Page images
PDF
EPUB

мати.

дрётвица, f. dim. р. дретва.

дријенак, нка, т. (јуж.) 1) еіnе tleine Sornel. дрётеза, f. (у Паштр.) vidе јагода [1].

firsche, cornus parva. 2) eine Art Traube, дрётн, дерём, (ист.) vidе дријети.

Geistute, uvae genus. 3) (у Црмн.) некака дрёти се, дерём се, (ист.) vidе дријети се. трава, за коју кажу да је од очију добра Дретуља, f. вода у Хрватској, која извире из [parietaria officinalis L. cf. прилип 2. 4) Капеле и послије једнога сахата понире.

lythrum salicaria L. cf. 2 ружа 2]. дрёха, f. (у крајин. Негот.) понајвише pl. дрехе, дријети, дерём, (дро, дрла, ло, раrt. pass.

Sag mеmаnѕ, vestis. cf. [vide) хаљина [2]. дрт) (јуж.) vidе дерати: Немој дријетти дрёча, f. Bag Didikt, densi frutices. [vide] че то јање живо ста, cf. шиб,

дријети се, дерём се, v. r. impf. (јуж.) јфreiеп, Apéyake, n. das Plärren, ploratio.

clamare. [vide] викати [1], cf. дерати се. дречати, чим, v. impf, plärren, ploro [cf. дерати дријешење, п. (јуж.) баѕ luflijen, ѕоlutiо.

се 1]: дречи коза, дречи и дијете кад се дере. дријешити, дријешим, v. impf. (јуж.) auflijer, дрешење, п. (ист.) vidе дријешење.

losbinden, solvo. дрёшити, дрешим, (ист.) vidе дријешити. Дрим, Дрима, т. 1) вода [Црни и Бијели Дрим држава, f. 1) беr Bejik, possessio [cf. држа у Старој Србији). - 2) (дрим] (зап.) vide

вина): Хоћу тебе, слуго, поклонити Удр дријем.
жаву земљу Босну славну — ІШто сам тебе, дрймало, т. (зап.) vidе дријемало.
бане, поклонио Земљу Босну у твоју државу дримӣње, т. (зап.) vidе дријемање.
2) der Staat, civitas.

дримати, дримам (мљём), (зап.) vidе дриједржавина, f. Bag Bejigtbu, possessio. cf. [vide] држава [1].

дpимeж, m. (зап.) vidе дријемеж. државица, f. dim. р. држава.

дримљив, а, о, (зап.) vidе дремљив. државнӣ, на, но, сtaatg, civitatis.

дрямован, вна, вно, (зап.) vidе дремован. држаица, f. (у Боци) vidе држалица, н. п. удримовац, мовца (у Славонији) vidе дремовац. Мотике, у чаше.

дрин, дрина, т. (зап.) vidе дријен. држак, дршка, m. Sie Tanbbabe, ansa. [cf. ру- Дрина, f. 1) Orina , bеr Brenѕfluр ѕmijфеn Bo8. Куница 1, ручица 3].

nien und Serbien. 2) die jerbische Gegend an држалица, г.) Der &tiel, manubrium. [cf. др Ser Prina, Зворник gegenüber: отишао у Дрину. држало, т. жаица, сап, сапиште; сјекири- дринав, нка, т. (зап.) vidе дријенак. држање, п. ште).

дриняк, дринйка, м. (зап.) vidе дреник. држање, п. Sas palten, tеntiо.

дринић, m. (зан.) vidе дренић. држати, жим, у. impf. 1) balten, teneo. 2)| Дриница, f. ein Geitenarm Ser Drina, unter Лоз

balten, . B. für wahr, habeo (pro vero): ja to ница. држим за истину.

