Page images
PDF
EPUB

докасивати, касујем, v. impf. berantrappen, ad-|докотурати, рам, v. pf. vide дотетурати. vento equo vectus.

докаскивање, n. dim. v. докасивање. докаскивати, каскујем, dim. v. докасивати. доке, у пјесмама, vide док: Доке једном у чету

[blocks in formation]

-

докрадање, п. баз heimliche perand Icimen, zo arrepere.

докрадати се, докрадам се, v. impf. beimlidh
fich herbeijdhleichen, clam arrepo. cf. красти се,
прикрадати се.

докрајчити, чим, v. pf. zu Cube bringen, finire
[vide свршити]: докрајчио је већ.
докрасти се, докрадём се, v. r. pf. vide при-
красти се.

доброчити, докрочим, v. pf. mit einem Shritte
erreicdjen, uno gradu assequi: Ко краче више
него може докрочити, пребиће гњатове;
Једном крочи до коња докрочи

diale, moenianum. [cf. диванана, трабозан, 1 ћошак].

дÒклати, колÊм, v. pf. zu Ende schlachten, penitus jugulo: Он га закла, али га не докла докле, [cf. докале, доклен] 1) fo weit als, quo-|доксат, m. bіе tаnе, ber litan, solarium, subusque: докле се може очима видјети [vide док]. - 2) jo lange al3, quousque: чека докле киша престане. cf. [vide] док. 3) wie weit, quousque: докле си ишао? 4) wie lange, quousque: докле ће овако бити? [доклегод, fo weit immer, quousque. cf. догод, | догођ.]

доклен, vide докле: Доклен љубе, дотлен вјеру
дају

Докна, f. Srauenname, nomen feminae.
Доко, м. Жапnšname, nomen viri.
доколан, лна (дӧкона), но, [докон (докоон),
a, o] Beit wozu habens, cui tempus est: ни-
јесам доколан. [vide беспослен].
доволена, f. (ист.) vide докољена.
доколеница, f. (ист.) vide докољеница.
доколети, лим, (ист.) vide докољети.
Доколина, f. (зап.) vide докољена.
доколиница, f. (зац.) vide докољеница.
доколити, лим, (зап.) vide докољети.
доколица, f. bіe Ruße, tempus otii: отићи ћу
гдјегод па доколици. [vide беспослица 1].
cf. доколан.

докољена, f. (у Ц. г.) 1) vide докољеница.

2) цвијет планински, који се зове и горска ружа и Турчин-цвијет.

довољеница, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.) Art tüchener Knopf-Strümpfe ohne Fuß, tibialium genus. cf. [докољена 1, дизлуке, дизлуци, тозлуке,] тозлуци.

довољети, колим, v. pf. Ruße baben, otium est.
cf. [vide] досијети [3].

докон (докоон), а, о, vide доколан.
доконати, нам, v. pf. (у Славонији) vide свр-

шити.

доконобати, бам, v. pf. тübjelig bur bringen, aegre transigere: једва ћу годину доконобати.

докончати, чам, v. pf. beenbigen, finire. [vide| свршити] cf. докрајчити.

докопати, пам, v. pf. 1) зи Еube graben, per

fodio. 2) ergreifen, apprehendo. [vide шчепати] cf. докопати се.

|

докусуривање, п. баз albiren, solutio residui. докусуривати, сурујем, v. impf. falbiren, solvere residuum. cf. [vide] измиривати. докусурити, докусурим, v. pf. falbiren, vollen s bezablen, solvere residuum. [vide 1]измирити. cf. намирити.

докучивање, n. vide дохватање.

докучивати, кучујем, vide дохватати.
докучити, докучим, v. pf. 1) vide дохватити.
- 2) што памећу докучити, begreifen, capio.
докучљив, а, о, vide досјетљив.
дола, f. vide долина [1].

долагати, долажем, v. pf. 1) коме што, lügen=
haste Nachricht hinterbringen, defero mendacium.
2) fich ausliigen, satis esse mentitum.
долагивање, п. баз lügenbafte Dinterbringen, de-
latio mendax.

