tas.

--

доспивање, п. (зап.) vide доспијевање.
доспивати, доспивам, (зап.) vide доспијевати.
доспијевање, п. (јуж.) 1) баз Reifen, maturi-
2) die Muße, otium.
доспијевати, доспијевам, v. impf. (јуж.) 1)
reifen, maturare: ове године воће рано до-
спијева. 2) живе baben, otium est mihi.
доспијетак, тка, m. (јуж.) vide [свршетак]
доспјетак.

доспитак, (доспитак), тка, m. (зап.) vide до-
спијетак.

доспити, пим, (зап.) vide доспјети.

доспјетак, тка, m. (у Боци) vide свршетак.
доспјети, пијем, v. pf. (јуж.) 1) reifen, perve-
nio ad maturitatem : досијеле трешње.
2) 3u recht fommen, venio: гледај да досии-
јеш на ручак. - 3) Жиßе ђaben, otium est
Muße
[с. докољети]: доћи ћу ти кад доспијем,
4) (по југоз. кр.) vide свршити: Што се
не почне, то се не доспије.
дост,* дӧста, m. vide пријатељ.

1. доста, genug, satis [cf. довољане, довољно]:
Доста је твога; доста је његова; доста ка’
и Балатина.

2. Доста, f. hyp. v. Достана.

достајање, п. 1) баз Winreichen, sufficientia. 2) der Anstand, decor.

је ли дубоко? можеш ли достати? достиг, т. н. и. избио га на достиг. достигнути, нём, vide достићи.

достојање, п. баš Érbgut, hereditas [cf. по-
das
достојати се, достојим се, v. r. pf. fich würbig
стојање]: И у двору моје достојање
madhen, dignum se praebere [vide достајати
се 1]: Небеског се царства достојати
дотакање, п. баš Bolljmenten, impletio.
дотакати, дотачем, v. impf. vollichenten, impleo.
дотакнути се, дотакнем се, vide дотаћи се.
дотаманити се, таманим се, v. r. pf. nah ein-
ander völlig aufgehen, bis aufs lezte Stück verlo-
ren gehen, funditus pereo, [vide] затрти се,
cf. ископати се: Са свијем се свијет дота-

мани

дотаћи [дотакнути] се, дотакнем сe, v. r. pf. чега или до шта, etmaß anrüßren, tango [vide додирнути се].

дотегнути, дотегне, v. pf. vide дотећи [1]. дотежати, жам, v. pf. vide дотешчати. дотерати, рам, (ист.) vide дотјерати. дотеривање, п. (ист.) vide дотјеривање. дотеривати, терујем, (ист.) vide дотјеривати. дотетурати, рам, v. pf. mübjam berbeifommen, aegre advenio [cf. докотурати]: једва сам дотетурао.

дотећи, тече, v. pf. 1) binreiden, suficio. [cf. достићи 2, дотегнути]. — 2) већ је дотекло, т. ј. нестало, престало дотјецати, издеђеп, deficio.

1. дотицати, тиче, vide дотјецати.

berühren, attrecto.

