Page images
PDF
EPUB

сте

доспивање, т. (зап.) vidе доспијевање. достојање, n. Sas Crbgut, hereditas [cf. подоспивати, доспивам, (зап.) vidе доснијевати. стојање]: и у двору моје достојање доспијевање, п. (јуж.) 1) Sag teifen, maturi- достојати ее, достојим се, v. r. pf. jih mürbig tas. 2) die Muße, otium.

machen, dignum se praebere [vide Aoctajatu доепијевати , доспијевам , v. impf. (јуж.) 1) се 1]: Небеског се царства достојати

reifen, mаturаrе: ове године воће рано до- дотакање, п. Ваз 23ollјфеntеnt, imрlеtіо.

сиијева. 2) Дире baben, otium est mihi. | дотакати, дотачём, v. impf. pollјфеntеn, impleo. доспијетак, тка, m. (јуж.) vide [свршетак]] дотакнути ее, дотакнём се, vidе дотаћи ее. доспjетак.

дотамінити се, таманим се, т. r. pf. паф eine доспитав, (доспитак), тка, т. (зап.) vidе до ander völlig aufgehen, bis aufs legte Stüc verloспијетак.

rent geljet, funditus pereo, [vide] затрти се, доспити, пӣ м, (зап.) vidе доспjети.

cf. ископати се: Са свијем се свијет дотадосијетак, тка, т. (у Боци) vide свршетак.

мани доепjети, пијем, у. pf. (јуж.) 1) reifen, perve- дотаћи [дотакнути] се, дотакнем се, v. r. pf. nio ad maturіtаtеm : досијеле трепње.

чега или до пита, еtmas anrübreit, tango [vide 2) яи rebt foттеп, venio: гледај да досии додирнути се). јеш на ручак. — 3) Дифе babet, otium est дотёгнути, дотёгие, v. pf. vіdе дотећи [1]. [cf. докољети]: доћи ћу ти кад досаијем. дотежати, жам, v. pf. vіdе дотешчати.

4) (по југоз. кр.) vidе свршити: Што се дотерати, рам, (ист.) vide дотјерати. не почне, то се не досиије.

дотеривање, п. (ист.) vide дотјеривање. дост,* дӧста, m, vidе пријатељ.

дотеривати, терујем, (ист.) vide дотјеривати. 1. доста, дети, satis [cf. довољане, довољно]: дотетӱрати, рам, v. pf. mübjаm bеrbeitoттеп, доста је твога; доста је његова; доста ка?

aegrе advenio [cf. докотурати): једва сам и Балатина.

дотетурао. 2. Дбета, f. hyp. р. Достана.

дотећи, тече, v. pf. 1) binreiben, sufficio. [cf. достајање, р. 1) Sag іnreiben, sufficientiа.

достићи 2, дотегнути). — 2) већ је дотекло, 2) der Anstand, decor.

т. і. нестало, престало дотјецати, au@geben,

deficio. достајати, је, у. impf, binreiben, sufficere. достајати се, оjiм се, v. r. 1) pf. (у пјесми дотештатн, там,) v. pf. јфреr, lajiig mеrbеn, deима и без се) jih mirbig тафеn, dignum se

дотешчати, чам, gravo [cf. дотежати, praebere [cf. достојати се]: Ниси раја до

штати се): Мене і твоја дотешчала мајка стајала, већ си пакла заслужила 2)

Још му није рана дотешчала impf. достоји се коме штo, jih gejiemen, de: дотирати, рам, (зап.) vide дотјерати. cet: дјевојци се (или жени) не достоји у

дотиривање, т. (зап.) vide дотјеривање. олтар ући; њему се достоји.

дотиривати, тирујем, (зап.) vide дотјеривати. Достана, f. ifrauenname, nomen feminae.

1. дотицање, т. аз Berübret, tасtiо. достанути, не, 1 v. pf. 1) binreiben, sufficio: 12. дотицање, п. дав фіnreiben, in binlangliber дістати, стане, Биће теби вина изобила, | Ако

Menge dasein, sufficientia. цару не ће ни достати

1. дотицати, тиче, vide дотјецати.