дринка, f. т. ј. воденица, 2ајjermüble auf Ser држати се, жм се, v. r. impf. 1) н. п. коња, Drina, mola ad Drinam. .

fit auf Sem Bferse balten, sustinere se in equo: дринов, а, о, (зап.) vidе дренов. Па се коња држатне могаше 2) држи дриновац, новца, т. (зап.) vidе дреновац. се на високо, еr trägt jib bo), еlаtе ѕе gе- і дриновача, f. (зап.) vidе дреновача. rit. [— 3)) не држе ме се таке слуге.

дрийновина, f. (зап.) vidе дрено вина. држёћ, држећа, ће, н. п. човјек, gejuno, jtart дрински, кa, кo, Driners, Drinae: Дрински (gut erhaltet), firmus. [cf. дурашан].

вуче, што си обрђао ? Невоља је мене обрдријево, т. (у ц. г. и у Дубр.) 1) vidе дрво. фати: Око Дрине не има оваца : Једна овца

[ef. древо). — 2) баз Chiji, navis, cf. [vide] а три чобанина: Један спава, други овцу лађа: Ал' се вози низ воду дријево у чува, Трећи иде кући по ужину Дубровнику се данас говори дрво, али кад дрињак, дрињака, т. (зап.) vidе дрењак. во у шали приповиједа како је какав он- Дрињанин, m. Ciner pon Drina : браћа Дридашњи властелин говорио, онда се и ондје њани (т. ј. један ка” и други). може чути дријево.

[Дрињача, f. ријека у Босни; види ѕ. у. 2 Ловдрйјезга водена, f. (у Дубр.) некака трава, ница 1.]

rt #flanje, herbae genus [sium latifolium L.]. дрињина, f. (зап.) vidе дрењина. дријем, дријема, т. (јуж.) беr сlіummer (Chlaj• дрити, дерём, (зап.) vidе дријети. Iujt), dormitatio. [cf. дријемеж).

дрити се, дерём се, (зап.) vidе дријети се. Apujèmano, m. (jyk.) der Schläfrige, die Schlaf- Apúbkâne, n. das Laçiren mit Geräujd, dejectio müße, dormitator.

alvi. дријемање, п. (јуж.) Sag Chliummer, dormitatio. дрифкати, дрӣікам, v. impf. Taxiren mit Serüијф, дријемати, дријемам (дријемљём), v. impf. (јуж.) dejicio alvum cum strepitu. Schlaflust haben, somno capior.

дрићнути, нём, v. pf. Kaziren mit Beräијс), alvam дријемеж, m. (јуж.) vidе дријем.

dejicio cum strepitu. дрӣјен, дријена, m. (јуж.) бie Xornelfirjbe, cor- дришење, т. (зан.) vidе дријешење. nus mascula (L.].

дришити, дрішим, (зап.) vidе дријеншити.

10

[ocr errors]

т.

га мало.

дркат, дркта, т. vіdе дрхат.

дрндарски, кa, кo, faфers, eorum qui lanam дрвталице, f. pl. vіdе дрхталице.

carpunt: До проклето дрндарско тетиво дрктање, п. vіdе дрхтање.

дрндати, дам, v. impf. 1) разбијати јарину, јафеп, дрвтати, дркћем, vidе дрхтати.

саrреrе lаnаm. [cf. разбијати 2]. 2) говодрља, f. (ист.) vidе дрљо.

рити којешта, јфmaget, garrio. [cf. прдлати). дрљав, а, о, triefäugig, lippiens. cf. врљав [2]. дрнов, дрндва, т. беr tоlе Gфreier, clamosus, дрљавац, дрљавца, т. vіdе дрљо.

furiosus. дрљанчење, п. Sag bеbаrrlike bettein, mendica- дрнован, вна, вно, mütbens, furiosus. [cf. дуtio indefеѕѕа. [cf. дранчење).

