Дрётвица, f. dim. v. дретва.

дрётеза, f. (у Паштр.) vide јагода [1]. дрети, дёрём, (ист.) vide дријети.

дрети се, дёрём се, (ист.) vide дријети се. Дретуља, f. вода у Хрватској, која извире из Капеле и послије једнога сахата понире. дрёха, f. (у крајин. Негот.) понајвише pl. дрёхе, | baš Bewans, vestis. cf. [vide] хаљина [2]. дрёча, f. баз Didimt, densi frutices. [vide] честа, cf. шиб.

дречање, п. баз Blärren, ploratio.

дречати, чим, v. impf. plärren, ploго [cf. дерати
се 1]: дречи коза, дречи и дијете кад се дере.
дрешење, п. (ист.) vide дријешење.
Дрешити, дрешим, (ист.) vide дријешити.
држава, f. 1) ber Befik, possessio [cf. држа-
вина]: Хоћу тебе, слуго, поклонити у др-
жаву земљу Босну славну - Што сам тебе,
бане, поклонио Земљу Босну у твоју државу
2) ber Staat, civitas.

државина, f. баš Befistfum, possessio. cf. [vide]
држава [1].

државица, f. dim. v. држава.
државни, на, но, Staat3, civitatis.
држанца, f. (у Боци) vide држалица, н. п. у
мотике, у чаше.

дрæак, дршка, m. die Handhabe, ansa. [cf. py-
куница 1, ручица 3].
држалица, f. der Stiel, manubrium. [cf. др-
држало, п. жаица, сап, сапиште; сјекири-
Држаље, п. ште].

држање, п. баз Daften, tentio.
држати, жим, v. impf. 1) balten, teneo. 2)
halten. 3. 23. für mahr, habeo (pro vero): ја то
Држим за истину.
држати се, жим се, v. r. impf. 1) н. п. коња,
fi auf bem Bferbe halten, sustinere se in equo:
Па се коња држат не могаше 2) држи
се на високо, er trägt jich buh, elate se ge-
rit. [- 3)] не држе ме се таке слуге.
држећ, држећа, ће, н. п. човјек, дејниб, [tart
(gut erhalten), firmus. [cf. дурашан].
дријево, п. (у Ц. г. и у Дубр.) 1) vide дрво.
[cf. древо]. - 2) baš ijf, navis, cf. [vide]
лађа: Ал' се вози низ воду дријево

У

дријенак, нка, m. (јуж.) 1) eine fleine Rornelfirime, cornus parva. 2) eine Art Traube,

Geistute, uvae genus. 3) (у Црми.) некака трава, за коју кажу да је од очију добра [parietaria officinalis L. cf. прилип 2. 4) lythrum salicaria L. cf. 2 ружа 2]. дријети, дёрём, (дро, дрла, ло, part. pass. дрт) (јуж.) vide дерати: Немој дријет ти то јање живо

дријети се, дёрêм се, v. r. impf. (јуж.) freien, clamare. [vide] викати [1], cf. дерати се. дријешење, п. (јуж.) баз Muflojen, solutio. дријешити, дријешим, v. impf. (јуж.) auflöfen, losbinden, solvo.

Дрим, Дрима, m. 1) вода [Црни и Бијели Дрим у Старој Србији]. — 2) [дрим] (зап.) vide дријем.

дримало, m. (зап.) vide дријемало.
дримање, п. (зап.) vide дријемање.
дримати, дримам (мљём), (зап.) vide дрије-

мати.

Дримеж, т. (зап.) vide дријемеж.
дримљив, а, о, (зап.) vide дремљив.
дримован, вна, вно, (зап.) vide дремован.
дримовац, мовца (у Славонији) vide дремовац.
дрин, дрина, m. (зап.) vide дријен.
Aрúна, f. 1) Drina, der Grenzfluß zwischen Bos-

nien und Serbien. 2) die serbische Gegend an
бет Drina, Зворник gegenüber: отишао у Дрину.
дринак, нка, m. (зап.) vide дријенак.
дриник, дриника, m. (зап.) vide дреник.
Дринић, m. (зап.) vide дренић.

Дриница, f. ein Seitenarm ber Drina, unter Лоз

ница.

Дринка, f. т. ј. воденица, Bajermüble auf ber
Drina, mola ad Drinam.