2) ben Bopen (in 2. дотицати, дотичём, v. impf. 1) кога чим, Wajjer) mit Füßen erreichen, fundum attingere:

berühren, attrecto. 2) до чега, reidjeit, atје ли дубоко ? можеш ли достати?

tіngere: горе до мјесеца дотичу. достиг, т. н. . избио га на достиг.

дотицати се, дотичём се, у. r. impf. чега, или достигнути, нем, vidе достићи.

до шта, bеrübreit, contіngo. [vide дoхватати се). достижан, жна, жно, који може достићи, bеr | дотјерати, рам, у. pf. (југоз.) 1) bеrbeitreibet, erreicht, einholet, qui assequitur: bor je crop,

аdigo: дотјерај га мени. [cf. дoвијати, доали је достижан.

гнати, доренути). 2) treiben bis

ago достизање, п. 1) bag Ginhofen, consecutiо.

–: дотјерај га до воде. [cf. до2) vide дотјецање.

вијати, догнати, доренути]. — 3) н. п. дидостизати, стижём, v. impf. 1) einbolen, conse

јете, коња, аbrірtеп, соndоcefacio: добро га quor. 2) vide дотјецати.

је дотјерао. — 4) докле си дотјерао (какав достићи [достигнути], стигнём, v. pf. 1) ein nocao), wie weit bijt vorgeschritten, quousque pro

holen, consequor. 2) vidе дотећи [1. — 3) fеcіstі? далеко је дотјераo, er bat e meit geуіdе досећи).

brabt. — 5) дотјерао до торбе, до прошње, достојан, јна, јно, (у Дубр.) miirbig, dignus. kommen auf venire. [vidе вриједан).

[дотјерати се, ч. r. pf. кад тјера један друдостојанство, п. (по зап. кр.) Sie Siirbe, Siir. гога. cf. догнати се).

бigteit, dignitas: Ваше достојанство (реку | дотјеривање, т. (југоз.) [cf. догоњење] 1) аз владици). По достојанству треба му судити Herbeitreiben, adactio. 2) das Abrichten, rò (реку у Славонији) па) 23iirbeit, паф 23erbіеnjt, condocefacere. pro dignitate, pro merito.

дотјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) [cf. до

usque ad

2) trei.

гонити) 1) bеrbeitreiben, adagito (?).

јесто у наћвама, може се размјешивати, іn ben bis -, ago usque ad

3) abrichten, Gährung gelommen, ferveo. condocefacio.

дофат, vide дoхват, mit allen 21bleitungen. дотјецање, п. (јуж.) аз фіnreiben, sufficientia. дӧхват [доват, дофат), m. (loc. дохвату) Ser [cf. достизање 2].

Crrei, ut assequi potui: ударио га на додотјецати, тјече, т. impf. (јуж.) tleten, sufficit. хваr; Према себи ударио Меу На дохвату [cf. достизати 2, 1 дотицати).

по бијелу врату дотвати, дӧчём, v. pf. big su nѕе meben, per- дохватање [доватање), п. [cf. дохитање (доиtexo.

тање), докучигање] 1) баз реrlаngеt, porrecJOTKÁBâle, n. das zu-Ende-werden, pertexere. tio. 2) das Erreichen,, assecutio.

3) Sag дотвивати, дітки вам, y. impf. 8u Gnse meben, Greifen, Berühren, attactio. pertexo. .