дрновит, а, о, Уран, дурљив, дурновит). дрљанчити, чим, у. impf. bebarrlik betteln, non дрнути, дрнём, v. pf. einen Bijjen ejjen (ит Sanit desino mendicare. [cf. дранчити].

jogleich z. B. an die Arbeit zu gehen), paulluдрљање, п. 1) Sag agen, occatio: данас је lum comedo: дрнуло га псето, ј. ујело

лијепо вријеме за дрљање. 2) беr geeggte 21ter, ager occatus: нале вране по дрљању. | дрнути се, дриём се, у. r. pf. [cf.] помамити

3) баз Яrigeln, conscribіllatio : то није пи ce, toll werden, insanio. сање, него дрљање.

APELÁBâle, n. das Toll-werden, insania. дрљати, дрљам, v. impf. 1) eggen, occo: Ори, дрњивати се, дрњујем се, . r. impf. toll mеrѕ

ори, али кад станеш дрљати (знаћеш). [cf. den, insanio. бранати, ваљати 3, влачити 1, зубати 2, зу- дркање, п. Жаз Дnjblagen gegen еtmas, offensio. бити 2). — 2) frigeln, conscribillo.

дpювати, кам, т. impf. anjФlagen gegen еtmаз, дрљача, f. Die Cage, occa. cf. брана [2, влача, offendo. зубача 2, злокоп).

дроб, дрӧба, т. (loc. дробу) 1) San Gingemeise, дрљeњe, n. Sag &ntblöpen, nudatio.

intestina. [cf. каурма]. — 2) сврћи дроб (у дрљити, дрљим, v. impf. т. ј. прси, еntblӧреп, Боци), vide струнити се [1]. nudo.

дрібан, бна, бно, bit unѕ tlein an einanber, Ap.60, m. (jyx.) der Triefäugige, homo lippiens. minutus: дробна дјеца, cf. [vide] ситан [1]: [cf. дрља, дрљавац].

Подвизати дробнијем бисером — Једно грло, Дрмаљ, т. (у ц. г.) мушки надимак.

три дробна фердана Дрмановина, f. планина (или брдо ?) [планина дробац, дропца, т. 1) који дроби (уби дробац

и заселак у срезу црногорском округа ужич куеца). cf. кусац. — 2) dim. р. дроб. ког] у Србији: Завијала три зелена вука:| | дробина, f. augin. р. дроб. Један вије навр Маковишта, Други вије на дробити, бим, v. impf. briteln, intero: Нит” се Повлен” планини, Трећи вије на Дрмано зна ко дроби, ни ко куса.

дробљен, дрӧбљена, m. Ser Brotten, mica, fruAŅmâüe, n. das Schütteln, Erschüttern, quassatio. stum. дрмати, мам, Ү. impf. јфiitteln, quаssо. [cf. ци- дробљење, п. 1) Sag 23rdelt, intritio. — мати; трести).

Sie Brotten, micae, frustа intrita. дрмити, мим, v. impf. (у Сријему) као намр- Дробњак, Дробњака, т. 11)

1) Gegend in der гођен куњати, trübe, fіnіtеr, mürrij jein, tri- Дробњаци, Дробњака, m. pl. 3 феrjegovina, in stem esse : дрми човјек; дрми вријеме, Ser Täbe pon Шива [сада у Црној Гори). биће више; зуб ми нешто дрми (кад хоће 2) Giler point Siejer Segens: Дробњаци су безда почне бољети).

умни јунаци дрмљeњe, n. Sas trübеѕ, finjter», тürrij-Gein, то | дробњача, f. (у Далм.) 21rt Oliven, olivarum getristem esse. .

nus (које се зову и мале и држе се за најдринути, нём, v. pf. [cf. дрцнути, цимнути) 1) боље).

erschüttern, concutio. 2) erbeben Tajjеnt: Па дробњачкӣ, кa, кo, pon Дробњак. он дрмну на граду топове

дріжда, f. од масти и од другог којечега дрнда, f. Ser ғафbogen, instrumentum car- дрождина, оно што остане на дну као гад, дрндало, n. pendae lanae. у Србији је дрнда Ser Bosenjak, faex. cf. троп [1, туска).

