Page images
PDF
EPUB

пут четири и т. д., а трља други пут сједе на
бадало (т. д. оно мјесто гдје ударају шта-
повима кад их бацају) кад погађа у свој
штап; трећи пут се примакне колико може
скочити, а четврти пут колико је дуг кад
пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или
кад један цар онолико година царује), до
колико су погодили да жене трљу, онда га
жене, т. ј. стану сви у ред један за дру-
гијем, па се раскораче те трља прође че-
творошке између њиховијех ногу, а они га
сваки удари по једном шаком, или дрветом
(како погоде најприје) по задњици.
банатски, ка, ко, Banater, banatus.
Банаћанин, m. ber Banater, Banatus.
бангав [багав], а, о, н. п. коњ, Iaßm, infenò,
claudus. [vide хром].

банда, f. (по југоз. кр.) bie Seite, regio, cf.
[vide] страна [1]: Да ни господин Бог по-
може десну банду и лијеву ! (кад се напија,
показујући пуном чашом обадвије стране со-
фре); Са банде им Брда ударише -
бандар,* бандара, m. (у Сријему) некака риба |
(која се у Бачкој зове буљеш), rtf,
piscis genus [Flußbarsch, perca fluviatilus L.;
vide гргеч].

[ocr errors]

жешкој [у срезу пожешком округа ужичког]:
Под Баницом цркву Јежевицу 4) вода
у Лици, која извире иза Госпића к југу око
три сахата и код Грачца понире.
Баничина, f. планина у Шумадији између на-
хије Крагујевачке и Смедеревске [село, у
срезу јасеничком округа подунавског, које
се до прије 30 година звало Кошарња].
банка, f. (gen. pl. бӑнака) ber Banfozettel, syn-
grapha mensae feneratoriae publicae.
банкрот, банкрота, m. (у војв.) ber Banferottirte,
decoctor, impar solvendo. cf. [vide] пропалица.
банкротирање, п. баз Banferottiren, decoctio.
банкротирати, банкротирам, v. pf. uns impf.
banferottiren, decoquo. cf. пропасти [2].
банов (банов), а, о, без бан, той бан.
бановање, п. біе peer[chaft без бан, imperium
той бан.

бановати, банујем, v. impf. бан fein, sum бан:
Да банујеш и да господујеш
бановина, f. Сans wo ein бан berricht, баз Зап-
thum, banatus. [cf. банија ?].
Бановић, m. Banšjohn, bani filius. У пјесмама
и у приповијеткама о Бановићу Страхињи
чуо сам гдје се изговара Бановић.
бановица (бановица), f. vide баница [1].
[Баново Поље, п. село у срезу мачванском,

бандижан, m. (у Боци) vide банђен. бандијера, f. (у примор.) біе ђnе, vexillum, округа подринског; види s. v. Батар.] cf. [vide 1] застава [3]: Једри ли ми драго бански, ка, ко, Запã, banalis. моје, Вије ли му бандијера банство, п. біе 2ürbe без бан [1], dignitas тоб бандунати, нам, v. pf. (у Паштр.) vide заборавити бан: А даћу ти банство и војводство (ital. abbandonare): Ти не немој бандунати - | Банстол, т. брдо у Сријему (између Карловаца банђен, а, о, (око Сиња) човјек који је што и Крушедола), ein Berg in Sirmien, mons Sirmii. скривио па не ће суду да иде, него живи банути, бӑнем, vide бахнути. према власти као хајдук, само што не чини | банчење, n. vide пијанчење.

никоме ништа. Банђен човјек живи у своме | банчити, чим, v. impf. vide пијанчити.

селу и код своје куће ради своје домаће бања, f. 1) баз аб, balneum (cf. ital. bagno).

послове, него је једнако тако на опрезу да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с краја и то једнако на опрезу. У прољеће године 1835, кад сам се ја десио у Будви, овакијех је људи много дошло близу Будве на један мост, пак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и то им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оружјем, а банђени особито. У Далмацији и у Боци има овакијех људи много, гдјекојп су још од Француза остали. cf. бандижан. [банија, f. vide бановина (?); види . v. 2 крњача.]

