докасивати, касујем, v. impf. berantrappen, ad-|докотурати, рам, v. pf. vide дотетурати. vento equo vectus. докаскивање, n. dim. v. докасивање. докаскивати, каскујем, dim. v. докасивати. доке, у пјесмама, vide док: Доке једном у чету - докрадање, п. баз heimliche perand Icimen, zo arrepere. докрадати се, докрадам се, v. impf. beimlidh докрајчити, чим, v. pf. zu Cube bringen, finire доброчити, докрочим, v. pf. mit einem Shritte diale, moenianum. [cf. диванана, трабозан, 1 ћошак]. дÒклати, колÊм, v. pf. zu Ende schlachten, penitus jugulo: Он га закла, али га не докла докле, [cf. докале, доклен] 1) fo weit als, quo-|доксат, m. bіе tаnе, ber litan, solarium, subusque: докле се може очима видјети [vide док]. - 2) jo lange al3, quousque: чека докле киша престане. cf. [vide] док. 3) wie weit, quousque: докле си ишао? 4) wie lange, quousque: докле ће овако бити? [доклегод, fo weit immer, quousque. cf. догод, | догођ.] доклен, vide докле: Доклен љубе, дотлен вјеру Докна, f. Srauenname, nomen feminae. докољена, f. (у Ц. г.) 1) vide докољеница. 2) цвијет планински, који се зове и горска ружа и Турчин-цвијет. довољеница, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.) Art tüchener Knopf-Strümpfe ohne Fuß, tibialium genus. cf. [докољена 1, дизлуке, дизлуци, тозлуке,] тозлуци. довољети, колим, v. pf. Ruße baben, otium est. докон (докоон), а, о, vide доколан. шити. доконобати, бам, v. pf. тübjelig bur bringen, aegre transigere: једва ћу годину доконобати. докончати, чам, v. pf. beenbigen, finire. [vide| свршити] cf. докрајчити. докопати, пам, v. pf. 1) зи Еube graben, per fodio. 2) ergreifen, apprehendo. [vide шчепати] cf. докопати се. | докусуривање, п. баз albiren, solutio residui. докусуривати, сурујем, v. impf. falbiren, solvere residuum. cf. [vide] измиривати. докусурити, докусурим, v. pf. falbiren, vollen s bezablen, solvere residuum. [vide 1]измирити. cf. намирити. докучивање, n. vide дохватање. докучивати, кучујем, vide дохватати. долагати, долажем, v. pf. 1) коме што, lügen= долагивати, лагујем, v. impf. lügenßaft binter= bringen, defero mendacium. долажење, п. баз Rommen, ventitatio. [cf. дохођење (доођење)]. [долаз, m. vide долазак; види s. v. доход 1.] долазак, ласка, m. bie Infunt, adventus. cf. доход [(доод) 1, доходак (доодак)1, долаз]. долазити, зим, v. impf. 1) fommen, venio [cf., доходити (доодити)]. 2) долази вода, schwillt, crescit flumen. 3) foften, costare, [vide] вриједити, cf. стајати: Даде њему лака џевердара, Он долази пет стотину гроша Долајати, јем, v. pf. 1) berbeibellen, advenio la- докопати се, пам се, v. r. pf. чега, etwaß er | [долаф, m. vide долап.] 2. долац, доца, m. (у Дубр.) vide врт. доле, (ист.) vide доље. долевак, долёвка, m. (ист.) vide дољевак. Долибашин, а, о, без долибаша, illius qui pri- доливак, доливка, m. (зап.) vide дољевак. доливање, п (зап.) vide долијевање. доливати, доливам, (зап.) vide долијевати. Домазетовић, m. (у Ц. г.) vide уљез. долија, f. чаша којом се напија, Sutrintbedher, | домазетство, п. (у Ц. г.) пошао на домазет poculum quod propinant: Савила се долибаши око долије долијати, долијам, v. pf. ausfuchjen (von лија), 5. i. zu Éube jein mit jeinen Sub3fünften, deprehendor: Е лијо! сад си долијала долијевање, n. vide дољевање. ство, т. ј. ушао жени у кућу, постао домазет, er ift домазет gemorben, nupsit uxori suae. домазлук, m. waß bei Daujfe bleibt, nicht feil ift, quod domi servatur (de grege): оставио за долијевати, долијевам, v. impf. vide дољевати. домайвање, n. vide домахивање. домазлук. cf. [vide] припаша. долијетање, п. (јуж.) baš Sufliegen, advolatio. | Домайвати, маујем, vide домахивати. долијетати, долијећем, v. impf. (јуж.) berbeiflie | Домаја, f. (у Барањи) bie Deimath, solum na gen, advolito. баз доликовати, кује, v. impf. коме шта, anjteђeн, decet. [cf. 1 личити, одликовати, подносити 5, понијети 5, приликовати, уисати, шиковати се; пристојати се]. Долина, f. 1) baš Zhal, vallis. [cf. вртача 1, долица, f. dim. v. дола. долма[*], f. 1) baš &ülljel, impensa [vide на- біе tale: потегло марвинче на своју домају. домак, мка, m. hyp. v. дом: На љубицу, мајко, [vide] завичај, cf. постојбина. У свој домак, мајко (кад се челе зову у кошницу). домамити, домамим, v. pf. berbeilođen, pellicio. домамљивање, п. баз Wnlođen, allectatio. домамљивати, мамљујем, v. impf. anlođen, allecto. 1. домаћи, m. pl. adj. Sіе Mausgenojjen, domestici. [vide кућани]. 2. домаһи, һа, һе, н. п. хљеб, Фаиз-, domesticus. cf. [2] домашњи, кућевни. 3. домаћи, домакнем, v. pf. gelangen, pervenire: Сви су лепи, не домакли дома 2) (у Бан.) vide наПетар црче, мало не домаче, Мртав Нико дивојци у крило Дољани, m. pl. 1) варош у Маћедонији (или Радоване, кад 2) некако мјесто у - паде на Дољане Крај Златице више Подгорице доље, (јуж.) [cf. дољена] 1) unten, infra. - 2) binunter, infra. Дољевак, долијевка, m. [јуж.] оно вино којијем домаћин, m. ber Maušvater, paterfamilias. [cf. домадар, газда 1, стопанин]. Кад путник дође пред каку кућу, а не зна чија је, он виче: 20 домаћине!" За здравље нашега брата домаћина (кад се напија); Весели се, кућни Домаћине домаћинов, а, о, без auspaters, patrisfamilias. домаћица, f. bie Mausfrau, materfamilias. [cf. газдарица, скуба, стопаница]. се буре дољева (као што се старо вино сваке | домаћичин, а, о, ber Dausfrau, matrisfamilias. nlänber, Домахивање [домаивање], п. баз 2Binfen mit ber | домолити се, домолим се, vide умолити се. Hand, to manu vocare. домородац, роца, m. ein Singeborner, домахивати, махујем, [домаивати] v. impf. н. indigena. [cf. отаџбеник]. п. руком, einem mit ber Dans winfen, bamit er | домуз[*], m. (у Сријему) некакав оток на коњу herbeifomme, manu quem vocare: Грлом виче, руком домахује домашање, п. баз Érreichen, contactio. [ber libran, anthrax. vide бедреница]. домчати се, чам се, v. r. pf. чега, (у Дубр.) vide [дочепати се] докопати се. домашати, шам, v. impf. erreichen, attingo. [cf. донашање, n. vide допошење. дохватати]. домашити (домашити), домашим (домашим), v. pf. erreichen, attingo. [cf. дохватити]. 1. домашњӣ, m.pl. adj. vide [кућани] до май. донашати, донашам, v. impf. vide доносити. донети (донети), донесем (донесем), (ист.) vide донијети, донесем (донесем), (дӧнио, дӧнијела, ло), v. pf. (јуж.) bringen, adfero. 2. домашни, ња, ње, vide [2] домаћи. домедежа, m. у приповијеци: Ја сам јарац Доме дежа, казао јарац курјаку. домет, m. 2surfweite, teli jactus: убити (из пушке) на домет; И на домет танком пушком | доникле, (у Сријему и у Бачк.) vide донекле, убит дӧнле, (у Барањи) bi bain, ео usque. cf. [vide] дометак, тка, m. ber Bujaß, additamentum. дометање, п. 1) баз Žujeßen, additio. 2) баз Eben-jo-weit-werfen, aequalis jactus [vide добацивање 2]. дометати, домећем, v. impf. 1) binzujeßen, addo. донде. донос, m. нема доноса ни дохода (рече се за доносити, доносим, v. impf. [cf. донашати] 1) дометнути, нём, v. pf. 1) Біnzujeßen, addo. [cf. mein Glaube erlaubt mirs. надометнути, приврћи]. 