дугачка готово три аршина и права је, па дрозав, зга, т. бie Projjel, turdus (L. cf. дрозд, је уза њу распета тетива, у коју дрндар дроздаљ; бравењак, брањуг; имелаш (меобјесивши дрнду више вуне удара маљицом, лаш)]. Дрозга у нас познају два: један је те захвата и разбија вуну. С овакијем дрн мањи а један већи, и један се од њих зове дама иду дрндари и од куће до куће те гајски. разбијају вуну. У Сријему је дрнда (н. п. дрозгав, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, у пеширција) као пругло.

schält sich [vide byckab]. дрндање, n. Sag facter, carptio.

дрозгина, f. (у Ц. г.) некака трава, Дrt #flange, дрндар, т. човјек што разбија вуну, беr father,

herbae genus. qui lanam carpit. [cf. пуцар, тресач]. Apogróbuh, m. die junge Drosjel, pullus turdi. дрндарев, а, о, seg Saber, ejus qui lanam дрозговљӣ, ља, љё, н. п. гнијездо, Projjel», дрндаров, { carpit. [cf. пуцарев (пуцаров)]. turdi.

.

вини

2) coll.

дрозд, m. vіdе дрозак.

другдө(ист.

другди(зап.) дрома, t."(у војв.) ефimpfmоrt für ein јфтифі

» дpyгдје, југоз.), друговье, друже.

Ser&po, alibi. cf. (индје) инђе, ges Frauenzimmer, convicium in mulierem squa- Apịrhe, (jyx.) lidam.

другӣ, га, го, 1) беr аnsеrе, alius, alter. [cf. дромбуља, f. vіdе дромбуље.

ињи, прочи). 2) der zweite, secundus. Apomój.babe, n. das Maultrommeln, cantus crem- Apyròbâke, n. der Umgang mit Jemand, als seinem bali.

Apyr, consuetudo, necessitas. дромбуљати, љам, т. іmрt. maultronmeln, cano другӧвати, другујем, v. impf. mit einem bäujig сrеmbаlо. .

umgehen, sein, Apyr sein, sodalis sum, utor aliдромбуље, дрәмбуља, f. pl. Sie Daultrommel, quo fanailiariter: он другује с њим, они друсrеmbаlum. [cf. дромбуља].

гују. дроњав, а, о, Митрів, раnnosus. cf. [vide) ритав. друговачији, ја, је, (у Далм.) vidе другоја. дроњак, њка, m. Ber gumpen, Rappe, lacinia. [cf. чији.

андравољи, андрамиље, канавац, 1 крпа 1, друговђе, (у Дубр.) vidе дpyrђе.

одриина, прња, рита 2, рутина, труља]. другојагњеница, f. овца која се по други пут Apóbo, m. der Lumpenferl, homo pannosus. cf. jarhu, ein Schaf das zum zweiten Mal wirft, ovis

[прњавац, ритинар, рито, одрпаница,) одр secundum pariens. лија.

другојаво, (у Ц. г.) ansers, aliter. cf. [ино ;) дроп, дропа, т. (у Рисну) винова комина, бie i другојачије, ј друкчије.

23Beintreber, vinacea. [vide комина 1) cf. троп. другојачији [друговачији), ja, je, ankers, perдріпити, пим, v. pf. jiф nieberlajjen (obne iu je. jbieben, alius. [cf. друкчији).

hen ob der Dit sauber 2c.), humi consido. другом, зит 3meiten Dial, altera vice: Љубну је дропља, f. Ser Trappe, otis tarda Linn.

једном и другом дрлање, p. Sag Reisen, lаcеrаtiо.

дружба, f. 1) sie Rаmеrаbjфаft, sodalitas: Служба Арпати, драм, v. impf. reiben, lacero.

није дружба. 2) die Gefährten, socii, cf. дрпити, ийм, )

[vide] дружина: Бог му дао у рају насеље, дрпнути, нём, v. pf. reißen, lacero.