банити се, баним се, v. r. impf. (у Ц. г.) fid 13 бан обет баница betragen, affecto той бап aut с баница dignitatem [cf. котобанити се]: Невјеста се бани И веома фали баница, f. 1) біе Danin, bana, bani uxor. [cf. бановица]. - 2) (у Ц. г.) госпођа, біе rau, domina, [vide госпођа 1] cf. бан [2]: Ал' баница Васкова Даница, Сама носи девет џеферДара [Баница] 3) планина у нахији По

[ocr errors]

[cf. топлица 1, илиџа]. - [Бања] 2) варош у Србији (близу Ниша) [сад Соко-Бања, у срезу бањском округа нишкога], Mame einer Stast, nomen urbis: Да би посл'о Вељка арамбашу, Ко ће чуват Бању на крајини — 3) намастир у Боци, Жаmе eines lofters, nomen monasterii. — 4) вода, која извире из исћине у селу Петњици (у [срезу подгорском у] нахији Ваљевској) и утјече у Колубару с десне стране. На самом извору ове воде мељу воденице по с два камена; али кашто у један пут пресуши са свијем, па по том опет, као што казују, иза некаке хуке и црвенкаста протече. Бања Лука, f. vide Бајна лука, mit allen 26= leitungen.

Бањанац, нца, m. vide Бањанин.
Бањани (горњи и доњи), m. pl. Segens in ber
Herzegowina an der Grenze von Montenegro, re-
gio Hercegovinae Monti nigro contermina:
Да отиде у Бањане равне
Бањанин, m. (pl. Бањани) човјек из Бањана,
Ciner von Бањани, incola @ Бањани. [cf.
Бањанац].

бањање, п. vide купање.

бањати се, њам се, vide купати се.
бањење, п. (у Ц. г.) баз Betragen wie ein бан
обег еіnе баница, affectatio той бан aut Ts
баница dignitatis. [cf. котобањење].
бањица, f. (у Дубр.) Забетапne, balneum.
Бањска, f. adj. варош у Косову, eine Stast in
Косово, nomen urbis: Од малене Бањске
крај Косова

Баошева Градина, f. vide Балшова Градина.
бапка, f. 1) (у Хрв.) начињено као соха (права |
одозго) те се на њу наслоне два шљемена.
2) (у Имоск.) старински новац, alte Münze,
antiquus numus.

банко, m hyp. v. бабо [vide бабајко]: За балка
је ријеч говорио -

бански, ка, ко, altmeibif, anilis.

барбукати, барбӳчём, [брбукати] v. impf. (у Барањи) in eine in Baffer geftedte Röhre blafen und dadurch einen sprudelnden Schall hervorbrin. gen [vide 1 брботати]: шта барбучеш по води. барбун, барбуна, m. (у Дубр.) некака риба, Wrt Seefisch, piscis marini genus [Seebarbe, Rothbart, mullus barbatus L.]. cf. [тргља,] брадоватица. бардагџија[*], m. ber Rannentöpfer, cantharorum figulus.

бардак[*], бардака, m. 1) крчаг или стакло с носцем, (irbene ober gläferne) Ranne, cantharus fictilis aut vitreus. - 2) (у Рисну) бијел и шарен суд који се у Србији зове бокар и милојка (у Паштровићима мајулика). [vide бокар]. бардаклија[*], f. (у Фрушкој гори) Xrt Наитен, pruni genus [prunus damascena L.].

1. Бар, m. bie Stast Antivari. У нахији Бар- | бардачина, f. augm. v. бардак. ској, која се одовуд почиње од Паштровића бардачић, m. dim. v. бардак. и држи поред мора само око четири сахата, [Баре, f. pl. село, види s. V. Ревеница.] највише се говори Српски, али људи има од барело, п. (у Ц. г.) vide барило 2. три закона: Грчкога, Римскога и Турскога. | барем[*], vide [3]бар. Онамо од Барске нахије настаје језик Арнаутски: Земље твоје Бара и Ульина 2. бар, т. (по југоз. кр.) некакво врло ситно | и жуто жито као просо (кажу да би се човјек у ово жито могао удавити као у воду), Art Hirjen, milii genus [setaria italica Beauv.; cf. мухар (муар)]: Сијала је баба бар, да је баби заувар.

барета, f. (у примор., ital. baretta) vide капа[1]:
Било глава, биће барета.

3. бар[*], wenigitens, saltem. cf. барем.
1. бара, f. 1) біе Рафе, ûе, lacus, lacuna. [cf.
бареш, батун; брљага, калило, каљуга, ка-
љужа; плошта, пљошта]. 2) (у Хрв.) свака
ливада у равни, біе 2Bieje, pratum.

2. 6ápa, f. Ziegenname, nomen caprae indi solitum.
барабар,* in einer Cinie, simul (it, non sequi-

tur), parallele. [vide напоредо]. cf. упоредо. барабарење, п. баš Sehen in gleicher Sinie, баз Messen, contentio.