долагивати, лагујем, v. impf. lügenßaft binter= bringen, defero mendacium.

долажење, п. баз Rommen, ventitatio. [cf. дохођење (доођење)].

[долаз, m. vide долазак; види s. v. доход 1.] долазак, ласка, m. bie Infunt, adventus. cf.

[ocr errors]

доход [(доод) 1, доходак (доодак)1, долаз]. долазити, зим, v. impf. 1) fommen, venio [cf., доходити (доодити)]. 2) долази вода, schwillt, crescit flumen. 3) foften, costare, [vide] вриједити, cf. стајати: Даде њему лака џевердара, Он долази пет стотину гроша

Долајати, јем, v. pf. 1) berbeibellen, advenio la-
trans. 2) долајаће и оп, mit feinen Rad)=
reden wird es aus sein, desinet incusare: дO-
лајао је већ.
долама, * f. баз ferbijhe lange Unterfleib, worüber
der Gürtel kommt, tunica (?).
доламетина, f. augm. v. долама.
доламица, f. dim. v. долама.
долап, долана, (cf. долаф) m. (у Србији и у
Босни по варошима) ein Raften, cistae genus.
[cf. орман].

докопати се, пам се, v. r. pf. чега, etwaß er | [долаф, m. vide долап.]
wijn, apprehendo [vide доченати се]: До- 1. долац, доца, m. dim. v. до.
копао се као ћелав капе.

2. долац, доца, m. (у Дубр.) vide врт.

доле, (ист.) vide доље.

долевак, долёвка, m. (ист.) vide дољевак.
долевање, п. (ист.) vide долијевање.
долевати, долевам, (ист.) vide долијевати.
долетање, п. (ист.) vide долијетање.
долетати, долећем, (ист.) vide долијетати.
долетети, (ист.)
1 тим, v. pf. angeflogen fom-
долетити, (зап.)
долетјети, (југоз.) men, advolo.
долетнути, долетнем, v. pf. dim. v. долетети:
Полетни ми, долетни ми, сиви соколе
Окле сте ми јутрос долетнуле
долећети, летим, (јуж.) vide долетјети.
доли, 1) (зап.) vide доље. - 2) (до ли) adv.
qußer, praeter. [vide осим]. cf. до.
Долибаша, * m. онај који сједи у горњему челу,
ber ben erjten Sis an ber Zajel einnimmt, qui
primum locum occupat in triclinio.

Долибашин, а, о, без долибаша, illius qui pri-
mum locum occupat.

доливак, доливка, m. (зап.) vide дољевак. доливање, п (зап.) vide долијевање. доливати, доливам, (зап.) vide долијевати.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Домазетовић, m. (у Ц. г.) vide уљез.

долија, f. чаша којом се напија, Sutrintbedher, | домазетство, п. (у Ц. г.) пошао на домазет

poculum quod propinant: Савила се долибаши око долије

долијати, долијам, v. pf. ausfuchjen (von лија), 5. i. zu Éube jein mit jeinen Sub3fünften, deprehendor: Е лијо! сад си долијала долијевање, n. vide дољевање.

ство, т. ј. ушао жени у кућу, постао домазет, er ift домазет gemorben, nupsit uxori

suae.

домазлук, m. waß bei Daujfe bleibt, nicht feil ift, quod domi servatur (de grege): оставио за долијевати, долијевам, v. impf. vide дољевати. домайвање, n. vide домахивање. домазлук. cf. [vide] припаша. долијетање, п. (јуж.) baš Sufliegen, advolatio. | Домайвати, маујем, vide домахивати. долијетати, долијећем, v. impf. (јуж.) berbeiflie | Домаја, f. (у Барањи) bie Deimath, solum na

gen, advolito.

баз

доликовати, кује, v. impf. коме шта, anjteђeн, decet. [cf. 1 личити, одликовати, подносити 5,

понијети 5, приликовати, уисати, шиковати се; пристојати се].