Нама, дружбо, здравље и весеље дрт, а, о, раrt. pаss. pоп дријети: Ја сам ја- дружбеник, т. (у Дубр.) vidе друг[1].

рац живодерац, жив дрт, не одрт; жив дружбеница, f. (у Дубр.) vide [1 друга 1] друпечен, не испечен (у приповијеци).

гарица. дртина, f. (у Сријем у) vide [курада) кљу- дружбина, f. vіdе дружина. верина.

дружбиница, f. dim. р. дружбина: Кажи, ујко, дрӯг, m. (pl. дрӯзи, другови, друга, другова) нашој дружбиници

1) Ser Befährte, socius [cf. другар, другарић, друже, (у ц. г.) на другом мјесту, ansersmo, дружбеник, japan, japaник, jолдаш, паj alibi. [vide] другдје, cf. индје. таш): Дуг је зао друг. 2) Der Bета, дружеван, вна, вно, gejelig, ѕосiаliѕ. [cf. заједder Gatte (für beide Geschlechter), conjux. 3) ничан). нема друга, нема му друга, ibm gетафjen, | дружёвски, кa, кo, Ser Befabrten, sociorum: и gleich. par.

дружжевске пушке запуцале 1. Apýra, f. (pl. Apỹre) 1) die Gefährtin, socia Apýmême, n. das Gejellen, sociatio.

[cf. другарица, дружбеница, најташица]: дружина, f. (coll.) бie Befährten, socii. [ct. Празна рука, мртвој друга. Жене у разго дружба 2, дружбина; друштво]: Моја браһо вору реку једна другој: немој, друго! jадна и моја дружино друго! (људи би у оваком догађају казали дружиница, f. dim. р. дружина. један другоме : брате !) 2) нема друге, дружити се, дружим се, v. r. impf. jih gejellet, нема јој друге, іbr gетафjet, glei), par: Ни ѕосiаrе ѕе : он се дружи с њим, они се друже. вила јој белфи друга није

1. дружица, f. dim. p. [1] друга [1]. 2. друга, f. дрво, као велико вретено, што | 2. дружица, f. dim. p. [2] друга.

жене конце препредају на њега и плетиво дружичало, п. (у Сријему говоре ружичало, npeny, die Zwirnspindel, fusus duplicandis fi а у Банату и обушени понедељник) беr ѕmeite lis. Вретено се обрне доље кад се преде, Montag nach Dstern, dies lunae secundus a paа друга се обрне упријеко од себе. cf. schate. На дружичало иду људи (а особито [махаљка (маљка) 2, маханица (мааница), жене) прије подне на гробље те побушавају пштиља,) штиљега.

гробове од ове године, дијеле за душу, и другар, другара,

попови чате молитву и спомињу мртве. На другарић, (у Доброти)) т. vіdе друг 1.

некијем мјестима (као н. п. у Неготину и другарица, f. vide [1] друга 1: Мобарице, моје у Рпави) скупе се момчад и дјевојке подругарице

слије нодне на једно мјесто, па играју и другда, бапп итә тапп, quandoque. cf. [vide] дружичају се (понајвише мушко с мушкидругдащ, каткад.

јем, а женско са женскијем), т. ј. оплету

чало.

ста

вијенце од врбовијех младица, па се кроза дубац, дўпца, т. (у Далм.) vide дубак 1. њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), дубач, дубача, m. Sеr Qoblmeipel, Sag ohleijеп, па послије промијене и вијенце (метнувши scalprum excavatorium. их једно другом на главу) и закуну се да дубачац, чца, т. (велики и мали) (у Дубр.) ће бити мушкарци иобратими, а женскиње некака трава, 21rt #flange, herbae genus [teдруге (Власи кажу кумача) до оно доба ucrium chamaedrys L.]. године. Такови се побратими и друге по дубеница, f. (у Дубр.) кошница издубена у том пазе ону сву годишу као браќа и сестре, ApBety, Vienenhaus von einem ausgehöhlten Baume, и у различнијем играма и збиљскијем сва alvearium in ligno effossum.