дринов, а, о, (зап.) vide дренов.
дриновац, новца, m. (зап.) vide дреновац.
дриновача, f. (зап.) vide дреновача.
дриновина, f. (зап.) vide дреновина.
дринскй, ка, ко, Driner, Drinae: Дрински
вуче, што си обрђао ? Невоља је мене обр-
ђати: Око Дрине не има оваца: Једна овца
а три чобанина: Један спава, други овцу
чува, Трећи иде кући по ужину —

Дубровнику се данас говори дрво, али кад | дрињак, дрињака, т. (зап.) vide дрењак.
ко у шали приповиједа како је какав он- | Дрињанин, m. Siner von Drina: браћа Дри-
Дашњи властелин говорио, онда се и ондје њани (т. ј. један ка и други).
може чути дријево.

[Дрињача, f. ријека у Босни; види s. v. 2 Лов

дријезга водена, f. (у Дубр.) некака трава, ница 1.]

flane, herbae genus [sium latifolium L.]. дрињина, f. (зап.) vide дрењина. дријем, дријема, т. (јуж.) ber $lummer (blaf= |дрити, дёрём, (зап.) vide дријети. [uft), dormitatio. [cf. дријемеж].

дрити се, дерём се, (зап.) vide дријети се.

дријемало, m. (јуж.) ber läfrige, bie hlaf- |дрићкање, n. baš Sariren mit Seräuj, dejectio müße, dormitator.

alvi.

dejicio alvum cum strepitu.

дријемање, п. (јуж.) баз фlummern, dormitatio. | дриѣкати, дрићкам, v. impf. lagiren mit Seräufh, дријемати, дријемам (дријемљем), v. impf. (јуж.) Schlaflust haben, somno capior.

дријемеж, m. (јуж.) vide дријем.

дрићнути, нём, v. pf. lariren mit Seräuj, alvum dejicio cum strepitu.

дријен, дријена, т. (јуж.) біе Rornelfir[he, cor- дришење, п. (зап.) vide дријешење.

nus mascula [L.].

ВУКОВ РЈЕЧНИК

дришити, дришим, (зап.) vide дријешити.

10

дркат, дркта, m. vide дрхат. Дриталице, f. pl. vide дрхталице. дретање, n. vide дрхтање. доктати, дркћем, vide дрхтати. дрља, f. (ист.) vide дрљо.

дрљав, а, о, triefäugig, lippiens. cf. врљав [2]. Дрљавац, дрљавца, m. vide дрљо.

дрљанчење, п. baš beharrliche Betteln, mendicatio indefessa. [cf. дранчење].

дридарски, ка, ко, Saher, eorum qui lanam carpunt: До проклето дрндарско тетиво дрндати, дам, v. impf. 1) разбијати јарину, афен, carpere lanam. [cf. разбијати 2]. 2) гово

рити којешта, іmmaßen, garrio. [cf. прдлати]. дрнов, дрнова, m. ber tolle Shreier, clamosus, furiosus.

дрнован, вна, вно,( wüthens, furiosus. [cf. дудрновит, а. о, У ран, дурљив, дурновит].

дрљанчити, чим, v. impf. beharlidh betteln, non | дрнути, днём, v. pf. einen Biffen effen (uт бапп desino mendicare. [cf. дранчити]. sogleich z. B. an die Arbeit zu gehen), paullulum comedo: дрнуло га псето, т. ј. ујело

дрљање, п. 1) баз Eggen, осcatio: данас је лијепо вријеме за дрљање. - 2) der geeggte

га мало.

ce, toll werben, insanio.

lder, ager occatus: пале вране по дрљању. | дрнути се, дрнём се, v. r. pf. [cf.] помамити 3) baš Rrißeln, conscribillatio: то није писање, него дрљање.

Дрљати, дрљам, v. impf. 1) eggen, оссо: Ори, ори, али кад станеш дрљати (знаћеш). [cf. бранати, ваљати 3, влачити 1, зубати 2, зубити 2]. 2) frißeln, conscribillo.

дрљача, f. біе gge, occa. cf. брана [2, влача, зубача 2, злокоп].

Дрљење, п. баз Entblößen, nudatio.

дрљити, дрљим, v. impf. т. j. прси, entolößen, nudo.

дрљо, m. (јуж.) ber Zriefängige, homo lippiens. [с. Дрља, дрљавац].