[ocr errors]

Долина, f. 1) baš Zhal, vallis. [cf. вртача 1,
1 до, дола, 3 драга 1]. 2) пало на до-
лину, т. ј. доље, на земљу, auf бен Вобен,
in terram: Скочише му очи на долину
долиница, f. dim. v. долина.
долити, долијем, v. pf. 1) чашу, буре, voll gie.
Ben, impleo. 2) падін, affundo: долиј
још мало.

долица, f. dim. v. дола.

долма[*], f. 1) baš &ülljel, impensa [vide на-
дев]. cf. падјев.
cau [1].

біе

[ocr errors]

tale: потегло марвинче на своју домају. домак, мка, m. hyp. v. дом: На љубицу, мајко, [vide] завичај, cf. постојбина. У свој домак, мајко (кад се челе зову у кошницу). домамити, домамим, v. pf. berbeilođen, pellicio. домамљивање, п. баз Wnlođen, allectatio. домамљивати, мамљујем, v. impf. anlođen, allecto.

1. домаћи, m. pl. adj. Sіе Mausgenojjen, domestici. [vide кућани].

2. домаһи, һа, һе, н. п. хљеб, Фаиз-, domesticus. cf. [2] домашњи, кућевни.

3. домаћи, домакнем, v. pf. gelangen, pervenire: Сви су лепи, не домакли дома 2) (у Бан.) vide наПетар црче, мало не домаче, Мртав Нико дивојци у крило

Дољани, m. pl. 1) варош у Маћедонији (или
у Бугарској?). Приповиједају да су од прије
бивали велики панађури на Дољанима: Плави
зумбул оде на Дољане
ћеш на Дољане?
Зети:

[ocr errors]
[ocr errors]

Радоване, кад

2) некако мјесто у - паде на Дољане Крај Златице више Подгорице доље, (јуж.) [cf. дољена] 1) unten, infra. - 2) binunter, infra.

Дољевак, долијевка, m. [јуж.] оно вино којијем

домаћин, m. ber Maušvater, paterfamilias. [cf. домадар, газда 1, стопанин]. Кад путник дође пред каку кућу, а не зна чија је, он виче: 20 домаћине!" За здравље нашега брата домаћина (кад се напија); Весели се, кућни Домаћине

домаћинов, а, о, без auspaters, patrisfamilias. домаћица, f. bie Mausfrau, materfamilias. [cf. газдарица, скуба, стопаница].

се буре дољева (као што се старо вино сваке | домаћичин, а, о, ber Dausfrau, matrisfamilias.

nlänber,

Домахивање [домаивање], п. баз 2Binfen mit ber | домолити се, домолим се, vide умолити се. Hand, to manu vocare. домородац, роца, m. ein Singeborner, домахивати, махујем, [домаивати] v. impf. н. indigena. [cf. отаџбеник].

п. руком, einem mit ber Dans winfen, bamit er | домуз[*], m. (у Сријему) некакав оток на коњу herbeifomme, manu quem vocare: Грлом виче, руком домахује

домашање, п. баз Érreichen, contactio.

[ber libran, anthrax. vide бедреница]. домчати се, чам се, v. r. pf. чега, (у Дубр.) vide [дочепати се] докопати се.

домашати, шам, v. impf. erreichen, attingo. [cf. донашање, n. vide допошење.

дохватати].

домашити (домашити), домашим (домашим), v. pf. erreichen, attingo. [cf. дохватити].

1. домашњӣ, m.pl. adj. vide [кућани] до

май.

донашати, донашам, v. impf. vide доносити.
дӧнде (до онде), 1 bis dorthin,
usque illuc
дондолен, (у Рисну) [cf. донле].
донекле, big auf eine gewijje Stređe, usque aliquo.
[cf. доникле].

донети (донети), донесем (донесем), (ист.) vide
донијети.

донијети, донесем (донесем), (дӧнио, дӧнијела, ло), v. pf. (јуж.) bringen, adfero.

