Page images
PDF
EPUB

или:

ко му деда беше? и т. д. Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). бабине рӯби, f. pl. (у Ц. г.) vide тучин дан. бабини днй, m. pl. vide бабини укови. бабини зуби, m. pl. (у Дубр.) некака трава, eine Art Pflanze, herbae genus [tribulus terrestris L.].

, испаде баби зуб.“ Тако и кад прође друга недјеља, и т. д. [cf. ђедови]. Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље, као у Земуну гвозден-зубом. [cf. баба руга], баба руга, f. (у Паштр.) њом плаше дјецу кад често ишту круха: немој искати круха, убиће те баба руга! [cf. гвозден-зуба, баба коризма]. бабац, банца, m. (у Сријему) крупап орах, Xrt | бабини јарци, größter Rujje, nucis majoris genus [iuglans re- бабини кӧзлићи, gia L. var.]. бабини позајменици, бабе, f. (у Дубр.) ber Sonnentäfer, [rhizotrogus бабини ўкови, aestivus 01.?]. cf. [vide] мара [2]. Дјевојке је узму на прст, на говоре: „вјери ме, бабе !" као у Србији: „кажи, Маро, откуда ће сватови доћи."

бабетина, f. augm. v. [1]бäба [2; cf. бабускара,
бабурина 1].

1. бабин, а, о, ber [1] баба gehörig, с баба.
2. бабин, а, о, (ист.) vide бабов.
бабина душица, f. eine flange, herbae genus.
[vide мајкина душица].

бабина жила, f. (у Паштр.) eine flange [Storch=
schnabel], herbae genus [geranium molle L.].
бабина рўпа, f. bie Senidhöhle, cavum cervicis.
[бабин витар, m. (зап.) vide 1 вечерин.]
Бабин Дроб, m. брдо у нахији Биоградској
код Ресника [у срезу врачарском округа по-
Дунавског], Хame eines Berges, nomen montis.
Бабин Дуб, т. мјесто, и сад на њему крчма, у
равноме Котару од Задра к југоистоку око
једнога сахата далеко; кажу да је донде
било Турско, док није Јанковић Стојан истје-
рао Турке из Котара.

m. pl. оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла:, Прц, Марцу, не бојим те се : моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може виДјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2].

бабин кокот, m. (у Ц г.) некака тица колико кос (кукавичји коњиц ?), Irt Bogel, avis genus. [vide пупавац].

Бабино Језеро п. мало језеро на врх Велебита близу Влашког града.

бабино љето, п. [јуж.] кад је топло у невријеме, особито у јесен, бer alte 2Beiber-Sommer, aestas praeceps.

бабино ухо, п. мало као гљивица црвено при коријену каква дрвета (трухла, мокра), eine Xrt Schwamm, fungi genus [peziza aurantia Pers.]. бабиње, f. pl. vide бабине.

бабине, бабина, f. pl. (у Сријему гдјекоји говоре бабиње) 1) баз Bochenbett, puerperium. 2) ber Bochenbefuch, salutatio puerperae. | бабити, бим, v. impf. (у Рисну) кога, gebären= Код Срба трају бабине обично седам дапа. der Mutter Hilfe leisten, obstetricem agere: За тијех седам дана долазе дању және на жене бабе једна другу. cf. [vide] бабичити. бабине (и доносе част -н. п. пите, уштипке, бабица, f. 1) dim. v. [1]баба[2]. - 2) біе ребат ракију, вино и т. д. и дјетету дарове), те me, obstretrix. [cf. примаља]. — 3) оно гвожђе се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и (као мали наковањ) што косци на њему отсусједе, познаници и познанице, те чувају кивају косе, бer Dengeljtod, incus fenisecis. бабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и 4) (у Сријему) дрво о коме дјеца вјешају разговарају се и пјевају, а особито трећу и кавез кад хватају тице. седму ноћ („Није седму ноћ дочуван“ имају обичај рећи ономе који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати : јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају | бабо[*], m. (јуж.) [cf. 2 баба: 1)] vide отац. [свакојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему боб се зелени, А ко га је посејао те се зелени? Мирко1) га је посејао те се зелени, Ружа2) га се назобала, срце је боли Колалом лалом ко му отац беше? Колалом лалом тај3) му отац беше. Колалом лалом

1) Или како оцу дјетињему буде име.

2) Или како буде име матери.

3) Како му буде име.