достајати, је, v. impf. Kinreißen, sufficere. достајати се, ојим се, v. r. 1) pf. (у пјесми | дотештати, там, v. pf. [hwer, läftig werben, deима и без се) fich würbig majen, dignum se дотешчати, чам, gravo [cf. дотежати, стеpraebere [cf. достојати се]: Ниси раја доштати се]: Мене ј' твоја дотешчала мајка стајала, Већ си пакла заслужила Још му није рана дотешчала 2) impf. достоји се коме што, fih geziemen, de- дотирати, рам, (зап.) vide дотјерати. cet: дјевојци се (или жени) не достоји у дотиривање, п. (зап.) vide дотјеривање. олтар ући; њему се достоји. дотиривати, тирујем, (зап.) vide дотјеривати. Достана, f. Уrauenname, nomen feminae. 1. дотицање, n. baš Berübren, tactio. достанути, не, ( v. pf. 1) binreißen, sufficio: 2. дотицање, n. baš inreichen, in binlänglicher достати, стане,, Биће теби вина изобила, Ако Menge dasein, sufficientia. цару не ће ни достати 2) den Boden (im 2Bajjer) mit Süßen erreiden, fundum attingere: 2. дотицати, дотичём, v. impf. 1) кога чим, 2) до чега, reiden, attingere: горе до мјесеца дотичу. дотицати се, дотичём се, v. r. impf. чега, или до шта, berübren, contingo. [vide дохватати се]. дотјерати, рам, v. pf. (југоз.) 1) herbeitreiben, adigo: дотјерај га мени. [cf. довијати, догнати, доренути]. 2) treiben bis -, ago usque ad -: дотјерај га до воде. [cf. довијати, догнати, доренути]. — 3) н. п. дијете, коња, abrichten, condocefacio: добро га је дотјерао. — 4) докле си дотјерао (какав nocao), wie weit bijt vorgeschritten, quousque profecisti? далеко је дотјерао, er hat e weit ge= braht. - 5) дотјерао до торбе, до прошње, kommen auf [дотјерати се, v. r. pf. кад тјера један другога. cf. догнати се].

достижан, жна, жно, који може достићи, бег erreicht, einholet, qui assequitur: Бог је спор, али је достижан.

достизање, п. 1) баз Çinholen, consecutio. 2) vide дотјецање.

достизати, стижем, v. impf. 1) cinholen, conse-
quor. 2) vide дотјецати.
достићи [достигнути], стигнем, v. pf. 1) ein-
holen, consequor. 2) vide дотећи [1. - 3)
vide досећи].
достојан, јна, јно, (у Дубр.) würbig, dignus.
[vide вриједан].
достојанство, п. (по зап. кр.) біе 2ürbe, 2ür=
bigteit, dignitas: Ваше достојанство (реку |
владици). По достојанству треба му судити
(реку у Славонији) наф 28ürben, na Berbienft,
pro dignitate, pro merito.

venire.

дотјеривање, п. (југоз.) [cf. догоњење] 1) баз
Serbeitreiben, adactio. - 2) das Abrichten, to
condocefacere.
дотјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) [cf. до-

дотркивање, п. baš Derzulaufen, adcursus. [cf. дохватити [доватити] се, тим се, v. г. pf. 1)

дохрањивати, храњујем, [дорањивати] v. impf. | дочић, m. dim. v. до. 1) ernähren bis

servo.

alere. 2) aufbehalten, дочувати, дочувам, v. pf. Бiз зи nbe hüten, cu-
stodire usque finem [cf. дохранити 2]: Није
трећу ноћ дочуван. cf. бабине.

Доца, f. (у Бачк.) Granenname, nomen feminae:
Где ћеш бити, баба Доцо, Да довече до-
ђем
Доци, Долаца, m. pl. некако мјесто: На Крстаче
на дебеле Доце

доцкан,

донне, fpät, sero. [cf. касно].

доцнити, ним, v. impf. fäumen, sero venio, тогог. [cf. каспити].

дочудити се, дим се, v. [r.] pf. fih genug wunbern,
satis mirari: Не могу се чуду дочу дити
дочути, чујем, v. pf. 1) vernehmen, inaudio.
2) aus der Ferne her vernehmen, exaudio: oн
нешто рече, али ја не дочу.

доше, у пјесми мјесто дођоше: Здраво доше
у Бјелопавлиће

Дошетати, дошетам (дошећем), v. pf. berbei= spazieren, advento ambulans.

доцнолегалац, гаоца, m. (у Боци) ber pät зи Bette geht, qui multa nocte cubitum it: Рано-|дошљак, дошљака, m. Wnfömmling, advena. [cf. ранилац и доцнолегалац кућу тече. придошлица, пришиђелдија].

[доцњење, п. baš Berjäumen, serior adventus, [дошмитати, v. pf. [lenbern, gradi lente; види (cf. кашњење).] 5. ѵ. шмитати.]

mora.