. ђама помалку једно другоме. Кад опет дође дубило, n. (у Славонији) vide стублина [2] (на дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдје бунару). који оставе.

дубина, f. (асс. дӯбину, pl. дӯбине, дубіна) Apyxiyâie, n. das Küssen, und Befreunden der Sie Ziefe, profunditas. [cf. дубљина].

Дäосфеп ат 3meitet оntаgе паф Оjterii, ami- дубити, бям, v. impf. стајати управо, aufrektcitiae initio die lunae a paschate secundo.

stehen, sto erectus. cf. дружичало.

Дубица, f. 1) Gtast in öjterr. Wroatien. 2) дружичати се, чäм се, v. r. impf. cf. дружи Stadt in türk. Kroatien.

.

дублијер, дублијера, т. (у ц. г.) велика водрукуд, | (у ц. г.) на друго мјесто, аnbergippe

iltana cbujeha, eine große Wachskerze, cereus друкуда, bin, alio.

major. cf. дуплир. друкчије, vidе другојачије.

дубље, п. 1) (coll. p. дуб.) Sie Gibet, quercus. друкчији, чија, чије, vidе другојачији.

2) [ Дубље) село у Мачви. друм, дрў ма, m. (добиоҫ) велики пут, bie peer- дубљење, п. bag 91ufreфejteben, statio erecta. jtrape, via regia. [cf. цеста).

дубљина, f. vіdе дубина. друcтo, n. (по источнијем крајевима Србије) дубов, а, о, €іфеп, quercinus. cf. [vide) растов.

vidе друштво: Па беседи међу свога дру- дубовалина, f. (у Паштр.) vide дубодолина. друштво [друсто], п. bie Bejeljbaft, societas. [ct. Дубовица, f. планина између Паштровића и

Арбаније, удара у море. дружина]. дрхат, дрхта, [дркат) т. баз Sittern, bеr Єфандеr, дубодолина [дoбoдолина], f. (у Ц. г.) баз 3bal, horror: ухитио ме дрхат (у Дубр.); Ухвати

vallis. [ef. 1 вала, увала, дубовалина, пре

сјека 1]. га дрхат и грозница дрхталице [дркталице), f. pi. Бie (Sallerte, bie дубок, дубока, ко(дубоки, ка, кӧ, comp. Gulje, coagulum. cf. [дрче, ладетина, лад

дубљії) tief, profundus. нетине, лучење 2, 2] паче, питије.

[Дубоки поток, m. види ѕ. у. Дебрц.] дрхтање (дрктање), п. Sag Sittern, trеmоr.

Дубоко, п. adj. (мало и велико) Coluten зрі. дрхтати, дршћем, (дрктати) v. inpf. (у Босни)

јфеn ІШабац што Belgraь. Велико је Дубоко zittern, ichaudern, horreo, tremo: Apuhe oa

између Биограда и Палежа, а мало између зиме; дршће као прут.

Палежа и Шанца, cf. Дебрц : Друга пуче дрцање, т. vіdе држање (als dim.).

украј Дубокога, Даде гласе уза воду Саву дрцати, цам, у. impf. vіdе дрмати (als dim.). | дубрава, f. 1) vidе шума [1]: Проведопе Дундрцнути, нём, v. pf. vіdе дрмнути.

дару Кроз зелену дубраву 2) (око Имоск.) дрче, дрча, f. pl. vіdе дрхталице.

шума за коју се зна чија је. vіdе забран. дршкање, п. За $egen (beg фипоев), instigatio. Дубравац, равца, m. Dant&tanie, nomen viri. [cf. пујкање].

дубровачки, кa, кo, ragujanij), ragusanus. дршкати, кам, v. impf. н. п. псето на свиње, Дубровка, і

f. Ragujanerin, Ragusana. beben, instigo. [cf. пујкати, туткати 1).

