Page images
PDF
EPUB

пут четири и т. д., а трља други пут сједе на жешкој [у срезу ножешком округа ужичког]: бадало (т. і. оно мјесто гдје ударају шта Под Баницом цркву Јежевицу 4) вода повима кад их бацају) кад погађа у свој у Лици, која извирө иза Госпића и југу око Іштап; трећи пут се приманне волико може три сахата и код Грачца понире. скочити, а четврти пут колико је дуг кад | Баничина, f. планина у Шумадији између напружи руке. Кад изиграју онолико пута (или хије Крагујевачке и Смедеревске [село, у кад један цар онолико година царује), до срезу јасеничком округа подунавског, које колико су погодили да жене трљу, онда га се до прије 30 година звало Кошарња). жение, т. і. стану сви уред један за дру- банка, f. (gen. pl. бüнака) ber 23anitojеttеl, synгијем, па се раскораче те трља прође че grapha mensae feneratoriae publicae. творошке између њиховијех ногу, а они та банкрот, банкрота, m. (у војв.) ber Banferottirte, сваки удари по једном шаком, или дрветом decoctor, impar solvendo. cf. [vide] пропалица. (како погоде најприје) по задњици.

bahkpotúpâte, n. das Bankerottiren, decoctio. банатеки, кa, кo, 23аnаtеr, bаnаtuѕ.

банкротирати, банкротирам , v. pf. uns impf. Банаћанин, m. Ser Banater, Banatus.

banferottiret, decoquo. cf. пропасти [2]. бангав [багав), а, о, н. п. коњ, lab, bіnfеѕ, банов (банов), а, о, без бан, той бан. claudus. [vide xpom].

бановање, п. Sie peerjcbaft без бан, imperium банда, f. (по југоз. кр.) бie Geite, regio, cf. той бан.

[vide] страна [1]: Да ни господин Бог по-бандвати, банујем, v. impf. бан jein, sum бан: може десну банду и лијеву ! (кад се напија, Да банујеш и да господује показујући пуном чашом обадвије стране со- бановина, f. ?анд po ein бан berrjbt, Sag Запфре); Са банде им Брда ударите

thium, bаnаtuѕ. [cf. банија?). бандар,* бандъра, т. (у Сријему) некака риба Бановић, m. Bansjofii, bаni filius. У пјесмама

(која се у Бачкој зове бу.љсш), 24rt ijt, и у приповијеткама о Бановићу Страхињи piscis genus [Flußbarsch, perca fluviatilus L.; чуо сам гдје се изговара Бановић. vide rprey).

бановица (бановица), f. vіdе баница [1]. бандижан, т. (у Боци) vidе банђен.

[Баново Поље, п. село у срезу мачванском, бандијера, f. (у примор.) Sie abne, vexillum, округа подринског; види ѕ. Y. Батар.]

cf. [vide 1] застава [3]: Једри ли ми драго бански, кa, кo, Bangs, bаnаlis. моје, Вије ли му бандијера

банство, n. Sіе 2Bürse Se8 бан [1], dignitas той бандўнати, нам, v. pf. (у Паштр.) vidе заборавити бан: А даћу ти банство и војводство

(ital. abbandonare): Ти не немој бандунати Банстол, m. брдо у Сријему (између Карловаца банђен, а, о, (око Сиња) човјек који је што и Крушедола), ein 23erg іn Girnien, mons Sirmii. скривно на не ће суду да иде,

живи банути, бüнём, vide бахнути. према власти као хајдук, само што не чини банчење, n. vіdе пијанчење. нивоме ништа. Банђен човјек живи у своме банчити, чим, у. impf. vіdе пијанчити. селу и код своје куће ради своје домаће бања, f. 1) баз Bas, balneum (cf. ital. bagno). послове, него је једнако тако на опрезу [cf. топлица 1, илища]. — (Бања] 2) варош у да слабо кад смије и спавати у кући. Они Србији (близу Ниша) [сад Соко-Бања, у срезу капіто долазе и у варопі, али само скраја бањском округа нишкога], Rae einer Clast, и то једнако на опрезу. У прољеће године nomen urbis: Да би посл’о Вељка арамбашу, 1835, кад сам се ја десио у Будви ,