бабичење, п. Sie Seburtshilfe, munus obstetricis.
бабичити, чим, v. impf. Seburtshilfe leiften, ob-
stetricem agere. cf. бабити.
бабљење, п. Біe Seburtshilje, To obstetricem

agere.

2) vide златоје.]

бабов, а, о, без бабо, patris [cf. 2 бабин, бабајин, бабајков, тајков]: Дај ми, мајко, комад љеба бабов

бабовање, n. ber Хmmenbient, nutricationis

imunus.

бабовати, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, бити му баба, т.ј. дадиља или дојкиња, Зemman Arme sein, nutricem esse.

бабовић, m. (у Боци) іn ber Rebenšart: он је

бабовић, т. ј. он је као и отац му, er ift wie | багља, f. н. п. сијена или сламе,
jein Bater, patri similimus.
Heu oder Stroh, fasciculus.

ein Büschel

баболичан, чна, чно, у лицу као баба, alten | багљање, п. баз (eu) üфе-mаn, fasciculo

Sites, faciei senescentis. [cf. збабаст]. бабулице, f. pl. у загонеци, сf. Һућерице. Бабур, m. Baier, Bavarus.

rum confectio.

багљати, љам, v. impf. (Deu) Büchel majen, fasciculos conficere.

багљив, а, о, н. п. коњ, mit бага Беђaftet, morbo бага dicto laborans. [cf. бажљив].

бабура, f. eine Wrt irbenen Dfen3 (ођие Racheln), fornax simplicissima. бабурача, f. велика крастава вугаста жаба, која | багљић, багљића т. (у Сријему) vide навиљак. не живи у води, него на суху по јамама, біе | багљица, f. dim. v. багља.

Meerfisch, piscis marini genus.

Багрдан, m. мала варошица између Јагодине и Баточине [село, у срезу беличком окр. моравCROг], ein Städtchen in Serbien, nomen urbiculae. багрена, f. ber fazienbaum, robinia pseudoacacia Linn. [cf. капиника].

[[graue] Rröte, bufo [cinereus L.]. Гдјекоји | 1. багра, f. (у војв.) н. п. он је твоје багре, кажу да ће ономе умријети мати који убије beines Belichters tuae farinae. [cf. пасмина]. бабурачу; ако ли би је ко нехотице убио, он 2. багра, f. (у Дубр.) некака морска риба, Xrt ваља да пљуне на њу рекавши: „пи! твоја мати прије умрла него моја!" [vide губа- | вица]. сf. ватрена жаба. бабурина, f. 1) augm. v. [1] бӑба [2; vide бабетина]. - 2) vide [губавица] бабурача. Бабурска, f. adj. Baiern, Bavaria. бабурски, ка, ко, bierij, bavarorum: На те иде сва сила Бабурска Помоћи вам послати не могу Од велики Бабурски топова Што говоре Бабурска господа бабускара, f. vide бабетина. бабушина [пабушина], f. баз 2Beidflei, caro in-бадаваде [бадјаваде], guinalis. [cf. побочина].

бабушка, f. (у Боци) ber Sallapfel, galla. cf.
[vide] шешарка.

баван, m. (у Ц. г.) vide балван.
баверац, рца, m. (у Хрв.) 2rt Gròäpfel (biе ан
Baiern gebracht sein sollen), solana quaedam
[solanum tuberosum L. var.].
бавити се, вим се, v. [r.] impf. fich aufhalten,
morari: гдје се бави он сад?
бављење, п. baš Bermeilen, moratio.
бавр.ьâне, п. das Umherschlendern, vagatio.
баврљати, љам, v. impf, umberilenbern, vagor.
бага, f. некака болест коњска, Irt $ferbefrant-

heit [die Mauke], morbus quidam equorum [pa-
ronychia equi].

багав, а, о, (у Барањи) vide бангав: Нема ти горега од багава човјека, крњава лонца, и һораве редуше.

багаљ, гља, m. (у Сријему) vide [навиљак]

багљић.

багана [*], f. кожица јагњећа, баз ammfell, pellis agnina. [cf. сијалук].

багатела, f. (у војв.) bie &leinigteit (bagatelle), res parva.

багаш, багаша, m. (у Ц. г.) житна мјера од десет ока, Wrt Betreibemаß, modii genus. [vide шиник]. Багашевац, Багашевца, m. поток у Јадру у селу Тршићу.