Дубровкиња, 5 дршчић, m. dim. р. джак.

Дубровник, m. Raguja, Ragusium. дў, дўa, m. vide [1] дух.

Дубровчанин, m. ein Ragujaner, ragusanus. дўање, п. vіdе духање.

дўвак,* m. Brautjchleier, vеlum nuрtіаlе. cf. дјати, дӯам, v. impf. vіdе духати: Да л' дуају [vide] вео. Дувак се у Биограду сад зове приморски вјетрови

пријевјес, понајвише свилен, који обично дӯб, т. (особито по југоз. кр.) bie Cide, quer дјевер доноси и од којега млада послије cus, [vide 2]раст; cf. цер, граница: Од

начини себи хаљину, особито ћурче. једнога удара дуб не пада.

дўвало, п. vіdе духало. дубајка, f. (у Рисну) vide дубак 1.

дуван, дувана, (cf. духан) m. 1) Ser Tabat, дубак, дўпка, т. 1) Ser (Bängelwagen, machina Tabafpflanze, herba nicotiana (nicot. tabacum

qua stare et incedere discunt parvuli. cf. L.]. -- 2) der Rauchtabat, nicotiana fumaria. [дубац, витлић 3, стојача, стојница 2, сто- дуванити, дўваним, (cf. дуxанити) v. impf. 1) лац 1,5 сталац, дубајка. 2) eine Art Kir mit Rauchtabat versehen, providere herbam fuichen, cerasi genus (prunus avium L. var.]. mariam. 2) (око Сиња) пушити дуван,

Zabat raифеп, fumum herbae nicotianae hau- дугобрче , п. [voc. р. дугобрь ? m. човјек дуrio: дуваните ли ?

гијех брка) у пјесми како је жаба ружила дуванити се, дуваним се, (дуxанити ее) v. r. рака: Један дугобрче !

impf. sich mit Rauchtabak versehen, comparare AyròBâbë, n. das Schulden, debitum. sibi nicotianam fumariam.

дуговати, дугујем, т. impf. јфutsen, dеbео. дуваница [дуxаница), f. (у Сријему) лађа на дуговетни, на, но, іn bеr Repen&art (н. п. ко

којој се носи дуван, Xabatјфіff, navis por лики је) дуги дуговетни дан, ein Ianger Xag, tandae nicotianae. .

longus dies. дуваниште, п. мјесто гдје је био дуван по-дуговечан, чна, чно, (ист.) сијан, 24ter mo früber Xabat gebaut раr, ager, дуговичан, чна, чно, (зап.)

vidе дуговјечан. in quo berba nicotiana fuit sata.

дуговјетан, тна, тво, у пјесми, vidе дуговједувaнкeсa [духанкеса), f. т. ј. дуванска кеса, чан: Све ти твоје дуговјетно било —

беr Xabatbeutel, saculus herbae nicotianae. [cf. дуговјечан, чна, чно, (јуж.) башеrnѕ, diuturnus. тутункеса).

[cf. дуговјетан]. дуванскӣ (духански, кa, кo, н. п. кеса, Ха» дугокос, а, о, Ianghaarig, comatus: Краткоумна bals., nicotianae.

дугокоса била — дуванција (духанција), m. Sеr Zabafrauber, du- дугокоса, f. Die gangbaarige, camata. cens ore nicotianam.

дугонокат, кта, кто, langnägelig, unguium longoдўвање, т. vіdе духање.

rum : Доведи ми дугонокту другу, Да продувањење, п. 1) Sas Berjeben mit Rauptabat, то

копа на вратилу трубу providere herbae fumariae. — 2) das Rauchen Aờroka, [m.] ein großer, langer Mann. longus homo, (des Tabats), fumatio nicotianae.

Longinus. [cf. дугајлија). дӯвар[*], m. vіdе зид. дўвати, дўвам (дӯшём), vidе духати.