Ко ће чуват? Бању на крајини — 3) намастир кијех је људи много дошло близу Будве на y Bogu, Name eines Klosters, nomen monasterii. један мост, пак оданде поручили у Будву — 4) вода, која извире из иећине у селу Петда им се пошље тај и тај од чиновника на њици (у [срезу подгорском у] нахији Ваљевнекакав разговор,

им је учињено. ској) и утјече у Колубару с десне стране. Онамо људи сви живе једнако под оруж На самом извору ове воде мељу воденице по јем, а банђени особито. У Далмацији и у с два камена; али кашто у један пут преБоци има овакијех људи много, гдјекоји су суши са свијем, па по том оцет, као што ка

још од Француза остали. cf. бандижан. зују, иза некаке хуке и црвенкаста протече. [банија, f. vіdе бановина (?); види ѕ. у. 2 кр- Бања Лука, f. vіdе Бајна лука, mit allen 24Ы. њача.)

leitungen . банити се, банім се, v. r. impf. (у Ц. г.) fich Бањанац, нца, т. vide Бањанин.

ale бaн ober баница betragen, affесtо той бaн Бњани (горњи и доњи), m. pl. (Begens in Ser aut іѕ баница dignitatem [cf. котобанити Herzegowina an der Grenze von Montenegro, re

ce]: Невјеста се бани и веома фали gio Hercegovinae Monti nigro contermina: баница, f. 1) бie Dani, bana, bani uxor. [cf. ба Да отиде у Банане равно

новица). — 2) (у Ц. г.) госпођа, Sie frau, do- Бањанин, m. (рі. Бäњани) човјек из Бањана, mina, [vidе госпођа 1] ef. бан [2]: Ал' баница finer" bon Бањани, incola Tбу Бања ни. [cf. Васкова Даница, Сама носи девет цефер Бањанац). дара (Баница] 3) планина у нахији По- | бањање, р. vіdе купање.

него

ова

[ocr errors]

то

бäњати се, њам се, vide купати се.

барбувати, барбучём, [брбукати) т. impf. (у банење, п. (у ц. г.) Ваз 23etragen mie ein бан Барањи) іn еіnе іng 21kajjer gejtette Ribre blajen

ober еіnе баница, аffесtаtіо той бaн aut ths und dadurch einen sprudelnden Schall hervorbrin. баница dignitatis. [cf. котобањење).

gen [vide 1 брботати]: шта барбучеш по води. бањица, f. (у Дубр.) Забетаппе, bаlneum. барбун, барбуна, т. (у Дубр.) некака риба, 24rt Бањска, f. adj. варош у Косову, eine Ctast in Seejiidh, piscis marini genus (Seebarbe, Rothbart,

Косово, поmеn urbis: Од малене Бањске mullus barbatus L.]. cf. [тргља,) брадоватица. крај Косова

6apgårunja[*], m. der Kannentöpfer, cantharorum Бошева градина, f. vіdе Балшова Градина. figulus. бапка, f. 1) (у Хрв.) начињено као соха (права бардак[*], бардака, т. 1) крчаг или стакло с одозго) те се на њу наслоне два пљемена. Hochtem, (irdene oder gläserne) Hanne, cantharus

2) (у Имоск.) старински новац, аltе 2JZiinje, fictilis aut vitreus. 2) (у Рисну) бијел и шаantiquus numus.

рен суд који се у Србији зове бокар и милојка банко, m hyp. р. бабо [vidе бабајко]: За банка (у Паштровићима мајулика). [vidе бокар]. је ријеч говорио —

бардаклија[*], f. (у Фрушкој гори) 24rt 3 flauntent, банеки, кa, кo, altmeibijb, anilis.

pruni genus [prunus damascena L.]. 1. Бар , m. Die tast Antivari. У нахији Бар- бардачина, f. augm, p. бардак.