2. домашни, ња, ње, vide [2] домаћи. домедежа, m. у приповијеци: Ја сам јарац Доме дежа, казао јарац курјаку. домет, m. 2surfweite, teli jactus: убити (из пушке) на домет; И на домет танком пушком | доникле, (у Сријему и у Бачк.) vide донекле, убит дӧнле, (у Барањи) bi bain, ео usque. cf. [vide] дометак, тка, m. ber Bujaß, additamentum. дометање, п. 1) баз Žujeßen, additio. 2) баз Eben-jo-weit-werfen, aequalis jactus [vide добацивање 2].

[ocr errors]

дометати, домећем, v. impf. 1) binzujeßen, addo.
[cf. надометати]. - 2) eben jo weit werfen (im |
Steinwurf), aequali distantia jacio. cf. [vide]
добацивати [2].

донде.

донос, m. нема доноса ни дохода (рече се за
самохраницу), Butrag, quod affertur.
доносац, сца, m. ber Bringer, qui adfert: Мој
стечниче и доношче, пунан доме!

доносити, доносим, v. impf. [cf. донашати] 1)
bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero,
permitto [vide допуштати]: доноси ми вјера,

дометнути, нём, v. pf. 1) Біnzujeßen, addo. [cf. mein Glaube erlaubt mirs. надометнути, приврћи].

2) eben jo weit | доношење, n. baš Bringen, adlatio. [cf. дона

werfen, aeque longe jacio. [vide] добацити [2], сf. доврћи.

домиривање, n. baš Boll-maђeн биф einen Зијав To explere additione.

домиривати, мирујем, v. impf. биф einen Зив voll machen, explere additione.

шање].

[ocr errors]

доњак, доњака, т. 1) камен воденични, ber
Bobenjtein, meta. 2) у картама, ber Untere
(im Rartenjpiel).
доњи, ња, ње, [дољни] ber untere, inferior.
Доњоземац, земца, m. ber Unterlänber, homo ter-
rae inferioris.

домирити, домирим, v. pf. burd Bujak voll mahen, explere additione: немам десет гроша | доњозёмка, f. біе Unterlänberin, mulier terrae пунијех, домири ми (да бих имао толико). inferioris.

домислити се, лим се, v. r. impf. чему, Hath |доњоземски, ка, ко, unterlänòìß, terrae inferi[affen, expedio. [cf. довити се].

oris.

[ocr errors]

домишљавање, п. баš Rachfinnen, cogitatio. [cf. | доњоселац, сеоца, m. Ciner auß bem untern Dorfe, Домишљање]. inferioris pagi incola: Да се бије с доњоДомишљавати се, мишљавам се, v. r. impf. сеоцима нафпен, Hath haffen, cogito. [cf. домиш-|доод, m. vide доход. сf. донос. љати се]. доодак, доотка, m. vide доходак. домишљан, п. (jcherzhaft) ber Schafferath, plenus |доодац, дооца, m. vide доходац. consilii. доодити, доодим, vide доходити. домишљанка, f. $afferath (ein &rauenzimmer), добђење, n. vide дохођење. mulier consilii plena: Јер је моја мајка до- | допадање, п. 1) баз Derbeieilen, adcursus.

мишљанка

домишљанов, а, о, без фajferat, pleni consilii.

домишљање, n. vide домишљавање.

домишљат, а, о, leicht Rath [[jens, plenus consilii [vide досјетљив]: Јер је моја домишљата мајка: Свему би се чему доми

слила

2)

[merged small][ocr errors]

допадати се, дам се, v. r. impf. gefallen, placeo, probor: то ми се допада.

домишљати се, домишљам се, vide домишља- | допаркивање, п. баз perlaufen, adcursus.

вати се.

домовина, f. Saus uns of, bas Beisthum, armenta et praedia.

допаркивати, паркујем, v. impf. Kerlaufen, adcurso (?).