дохватати (доватати], там, v. impf. (cf. дохи

тати [доитати, домашати, докучивати]) 1) big Sabin, usque eo: Доклен љубе, 20

herlangen, porrigo. 2) erreichen, berühren, дотлен, тлен вјеру дају

assequor, attingo. доточити, доточим, v. pf. pollјфеntеr, impleo. дохватати ее, там се, v. r. impf. чега, до чега, дотрајати, је, v. pf. 1) чега, байети big -, greijet, bеrübre, attіngere [cf. прихватати се, durare usque :

не ће сијена дотрајати до дотицати се]: не дохватај ме се. Божића. -- 2) што, aujbörен зи башегіп, du- дохватити [доватити], тим, v. pf. (cf. [докуrаrе jam non posse : већ нам је жито до чити 1, домашнити], дохитити [донтити)) 1) трајало.

berlangeit, porrigo: дохвати де ми то. 2) дотркати, дотрчём, v. pf. bеrbеіlаufen, adcurro. erreiden, attіngo: високо је не могу дохва[cf. дотрчати, прибјећи 2).

тити; Дохватио би с неба гаране. дотркивање, п. За феrѕulаufen, adcursus. [c. дохватити [доватити) се, тім се, v. r. pf. 1) дотрчавање).

чега, до чега, greifen, bеrübrеп, аttіngere [cf. дотркивати, тркујем, У. impf. bеrjulaufen, ad машити се, прихватити се): нијесам га се curso. [cf. дотрчавати].

ни дохватио; и у пјесми: Свакога се збора дотрчавање, р. vіdе дотркивање.

дохватише 2) erreichen, assequor : Beh ce дотрчавати, трчавам, vide дотркивати.

Комнен горе дохватио Дохвати се снаге дотрчати, чи, vide дотркати.

3) н. п. на ноге, jid) jtüsеn, se дотуга, f. (у Боци) €ile, festinatio: није ми

excipere: Јунак бјеше Фазли-арачлија, На

ноге се с коња дохватио дотуга ниједна. cf. [vide) хитња. дотужати, | жӣ, v. pf. коме шта, lаngе 23eite дoхитање [доитање), п. vide дoхватање. дотужити, тафеп, зиmiber реrbeit, taedet: већ дохитати (доитати], там, vide дoхватати : Па ми је дотужало, [vide] догрдјети, cf. до

потече преко поља равна, Ко виђаше Богом садити: Не пуца му без невоље љуте, Бесни

се куњаше да му ђогат земље не дохита

дохитити [донтити), тим, vide дoхватити. су му дотужили Турци — дотушаван, вна, вно, н. п. није дотупаван,

доход [доод), m. 1) Sie Infunft, adventus [vide nicht vollkommen gesunden Verstandes, non sanae

долазак). cf. долаз. 2) кућа му је у селу mentis. cf. недотушаван.

одмах с дохода, т. ј. одовуд идући, Ser Зия

gang, aditus [vidе доходак 3]. — 3) (у ц. дотурање, п. vіdе добацивање.

г.) vidе доходак 2. cf. довод. дотурати, дотурам, 1) v. impf. vіdе добаци- доходак, хотка, [доодак) m. 1) бie 2ntunit, adвати. — 2) у. pf. bеrbеіmäljen, advolvo.

ventus, [vidе долазак) cf. доход: Фала тебе, дотурити, рим, vidе добацити.

Туре, на доходак 2) (по југоз. кр.) што дотуркати, кам, v. pf. (dim. р. дотурати 2)

господар узима од сељака на своју земљу herbeimålzen, advolvo.

(у црмници даје се трећи дио, или пој0дотуйи, тўчём, v. pf. pplenbg flage, percutio

вина од онога што земља донесе), Sie Cine satis: Ал' га добро Милош не дотуче finite, reditus, cf. довод (доход 3, доводак, доћерати, рам, (јуж.) vide дотјерати.

оградак]: Не дају ми паре ни дохотка доћеривање, т. (јуж.) vide дотјеривање. 3) беr Зugang, aditus: с дохотка, т. ј. овуда доћеривати, ћерујем, (јуж.) vide дотјеривати. идући. cf. дoхoд [2]. доћи, дођем, v. pf. [cf. доисти] 1) foттеп, доходад, дохоца, [доодац] m. vіdе уљез.

venio. 2) доћи коме главе, еіnеп ит беп доходити, доходим, [доодити] vіdе долазити [1]. Яopf bringen, aug бет Bege räunten, e medio дoхoђeњe [доођење), п. vіdе долажење. tollo. 3) дошло ми је да бјежим од куће, дохранити, дохраним, (2 доранити) v. pf. 1) es ist mir dahin gekommen -, eo deveni ut

bis zu Ende ernähren, alere: Ко л' ће бабу 4) дошла вода, 5. i. angejctivоllеп, сrеvіt. Хљебом дохранити 2) ausbehalten, servare.