Багдат, Багдата, m. Задбаб, Bagdadum: Ако је далеко Багдат, близу је аршин. баглама[*], f. 1) (највише се говори pl. багламе) сно гвожђе што држи врата за довратник (cf. шарке), Angel uns Band an ber Zhür, cardo et vinculum januae [vide шарка 4]. - 2) мала тамбурица од три жице, eine Heine Фаnsore von brei Saiten, trichordii genus.

багун, багуна,) m. (у Хрв.) свиња која има
багунац, нца, і коврчасту чекињу, ein frauješ
Schwein, porcus crispus.
бадава* [бадјава],
бадавад [бадјавад],

[ocr errors]

1) unentgeltlich, gratis. [cf. мукте (муфте), муктице]. 2) umjonjt, vergeblih, frustra [vide узалуд]: бадава си дошао кад је већ све прошло. 3) бадава (беспослен) сједити, тüßig, otiosus. бадаваџија, m. 1) ber alles umjonft baben will, qui omnia vult sibi gratis dari. [vide муктаuиja]. 2) der Müßiggänger, homo deses. [vide беспослица 3].

бадало, п. оно мјесто гдје ударају дјеца крајем од штапа кад се банају. cf. банати се. 1. бадаљ, дља, m. 1) (у Хрв., а у Боци [2] биДел) некаква трава које је лист бодљикав а коријен се за невољу у гладне године куха и једе, eine Wrt flanze, herbae genus [carduus spec.]. У Хрватској се ова трава зове и сјекавац и (у Лици) иасти стриц. У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен. 2) (у Ц. г.) vide обад.

2. бадаљ, дља, m. (у Црмн.) оштро гвожђе усађено у остањ, те се њим волови тјерају, бег Stachel zum Antreiben eines Thieres, stimulus. cf. [1] сладун [2; остан].

бадањ, дња, m. 1) велика шупља клада што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, біе Höhre, canalis. Бадањ се намјести на скок, па се доље у ужему крају удари уњ каблина, која се утврди дрвенијем клинима да не може Ни испасти НИТИ се ласно извадити, те тако бадањ постане доље још тјешњи, а да би био још тјешњи, у каблину се ударају туљци: кад има доста воде, већи, а на мањој води мањи (у који се ни рука не може увући), а кад воде има врло много, онда се избије и велики туљац, па меље на каблину. На великим сушама кад воденица не може самотегом (или на

самотег) да меље ни на мали туљац, онда меље на уставу, т. ј. горе се вода устави док је се много накупи, на се онда пушта у бадањ. [с. стрмац 2]. - 2) (у Ц. г.) каца [1], bie Rufe, labrum. 3) (у Хрв.) каца у дну уска а горе шира (особито за грожђе и шљиве), Xrt Rufe, labri genus. [vide каца 2]. бадање, п. 1) баз Stedjen, punctio. 2) баз leife Gehen, suspensus gradus.

бадар, дра, дро, н. п. коњ, lebhaft, alacer. [cf. батрити].

бадати, бадам, v. impf. 1) leife ftechen, pungo
leniter. - 2) leife gehen, incedo punctim.
1. бадељ, m. (у Сријему) нека риба, у које је
глава као у змије; тешко се струже и не пори |
се, него јој се пријева извлаче на уши, Xrt Gifdh,
piscis genus [teinpeißger, cobitis taenia L.].
2. бадељ, т. (у Боци) vide [1] бадаљ [1].
бадем,* m. Жanbel, amygdalus [communis L.;
cf. бајам, мендуо].

бадемов, а, о, Manbel, amygdali.

[blocks in formation]

Далмацији и по осталијем онамо крајевима и кршћани ложе бадњаке. cf. [бадњачица, блажена палица;] Божић, полажајник. - 2) у једној пјесми од коледе бадњак се спомиње као некакав човјек или бог (као и Божић): На чем ћемо Бога молит За старога за Бадњака, За младога за Божића. бадњара, f. (у Сријему) воденица поточара која има бадањ, eine Wrt Baffermühle, molae aquariae genus.

бадњачица, f. (у Ц. г.) мали бадњак [1], ка-
ковијех се пет наложи преко бадњака. cf.
блажена палица.