допасти, паднем, v. pf. 1) berbeilanjen, accurro:

глас допаде; Дамљан паде, а љуба допаде доправљање, n. vide дограђивање [2].
У то доба и Богдан допаде 2) fallen | доправљати, љам, v. impf. vide дограђивати [2].
(in$ Unglüd), accipere: допасти рана, муке. | допрежати, допрежам, vide довребати.
3) 3u Zheil werben, obtingo [vide припа- допрети, (ист.) допрем, (допро, допрла, ло)
сти 2]: ово ми је допало.
допријети, (јуж.) v. pf. gelangen, reichen, attin-
gere.
допунити, ним, v. pf. anfüllen, пафülen, expleo.
допуњавање, п. баз Иијен, expletio. [cf. до-
пуњање].

допасти се, паднём се, ѵ. г. pf. (у војв.) де≠ | доприти, (зап.)
fallen, placeo, probor. [vide свидјети се].
допевати, вам, (ист.) vide допјевати.
допећи, печём, v. pf. außbaden, pinso: овај
хљеб није допечен.

допивати, вам, (зап.) vide допјевати.
допирање, п. баз Rein, fi Dinjtređen, zo attin-

допуњавати, допуњавам, v. impf. anfüllen, nach. fiüllen, expleo. cf. допуњати. допуњање, n. vide допуњавање. допуњати, допуњам, vide допуњавати. допирати, рем, v. impf. до чега, gelangen, rei | допустити, допустим, v. pf. erlauben, permitto. chen, sich erstrecken, attingo.

gere.

[cf. дати 2].

допирити, допирим, v. pf. jjnaufens berantom | допуштање [допушћање], п. баз Érlauben, per

men, anhelans advenio.

missio.

допирлати, лам, v. pf. Geranjagen, adigo. cf. | допуштати, допуштам (cf. допушћати) v. impf. дотјерати. erlauben, permitto. [cf. доносити 2]. дописати, допишем, v. pf. aušjhreiben, зu nbe | допуштење [допушћење], n. bie Érlaubniß, perschreiben, perscribo. missio. [cf. изун, тестир 2]. дописивање, п. баš ušjhreiben (ju Gube [orei | допушћање, n. vide допуштање. ben), perscriptio. дописивати, ийсујем, v. impf. за Сube joreiben, | допушћење, n. vide допуштење.

perscriptito.

допјевати, вам, v. pf. (јуж.) 1) fingens herbei=
fommen, advento cantans. 2) зи Énbe jein
mit jeinem Singen, cantare desino.
доплакати, плачём, v. pf. weinen beranfommпен,
advenio flens.

доплакивање, п. баз Deranfommen mit Beinen,
adventus flentis.

допушћати, допушһам, vide допуштати.

Дора, f. Grauenname, nomen feminae: Љубиш,
Доро, Мартина ?

дорамак, дорамка, m. (у Бранич.) женски зу-
бун (без рукава само до рамена), Wrt Granen-
rock ohne Aermel, vestis genus.

1. доранити, ним, v. pf. früh fommen, mane venio.

2. доранити, дораним, vide дохранити. доплакивати, плакујем, v. impf. плачући до- дорањивање, n. vide дохрањивање. лазити, weinenb beranfommen, advenio flens. доплата, f. н. п. кад се пазари ствар рђавија | дораст, а, о, vide доратаст: Ево јунак на за бољу па се уз рђавију још што доплати, коња дораста

или кад је мени ко што дужан па ми да или учини што што вриједи више од дуга, те ја њему ваља да доплатим, бег Зијфир, additamentum. cf. прид.

доплатити, доплатим, v. pf. zuzalen, quisablen,

addere.

Дорањивати, рањујем, vide дохрањивати.

[ocr errors]

дорасти, растем, v. pf. beranwamjen, adolesco. дорат,* m. ber Braune, equus fuscus, spadix. [cf. дорин].

дӧратает, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила, bräunlid), fuscus. [cf. дораст].

доратов, а, о, без Braunen (Bferbes), equi fusci.