5) mеrbеп, еxіѕto: Дође лице као рујно cf. [vide] дочувати. винце Крвав коњиц до уштију дође дохраньйвање [дорањивање), п. 1) ба Grabrеп, 6) дошао хљеб за руком, т. і. уcкисло ти altus. --- 2) das Aufbehalten, servatio.

и памети

servo.

он

mora.

кања

дохрањивати, храњујем, [дорањивати) v. impf. | дөчић, m. dim. р. до. 1) ernähren bis alere. 2) aujbеhаltеп, дочувати, дочу вам, у. pf. bis ju Спбе buten, си

stodirе usque finem [ef. дохранити 2]: Није Доца, f. (у Бачк.) rаtеплате, nomen feminae: трећу ноћ дочуван. с. бабине.

Где ћеш бити, баба Дощо, да довече до- дочу дити се, дим се, v. [r.] pf. jih geng munkerп, фем

satis nirari: Не могу се чуду дочудити доци, Долаца, m. pl. некако мјесто : На Крстаче дочути, чујем, v. pf. 1) реrnефтеп, іnаudio. на дебеле Доце

2) aus der Ferne her vernehmen, exaudio: доцкан,

нешто рече, али ја не дочу. доцне, jpät, sero. [cf. касно).

дӧше, у пјесми мјесто дођоше: Здраво доше доцнити, ням, у. impf. jäumen, sero venio, mo у Бјелопавлиће ror. [cf. каснити).

дошётати, дошетам (дошёћем), v. pf, bеrbеі. доцнолегалац, гаоца, т. (у Боци) беr jpät 3 spazieren, advento ambulans.

Зеttе gеbt, qui multa nocte cubitum it: Рано- дошљак, дошљака, т. 24ntömmling, advena. [cf. ранилац и доцнолегалац кућу тече.

придошлица, приш иђелдија). [доцњење , п. Ваз 23erjäитеп, ѕеrіоr adventus, [дошмитати, v. pf. јФlensert, gradi lente; види Из І. издања.

(cf. кашњење).] s. v. шмитати.] дочек, т. 1 der Empfang, exceptio (hospitis) Ipába, f. die Drave, Dravus. дочекање, n. [cf. дочекипите, причек 2]: хвала, дрaвкa, f. велика шајка која само по Драви брате, на дочеку. А и летна, брате, доче може пловити, ein Drape-Chijf, navis.

Видио сам твоје дочекање драг, драга, го , (драгӣ, га, го, аdv. драго, дочекати, кам, v. pf. 1) erpartet, exspecto: не

соmр. дракӣ) 1) (по југоз. кр.) tbeцer (bot могу да дочекам; једва сам дочекао; у im 23reije), carus. cf. [2] скуп. 2) theuer Здрављу да дочекаш божић. 2) auffangen,

(lieb), carus, cf. [vide) мио: драги брате мој; erbajeit, excipio : дочекали га хајдуци; до

Мајка ми је драга Сису ми је дала, Другу чекао Турке на Дрини; Дочекаfе залци у

рекла дати Кад пођемо спати. Није благо Мојанци, Отеће ти коња и оружје Мом

ни сребро ни злато Већ је благо што је чил паде граду низ бедене, Краљеве га до

коме драго 3) драге вәље, bereitmillig, , чекаше слуге) на мачеве и на копља бојна,

gern, mit Vergnügen, animo lubenti (vide ApaНа наџако и на буздоване 3) н. п. го

говољно). — 4) ил' је сила ил' је драга сте, aufnehment, empfаngеt, excipere [cf. при