ској, која се одовуд почиње од Паштровића бардачић, m. dim. p. бардак. и држи поред мора само око четири сахата, (Баре, f. р. село, види ѕ. Y. Ревеница. ] највише се говори Српски, али људи има ол барело, п. (у ц. г.) vide барило 2. три закона: Грчкога, Римскога и Турскога. барем[*], vide [3] бар. Онамо од Барске нахије настаје језик Ар- барета, f. (у примор., ital, baretta) vide кaпa[i]:

наутски: Земље твоје Бара и Ульина Било глава, биће барета. 2. бар, т. (по југоз. кр.) некакво врло ситно баретина, f. augm. p. [1] бара. [cf. баруштина,

и жуто жито као просо (кажу да би се чо пљоптара). вјек у ово жито могао удавити као у воду), баречина, f. (у ц. г.) што год гамиже, н. п. Art Hirjen, milii genus (setaria italica Beauv.; глиста, црв и т. д., Sag Semirn, vermes, sercf. мухар (муар)]: Сијала је баба бар, да pentes. је баби заувар.

бареш, барёша, m. Ser Cumpf, palus. [vide 3. бар[*], penigjteng, saltет. cf. барем.

1 бара 1]. 1. vàpa, f. 1) die Lache, Þfüße, lacus, lacuna. [cf. áp31.10, m. Bodsname, nomen capro indi solitum.

барені, батун; брљага, калило, каљуга, ка- барило, п. 1) некака мјера за пиће (ital. baљужа; плошта, иљонта]. — 2) (у Хрв.) свака rile, franz. baril), etwa eine Tonne, orca, amливада у равни, бie 28ieje, pratum.

phora: колико је Дунаво, има у њему сто 2. бара, f. Siegeante, nomen caprae іndі ѕоlitum. барила воде (у приповијеци). — 2) (у ц. барабар,* in einer finie, simul (it, non sequi г.) дугуљаста фучија (као у Лозници бре

tur), parallele. [vidе напоредо]. cf. упоредо. меница) у којој се носи вода (у Лозници барабарење, n. Sa3 Geben in gleiber finie, Sas се бременица носи на рамену а барило се Mesjen, contentio.

у Црној Гори упрти на леђа попријеко, као барабарити се, барабарім се, Y. r. impf. ским, бреме дрва), ein bölgerleg 223ajjergefäp, vasis

sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. aquarii lіgnei genus. cf. барио, барјело, баcf. [vide] поредити се.

рело. [види и каца 2]. барак[*], m. eine {rt langbaariger Sunse, canis | барилче, чета, п. суд од једнога барила.

[ familiaris L. var.] pili longi: о шкрипову | барно, барјела, т. (јуж.) vide барило [2]. дне кад се бараци стригу.

бариоце, т. dim. p. барило. Баранин, т. човјек из Бара, Ciner pon Бар, барица, f. dim. p. [1] бара. incola toŨ Bap. .

барјак, т. (gen. pi. барјака) Sie Tabne, sigbàpat, m. y njecmi nom. propr. einer Stadt, nomen num, vexilum. cf. [vide 1] застава [3].

urbis [cf. Берат ?]: Ја сам јунак од Барата барјактар, барјактара, т. (1)] беr tabnenträger,

града, Ја сам диздар у Барату граду signifer [vidе заставник. — 2) vidе краљице). баратање, п. Заз 31-tbun-baben mit Semans, nе- барјактарев, gotia cum aliquo.

барјактаров, а, о, без тађnenträger, signiferi. баратати, там, v. impf. (рот ital. barattare) с барјактарски, кa, кo, Tübnris, signiferi.