2) eben jo weit | доношење, n. baš Bringen, adlatio. [cf. дона werfen, aeque longe jacio. [vide] добацити [2], сf. доврћи. домиривање, n. baš Boll-maђeн биф einen Зијав To explere additione. домиривати, мирујем, v. impf. биф einen Зив voll machen, explere additione. шање]. доњак, доњака, т. 1) камен воденични, ber домирити, домирим, v. pf. burd Bujak voll mahen, explere additione: немам десет гроша | доњозёмка, f. біе Unterlänberin, mulier terrae пунијех, домири ми (да бих имао толико). inferioris. домислити се, лим се, v. r. impf. чему, Hath |доњоземски, ка, ко, unterlänòìß, terrae inferi[affen, expedio. [cf. довити се]. oris. домишљавање, п. баš Rachfinnen, cogitatio. [cf. | доњоселац, сеоца, m. Ciner auß bem untern Dorfe, Домишљање]. inferioris pagi incola: Да се бије с доњоДомишљавати се, мишљавам се, v. r. impf. сеоцима нафпен, Hath haffen, cogito. [cf. домиш-|доод, m. vide доход. сf. донос. љати се]. доодак, доотка, m. vide доходак. домишљан, п. (jcherzhaft) ber Schafferath, plenus |доодац, дооца, m. vide доходац. consilii. доодити, доодим, vide доходити. домишљанка, f. $afferath (ein &rauenzimmer), добђење, n. vide дохођење. mulier consilii plena: Јер је моја мајка до- | допадање, п. 1) баз Derbeieilen, adcursus. мишљанка домишљанов, а, о, без фajferat, pleni consilii. домишљање, n. vide домишљавање. домишљат, а, о, leicht Rath [[jens, plenus consilii [vide досјетљив]: Јер је моја домишљата мајка: Свему би се чему доми слила 2) допадати се, дам се, v. r. impf. gefallen, placeo, probor: то ми се допада. домишљати се, домишљам се, vide домишља- | допаркивање, п. баз perlaufen, adcursus. вати се. домовина, f. Saus uns of, bas Beisthum, armenta et praedia. допаркивати, паркујем, v. impf. Kerlaufen, adcurso (?). допасти, паднем, v. pf. 1) berbeilanjen, accurro: глас допаде; Дамљан паде, а љуба допаде доправљање, n. vide дограђивање [2]. допасти се, паднём се, ѵ. г. pf. (у војв.) де≠ | доприти, (зап.) допивати, вам, (зап.) vide допјевати. допуњавати, допуњавам, v. impf. anfüllen, nach. fiüllen, expleo. cf. допуњати. допуњање, n. vide допуњавање. допуњати, допуњам, vide допуњавати. допирати, рем, v. impf. до чега, gelangen, rei | допустити, допустим, v. pf. erlauben, permitto. chen, sich erstrecken, attingo. gere. [cf. дати 2]. допирити, допирим, v. pf. jjnaufens berantom | допуштање [допушћање], п. баз Érlauben, per men, anhelans advenio. missio. допирлати, лам, v. pf. Geranjagen, adigo. cf. | допуштати, допуштам (cf. допушћати) v. impf. дотјерати. erlauben, permitto. [cf. доносити 2]. дописати, допишем, v. pf. aušjhreiben, зu nbe | допуштење [допушћење], n. bie Érlaubniß, perschreiben, perscribo. missio. [cf. изун, тестир 2]. дописивање, п. баš ušjhreiben (ju Gube [orei | допушћање, n. vide допуштање. ben), perscriptio. дописивати, ийсујем, v. impf. за Сube joreiben, | допушћење, n. vide допуштење. perscriptito. допјевати, вам, v. pf. (јуж.) 1) fingens herbei= доплакивање, п. баз Deranfommen mit Beinen, допушћати, допушһам, vide допуштати. Дора, f. Grauenname, nomen feminae: Љубиш, дорамак, дорамка, m. (у Бранич.) женски зу- 1. доранити, ним, v. pf. früh fommen, mane venio. 2. доранити, дораним, vide дохранити. доплакивати, плакујем, v. impf. плачући до- дорањивање, n. vide дохрањивање. лазити, weinenb beranfommen, advenio flens. доплата, f. н. п. кад се пазари ствар рђавија | дораст, а, о, vide доратаст: Ево јунак на за бољу па се уз рђавију још што доплати, коња дораста или кад је мени ко што дужан па ми да или учини што што вриједи више од дуга, те ја њему ваља да доплатим, бег Зијфир, additamentum. cf. прид. доплатити, доплатим, v. pf. zuzalen, quisablen, addere. Дорањивати, рањујем, vide дохрањивати. дорасти, растем, v. pf. beranwamjen, adolesco. дорат,* m. ber Braune, equus fuscus, spadix. [cf. дорин]. дӧратает, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила, bräunlid), fuscus. [cf. дораст]. доратов, а, о, без Braunen (Bferbes), equi fusci. Доплаћивање, n. baš barauf-zahlen, solutio. solvo.. доплести, плетём, v. [pf.] 1) zu Gube flechten, pertexo. 