Boba ? freier Wille, libera voluntas. 5) драго чекати 2]: добро су га дочекали.

mu je, mir beliebt es, so will ich, sic volo: Ito дочекати се, кам се, у. r. pf. 1) н. п. на ногу,

му драго. na pyky, sich stüßen, erhalten, excipere se: IIo- 1. Apârâ, f. adj. 1) (cr.) adj. Geliebte, amata [cf. годи га у ногу лијеву, На десну се хајдук

драгана 1, 1 драго]: Драга моја, јеси л' се дочекао 2) дочекала се пушка на доњи

удала ? Драг се драгој на водици вали зуб, т. і кад се запета пушка прстом обори, па не скреше, него се дочека на доњи зуб, 2. Драга, m. (ист.) vide [2] Драго [1).

2) [Драга) һур. р. Драгиња. као што је било док није запета. дочекач, дочекача, т. на довратнику оно за

3. драга, f. 1) (у Хрв.) vidе долина [1]. — 2)

(Драга] некако мјесто у јужној Србији: и ІІто се замиче скакавица. дочекивање , n. Sag &mpfange, exceptio. [cf.

покупи Драгу и Рожаја причекивање 2].

Драгаљ, Драгаља, т. мјесто више Кривошија, дочекивати, чекујем, v. impf. 1) стрfangen, ex

гдје се састају три границе: Аустријска, cipio. [cf. причекивати 2). — 2) erparte, ex

Турска и Црногорска. specto, excipio: Дочекујем Сарајлије младе, драган, т. (ст.) vide [1 драго] драги: Чуј, Те отимам и сребро и злато

Драгане, oдo за другога дочекивати се, чекујем се, у. r. impf. 1) fi) | драгана , f. 1) (ст.) vide [1] драга [1]: Цуп

jtügen, se excipere. — 2) дочекује се пушка цуп, цун цун, Драгана, Што ми ниси кана доњи зуб. cf. дочекати се 2.

2) (Драгана їrauennanie, nomen дочекиштө, п. (у Боци) vidе дочек.

feminae. 3) (у Дубр.) некака морска риба, дочекљив, а, о, који радо госте дочекује, gajt

Art Fisch, piscis genus. frei, hospitalis.

драгац, дракца, m. т. ј. камен, у пјесми мјесто дочекати, пам, v. pf. што, bаjtig ergreifen, arri драги камен: А у њојзи драгац камен pio. [vide) иш чекати, cf. докопати.

сјаје — дочепати се, пам се, т. г. pf. чега, fit bетäф. Драгачево, п. кнежина у нахији Пожешкој tige, potiri. [cf. докопати се, домчати се,

[срез драгачевски у округу рудничком). досинути се).

Драгаш, Драгата, m. lаntirane, nomen viri. дочёти, дӧчнём, у. pf, bееnѕіgеn, finire, [vidе драги, гога (и драга), m. (ст.) 5er Geliebte, ama

свршити) cf. довршити: Тришко поче, фришко tus [vide 1 драго]: Oj bевојко, има ли драи доче; Боље је не почети него не дочети. гога ? Имала сам брата и драгога

зала

1еко ти си

[ocr errors]

Драгија, 1) m. Rangname, nomen viri. 2) Дража, m. 2anungname, nomen viri.
f. Frauenname, nomen feminae,

Apàxâle, n. das theurer-werden, to constare ma-
драгӣ камен, m. beljtein, gemma. [cf. драгац]. jori pretio.
Драгиња, f. Trauennanie, nomen feminae. дражати, жам, v. impf. (у Дубр.) im Wreije
Apårah, m. 1) Mannsnanie , nomen viri. 2) steigen, thenerer werden, fio carior, consto ma-
[драгић (ст.) al& dim. р. драги : Драг дра jori pretio.

. гику, Јово Кујунџијћу! | Jал” ме проси, јал” | Дражев врт, т. од Пераста око по сахата идући ћу сама доћи

ка Котору према Маркову врту некоAparaua, m. Mannsname, nomen viri.