KUM, mit wem zu thun (Geschäfte) haben, nego- vàpjam,* m. 1) das Bairamsfest, festum bairam tium habere cum aliquo.

apud Turcas.

. 2) хаци јнски барјам, небарбежа , f. (у Рисну) женска капа (шамија, какав други светац осим правога барјама а под њом кана од црвене чохе ,

(пред којим се пости), који особито прабијела махрама), eine 2[rt Ropfbеbеting Ser знују хације: Ево сада честит Петров данак, Frauen, vittae genus.

Петров данак и барјам ацијнски, Оће барбукање (брбукање] п. Заз феrроrbringen eine бити у граду грађани, Да клањају и тевејpruselnet Tones. [vide 2 брботање).

рии дају

[ocr errors]

TOM

барјамовање, p. Sa Seiern Seg Bairamd, celebra леђима не боли ништа. 2) оно дрво којим tio diei bairam. .

се скоруп у стапу бије, Ser Butterjtempel, piбарјановати, мујем, v. impf. и. pf. Sag Bairam3 stillum butyro faciеndо: Ти не пијеш мла

fest begehen , ago diem festum bairam: CMH ћеницу, батом бивену љанићу, дома дер се нађи, Нека Турци с батак, m. Die Sufte nebit бет тире beim Berlii миром барјамују; Јер ће тебе на зло Бо gel, femur (volatilium). жиі доћи

батал,* покварено, разваљено, запуштено, н. барјачић, m. dim. p. барјак.

п. пушка, сахат, виноград и т. д., persorben, барјело, п. (по југоз. кр.) vide барило [2]: На verlassen, verwahrlost, corruptus, desertus.

неђељу лијену ђевојку и барјело вина из 1. баталија, f. штогод покварено, н. п. пушка, Видина

caxat, verdorbenes Zeug, res corrupta. барка, f. 1) (у прим.) ein ajjerfahrzeug, navigii 2. баталија, f. vіdе битка.

genus [vidе лађај: Не могу ти крају доћи, [баталијун, т. Bаtаіlon; види s. v. а.заман 2.] Јер ми барка весла нема 2) (у сјеверн. баталити, баталім, v. pf. н. п. пунку, сахат

kp.) der Fischbehälter, Fischbälter, piscina lignea. [vidе покварити], виноград [vide запустити), баркати, кам, у. impf. нијесам чуо до у овој verlassen, verwahrlosen, desero.

загонеци: Пет браће све један другог у зад- батаљак, љка, т. vіdе батаљица. њицу барка.

батаљивање, п. Sag Termabrlojen, nеglесtiо. барна, т. (у војв.) Ser (Bau, caballus [vidе батаљивати, батаљујем, v. impf. perlajjen, neирков 1].

gligo, desero. барнуља, f. име крави, ein Ruђиате, поmеn батаљица , f. Der Rumpf без Дrms ohne Pano, vaccae indi solitum.

brachium mutilum mana. cf. батаљак. баровит, а, о, jumpfig, paludosus, uliginosus. батаљка, f. in Ser Revengart: Хаљку на бабарски, кa, кo, pon Бар.

таљку, Ser Stod, baculus. [vide] батина [1], барут,* m. пушчани прах, дав сфieppulver, pul cf. бата. vis pyrius. cf. [vide] прах [3].

Батаљуше, Батаљуша, f. р. у Тршић кој плабарутана,* f. Sag upermagazin, sie Bulperfabrit, нини једно брдо по коме су негда били ви

horreum pulveris pyrii, officina pulveris pyrii. ногради на батаљени, те сад гдјешто стоји [барутна тиквица, f. vіdе тиква 1 а. ]

само сухо чокоће. барутни, на, но, н. п. веса, 23ulner:(Beutel), Батар, тра, m. у Мачви поток који на некоpulveris pyrii.

лика мјеста извире више Банова поља, барӯштина, f. vіdе баретина.