кања

Из I. издања.

-

дочек, m. 1 ber Empfang, exceptio (hospitis) | Драва, f. bie Drave, Dravus. дочекање, п. [cf. дочекиште, причек 2]: хвала, дравка, f. велика шајка која само по Драви брате, на дочеку. А и лепа, брате, дочеможе пловити, ein Drave-Schiff, navis. Видио сам твоје дочекање драг, драга, го, (драгӣ, га, гӧ, adv. драго, дочекати, кам, v. pf. 1) erwarten, exspecto: не comp. дражи) 1) (по југоз. кр.) thener (о могу да дочекам; једва сам дочекао; у im Breife), carus. cf. [2] скуп. 2) theuer здрављу да дочекаш божић. 2) auffangen, (lieb), carus, cf. [vide] мио: драги брате мој; етафен, еxсіріо: дочекали га хајдуци; до- Мајка ми је драга Сису ми је дала, Другу чекао Турке на Дрипи; Дочекаће залци у рекла дати Кад пођемо спати. Није благо Мојанци, Отеће ти коња и оружје ни сребро ни злато Већ је благо што је коме драго 3) драге воље, bereitwillig, gern, mit Bergnügen, animo lubenti [vide драговољно]. 4) Ил' је сила ил' је драга Воља? freier Bille, libera voluntas. 5) драго ми је, mir beliebt eš, fo will im, sic volo: што му драго.

Мом

чил паде граду низ бедене, Краљеве га дочекаше слуге На мачеве и на копља бојна, На наџаке и на буздоване 3) н. п. госте, апиевтен, empfangen, excipere [cf. причекати 2]: добро су га дочекали. дочекати се, кам се, v. r. pf. 1) н. п. на ногу,

на руку, fich ftügen, erhalten, excipere se: Погоди га у ногу лијеву, На десну се хајдук Дочекао 2) дочекала се пушка на доњи зуб, т. j кад се запета пушка прстом обори,

--

1. драга, f. adj. 1) (ст.) adj. Seliebte, amata [cf. Драгана 1, 1 драго]: Драга моја, јеси л' се удала? Драг се драгој на водици вали - 2) [Драга] һур. v. Драгиња.

па не скреше, него се дочека на доњи зуб, 2. Драга, m. (ист.) vide [2] Драго [1].

као што је било док није запета. дочекач, дочека́ча, m. на довратнику оно за

што се замиче скакавица.

дочекивање, n. baš &mpfangen, exceptio. [cf.
причекивање 2].

дочекивати, чекујем, v. impf. 1) empfangen, ех-
сіріо. [cf. причекивати 2]. 2) erwarten, ex-
specto, excіpіо: Дочекујем Сарајлије младе,
Те отимам и сребро и злато
дочекивати се, чекујем се, v. r. impf. 1) fi$|
stüßen,

[tün, se exciреге. - 2) дочекује се пушка
на доњи зуб. cf. дочекати се 2.
дочениште, п. (у Боци) vide дочек.
дочекљив, а, о, који радо госте дочекује, gaft=
frei, hospitalis.

3. драга, f. 1) (у Хрв.) vide долина [1]. — 2) [Драга] некако мјесто у јужној Србији: И покупи Драгу и Рожаја

Драгаљ, Драгаља, m. мјесто више Кривошија, гдје се састају три границе: Аустријска, Турска и Црногорска.

драган, m. (ст.) vide [1драго] драги: Чуј,

Драгане, одо за другога

драгана, f. 1) (ст.) vide [1] драга [1]: Цуп цуп, цуп цуп, Драгана, Што ми ниси ка2) [Драгана] §rauenname, nomen feminae. 3) (у Дубр.) некака морска риба, Art Fisch, piscis genus.