лико кућа, међу којима на самој води има 1. Apâro, n. adj. (cr.) das Lieb, amatus aut amata, стара зидина, за коју се приповиједа да је

cf. драги [1], драга [1, драган, дика 2]: Јарко била кула Лима арамбаше.
сунце, на високо ти си ! Драго моје, на да- дражење, п. Ваз 21etten, Rcijeit, irritatio.

Дражета, m. Діапате, nomen viri.
2. Драго, т. (јуж.) 1) һур. р. Драгић ить Дра- дражётина, f. augm. p. [3] драга [1].

гутин. [cf. 2 Драга]. — 2) (у ц. г.) који чи- дражива шка, m. ein Cpigname Ser Dorjiфiiljen нећи свашто говори: „драго ми је“: Драго (gleiфjani Störe 5 it 5), turbаnѕ саnеѕ. У војје сам себи најприђе врат сломио.

водству зову драживанке по милицији врајДрагобрат, т. 2)ann&name, nomen viri.

тове, а по паорији бирове и пандуре, који 1. Драговић, m. манастир у Далмацији око два

иду по селу од куће до куће, те зову људе добра пушкомета од ријеке Цетине (с ли

на робију и на заповијести (и драже вашке). јеве стране) више извора ријеке Драговића, дражити, дражим, у. impf. reiзеп, зеrgеnt, irrito. која овдје одмах утјече у Цетину. Ондје се дражица, f. dim. ppi [3] драга [1]. приповиједа да су Драговић запалили Турци Драило, m. Plannéпате, поmеn viri. 1694 године, па се послије с допуштеньем | Дракша, m. Diannaтe, nomen viri. Млетачкијем поновио. Он има сад многу драм, m. Zoo од оке [2,5 грама), или онолико земљу, коју су му понајвише Млечићи по

колико је тежак један дукат, ein Gemidt (port Клонили; и осим тога има четири парохије:

Dufaten Schmere), Drachme, drachma.
Плавно, Имоски, Врљику и Драговић.
2. драговић, m. in Ser Rebelieart: брате драго-

драмəсер, т. 1) овако (у Србији) сељаци зову

трговце варонане (који од тврђе на драbufy! (als ein liebes Surrogat jedes andern

мове све чине), ein Cpignate für Raufleute, Namens, den man weiß oder auch nicht weiß).

convicium in mercatorem. 2) у пјесми : драговољно, adv. gern, mit Bergnügen, bereitmillig,

Када види женске нити: Какви с' ово драlibenter. cf. драг [3] (драге воље).

мосери
Jpäroje, m. Mannsname, nomen viri.
Ipárojaa, f. Frauenname, nomen feminae.

драмəсерење, п. Sag niter, illiberalitas. Apàrôj10, m. Mannsnamne, nomen viri.

драмбеерити, рим, у. impf. tnitern, illiberalem Apårokỹı, m. (cr.) der theuer Erfaufte, caro em

еѕѕе: шта си узео дрaмoсeрити? tus: Була води роба драгокупа

драмлија,* f. (рі. gen. драмлӣја) ein chrott pot 1. Apåro.bso, m. der Kapuziner Kreß, tropaeolum

der Schwere eines Apam, globulus plumbeus minus. [trop. majus L. cf. драгомиље, љуби

drachmae pondere. cf. драм уша. драг].

драмуша, f. (рі. gen. драмуша) vide драмлија: 2. Драгољуб, m. anname, nomen viri.

Седамдесет и седам драмуша
драгомӣље, п. некако цвијеће [vide 1 драго- | дранчење, п. vіdе дрљанчење

љуб]: Аружице милијем заовам”, Авиоле дрънчити, чим, т. impf. vіdе дрљанчити.
милим јетрвама, Драгомиља ко ми буде [драпа, cf. апа драпа. ]
суђен

драпав, а, о, vide [pитав) рапав.
Драгомир, m. Лапngтате, поmеn yiri.