Домаљ, т. (у Ц. г.) мушки надимак. Дрмановина, f. планина (или брдо ?) [планина | и заселак у срезу црногорском округа ужичког] у Србији: Завијала три зелена вука: Један вије навр Маковишта, Други вије на Повлен планини, Трећи вије на Дрмано

дрмање, п. баз фütteln, r[hüttern, quassatio. домати, мам, v. impf. [hütteln, quasso. [cf. цимати; трести].

дрњивање, п. baš Zoll-werben, insania. дрњивати се, дрњујем се, v. r. impf. toll wer den, insanio.

дркање, п. baš Mnjilagen gegen etmaš, offensio. дрњкати, кам, v. impf. anlagen gegen etma, offendo.

дроб, дроба, m. (Іос. дробу) 1) baš ingeweibe, intestina. [cf. каурма]. - 2) сврћи дроб (у Боци), vide струнити се[1].

дробан, бна, бно, bicht und flein an einanber,
minutus: дробна дјеца, cf. [vide] ситан [1]:
Поднизати дробнијем бисером - Једно грло,
три дробна ђердана

дробац, дропца, m. 1) који дроби (уби дробац
кусца). сf. кусац. - 2) dim. v. дроб.
дробина, f. augm. v. дроб.
дробити, бим, v. impf. bröđeln, intero: Нит' се
зна ко дроби, ни ко куса.
Дробљен, дробљена, m. ber Brođen, mica, fru-

дрмити, мим, v. impf. (у Сријему) као намр- | Дробњак, Дробњака, m. ( 1) Begens in ber гођен куњати, trübe, finfter, mürri jein, tri- Дробњаци, Дробњака, m. pl. Derzegovina, in stem esse: Дрми човјек; дрми вријеме, биће кише; зуб ми нешто дрми (кад хоће да почне бољети).

домљење, п. баš trübe, finjter, müvvij-ein, то tristem esse.

дринути, нём, v. pf. [cf. дрцнути, цимнути] 1) erschüttern, concutio.

ber Nähe von Пива [сада у Црној Гори].
2) Siner von biefer Begens: Дробњаци су без-
умни јунаци —

дробњача, f. (у Далм.) Wrt Dliven, olivarum ge-
nus (које се зову и мале и држе се за нај-
боље).

2) erbeben lafjen: Па дробњачки, ка, ко, von Дробњак. он домну на граду топове дрожда, f. од масти и од другог којечега дрида, f. ber Jacobogen, instrumentum car-| дрождина, оно што остане на дну као гад, дридало, п. pendae lanae. У Србији је дрнда ber оbеnја, faex. cf. троп [1, туска].

дугачка готово три аршина и права је, на је уза њу распета тетива, у коју дрндар објесивши дрнду више вуне удара маљицом, те захвата и разбија вуну. С овакијем дрнДама иду дрндари и од куће до куће те разбијају вуну. У Сријему је дрнда (н. п. у шеширџија) као пругло. дрндање, п. баз Ýahen, carptio. дрндар, m. човјек што разбија вуну, ber Sacher, qui lanam carpit. [cf. пуцар, тресач]. Дрндарев, а, о, без Jahers, ejus qui lanam дридаров, ( сагrpit. [cf. пуцарев (пуцаров)].

дрозак, зга, т. біе Drojjel, turdus [L. cf. дрозд, Дроздаљ; бравењак, брањуг; имелаш (мелаш)]. Дрозга у нас познају два: један је мањи а један већи, и један се од њих зове гајски.

дрозгав, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, [ät fi [vide љускав].

Дрозгина, f. (у Ц. г.) некака трава, Wrt flange, herbae genus.

Дрозговић, m. bie junge Drofjel, pullus turdi. дрозговљи, ља, љё, н. п. гнијездо, Drofjel., turdi.

дрозд, m. vide дрозак.

другде, (ист.)

дроздаљ, дроздаља, m. (у Боци) vide дрозак. другли, (зап. дроља, f. (у војв.) $impfwort für ein jomиці» друглје, (југоз.)

ges Grauenzimmer, convicium in mulierem squa-| другђе, (јуж.)

lidam.

дромбуља, f. vide дромбуље.

дромбуљање, п. baš Maultrommeln, cantus crembali.