зала

драгац, дракца, m. т. j. камен, у пјесми мјесто драги камен: А у њојзи драгац камен cjaje

дочепати, пам, v. pf. што, baftig ergreifen, arripio. [vide] шченати, cf. докопати. дочепати се, пам се, v. r. pf. чега, fid bemäф. Драгачево, п. кнежина у нахији Пожешкој | tigen, potiri. [cf. докопати се, домчати се, [срез драгачевски у округу рудничком]. досинути се]. Драгаш, Драгаша, m. Mannšname, nomen viri.

дочети, дӧчнем, v. pf. beenbigen, finire, [vide | драги, гога (и драга), m. (ст.) ber Seliebte, amaсвршити] сf. довршити: Фришко поче, фришко

и доче; Боље је не почети него не дочети.

tus [vide 1 драго]: Ој ђевојко, имаш ли драгога? Имала сам брата и драгога

Дpȧrnja, 1) m. Mannsname, nomen viri. f. Frauenname, nomen feminae.

2) Дража, m. Тапи нате, nomen viri.
Дражање, п. баз theurer-werben, zo constare ma-
jori pretio.

драги камен, m. Ebelftein, gemma. [cf. драгац]. Драгиња, f. Уrauenname, nomen feminae. Драгић, m. 1) Mannšname, nomen viri.

2)

[Драгић] (ст.) als dim. v. драги: Драг дра

Дражати, жам, v. impf. (у Дубр.) im Breife fteigen, thenever werben, fio carior, consto majori pretio.

гићу, Јово Кујунџијћу! Јал' ме проси, јал' | Дражев врт, m. од Пераста око по сахата идући ћу сама доћи

Драгиша, m. Mann name, nomen viri.

1. драго, n. adj. (ст.) баз lieb, amatus aut amata, с. Драги [1], драга [1, драган, дика 2]: Јарко сунце, на високо ти си ! Драго моје, на да

леко ти си

2. Драго, м. (јуж.) 1) һур. v. Драгић инб Драгутин. [cf. 2 Драга].

ка Котору према Маркову врту неколико кућа, међу којима на самој води има стара зидина, за коју се приповиједа да је била кула Лима арамбаше.

дражење, п. баз Međen, Reisen, irritatio. Дражета, m. Mčannšname, nomen viri. дражетина, f. augm. v. [3] дрӑга [1]. 2) (у Ц. г.) који чи- драживашка, m. ein piname ber Dorfijuljen | нећи свашто говори: „драго ми је“: Драго (gleichsam Störehund), turbans canes. V BOjје сам себи најприђе врат сломио. водству зову драживашке по милицији врајДрагобрат, m. Mannšname, nomen viri. тове, а по паорији бирове и пандуре, који 1. Драговић, т. манастир у Далмацији око два иду по селу од куће до куће, те зову људе добра пушкомета од ријеке Цетине (с лина робију и на заповијести (и драже вашке). јеве стране) више извора ријеке Драговића, дражити, дражим, v. impf. reizen, zergen, irrito. која ондје одмах утјече у Цетину. Ондје се дражица, f. dim. bon [3] драга [1]. приповиједа да су Драговић запалили Турци | Драило, m. Diannšname, nomen viri. 1694 године, па се послије с допуштењем | Дракша, m. Mannšname, nomen viri. Млетачкијем поновно. Он има сад многу драм, т. 1/400 од оке [2,5 грама], или онолико земљу, коју су му понајвише Млечићи поклонили; и осим тога има четири парохије: Плавно, Имоски, Врљику и Драговић. 2. Драговић, m. in ber Rebenšart: брате драгоeuhy! (als ein liebes Surrogat jedes andern Namens, den man weiß oder auch nicht weiß). драговољно, adv. gern, mit Bergniigen, bereitwillig, libenter. cf. драг [3] (драге воље). Aparoje, m. Mannsname, nomen viri. Драгојла, f. Grauenname, nomen feminae. Драгојло, m. Mannšname, nomen viri. драгонуп, т. (ст.) бer theuer Grfaufte, caro emtus: Була води роба драгокупа

1. драгољуб, m. ber Rapuziner &reß, tropaeolum minus. [trop. majus I.. cf. драгомиље, љубидраг].