драшање, т. баа Жragen, frісtiо. Драгомира, f. Trauennanie, nomen feminae. дранати, драпам, v. impf. fraget, frico. драгорееа, f. (у Грбљу) име кози, ein Siegentдрапати се, драnам се, v. r. impf. jih fragen, name, nomen caprae indi solitum. .

ѕе fricare. [cf. губати се 2]. Apårocab, m. Mannsname, nomen viri.

Драч, Драча, m. Ctast Durrazzo.
драгост, драгости, f. (по југоз. кр.) theureg ze: | 1. Драча, f. намастир у Србији више Крагу-

jen, caritas: о радости, велика драгости! јевца.
Душо моја, млад Јакшићу Митре !

2. драча, f. 1) (по југоз. кр.) свако трње, је. драгоћа, f. (у Дубр.) vide скупоћа.

Ser Pornjtraum, sentis [vide бодљача): сде[драгоцјен, а, о, vide скупоцјен; види ѕ. Y. сна плоча, аслијева драча 2) (у ц. заклад.]

г.) у трња оно што бoдe, Ser Porn (Ser etaДрагоч, Драгдча, т. планина у Цуцама: Из фel), spina [vide бодља): Из драче се ружа Драгоча високе планине

рађа.

. Apárom, m. Mannsname, nomen viri.

Драчевац, чёвца, т. зидине од старе куле близу Драгутин, m. Mannѕtате, поmеn viri.

Задра.

мати.

драчёвиле, f. р. (у Имоск.) виле на којима nocturnum, quadrupes, clamosum. [cf. Oy

ce hoch Apara, eine Gabel Dornen zu tragen, кавац 3]. furca sentibus ferendis.

Дрекаловић, m. Ciner pon Дрекаловићи. Apám ko, m. Mannsname, nomen viri.

Дрекаловићи, вића, m. pl. племе у Кучима код дрвар, дрвара, т. који дрва носи или продаје, Црне Горе [у Црној Гори): А четврту у der Holzer, lignarius.

Дрcкаловиће дрвара, f. Polstantеr. coella lіgnaria.

дрекењање, п. vide [dim. p.) дречање. дрварење, п. 3а3 poljen, lіgnаtiо.

дрекењати ее, њам се, v. r. impf. каже се за Apbàpuna, f. 1) das Holzgeld, die Ausgabe auf јарца, vidе дречати (al dim.).

polj, pecania pro lіgnis. — 2) Soljabgabe, por- дрем, дрема, т. (ист.) vidе дријем. torium lignarium.

дрёмак, мка, m. [erythronium dens canis L.) дрварити, лір варім, v. impf. кога, mit polj per vidе дремовац.

јеђеп, рrоvidеrе lіgnіs: како се дрвариші ? он дрёмало, т. (ист.) vidе дријемало. ме дрвари.

дремање, п. (ист.) vidе дријемање. дрварити се, дроварім се, v. r. impf. ji) mit дрёмати, дремам (дремљем), (ист.) vidе дрије

Holz versehen, providere lignis (cf. rpujath се 2): како се дрвариш?

дремеж, м. (ист.) vidе дријемеж. дрвен, а, о, biljer, ligneus. [cf. лисен]. дремљив, а, о, [нст. и јуск.) коме се често дрвенарија, f. die Soljmaaren, merces lіgneae. Apujema, schläfrig, dem Schlaf ergeben, somnicuдрвен аст, а, о, bölger (unempfinslid)), lіgnеus. losus, ѕоmnо dеdіtus: Који вели санљива дрвендупа, г. дрвенасто женско.

дремљива, Не имао у болести санка дрвеница, f. на самару оно што је од дрвета, дремован, вна, вио, [ист. и јуж.] коме се дри

осим стење , Sag bölgerne Serujte Ses Caumjat. јема да спава, јwläfrig, dormitans. tela, clitellae.