а заљева кашто и из Дрине и утјече у Заса6acának,* m. die Treppenstufe, gradus [cf. cka вицу: Иза Батра са села Салаша

Тврде лини).

страже покрај Батра баца басање, п. За Эabеrjblenbern, incessus incon- батати, батам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) sultus.

fblagen, topfen, pulso [vidе куцати]: Божић басати, сам, у. impf. ићи не гледајући куда, бата на обоја врата, Да унесе три товара daberschlendern, incedo temere [vide Tpanatu].

ијева се у очи Божића. баскија[*], f. vіdе жиока.

батачић, m. dim. р. батак. баскијање, n. vіdе жиочење.

батина, f. (gen, pl. батина) 1) Ser Ctot, fustis баскијати, jäм, v. impf. vіdе жиочити.

[cf. ајдамак, бакета, батаљка, буца1, дурунга, 1. басма, f. оне ријечи скупа што бајалица или кијак 1, кијача, мачуга, мотка 2, налица 1,

бајач говори кад баje, Ser Sauberjpru), carmen. паљиковача, сопа 1, супруга, тојага (тољага), 2. басма,* f. 1) georutte Reinmans, linteum pic ћула, уторник 2]. - 2) Ctotjtreib, verbera :

tum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad ударили му двадесет батина [cf. 2 бата1, pulveren nitratum [cf. везма).

дегенек, дендерек]. – 3) сулудаст човјек, баста [бастати], іn bеr Reбenart: то теби не Ser Stot, stipes [vidе лудак). — 4) хоћеш

баста учинити, т. ј. то ти не можепі учинити batuhy! du kriegst (thust) es gewiß nicht, nequa(von ital. basta ? [bastare]), möglich, potes: He quam auferes (facies). баста им коња разиграти

batůhâibe, n. das Vorbringen von dummem Zeug, бастисати, ишём, у. pf. зеrtretet, pernihten, per deliratio, nugae.

do, [vide) покварити, cf. погазити : Лави батйнати, нам, у. impf. говорити којешта, битби му чадор бастисали

mes Zeug daherschwüßen, nugari [vide 6Aytutu). басуља, f. vіdе мангулица.

батиница, f. 1) dim. р. батина [1]. — 2) оно на 1. бат,* m. vide [1] срећа.

врху рога у Говечета, док се рог не очисти. 2. бат, т. vіdе бяхат: За добрим се коњем батити се, тим се , v. r. pf. (у ц. г.) $urit

бат чује; Иде за батом (кад ко што говори fblagen, recellere: батила се пушка, т. ј.

само за то, што чује од другијех људи). тргла се. 1. бата, т. (ист.) vide [брато 1) бато. батић, т. (у Барањи) 1) vide палацка [1]. — 2. бата, f. (gen. pl. бата) (у ц. г., ital. batto) 2) одсјечен прст, пребијен кључ, ein Ctünle 1) vide бaтина [2]: Триста" бата по туђим mel, truncus. [vide kycatak].

2

Злата

Вуков РЈвчник

батли,* adj. indecl. vide [1] срећан.

canto (morbum, dolorem), cf. [vide] бајати: батлија, m. Ser (Sütlike, felix, cf. [1] срећан : Нешто ме је забољела глава, Нег' ми зови Јер је Лазо у боју батлија

бахорицу, мајко, Да би мене младу бахобатњача , f. (у IIаштр.) погача што се даје рила Полазнику.

бахорица, f. (у Боци) бie Sauberin, incantatrix, бато, m. (јуж.) [cf. 1 бата) 1) һур. р. брат [vide [vide) бајалица, cf. врачара: Нешто ме

брато]. 2) manchmal jo viel als 6a6o (Vas је забољела глава, Her' ми зови бахорицу, ter), pater.

мајко, Да би мене младу бахорила Добатов, m. (око Дунава доље од Пореча) ge звала је другу бахорицу Нег ми зови

dörrtes Fischfleisch (Stockfisch], piscis [gadus mor трећу бахорицу hua) arefactus.