дромбуљати, љам, v. impf. maultrommeln, canо crembalo.

adv. на другом мјесту, апberswo, alibi. cf. [индје] инђе,

друговђе, друже.

другӣ, га, го́, 1) ber anbere, alius, alter. [cf.
ињи, прочи]. - 2) ber zweite, secundus.
друговање, п. ber Umgang mit Semans, als jeinem
друг, consuetudo, necessitas.
друговати, другујем, v. impf. mit einem häufig
umgehen, sein, Apуr sein, sodalis sum, utor ali-
quo familiariter: он другује с њим, они дру-
гују.

друговачији, ја, је, (у Далм.) vide другоја-
чији.

дромбуље, дрӧмбуља, f. pl. біе Dìauftrommel,
crembalum. [cf. дромбуља].
дроњав, а, о, Інmpig, pannosus. cf. [vide] ритав.
дроњак, њка, m. ber Cumpen, Cappe, lacinia. [cf.
андравољи, андрамиље, канавац, 1 крпа 1,
одрпина, прња, рита 2, рутина, труља].
дроно, m. ber Cumpenferl, homo pannosus. cf.
[прњавац, ритинар, рито, одрпаница,] одр-
лија.
дроп, дрона, m. (у Рисну) винова комина, біе | другојачије,

v. pf. reißen, lacero.

друговђе, (у Дубр.) vide другђе. другојагњеница, f. овца која се по други пут jaгни, ein Schaf das zum zweiten Mal wirft, ovis secundum pariens.

другојако, (у Ц. г.)) anber3, aliter. cf. [ино;] / друкчије.

[ieben, alius. [cf. друкчији].

другом, зum zweiten Dìal, altera vice: Љубну је једном и другом

дружба, f. 1) біе Ramerabjaft, sodalitas : Служба није дружба. - 2) біе efährten, socii, cf. [vide] дружина: Бог му дао у рају насеље, Нама, дружбо, здравље и весеље дружбеник, m. (у Дубр.) vide друг[1]. дружбеница, f. (у Дубр.) vide [1 друга 1] другарица.

Beintreber, vinacea. [vide комина 1] cf. троп. | другојачији [друговачији], ја, је, anbers, ver= дропити, пим, v. pf. jih nieberlafjen (ођпе зи je= hen ob der Ort sauber 2c.), humi consido. дропља, f. ber Trappe, otis tarda Linn. Арпање, п. баз Reißen, laceratio. Арпати, дрпам, v. impf. reißen, lacero. допити, пим, Дринути, нём, дрт, а, о, part. pass. von дријети: Ја сам јарац живодерац, жив дрт, не одрт; жив печен, не испечен (у приповијеци). Артина, f. (у Сријему) vide [курада] верина. друг, m. (pl. друзи, другови, друга, другова) 1) ber Sefährte, socius [cf. другар, другарић, дружбеник, јаран, јараник, јолдаш, пајташ]: Дуг је зао друг. 2) ber Semab, der Gatte (für beide Geschlechter), conjux. 3) нема друга, нема му друга, ihm gemachjen, gleich, par.

кљу

дружбина, f. vide дружина.

дружбиница, f. dim. v. дружбина: Кажи, ујко,
нашој дружбиници

друже, (у Ц. г.) на другом мјесту, anberêwo,
alibi. [vide] другдје, cf. индје.
дружёван, вна, вно, gejellig, socialis. [cf. зајед-
ничан].

дружевски, ка, ко, ber Befährten, sociorum: И
Дружевске пушке запуцале

1. друга, f. (pl. друге) 1) біе Befährtin, socia| дружење, п. baš Sejellen, sociatio.
[cf. другарица, дружбеница, пајташица]: | дружина, f. (coll.) біе Befährten, socii. [cf.
Празна рука, мртвој друга. Жене у разго- дружба 2, дружбина; друштво]: Моја браћо

вору реку једна другој: немој, друго! јадна и моја дружино
друго! (људи би у оваком догађају казали | дружиница, f. dim. v. дружина.
један другоме: брате!) 2) нема друге,
нема јој другe, ihr gewamjen, gleich, par: Ни
вила јој белки друга није

дружити се, дружим се, v. r. impf. fich gejellen,
sociare se: он се дружи с њим, они се друже.
1. дружица, f. dim. v. [1] друга [1].

2. друга, f. дрво, као велико вретено, што | 2. дружица, f. dim. v. [2] друга.