колико је тежак један дукат, ein Gewicht (von Dukaten Schwere), Drachme, drachma.

Драмосер, т. 1) овако (у Србији) сељаци зову
трговце варошане (који од тврђе на дра-
мове све чине), cin ріßname für Raufleute,
convicium in mercatorem. 2) у пјесми :
Када види женске нити: Какви с' ово дра-
Мосери
Драмосерење, n. baš Rniđern, illiberalitas.
Драмосерити, рûм, v. impf. fniđern, illiberalem
esse: шта си узео драмосерити?
драмлија, * f. (pl, gen. драмлија) ein Grott von
der Schwere eines дpaм, globulus plumbeus
drachmae pondere. cf. драмуша.

драмуша, f. (pl. gen. дрӑмуша̂) vide драмлија:
Седамдесет и седам драмуша

2. Драгољуб, m. Mannšname, nomen viri.
Драгомиље, п. некако цвијећe [vide 1 драго- дранчење, n. vide дрљанчење -
љуб]: А ружице милијем заовам, А виоле | дранчити, чийм, v. impf. vide дрљанчити.
милим јетрвама, Драгомиља ко ми буде | [драпа, cf. апа драпа.]

суђен

Драгомир, m. Mann name, nomen viri.

Драгомира, f. Srauenname, nomen feminae.

драпав, а, о, vide [ритав] рапав.
драшање, п. баз Rraßen, frictio.

Драпати, драпам, v. impf. fraßen, frico.

Драгореса, f. (у Грбљу) име кози, ein Siegen= | драпати се, драпам се, v. г. impf. fih fraßen, name, nomen caprae indi solitum. Драгосав, т. Mann name, nomen viri. Драгост, драгости, f. (по југоз. кр.) theures Be= fen, caritas: О радости, велика драгости! Душо моја, млад Јакшићу Митре! Драгова, f. (у Дубр.) vide скупоћа. [драгоцјен, а, о, vide скупоцјен; види s. v. заклад.]

se fricare. [cf. губати се 2]. Драч, Драча, m. Stast Durrazzo.

| 1. Драча, f. намастир у Србији више Крагујевца.

Драчевиле, f. pl. (у Имоск.) виле на којима
се носи драча, eine Babel Dornen zu tragen,
furca sentibus ferendis.

Драшко, m. Mannšname, nomen viri.
дрвар, дрвара, т. који дрва носи или продаје,
der Holzer, lignarius.

дрвара, f. Dolzfammer, coella lignaria.
дрварење, п. baš Doljen, lignatio.
Дрварина, f. 1) baš Dolsgel, bie издаbе auf
Holz, pecunia pro lignis. - 2) Dolzabgabe, por-|
torium lignarium.

nocturnum, quadrupes, clamosum. [cf. бу-
кавац 3].

Дрекаловић, m. Ciner von Дрекаловићи.
Дрекаловићи, вића, m. pl. племе у Кучима код
Црпе горе [у Црној Гори]: А четврту у
Дрекаловиће

Дрекењање, п. vide [dim. v.] дречање. Дрекењати се, њам се, v. r. impf. каже се за јарца, vide дречати (alß dim.). дрём, дрема, m. (ист.) vide дријем. дремак, мка, m. [erythronium dens canis L.] дрварити, дрварим, v. impf. кога, mit Dolz ver= vide Дремовац.

feђen, providere lignis: како се дрвариш ? он | дремало, m. (ист.) vide дријемало. дремање, п. (ист.) vide дријемање.

ме дрвари.

дрварити се, дрварим се, v. r. impf. fi mit | дремати, дремам (дремљём), (ист.) vide дријеSpol perfeben, providere lignis [cf. гријати

се 2]: како се дрвариш? дрвен, а, о, bölgern, ligneus. [cf. лисен]. дрвенарија, f. bie Dolzwaaren, merces ligneae. дрвенаст, а, o, bölzern (unempfinsli), ligneus. дрвендула, (. дрвенасто женско.

