои.ови до доручак, чка, т. баз жribjtiitt, jentaculum. [cf. Бурђева двора

предручак, ручак 2]. допљёскати, допљёскам, v. pf. Saber geplatjt доручати, доручам, т. pf. big 3и Спбе jpeijen,

kommen, advenio per viam luto et aquis in coenam finire. viam.

доручковање, n. Sa rubjtute, jеntаtіо. доправити, вим, v. pf. vіdе доградити [3]: А доручковати, кујем, v. impf. што pf. frübjtіtеп, себе си горе доправила

jentare. [cf. ручати 2].

дәруша, f. дoрaтacта кобила, бie Braunftutte, | досјетљив (досјетљив), а, о, (јуж.) беr fіt аuѕе equa fusca. .

finbet, consilii plenus [cf. докучљив, домишjöcaja, f. der Ueberdruß, die Belästigung, taedium, љат, досјетан]: досјетљив као пијак (гоmolestia. [cf. потега 2].

вори се у Сријем у). досадан, дна, дно, läjtig, molestus.

досјећање, р. (јуж.) Sag Sewabrmersen, animadдосадашњи, ња, ње, беr biberige, qui adhuce fuit. versio. [cf. дојакошњи).

досјећати се, ћам се, т. г. impf. (јуж.) gemapra досадити, досадійм, v. pf. н. п. 1) виноград, werden, animadvertere coepi.

купусну лијеху, роllеnоg fesen, insero. — 2) | доскакање, n. Crjpringer, аѕѕесutio per saltum. коме, јфазеп, nocere: он мени не може ни [cf. доскакивање 2]. шта досадити. 3) досадило ми је то, доскакати, доскачём, 1) v. pf. bеrbeifpringelt, dieß verdrießt mich schon, ich bin es überdriebig, adsilio. — 2) v. impf. коме, jo meit jpringen taedet me [vidе догрдјети): досадио ми је, als ein anderer, erspringen, saltu assequor. molestum esse. cf. додијати.

доскакивање, п. 1) Sag феrаnjpringen, adѕultus. досадити се, досади се, Y. r. pf. Ijtig mеrеп, 2) vidе доскакање. 3) das nicht betro

taedet [cf. дојадити се, укахнути се]: доса gen sein, assecutio. дило ми се

доскакивати, скакујем, v. impf. 1) скачући додосађивање, р. 1) Sag Bollenbg.jеgеn, insitio. — лазити, bеrаnjpringelt, jpringens berantoniтеп,

2) Sag &qjtig+meroen, molestia. [cf. додијевање, adsilio. — 2) Kome, so weit springen als ein цањање). 3) das Schaden, noxa.

anderer, saltu assequor. 3) nicht der Betros досађивати, сађујем, v. impf. 1) polleng jegent, gene jein, assequor.

insero. — 2) lajtig mеrѕеt, molestus sum. [cf. доскора (до скора), big por furgеm (ijt et sa ge

додијевати, цањати). 3) schaden, nocere. wejen), haud ita pridem. досађивати се, сађује се, ч. r. impf. läjtig mer- доскочити, ддскочим, у. pf. 1) до чега, до den, taedet. .

кога, bеrbeijpringent, adsilio. — 2) коме, јо доеёгнути, досегнём, vidе досећи.

weit springen als ein anderer, erspringen, saltu Aocésâke, n. das Erreichen, attingere.

assequor. 3) коме, erreiben, einbolet, fig. досезати, досёжёл, у. impf. erreiheit, attіngere. nicht der Betrogene jein, assequor: AOckouufiy доселити, доселим, v. pf. апjieselm, facio ut quis ја њему! добро му је доскочио. huc migret et hic considat.

доскочица, f. cf. доскочити 3. доселити се, доселим се, ч. r. pf, jih anjicoelt, дӧсле, (ист.) commigro huc.

дӧели, (зан.) bigher, adhuc (у времену). досељавање, п. Заз феrаnjieveInt, admigratio. дослије, (јуж.)) досељавати, досељавам, Ү. impf. bеrаnjievelat, дослуживање, п. Sag зи-Спбе-біenet, finis servicolloco.

tutis. досетан, тна, тно, (ист.) vidе досјетан: Ја сам дослуживати, служујем, v. impf. 1) јu &nbe

млада, али сам досетна, Многом сам се до dienen, ausdienen , absolvo servitutem. 2) сетила санку

н. п. чашу, т. ј. дотакати пуну, аnfülen, досетити се, тӣм се, (ист.) vidе досјетити се. impleo : Сваком Грујо чашу дослужује досетљив, а, о, (ист.) vidе досјетљив. дослужити, дослужим, v. pf. big su cпoe bienet, досећање, т. (ист.) vidе досјећање.

serviisse usque ad finem [cf. ислужити 1, надосећати се, ћам се, (ист.) vidе досјећати се. служити 2]: није године дослужио. доеёћи (досегнути), досегнём, v. f. erreiben, at- дослук,* m. vіdе пријатељство [1]: С поповима tіngo: дохвати де ми ту књигу;

у дослуку буд'те — је досећи (далеко је, или високо); досегао дослўтити, дослутим, v. pf. erabusert, omine asбијаше својијех двадесет и пет година. cf. sequi. достићи [3]; досећи што памећу.

дослућивање, n. Sag (Crabusen, assecutio omine. досинути се, досинём се, Y. r. pf, jid) bетükti- дослуѣйвати, слућујем, т. impf. erajnsen, assegen, potiri, [vide] дочепати се, cf. доко qui omine.

. пати се: досине ли се он чега, то већ није досмрдети, (ист.) досмрдим, у. pf. vіdе довише моје.

досмрдити, (зап.) грдјети: то ми је већ додоситан, тна, тво, (зап.) vidе досјетан. досмрдјети, (југоз.) смрдјело; он ми је већ доситити се, тим се, (зап.) vidе досјетити се. досир,ети, (јуж.) Досмрдио. доситљив, а, о, (зап.) vidе досјетљив. досновати, доснујем, v. pf. angettein, оrdіor (teдосићање, т. (зап.) vidе досјећање.

lam): мало имам прење, не ћу моћи оснутка досићати се, һам се, (зап.) vidе досјећати се. досновати. досјетан, тна, тно, (јуж.) vidе досјетљив. cf. доспевање, п. (ист.) vidе доснијевање. досетан.

доснёвати, доспевам, (ист.) vidе доснијевати. досјетити се, тим се, у. е. pf. (јуж.) чему, доспетак (досиетак), тка, (ист.) vidе доспи

merken, gewahr werden, animadverto (ital. accor јетак. gersi). [cf. присјетити се).

досиети, пём, (ист.) vidе доспjети.

не могу

« PreviousContinue »