бадњев, а, о, (у Ц. г.) vide качни.
бадњева вода, f. (у Ц. г.) vide paco.
бадњево зеље, п. кисео купус у главицама.
бадњи вече, бадњега вечера, m. (у Ц. г.) vide
бадњи дан: Која ми је златоглава, Оно ми
је бадњи вече

бадњи дан, бадњега дне, m. ber Chriftabens, dies
ante festum Christi natale. На бадњи дан ују-
тру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије
се ватраљ и ступа с тучком и све столице, и
прва се столица изнесе на Божић ујутру под
полажајника, испод којега је гдјекоји измакну
те падне под губером, којијем га домаћица
хоће да огрне. cf. [бадњи вече;] Божић.
бадњић, m. dim, v. бадањ.
бадрљица, f. 1) онај струк у траве од земље
до цвијета, беr Stengel, caulis. cf. [vide]
стабљика. 2) у ситнога перја оно што
остане кад се перје чија, ber Geberfiel, ca-
ulis pennae. [cf. батрљица, клица 2].
бàер[*], m. (у Сријему) vide баир.
баждар[*], баждара, m. ber iher, mensurarum
ponderumque examinator.

[ocr errors]

бадњак, m. 1) сирова церова главња, што се по обичају уочи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бадњаке многи сијеку прије сунца посувши их | најприје житом и рекавши: „добро јутро и честит ти бадњи дан!" Обично их сијеку само с једне стране, а с друге се стране баждарина, f. 1) (ст.) Bollgels, portorium, cf. удари сјекиром само један пут. По гдјеко- [vide] царина [1]: На водили вила баждајијем мјестима овршком од бадњака служи рица, Те узима тешку баждарину: Од се мјесто ватраља доклегод полажајник у јунака оба црна ока, А од коња ноге све кућу не дође, па онда домаћица свеже нањ четири - 2) bie Cidgebühr, quod solvitor pro повјесмо и баци га на стреху. Кад се у mensurarum ponderumque examinatione. вече смркие, онда домаћин унесе бадњаке | баждарица, f. (ст.) біe Söllnerin, portitrix (?). cf.

баждарина.

баждарски, ка, ко, н. п. кантар, баз Сіфтар, mensura publice probata.

у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с
бадњаком у кућу, онда рече: Добар вече
и честит вам бадњи дан.“ А из куће га ка-
кав мушкарац поспе житом и одговори му:
"Дао ти Бог добро, сретњи и честити.“ Кад
се бадњак меће на ватру, трипут се помакне
у напредак; а кад прегори, горњи крај ваља
дочекати у руке с рукавицама, па га обни- база, f. vide зова.

бажђење, n. baš tinfen, foetor.
бажђети, баздим, v. impf. (у Бјелон.) vide баз-
дјети.

бажљив, а, о, vide багљив.

јети око кошница и по том угасивши га | Базагур, т. Цеклинско око у језеру Скадароставити на какву младу шљиву или на ја- скоме. [cf. 1 око 4].

буку. У Рисну бадњаке паките лавориком; баздети, (ист.) дим, v. impf. ftinten, foeteo.

баздјети, (југоз.) cf. [vide] смрдјети.

баздрк, m. (у Риспу) ber Gur3, crepitus ventris. cf. [vide] прдеж.

у Црмници онај који их унесе у кућу на- баздити, (зап.)
здрави им милојком вина, и пошто се сам
напије, напоји и њих (полије их). По Хер-
цеговини гдје су велике куће довуку бад-
њаке на шест или на осам волова, па на-
тјерају кроз кућу, те истјерају волове на
друга врата, а бадњаке скину у кући. По

баздркање, п. баз Umbergehen, vagatio. баздркати, баздрчем, v. impf. без посла ходати, müßig umbergeben, vagari. [vide беспосличити].

баздрљика, f. (у Барањи) vide [стабљика] бакал,* бакала, т. трговац што продаје сир, стабадљика. масло, мед и т. д., бer pezereißänbler, condimentarius.

[баздрљица, f. vide стабљика; види s, v. стабаљка.]

infubr.

базер,амбаша,* m. ber mit бет Хиз. инь
Zolle Belehnte, portitorio praefectus.
базерђамбашин, а, о, без базерђамбаша, porti-
torio praefecti.

базер,амбашлук, т. баз Mmt без базерђамбаша,
dignitas той базерђамбаша.

базерђан [*], базерђана, m. vide трговац.

бакалај, бакалаја, m. (у Боци) некака морска риба, eine Art Meerfisch [Stockfisch], piscis marini genus [gadus morrhua L.]: Свака риба вода а бакалај војвода.