Ayrópen, a, 0, langgeschwänzt, caudatus, caudae

longae : за виторогијех волова и дугореийAĴBHA, f. die Geistliche (Nonne), monialis.

јех крава (кад се наздравља). Дўвно, т. Ctast in Bognieit. cf. [vide] Думно. дувoвaњe, n. vіdе духовање.

дугорепица, f. у овој загонеци: Преплива тица дувовати, дў вујем, vidе духовати.

дугореница и преплива море, а крила не 1. дўг, а, о, (дў гӣ, га, гo, comp. дўжи, и. дўљи, лугу, m. it bеr Reben#art: на дугуљ, н. п.

скваси (барка). по зав. кр. и дўгљӣ) Tang, longus. [cf. дугачак, дудачак; пруг].

стоји (нов) мјесец, пad, Ser Range, in longi

tudinem. 2. дуг, m. (loc. дугу) бie Bel5-с фuls, debitum. 1. дўга, f. Ser Regenbogen, iris. Срби кажу: да

дугуљаст, мушко прође испод дуге, постало би жен

дугуљат, 3 а, о, langlib, oblоngus. ско, а женско да прође, постало би мушко. , дуд[*], дўда, т. [cf. мурва] 1) bеr 9XaulbeerКад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају:

baum, morus [..]: Сиђи с ду да, луче моло

вано. Ко не види дуге, не вид’ла га мајка До

2) sie Raulbeere, morum, н. п. да јеПетрова данка.

демо дудова. cf. Дудиња. 2. дўга, f. (gen. pi. дуга) Sie Taube, tabula.

дўда,

, f. eine hohle Röhre, für die Kinder als 3. Дуга, f. adj. i) манастир у Кучима. — 2) дўдаљка, Вfeije, fistula.

некака планина у Херцеговини: Прелећеше дўдање, п. баз Іangjame, träge Beben, іtіo segnis. Дугу и Голију

дудар, дудара, m. Sеr bie Raulbeerbäите pflegt, 4. Дуга крвава, f. adj. долина у Херцеговини:

qui moros colit. Спустите се у Дугу крваву Чекај њега дўдара, f. гдје су дудови посађени, бie paulу Дугој крвавој

beerpflanzung, seminarium mori. дугајлија, m. vіdе дугоња.

дўдати, дудам, т. impf. (аиф mit ce): ко остраг Дуга Пољана, f. у Турској Хрватској: Хоћу Ayaa, langsam, träge gehen, segni gradu incedo. својском на Дугу пољану

дудачак, чка, чко, (у Рисну) vide дугачак. дута пушка, f. Die inte, sclopetum. [cf. веља дудиња, f. (рі. gen. дӯдиња) Xaulbeere, morum пушка, влинта).

[vidе дуд 2]. дугачак (дўгачак), чка, чко, (дўгачки, ка, ко) дудов, а, о, н. п. лист, ропт 24aulbeerbaum, mori, vide [1] дўг.

morinus. дугмали, аdj. indecl. с дугметима, mit Rnöpfen дудовина, f. 2)aulbeerbols, lіgnum mоrіnum.

perjeben, globulis оrnatus: С њега скида дуг- дўдук[*], m. (по јуж. кр.) свирала без пимали малвуту

ска (а она што има писак, зове се Србији дугме, мета, n. Sеr #nopf, globulus fibulatorius. слијека свирала), бie süte, fistula: Ово ми cf. [vide) пуце [2].

је брајов ду дук, Чим дудуче за овцама дугменце,

Ayıýkâhe, n. das Flöten, cantus tibiae. n, dim. p. дугме. дугмешце,

дудукати, дудучём, v. impf. свирати у дудук, Дўгобрађић, m. ein Зитате, cognomen (Rang flöteit, tibia сanere: Ово ми је брајов дудук, bari).

Чим ду дуче за овцама

« PreviousContinue »