Доплаћивање, n. baš barauf-zahlen, solutio.
доплаћивати, плаћујем, v. impf. baraujsablen, | дорачић, m. dim. v. дорат.

solvo..

доплести, плетём, v. [pf.] 1) zu Gube flechten, pertexo. 2) једва сам доплео, mit 2)übe herbeikommen (z. B. von einem Kranfen), aegre advenio.

дòплетâне, п. das zu-Ende-flechten, pertextio (?). доплетати, доплећем, v. impf. zu bе lehten,

pertexo.

доренути, доренем, v. pf. (у Лици) vide [дотјерати 1. и 2.] догнати.

[ocr errors]

дори до, (по ист. кр.) biš, usque ad, cf. ha:
Узидаше дори до појаса
дорин, дорина, m. vide дорат: Друга гађа пашу
на Дорина

---

доро, m. hyp. v. дорат.

дороц, дороца, m. (у Сријему и у Бачк.) 2rt
Oberfleis, pallii genus: У девојке сукња од
паргала, А у оца нема ни дороца
доручак, чка, т. баз Srübjtüd, jentaculum. [cf.
предручак, ручак 2].

допливати, вам, v. pf. [hwimmen bis, berzuБензи допловити, вим, іmmеn, adnato: Плови, плови, мој зелени венче! Те доилови до Ђурђева двора допљескати, допљескам, v. pf. baßer geplaticht| доручати, доручам, v. pf. biš zu &nbe fpeifen, kommen, advenio per viam luto et aquis in- coenam finire.

viam.

доручковање, п. баз Örübjtüden, jentatio.

доправити, вим, v. pf. vide доградити [3]: А доручковати, кујем, v. impf. инó pf. früntüden,

себе си горе доправила

jentare. [cf. ручати 2].

доруша, f. доратаста кобила, біе Braunftutte,| досјетљив (досјетљив), а, о, (јуж.) ber fih außequa fusca.

досада, f. ber Weberòruß, bie Beläftigung, taedium,
molestia. [cf. потега 2].

досадан, дна, дно, läftig, molestus.
досадашњи, ња, ње, ber bisherige, qui adhuc fuit.
[cf. дојакошњи].

досадити, досадим, v. pf. н. п. 1) виноград,
купусну лијеху, vollenos jesen, insero. - 2)
коме, јфабен, nocere: он мени не може ни-
шта досадити. 3) досадило ми је то,
dieß verdrießt mich schon, ich bin es überdrießig,
taedet me [vide догрдјети]: досадио ми је,
molestum esse. cf. додијати.

-

досадити се, досади се, v. г. pf. läjtig werben, taedet [cf. дојадити се, укахнути се]: доса

дило ми се

досађивање, п. 1) баз 2n-jen, insitio.
2) bas läjtig-merben, molestia. [cf. додијевање,
дањање]. 3) das Schaden, noxa.
досађивати, сàђујем, v. impf. 1) volno jевен,

[ocr errors]

finbet, consilii plenus [cf. докучљив, домишљат, досјетан]: досјетљив као Шијак (говори се у Сријему).

досјећање, п. (јуж.) баз Gewahrwerben, animad

versio.

досјећати се, һам се, v. r. impf. (јуж.) gewahr=
werben, animadvertere coepі.
доскакање, п. Érjpringen, assecutio per saltum.
[cf. доскакивање 2].
доскакати, доскачём, 1) v. pf. berbeifpringen,
adsilio. 2) v. impf. коме, fo weit fpringen
als ein anderer, erspringen, saltu assequor.
Доскакивање, п. 1) baš peranjpringen, adsultus.
2) vide доскакање. 3) das nicht betro-
gen jein, assecutio.
Доскакивати, скакујем, v. impf. 1) скачући до-
лазити, Беганjpringen, jpringenò berantommen,
adsilio. 2) коме, fo weit jpringen als ein
anderer, saltu assequor. 3) nicht der Betro-
gene fein, assequor.