2) једва сам доплео, mit 2)übe herbeikommen (z. B. von einem Kranfen), aegre advenio. дòплетâне, п. das zu-Ende-flechten, pertextio (?). доплетати, доплећем, v. impf. zu bе lehten, pertexo. доренути, доренем, v. pf. (у Лици) vide [дотјерати 1. и 2.] догнати. дори до, (по ист. кр.) biš, usque ad, cf. ha: --- доро, m. hyp. v. дорат. дороц, дороца, m. (у Сријему и у Бачк.) 2rt допливати, вам, v. pf. [hwimmen bis, berzuБензи допловити, вим, іmmеn, adnato: Плови, плови, мој зелени венче! Те доилови до Ђурђева двора допљескати, допљескам, v. pf. baßer geplaticht| доручати, доручам, v. pf. biš zu &nbe fpeifen, kommen, advenio per viam luto et aquis in- coenam finire. viam. доручковање, п. баз Örübjtüden, jentatio. доправити, вим, v. pf. vide доградити [3]: А доручковати, кујем, v. impf. инó pf. früntüden, себе си горе доправила jentare. [cf. ручати 2]. доруша, f. доратаста кобила, біе Braunftutte,| досјетљив (досјетљив), а, о, (јуж.) ber fih außequa fusca. досада, f. ber Weberòruß, bie Beläftigung, taedium, досадан, дна, дно, läftig, molestus. досадити, досадим, v. pf. н. п. 1) виноград, - досадити се, досади се, v. г. pf. läjtig werben, taedet [cf. дојадити се, укахнути се]: доса дило ми се досађивање, п. 1) баз 2n-jen, insitio. finbet, consilii plenus [cf. докучљив, домишљат, досјетан]: досјетљив као Шијак (говори се у Сријему). досјећање, п. (јуж.) баз Gewahrwerben, animad versio. досјећати се, һам се, v. r. impf. (јуж.) gewahr= -- insero. - 2) läjtig werben, molestus sum. [cf. | доскора (до скора), biš por furzem (ift er ба де додијевати, цањати]. 3) schaden, nocere. wejen), haud ita pridem. досађивати се, сàђујé ce, v. r. impf. lätig wer | доскочити, доскочим, v. pf. 1) до чега, до ben, taedet. досегнути, досегнем, vide досећи. доселити се, доселим се, v. r. pf. fich anficse[п, кога, berbeijpringen, adsilio. 2) коме, о weit springen als ein anderer, erspringen, saltu assequor. 3) коме, erreichen, einholen, fig. nicht ber Betrogene jein, assequor: доскочићу ја њему! добро му је доскочио. доскочица, f. cf. доскочити 3. дӧсле, (ист.) досли, (зап.) дослије, (јуж.)) bisher, adhuc (у времену). досељавање, п. баš peranjiebeln, admigratio. досељавати, досељавам, v. impf. beranjiebelu, | дослуживање, п. баз зи-ube-bienen, finis servi 2) досетан, тна, тно, (ист.) vide досјетан: Ја сам | дослуживати, служујем, v. impf. 1) зu nbe млада, али сам досетна, Многом сам се досетила санку досетити се, тим се, (ист.) vide досјетити се. dienen, ausdienen, absolvo servitutem. H. п. чашу, т. ј. дотакати пуну, апüцеп, impleo: Сваком Грујо чашу дослужује дослужити, дослужим, v. pf. biš zu nbe bienen, serviisse usque ad finem [cf. ислужити 1, наслужити 2]: није године дослужио. дослук,* m. vide пријатељство [1]: С поповима У дослуку буд'те дослутити, дӧслутим, v. pf. erabubеn, omine assequi. дослућивање, п. баз Érabnben, assecutio omine. досинути се, досйнём се, v. r. pf. fid) bemächti= | дослућивати, слућујем, v. impf. eraßnben, assegen, potiri, [vide] дочепати се, cf. доко- qui omine. пати се: досине ли се он чега, то већ није | досмрдети, (ист.) више моје. доситан, тна, тно, (зап.) vide досјетан. досмрдим, v. pf. vide додосмрдити, (зап.) грдјети: то ми је већ додосмрдјети, (југоз.)( смрдјело; он ми је већ доситити се, тим се, (зап.) vide досјетити се. досмрђети, (јуж.) Досмрдио. досновати, доснујем, v. pf. anzettein, ordior (te- досетан. досјетити се, тим се, v. r. pf. (јуж.) чему, merken, gewahr werden, animadverto (ital. accorgersi). [cf. присјетити се]. доспевање, п. (ист.) vide доспијевање. доспевати, доспевам, (ист.) vide доспијевати. доспетак (доспетак), тка, (ист.) vide доспијетак. доспети, пем, (ист.) vide доспјети. |