бакалаћ, бакалаһа, m. (у Бачк.) vide Һифта (cf. бакалка, f. bie Spezereifrämerin, condimentaria. бакал): Бакалаћи коло воде, А паори гледе

бакалница, f. бакалски дућан, баз pezereige= wölbe, taberna condimentarii.

бази, база, m. pl. [од баг* — веза, узица, вери- | бакалов, а, о, без бакал, condimentarii. жица] у пјесми: златан сахат с базима ваља бакалски, ка, ко, Gewürzträmer, condimentarii. да је Repetirußr (од Турскога басма-сахат). | бакар, * кра, m. 1) baš Rupfer, cuprum. cf. [vide] Базјаш, т. мали намастирић на лијевом бри

јегу Дунава (у Банату), ein lofter im Banat, monasterii nomen.

баир [баер], m. baš Ufer, ripa. [vide] обала [1]. cf. бријег.

2) (у Далм.)

1.баја, f. 1) hyp. v. баук.
vide абајлија.
2. Baja, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis.
бајалица, f. біе Sauberin, incantatrix. [cf. бахо-
рица, врачара 2, врачарица, гатара 2]. Пје-
вају како се у сватовима (кад се женио бун-
гур челебија тараном ђевојком) разбољео
купус на сланини, па му довели проју баја-
лицу да му баје: Проја баје, купуса нестаје.
бајало, m. vide бајач.

бајам, т. (у Ц. г.) vide бадем.
бајање, п. баз Baubern, incantatio.
бајат[*], а, о, н. п. бајат хљеб, бајатно
бајатан, тна, тно, месо, altbađen, nicht fcii,

vetus, non recens.

бајати, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum, dolorem). [cf. бахорити, врачати 2, гатати 2, чарати].

Бајац, Бајца, m. Ciner pon Баја.

бајач, бајача, m. ber Sauberer, incantator [cf. бајало, врач 2]: Носише га на бајаче, да га

обају

Бајко, т. ìannšname, nomen viri.

мед [1]. - 2) [Бакар] Stast Buccari im froatischen Küstenlande.

бакарлија,* f. vide [стремен] бакрачлија:
Бије њега оштром бакарлијом
бакаруша, f. (у Сријему) бакрено звоно што
се веже н. II. на вола. cf. [vide] клепка.
бакат, кта, (cf. бат, бахат) т. баš Setrapре,
incessus cum sonitu. [vide топот].

баква, f. оно мјесто гдје се стаје ногом кад
се меће камена, Standort ber Steinwerfenben,
statio jaculantium saxa.

баквица, f. (у Шум.) дрвен водени суд, Wrt
Baffergefäß, modii genus. cf. жбан, чобања.
[види и каца 2].

бакета, f. (у Рисну) бer Stod, baculus [vide ба-
тина 1]: Старом Јоку сребрну бакету -
бакин, а, о, бer [1] бака, vetulae.
баклава, * f. eine Wrt пита, placentae genus.
баковит, а, о, (у Хрв.) vide биковит.
бакоња, m. ein großer Sperr, magnus dominus:
он је велики бакоња.
бакрач, бакрача, m. vide котао [1].
[бакра, f. vide котлуша.]

[ocr errors]

бакрачић, m. dim. v. бакрач.
бакрен, а, о, fupfern, cupreus, aeneus.
бакрачлија, * f. vide [стремен] узенђија.
бакрењача, f. (у Котору) н. п. пушка, т. ј.
окована рђавим сребром, као бакром, ein
mit schlechtem Silber beschlagenes Feuergewehr,
sclopetum argento viliori munitum.

Бајна Лука, f. [vide Бања Лука] град и ва-
рош у Босни на води Врбасу, eine Stast in | бактање, n. vide бахтање.

Bosnien, nomen urbis.

Бајнолучанин, m. Giner von Бајна лука.

Бајнолучка, f. Cine von Бајна лука.

бајнолучки, ка, ко, von Бајна лука.
Bájo, m. Mannsname, nomen viri.
бајски, ка, ко, von [2] Баја.
Бајчета, m. Mann name, nomen viri.
1. бак, m. (понајвише се говори pl. баци) тако
жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад
им почињу пицати (мјесто бак говори се и
баук, и баучак, а у Боци вучићи), Rinber-
wort für Zahn, dens sermone infantium.