--

insero. - 2) läjtig werben, molestus sum. [cf. | доскора (до скора), biš por furzem (ift er ба де додијевати, цањати]. 3) schaden, nocere. wejen), haud ita pridem.

досађивати се, сàђујé ce, v. r. impf. lätig wer | доскочити, доскочим, v. pf. 1) до чега, до ben, taedet.

досегнути, досегнем, vide досећи.
досезање, п. баз Erreichen, To attingere.
досезати, досежем, v. impf. erreichen, attingere.
доселити, доселим, v. pf. anjiebeln, facio ut quis
huc migret et hic considat.

доселити се, доселим се, v. r. pf. fich anficse[п,
commigro huc.

кога, berbeijpringen, adsilio.

[ocr errors]

2) коме, о weit springen als ein anderer, erspringen, saltu assequor. 3) коме, erreichen, einholen, fig. nicht ber Betrogene jein, assequor: доскочићу ја њему! добро му је доскочио. доскочица, f. cf. доскочити 3. дӧсле, (ист.) досли, (зап.) дослије, (јуж.))

bisher, adhuc (у времену).

досељавање, п. баš peranjiebeln, admigratio. досељавати, досељавам, v. impf. beranjiebelu, | дослуживање, п. баз зи-ube-bienen, finis servi

[blocks in formation]

2)

досетан, тна, тно, (ист.) vide досјетан: Ја сам | дослуживати, служујем, v. impf. 1) зu nbe млада, али сам досетна, Многом сам се досетила санку

[ocr errors]

досетити се, тим се, (ист.) vide досјетити се.
досетљив, а, о, (ист.) vide досјетљив.
досећање, п. (ист.) vide досјећање.
досећати се, һам се, (ист.) vide досјећати се.
досећи [досегнути], досегнем, v. f. erreiden, at-
tingo: дохвати де ми ту књигу; не могу
је досећи (далеко је, или високо); досегао
бијаше својијех двадесет и пет година. cf.
достићи [3]; досећи што памећу.

dienen, ausdienen, absolvo servitutem. H. п. чашу, т. ј. дотакати пуну, апüцеп, impleo: Сваком Грујо чашу дослужује дослужити, дослужим, v. pf. biš zu nbe bienen, serviisse usque ad finem [cf. ислужити 1, наслужити 2]: није године дослужио. дослук,* m. vide пријатељство [1]: С поповима У дослуку буд'те

дослутити, дӧслутим, v. pf. erabubеn, omine assequi.

дослућивање, п. баз Érabnben, assecutio omine. досинути се, досйнём се, v. r. pf. fid) bemächti= | дослућивати, слућујем, v. impf. eraßnben, assegen, potiri, [vide] дочепати се, cf. доко- qui omine.

пати се: досине ли се он чега, то већ није | досмрдети, (ист.) више моје.

доситан, тна, тно, (зап.) vide досјетан.

[ocr errors]

досмрдим, v. pf. vide додосмрдити, (зап.) грдјети: то ми је већ додосмрдјети, (југоз.)( смрдјело; он ми је већ

доситити се, тим се, (зап.) vide досјетити се. досмрђети, (јуж.) Досмрдио.
доситљив, а, о, (зап.) vide досјетљив.
досићање, п. (зап.) vide досјећање.
досићати се, һам се, (зап.) vide досјећати се.
досјетан, тна, тно, (јуж.) vide досјетљив. cf.

досновати, доснујем, v. pf. anzettein, ordior (te-
lam): мало имам пређе, не ћу моћи оснутка
Досновати.

досетан.

досјетити се, тим се, v. r. pf. (јуж.) чему, merken, gewahr werden, animadverto (ital. accorgersi). [cf. присјетити се].

доспевање, п. (ист.) vide доспијевање. доспевати, доспевам, (ист.) vide доспијевати. доспетак (доспетак), тка, (ист.) vide доспијетак.

доспети, пем, (ист.) vide доспјети.

« PreviousContinue »