бахтање [бактање), п. 1) баз Хrappe, incessus Баточина, f. мала варошица између Багрдана cum sonitu. . 2) das Streiten, contentio.

и [Крагујевца; у срезу лепеничком, округа бахтати, башћем, [бактати) v. impf. trappen, крагујевачког] Асан-пашине паланке, Stäst sonitum edo incedens. chen in Serbien, nomen urbis.

бахтати се, бäшћём се, [бактати се] v. r. impf. barprabe, n. das Ausschlagen mit Füßen, calci

око чега, као препирати се, гонити се, јtreitratio. .

tеп, соntеndеrе: ми смо се бахтали; ја сам батртати се, гам се, y. impf. у ходу, т. б. ба се с њим бахтао.

цати се [2; vіdе метати се 2 ), ausjblagen, | бацакање, п. Sag umbеrmеrfеn bеr füpe, 3. 3, pon calcitrare: Батрга се ногама као удовац у Kindern , jactatio pedum. колу.

бацакати се, кам се, v. r. impf. н. п. ногама, bárpêhe, n. das Ermuntern, animatio.

mit den Füßen umherwerfen , jacto pedes. [cf. батрити, батрим, v. impf. (у Славонији) етті? прњати се, прњицати се). tern, animare. cf. бадар.

бацаљка, f. [дио игре ииљака). [батрљица, f. vіdе бадрљица 2; види s. v. бацањ, цња, т. кошар (као качица без и једклица 2.]

нога дна) што се по води баца те се у њему батӯн, батуна, т. (у Боци) вода која стоји puba xbara, eine Art Fischreuse, nassae genus.

на једном мјесту, мања од језера. vide 1, бацање, п. За leije eteфet, punctio Tenis. [1] бара [1].

2. бацање, n. Sag Berfeit, jactatio [cf. трућање, [батушка, vidе бочка.]

фурање, хитање (итање) 1]. баћа, m. hyp. р. брат. [vidе бpaтo 1].

1. бацати , цам, v. impf. dim. р. бости,

leije dàỹk, m. 1) der Baubau, Wauwau, terriculum. jteфen, lеnіtеr рungo [vidе боцати). 2) vide [1] бак.

2. бацати, цам, v. impf. [cf. бачивати) 1) pers баўкање, т. баз Baubaet, terrifiсаtiо.

fen, jacio. [cf. метати 3, потезати 2, трућати, баўкати, ба учём, Ү. impf. baubauent, terrifico. фурати, хитати (итати) 1]. — 2) пушке, Поз. баўкнути, банкнём, v. pf. baubaen, tеrrеfacio. јфіезет, emitto iсtum, cf. метати [4]. баўљање, п. Sa® Wriedheit, reptatio.

бацати се, цам се, v. r. impf. 1) perfe, jacere: баўљати, љам, у. impf. (у ІШумад.) ићи поба бацају се дјеца камењем. [cf. пометати се).

учке, највише се говори за малу дјецу, кад 2) бацати се ногама, ausfblagen, calciјош не могу управо да иду, него тако пужу, trare. [vide мeтaти се 2]. friechen, repere.

бацити, бацим, [бачити) v. pf. 1) mеrfеп, jacio баура, f. (у Бачкој) 1) шута овца, ein сфај [cf. врљити, машити 1, трућити, турити 1, ри

ohne Hörner, ovis absque cornibus. — 2) y нути 1, 2 хитити (итити)). — 2) пунку, Ip3= овој загонеци: Јаше тутa нa бaури? т. ј. jdieper, emitto iсtum (највише се говори изсврака на крмачи.

бацити пушку, и за то кад ко рече: баци баўчак, чка, m, vide [1]бак.