жене конце препредају на њега и плетиво | дружичало, п. (у Сријему говоре ружичало,

преду, біе Smirnjpinbel, fusus duplicandis filis. Вретено се обрне доље кад се преде, а друга се обрне упријеко од себе. cf. [махаљка (маљка) 2, маханица (мааница), штиља,] штиљега.

а у Банату побушени понедељник) ber zweite Montag nach Ostern, dies lunae secundus a paschate. На дружичало иду људи (а особито жене) прије подне на гробље те побушавају гробове од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитву и спомињу мртве. На некијем мјестима (као н. п. у Неготину и у Ршави) скупе се момчад и дјевојке послије подне на једно мјесто, па играју и Дружичају се (понајвише мушко с мушкијем, а женско са женскијем), т. ј. оплету

вијенце од врбовијех младица, па се кроза | дубац, дупца, m. (у Далм.) vide дубак 1. њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), дубач, дубача, m. ber olmeißel, baš pobleifen, па послије промијене и вијенце (метнувши scalprum excavatorium. их једно другом на главу) и закуну се да ће бити мушкарци побратими, а женскиње Друге (Власи кажу кумача) до оно доба ucrium chamaedrys L.].

дубачац, чца, m. (велики и мали) (у Дубр.) некака трава, Xrt $flanze, herbae genus [te

Aрвету, Bienenhaus von einem ausgehöhlten Baume, alvearium in ligno effossum.

године. Такови се побратими и друге по | дубеница, f. (у Дубр.) кошница издубена у том пазе ону сву годину као браћа и сестре, и у различнијем играма и збиљскијем свађама помажу једно другоме. Кад опет дође дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе.

дубило, п. (у Славонији) vide стублина [2] (на бунару).

дубина, f. (асс. дӱбину, pl. дубине, дубина) bie Ziefe, profunditas. [cf. дубљина].

дружичање, п. баз Rüffen, ипб Befreunben ber Mäbфen am zweiten Montage nadh Dfteru, ami-|дубити, бйм, v. impf. стајати управо, aufrecht= citiae initio die lunae a paschate secundo. cf. дружичало.

дружичати се, чӑм се, v. r. impf. cf. дружи

чало.

друкуд, ( (у Ц. г.) на друго мјесто, anberš0друбуда, Біп, alio.

друкчије, vide другојачије.

ста

stehen, sto erectus.

Дубица, f. 1) Stabt in öfterr. Rroatien. 2)
Stadt in türk. Kroatien.

дублијер, дублијера, m. (у Ц. г.) велика во

штана свијећa, eine große Badmßferze, cereus
major. cf. дуплир.

дубље, п. 1) (coll. v. дуб.) bie ichen, quercus.
- 2) [Дубље] село у Мачви.
дубљење, п. баз Wufredot[teßen, statio erecta.
дубљина, f. vide дубина.

друкчији, чија, чије, vide другојачији. друм, друма, т. (боóмос) велики пут, біе реет» ftraße, via regia. [cf. цеста]. друсто, п. (по источнијем крајевима Србије) дубов, а, о, Gimen, quercinus. cf. [vide] растов. vide друштво: Па беседи међу свога дру- | дубовалина, f. (у Паштр.) vide дубодолина. друштво [друсто], п. bie фaft, societas. [cf. дружина]. дрхат, дрхта, [дрка] m. bas Bittern, ber фauber, horror: ухитио ме дрхат (у Дубр.); Ухвати га дрхат и грозница

Gesellschaft,

дрхталице [дркталице], f. pl. bie Sallerte, bie
Gulje, coagulum. cf. [дрче, ладетина, лад-
нетине, лучење 2, 2] паче, питије.
дрхтање [дрктање], п. баз Bittern, tremor.
дрхтати, дошћем, [дрктати] v. impf. (у Босни)
zittern, schaudern, horreo, tremo: Apшhe oд
зиме; дршће као прут.

дрцање, n. vide дрмање (aíß dim.).

Дубовица, f. планина између Паштровића и

Арбаније, удара у море.

дубодолина [дободолина], f. (у Ц. г.) баз Zhal, vallis. [ef. 1 вала, увала, дубовалина, пресјека 1].

дубок, дубока, ко, (дубокӣ, ка, ко, comp.
дубљй) tief, profundus.