дрвеница, f. на самару оно што је од дрвета, осим стеље, баз bölzerne Berüjte beš Gaumfat= tels, clitellae.

дрвенити се, ним се, v. r. impf. bölzern werben, lignesco (?): ja се каменим и дрвеним (п. п. од чуда).

мати.

дремеж, m. (ист.) vide дријемеж.
дремљив, а, о, [ист. и јуж.] коме се често
дријема, [[äfrig, Sem ilaf ergeben, somnicu-
losus, somno deditus: Који вели санљива
Дремљива, Не имао у болести санка
дрёмован, вна, вно, [ист. и јуж.] коме се дри-
јема да спава, [[äfrig, dormitans.
Дремовац, мовца, m. (у Славонији) [lуchnis
viscaria I..] vide каһунак.

1. дрён, дрёна, m. vide дријен.
2. дрен, м. (ист.) vide дријен.

дрвењача, f. н. п. чаша, höljernes Zrinfgefchirr, | дренак, пка, m. (ист.) [vide] дријенак.

poculum ligneum.

дрвењење, п. baš Berboljern, lignefactio.
дрветина, f. у загонеци, cf. Һиглићати.
дрвеће, п. (coll.) bie Вäume, arbores.
дрвљад, f. (coll.) heiter Dolz, segmenta ligni (?). |
дрвљаник, дрвљаника, m. гомила дрва пред
Kуhoм, der Holzhaufen, strues.

дрвље, п. (coll.) $olz, lignum: Оборище дрвље
и камење На путу му дрвље и камење
дрво, вета, п. [cf. древо, дријево 1] 1) (pl. |
дрвета, дрвета) ber Baum, arbor. [cf. кори-
јен 3]. - 2) (р1. дрва, дрва) баš poly, lignum.
дрводеља, (ист.)

дрводиља, (зап.)

m. der Zimmermann, faber

Дренка, f. Srauenname, nomen feminae.
дренов, а, о, (ист. и јуж.) ber Rorne[firjhe, corneus.
дреновац, новца, m. (ист. и јуж.) 1) ein Štab von
Kornelholz, baculus corneus. [Дреновац]
2) село у Мачви. 3) у пјесмама некакав
поток: Девојка се крај Дреновца купа

дрводјеља, (југоз.) lignarius. [cf. дунђер, дун- дреновача, f. (ист, и јуж. cin Etod poin Ror

дрвођеља, (јуж.)

.) ђерин.]

nelholz, fustis corneùs. 2) (у Сријему) Irt Kirschen, cerasi genus [prunus avium L.]. Apeновача је најпознија трешња, тврда је као и рушт, али је од њега ситнија.

дреновина, f. (ист. и јуж.) Rornelholz, lignum corni masculae Linn.

Ето иду Турци Дренопољци Дренопоље, n. vide Једрене: Два Турчина ошли Дренопољу

дреждање, п. баš tehen uns Barten, exspecta-| Дренопољац, пољца, m. Ciner von Дренопоље: tio. [cf. ждронцање]. дреждати, дим, v. impf. fteђen uns warten, exspecto [cf. ждронцати]: Дрежди као кон за празним јаслима.

Дрезга, f. поље у Пиперима: И од Дрезге
поља широкога

дрека, f. baš Bej rei, clamor [cf. вика 1]: стоји
Дрска коза; стоји дрека дјеце.
Дрекавац, кавца, m. ber dreier, ein (vermeint=
liches) Thier, das in der Nacht schreit, wie eine
Ziege die vom Wolfe weggetragen wird, animal

дренопољски, ка, ко, von Дренопоље: Кад су дошли паши Дренопољском

Дрењак, дрењака, m. [ист. и јуж.] vide дреник. дрењина, f. (ист. и јуж.) біе Rornelfir{he, cornum. дрено, m. (у Боци) ein trägeren, segnis. cf. тром.

pèтвa, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus. [vide] врвца, cf. канап.