неко пушку, други му одговори ушали: а бах, т. (у Дубр.) 1) баз ?eigner, infitiae: уда ти иди те је узми). 3) око на штo, jeine рио у бах. cf. хаша [2, инһар, башити 2]. Augen werfen auf etwas, es merken, oculos con

2) ударити кога бахом, т. б. поплашити jicio, cf. oкoмити [2]. кога, особито виком и пријетњом, еrjctrесtеnt, бацити се, бацим се, v. r. pf. 1) чим, mеrfеп, terrеfacio : Удари га бахом и ршумом Не jacio [cf. метнути се 2, потегнути се 1, турити би бахом из Клисуре тврде — [cf. банина, се 1): Прости Боже и бијела цркво, да се рші ум 2).

бацим једном преко тебе 2) sich auf etбахат (cf. бат, бакат), m. Sag (Betrappe, incessus was hinwerfen, se conjicere: la ce bauu wa

cum sоnitu [vidе топот]: Зачу Раде бахат рамена ІІІарцу од јунака

бацкање, т. dim. p. [1] бацање. бахнути, бахнём, [банути] v. pf. ипреrhofit fom - бацкати, кам, dim. p. [1] бацати.

теп, еx insperato аdеѕѕе. [cf. рупити). бацнути, нём, v. pf, jtechen, pungo [vidе боцнути). бахорење, т. бag Saubern, inсаntаtіо (morbi, бач, бача, т. vіdе станар. doloris).

бача, т. (у војв.) тако жене зову свекра: бахорити, рим, у. inpf. (у Боци) janber, in Отићи hе бача, остаће снаша. [cf. 2 баша).

оканити се.

бачва, f. (gen. pl. бачава) 1) велика каца задни- 1 башин, а, о, Seg Вајфа, той баша.

вена као буре, ein grоfеѕ ғар, dolium : По- башина, f. (у ц. г.) [vide бax 2] cf. шарило. пише ми из бачава пиво, Поједоше из на- баш ински, кa, кo, Вајфа», той баша, тюу баше. hава мливо. 2) (у Барањи) стабло у бaшити, шим, v. impf. 1) кога, зи еіnет баша! прорасла црнога лука, на којему је горе јадеп, тәу баша appello aliquem. 2) што. сјеме. [vidе бик 2] cf. цволика.

Lengnet, intitiari. cf. бах [1, хашати (ашати), Бачванин, m. Giner aug Sex Бачка, Serbus е хашити (ашити), инфарити]. Бачка.

1. башити се, шим се, v. r. impf. jih sunt Bajka Бачванка, f. Sie Batjderin, feminа bаciensis. machen, facere se ipsum iду баша. бачвански, кa, кo, Batjфеr, bаciensis.

2. башити се, башим се, v. r. impf. 1) ji) alg Бачванче, чета, п. ein junger 2atјфеr, puer bа Bascha betragen, stolz thun, affecto tou Oana ciensis. .

dignitatem et jus: nita се башиш туда ? Бачванчица, dim. p. Бачванка.

немојде се ти туда башити! 2) vide бачвар, т. који бачве гради. vіdе качар. бачивати, бачивам, v. impf. (у ц. г.) vide бaшица, f. (у Сријему) беr Borlauf, vinum us

[2] бацати [1]: Немојте ме у јаму бачиват --- tum primum. cf. [vide] ртница. бачија, f. Sie Cennerei, locus et саѕа mulgendіѕ башка,* особито, н. п. он живи башка од свога

aestate ovibus. cf. [бачина 1,) катун, [ман оца, т. б. не живи с оцем, abgejonsert, ѕерадра,) стан[2, станарна].

ratin: Башка ће нам дворе поградити бачина, f. 1) vidе бачија. 2) augm. p. [2]бак: [vidе особито 2]. Бачина ка” и бачина.

башкалучење, п. Заз 21bjonsern, ѕераrаtiо. бачити, бачӣ м, (у Ц. г.) vidе бацити: и бачи башкалучити, чйм, т. impf. abjoncern, ѕераrо. их небу у висине Бачи котле преко

cf. [vide] дијелити [1]. Kyhe

бäш-кнез, m. cf. [vide] кнез [2]. бачица, f. vіdе станарица.