дремовац, мовца, т. (у Славонији) [lychnis дрвенити ее, нім се, v. r. impf. bül Şern реrѕен, viscaria L..] vіdе каһунак.

lіgnesco (?): ја се каменим и дрвеним (п. п. 1. дрён, дрена, т. vіdе дријен. од чуда).

2. дрен, m. (ист.) vidе дријен. дрвењача, f. н. п. чаша, bölgerneg grintgejbirr, | дрёнак, вка, т. (ист.) [vide] дријенак. poculum ligneum.

дрёник, дреника, m. (ист. и јуж.) 22als pot дрвењење, п. Заз Berbiljer, lіgnеfасtiо.

Яornelfirjфеп, соrnеtum. [cf. дрењак]. дрвётина, f. у загонеци, cf. Йиглифати. дренић, т. (ист. и јуж.) eine junge Rornelfirjфе, Aprehe, n. (coll.) die Bäume, arbores.

cornus parva. дрвљад, f. (coll.) Сфеіtеr polj, segmenta lіgni (?). Дреница, f. 1) вода у Метохији, која утјече у дрвљанӣк, дрвљанйка, m. гомплa дрва пред Дрим. 2) кнежина око те воде: У ДреKyhom, der Holzhaufen, strues.

ници бијела Девича — и Дреницу испод дрвље, п. (coll.) фоlѕ, lіgnum: Оборише дрвље Чичавице

и камење На путу му дрвље и камење Дренка, f. Trauennaine, nomen feminae. дрво, вета, п. [cf. древо, дријево 1] 1) (р. дрёнов, а, о, (ист. и јуж.) беr fоrnеffіrje, corneus.

дрвета, дрвёта) 5er Заит, arbor. [cf. кори- дреновац, новца, m. (ист. и јуж.) 1) ein &tab pоп

јен 3]. — 2) (pl. дрва, дрва) баѕ polj, lіgnum. Kornelholz, baculus corneus. (Дреновац) дрводеља, (ист.)

2) село у Мачви. 3) у пјесмама некакав дрводиља, (зап.) m. der Zimmermann, faber

поток: Девојка се крај Дреновца купа — lignarius. [cf. дунђер, дун- дрёновача, f. (нст. и јуж.) ein Ctot pon #or: дрвођеља, (јуж.)

nelholz, fustis corneus. 2) (у Сријему) rt дрвце, цета, п. dim. р. дрво.

Kirschen, cerasi genus (prunus avium L.]. Apeдрево, т. т. і. чaснo, Sas freuge3.5olj, lіgnum новача је најпозвија трешња, тврда је као

crucis, i.e. crux qua Christus supplicium и рупіт, али је од њега ситнија. obiit, cf. дријево [1, дрво): и крстове од дрёновина, f. (нст. и јуж.) Bornelbolj, lіgnum часнога древа

corni masculae Linn. дреждање, п. Заз €teben uns 21artet, exspecta- Дренопољац, пољца, т. ©iner poн Дренопоље: tio. [cf. Ждронцање).

Ето иду Турци Дреновољци дреждати, дим, v. impf. jteben unib martet, ex- Дренопоље, т. vіdе Једрене: Два Турчина

specto [cf. ждронцати): Дрежди као коњ опіли Дреновољу за празним јас.лима.

дренопољски, кa, кo, ppi Дренопоље : Кад су Дрезга, f. поље у Пиперима : и од Дрезге доІІІли паши Дренопољском поља широкога

дрењак, дрењака, m. [ист. и јуж.) vidе дреник. дрёка, f. Das Bejrei, clamor [cf. вика 1]: стоји дрењина, f. (ист. и јуж.) Sie Rornelfirjbe, cornum. дрска коза; стоји дре ка дјеце.

дрењо, m. (у Боци) еіn träger Denjd, segnis. cf. дрекавац, кавца, m. Ser Cd) reier, ein (permeinit: тром.

liches) Thier, das in der Nacht schreit, wie eine Apërba, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus. [vide] Ziege die vom Wolje weggetragen wird, animal врвца, cf. канап.

aprovje.ba, (jyroz.) | Jepun)

« PreviousContinue »