[Дубоки поток, т. види s. v. Дебрц.]
Дубоко, n. adj. (мало и велико) dhluchten zwi=
фен Шабац ипб Belgrad. Велико је Дубоко
између Биограда и Палежа, а мало између
Палежа и Шапца, cf. Дебрц: Друга пуче
украј Дубокога, Даде гласе уза воду Саву -

дрцати, цам, v. impf. vide дрмати (aís dim.). | дубрава, f. 1) vide шума [1]: Проведоше Дундрцнути, нём, v. pf. vide дрмнути. дрче, дрча, f. pl. vide дрхталице. дршкање, п. баз Береп (без без), instigatio. [cf. пукање].

дршкати, кам, v. impf. н. п. псето на свиње, Бен, instigo. [cf. пујкати, туткати 1]. дршчић, m. dim. v. држак.

ду, дуа, m. vide [1] дух.

дуање, n. vide духање.

дуати, дуам, v. impf. vide духати: Да л' дуају приморски вјетрови

дуб, м. (особито по југоз. кр.) біe ide, quer-
cus, [vide 2]pаст; cf. цер, граница: Од
једнога удара дуб не пада.

дубајка, f. (у Рисну) vide дубак 1.
дубак, дупка, m. 1) ber Sängelwagen, machina
qua stare et incedere discunt parvuli. cf.
[дубац, витлић 3, стојача, стојница 2, сто-
лац 1,] сталац, дубајка. 2) eine Art Kir-
jchen, cerasi genus [prunus avium L. var.].

Дару Кроз зелену дубраву - 2) (око Имоск.) шума за коју се зна чија је. vide забран. Дубравац, равца, m. Таниšname, nomen viri. дубровачки, ка, ко, ragujanijd, ragusanus.

Дубровка, f. Hagujanerin, Ragusana.

Дубровкиња,

Дубровник, m. Haguja, Ragusium.
Дубровчанин, m. ein Ragujaner, ragusanus.
дувак,* m. Braut leier, velum nuptiale. cf.
[vide] вео. Дувак се у Биограду сад зове
пријевјес, понајвише свилен, који обично
Дјевер доноси и од којега млада послије
начини себи хаљину, особито ћурче.
дувало, n. vide духало.
дуван, дувана, (cf. духан) m. 1) ber Zabat,

Tabakpflanze, herba nicotiana [nicot. tabacum L.]. 2) der Rauchtabat, nicotiana fumaria. |дуванити, дўваним, (cf. духанити) v. impf. 1) mit Rauchtabak versehen, providere herbam fumariam. 2) (око Сиња) пушити дуван,

n.

Zabat rauchen, fumum herbae nicotianae hau-дугобрче, п. [voc. v. дугобрк? m. човјек ду-
rio: дуваните ли?
гијех брка] у пјесми како је жаба ружила
рака: Један дугобрче!

дуванити се, дуваним се, [духанити ее] v. r.
impf. sich mit Rauchtabak versehen, comparare
sibi nicotianam fumariam.
дуваница [духаница], f. (у Сријему) лађа на
којој се носи дуван, Zabatjhiff, navis por-
tandae nicotianae.

дуваниште, п. мјесто гдје је био дуван по-
сијан, Wder wo früher Zabat gebaut war, ager,
in quo herba nicotiana fuit sata.
Дуванкеса [духанкеса], f. т. ј. дуванска кеса,
ber Zabatbeutel, saculus herbae nicotianae. [cf. |
тутункеса].

дувански [духански], ка, ко, н. п. кеса, Ха-
bals-, nicotianae.

дуванџија [духанџија], m. ber Zabafraußer, du

cens ore nicotianam. дување, n. vide духање.

дувањење, п. 1) баз Berfehen mit Hauditabat, zo providere herbae fumariae. 2) das Rauchen

(des Tabaks), fumatio nicotianae.

дувар[*], m. vide зид.

дувати, дувам (душём), vide духати.

дувна, f. bie Beiftliche (Копне), monialis.

дугòвâшë, п. das Schulden, debitum.
Дуговати, дугујем, v. impf. Mulben, debeo.
дуговетий, на, нӧ, in ber Неbenšart (н. п. ко-
лики је) дуги дуговетни дан, ein langer Zag,
longus dies.

vide дуговјечан.