башлук,* m. 1) у варошке преслице оно горе на Бачка, f. adj. Sie Batjkfa, regio baciensis. што се повјесмо навија (а сеоска је преслица бачки, кa, кo, Batjer, bаciensis.

самотвора, па је мјесто башлука горе као баца,* f. рупа на кући, куда излази дим, Ser лопатица), Ser Rocten, colus. 2) оглавар

Rauchiang, das Rauchloch, fumarium. (vide] AIM коњски, Ser Palfter, capistrum. [vidе оглав]. ак, cf. комин.

Башова Градина, f. vіdе Балшова Градина. барак,* m. 1) (слабо се говори) Sag Beiii, Ser | баштина, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје се Сфеntеl, crus. 2) vidе ножаю.

ко родиo, Ser Bruno no Boset pp einer gebpбараклија, f. Ser Solänker Outaten (pegen ser ren, solum natale. 2) das Grundstüd, fun

geharnischten Beine), aureus hollandicus (cf. my dus: Мука наша, а баштина твоја Hйко шебаклија).

нема" куће ни баштине : Кућа му је камена баромет, m. (у Хрв.) бer Randfangfebrer, pur пећина, Абаштина зелена планина

gator caminorum. cf. [vide) ошачар. башча,* f. 1) градина, Bartet, hоrtus [vidе врт]. 1. баш, баша, m. предњи крај од лађе, беr 2) шљивик , или оно мјесто куд су поVordertheil des Schiffes, prora.

сађене јабуке и крушке, Objtgarten, hоrtus. 2. баш, [1)] gerase, Surfаuѕ, ipsum, plane: баш [cf. крушик, ПІљивик].

не ћу; нема баш ништа; баш сад дође. башчёни, нa, нo, Barten, hortensis: Сретосмо (2) vidе тик).

се на башчени врати 1. баша,* m. 1) у Србији ну Босни зову сва- башчина, f. augm. р. башча.

кога Турчина (који није бег или какав ага) | башчица, f. dim. р. башча. башом (као у војводству што зову свакога башчован,* башчoвaнa, m. Ser Görtner, hоrtuварошанина господаром), н. п. Усеин баша, lanus, cf. [vide) вртар. Смаил баша и т. д. 2) башe, pl. (тако су | башчованка, f. Die Bärtnerin, hоrtulаnа: Да су се у Србији звали јањичари послије пошљед момци к'о румена рука, Све би фрајле башњега Њемачкога рата), eine 24rt 21seliger, nobi чованке биле

lium genus : Осилише баше Биоградске - | башчовінција,* m. vide [вртар) башчован. 2. баша, т. тако снахе у Сријему зову све- бдёније, п. vide дeније. кра. cf. бача.

бё, interj. geh ! abi: Бе не лудуј, моја снахо башалук,* m. Sіе 21Bürse eine бaшa, dignitas драга тоо баша.

héða, f. Kinderwort für ein kleines Kind, infans 1. башёње, п. 1) баз Вајфен (баша зи einem ja sermone infantium.

gen), appellatio toð bamia nomine. 2) баз | бебица, f. din. р. беба. fit, juni«баша»тафет, то fаcеrе ѕе ipsum tov | |беванда, f. забијељено вино, еіngemajjerter ein; баша. 3) баз Reugnet, infіtіаtіо. [ef. ин-, види s. v. усјекнути 2. ]

Варење, хашање (ашање), хашење (ашење)]. | бевӯт, бевўта, . (у Земуну) дошао у бевут, 2. башёње, п. Sag Betragen mie ein Bajka, affec т. б. обезнанио се. vide [2] незнан [2]. tatio dignitаtіѕ tой баша.

1. ber, m. 1) Art Adel, dem Fürsten entsprechend,

« PreviousContinue »