2. бак, т. (у Хрв.) vide бик [1].
1. бака, f. һур. . [1] баба [1 и 2].

2. бака!* vide гле!

бактати, бакћем, vide бахтати.
бактати се, бакћем се, vide бахтати се.
бакуља, f. на дрвету (особито растову и це-
рову) до коре, од прилике с три прста де-
бело, ber Splint, alburnum. cf. [1] бељ, бје-
лика. Бакуља је бјеља од правога дрвета
и прије иструхли од њега.
бакундрац, vide кундрац.
бакшиш,* т. [напојница, дар]: Даји бакшиш
младим Сарајлијам Кад ти стану лова до-

[blocks in formation]

einem liebe als

himpfwort gegen бен Бађи,|баљезгање, n. vide блућење. convicium im gallum gallinaceum: Иш, кокоте | баљезгати, гам, v. impf. (у Рисну) vide блутити. балабане, баљемез[*], m. bie größte Wrt Ranonen, grobes Be

балав, а, о, roßig, mucosus.

балавац, балавца, m. 1) ber Roßige, Noßbubе, puer mucosus. 2) риба, ber Stihling, gasterosteus aculeatus [mugil capito Cuv.?]. балавица, f. баз Ковтäбфен, рuella mucida. балантић, т. бer läppel, tudicula. [vide маљица]. Балатин, Балатина, m.2 Blattenjee in Ungarn, laБалатино Језеро, п. ( cus Balaton in Ungaria, cf. Гаваново језеро: На двору му створите | Балатино језеро

Балачко војвода, m. (ст.) Кame eines Riefen, по

men propr.: Има један Балачко војвода балван [баван], m. велики дирек као греда, Balfen, trabs.

бале, бала, f. pl. ber Hoß, mucus. cf. [vide] слине. балега, f. н. п. говеђа, коњска, овчја, бег Unflath, Viehloth, stercus. [cf. галебина]. балегање, п. баз Diften, Rothmahen (vom Bich), cacatio pecorum.

балегати, гам, v. impf. miften, ben Roth von fich geben, stercus facio.

балежица, f. dim. v. балега.

бàлnja[*], f. (verächtlich) der Türke, Turca (per convicium): Алија и балија два брата; Не зна балија што је здрава Марија. балијетина, f. augm. v. балија. бӑлити, лим, v. impf. 1) roßen, muco maculo.

2)

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

ü, tormentum majus [cf. зељош]: Све баљемез баљемеза виче, А лубарда лубарду

дозива

баљење, п. баз Hoßen, muci emissio. баљешка, f. (у Ц. г.) некака тица као мала

патка, cine Art Bogel, avis genus.

балота, m. (у Грбљу) Дфjenname, nomen bovi indi solitum, бамбадава[*], 1) gang unentgeltfih, plane gratis. 2) ganz umfonjt, vergeblih, frustra, irrito. cf. бадава.

бан, бана (бана), m. 1) бет Ban, banus: Ђе му је бан, ту и стан. 2) у Дубр. и у Ц. г. реку у говору свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, ber Sperr, dominus, cf. [vide] господар: Када књиге бани разумјеше банак, нка, m. (у војв.) біe Dfenbant, sedes fornacis: легао покрај пећи на банак. банање, п. 1.) vide бенетање. 2) баз банати-се-fpiel, ludi genus.

Банат, Баната, т. баз (Zemešvarer) Banat, Banatus. банати, банам, v. impf. vide бенетати: бана којешта.

банати се, банам се, v. r. impf. Кад хоће дјеца да се банају, најприје се договоре до колике ће године женити трљу; онда узме свако свој штап по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци оно је цар, а које најближе, оно је трља. По том трља покупи све штапове, па да свакоме које је чији, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може дохватити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап те удари трљин (ако ли умаши, онда он буде трља, а трља цар), па онда сједе; гдје се царев штан устави, ондје мора трља свој штап да замјести (т. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин штап: сваки треба дотле да бије у трљин штап (и трља мора једнако свој штап да замјешта) докле не умаши; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у суво грожђе (т. ј. на страну), па онда остали сви бацају тако редом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут не умаши. Онда трља покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде трља, а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а трља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме које је чији, а свој метне пред цара као и најприје, на погађају опет на ново. Други пут (т. ј. друге године царовања) цар има три маше (т. ј. погађа у трљин штап док трипут не умаши), трећи

« PreviousContinue »