дуговечан, чна, чно, (ист.))
дуговичан, чна, чно, (зап.)/
дуговјетан, тна, тно, у пјесми, vide дуговје-
чан: Све ти твоје дуговјетно било
дуговјечан, чна, чно, (јуж.) bauernb, diuturnus.
[cf. Дуговјетан].

дугокос, а, о, langbhaarig, comatus: Краткоумна
Дугокоса била

дуговоса, f. bie langhaarige, camata.
дугонокат, кта, кто, langnägelig, unguium longo-
rum: Доведи ми дугонокту другу, Да про-
копа на вратилу трубу

дỳгожа, [m.] ein großer, langer Mann. longus homo,
Longinus. [cf. дугајлија].

дугореп, а, о, langged wångt, caudatus, caudae longae: за виторогијех волова и дугорели

Дувно, п. Štabt in Bošnien. cf. [vide] Думно. јех крава (кад се наздравља).

дувовање, n. vide духовање.

дувовати, дувујем, vide духовати.

1. дуг, а, о, (дўгӣ, га, го, compр, дўжа, и, дўљи, по зап. кр. и дўгљӣ) Iang, longus. [cf. дугачак, дудачак; пруг].

2. Aŷr, m. (loc. дýry) die Geld-Schuld, debitum.
1. дуга, f. ber Regenbogen, iris. Срби кажу: да
мушко прође испод дуге, постало би жен-
ско, а женско да прође, постало би мушко.
Кад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају:
Ко не види дуге, Не вид’ла га мајка До
Петрова данка.

2. дуга, f. (gen. pl. дуга) біe Danbe, tabula.
3. Дуга, f. adj. 1) манастир у Кучима. - 2)
некака планина у Херцеговини: Прелећеше
Дугу и Голију

4. Дуга крвава, f. adj. долина у Херцеговини:
Спустише се у Дугу крваву Чекај њега
у Дугој крвавој
дугајлија, m. vide дугоња.
Дуга Пољана, f. у Турској Хрватској: Хоћу
с војском на Дугу пољану
дуга пушка, f. bie řlinte, sclopetum. [cf. веља
пушка, влинта].

дугачак (дўгачак), чка, чко, (дугачки, ка, ко) vide [1] дуг.

дугорепица, f. у овој загонеци: Преплива тица

Дугореница и преплива море, а крила не скваси (барка).

дугуљ, m. it ber Hebenšart: нӑ дугуљ, н. п. in

стоји (нов) мјесец, nad) ber länge, in longitudinem.

дугуљаст,

дугуљат, а, о, länglich, oblongus.

дуд[*], дуда, m. [cf. мурва] 1) ber maulbeer= baum, morus [IL.]: Сиђи с дуда, луче моло2) die Maulbeere, morum, н. п. да jeдемо дудова. cf. дудиња.

вано.

дуда,

f. eine hohle Röhre, für die Kinder als дудаљка, Bfeife, fistula.

дудање, п. баз langjame, träge Sehen, itio segnis. дудар, дудара, m. ber bie Maulbeerbäume pflegt, qui moros colit.

дудара, f. гдје су дудови посађени, біе Maulbeerpflanzung, seminarium mori.

дудати, дудам, v. impf. (ф mit ce): ко остраг

дуда, langfam, träge gehen, segni gradu incedo. дудачак, чка, чко, (у Рисну) vide дугачак. дудиња, f. (pl. gen. дӱдиња) ìaulbeere, morum [vide дуд 2].

дудов, а, о, н. п. лист, vom Raulbeerbaum, mori,

morinus.

дугмали, adj. indecl. с дугметима, mit &nöpfen | дудовина, f. Maulbeerholz, lignum morinum. verjeђen, globulis ornatus: С њега скида дуг

мали малвуту

дугме, мета, п. ber &nopf, globulus fibulatorius.
cf. [vide] пуце [2].
дугменце, (
дугмешце,

n. dim. v. дугме.

Дугобрађић, m. ein Зипате, cognomen (lang= bar1).

дудук[*], m. (по јуж. кр.) свирала без писка (а она што има писак, зове се Србији слијена свирала), bie ölöte, fistula: Ово ми је брајов дудук, Чим дудуче за овцама дудување, п. баз löten, cantus tibiae. дудукати, дудӳчём, v. impf. свирати у дудук, flöten, tibia canere: Ово ми је брајов дудук, Чим дудуче за овцама