барабарити се, барабарим се, v. r. impf, с ким, fich in gleiche Cinie ftellen, comparor, contendo. cf. [vide] поредити се.

барак[*], m. eine Wrt langhaariger Munbe, canis [familiaris L. var.] pili longi: О шкрипову дне кад се бараци стригу.

Баранин, т. човјек из Бара, Ciner von Бар, incola той Бар.

|

баретина, f. augm. v. [1] бара. [cf. баруштина, пљоштара].

баречина, f. (у Ц. г.) што год гамиже, н. п. глиста, црв и т. д., баз Sewürm, vermes, serpentes.

бареш, барèша, m. ber Gumpf, palus. [vide 1 бара 1].

барзило, m. Bodšname, nomen capro indi solitum.
барило, п. 1) некака мјера за пиће (ital. ba-
rile, franz. baril), etma eine Zonne, orca, am-
phora: колико је Дунаво, има у њему сто
барила воде (у приповијеци). - 2) (у Ц.
г.) дугуљаста фучија (као у Лозници бре-
меница) у којој се носи вода (у Лозници
се бременица носи на рамену а барило се
у Црној гори упрти на леђа попријеко, као
бреме дрва), ein bölgernes Baffergefäß, vasis
aquarii lignei genus. cf. барио, барјело, ба-
рело. [види и каца 2].

барилче, чета, п. суд од једнога барила.
барно, барјела, m. (јуж.) vide барило [2].
бариоце, n. dim. v. барило.
барица, f. dim. v. [1] бара.
барјак,* m. (gen. pl. барјака) bie Fabne, sig-
num, vexilum. cf. [vide 1] застава [3].
барјактар, барјактара, m. [1)] ber Gahnenträger,
signifer [vide заставник. 2) vide краљице].

Барат, м. у пјесми nom. propr. einer Stast, nomen
urbis [cf. Берат ?]: Ја сам јунак од Барата |
града, Ја сам диздар у Барату граду
баратање, п. баз зи=thun-baben mit Semans, ne- барјактарев,)
gotia cum aliquo.

барјактаров, а, о, beš Jabnenträgers, signiferi. баратати, там, v. impf. (vom ital. barattare) c барјактарски, ка, ко, ähnci 3, signiferi. ким, mit wem ju thun (Befhäfte) baben, negotium habere cum aliquo.

барбежа, f. (у Рисну) женска капа (шамија,

а под њом капа од црвене чохе, по TOM бијела махрама), eine Xrt Ropfbebecđung ber Sranen, vittae genus.

барбукање [брбукање] п. баз Servorbringen eines iprubenben Zones. [vide 2 брботање].

барјам,* m. 1) баз Bairamsfeft, festum bairam apud Turcas. - 2) хаџијнски барјам, пекакав други светац осим правога барјама (пред којим се пости), који особито празнују хаџије: Ево сада честит Петров данак, Петров данак и барјам аџијнски, Оће бити у граду грађани, Да клањају и тевериџ дају

барјамовање, п. баз Geiern beš Sairams, celebra-
tio diei bairam.
барјамовати, мујем, v. impf. u. pf. baš Bairams-
feft begeben, ago diem festum bairam: Сми-
љанићу, дома дер се нађи, Нека Турци с
миром барјамују; Јер ће тебе на зло Бо-
жић доћи

барјачић, m. dim. v. барјак.

барјело, п. (по југоз. кр.) vide барило [2]: На неђељу лијепу ђевојку и барјело вина из Видина

леђима не боли ништа.

2) оно дрво којим се скоруп у стапу бије, ber Butterftempel, pistillum butyro faciendo: Ти не пијеш млаћеницу, батом бивену

батак, m. bie üfte nebft bem Suße beim Seplit=
gel, femur (volatilium).

батал, * покварено, разваљено, запуштено, н.
п. пушка, сахат, виноград и т. д., verborben,
verlaffen, vermahrloft, corruptus, desertus.
1. баталија, f. штогод покварено, н. п. пушка,
сахат, verborbenes Beug, res corrupta.
2. баталија, f. vide битка.

барка, f. 1) (у прим.) ein 2afferfahrzeug, navigii genus [vide лађа]: Не могу ти крају доћи,| | [баталијун, m. Bataillon; види s. v. аламан 2.] Јер ми барка весла нема 2) (у сјеверн. баталити, баталим, v. pf. н. п. пушку, сахат Kр.) der Fischbehälter, Fischhälter, piscina lignea. [vide покварити], виноград [vide запустити], баркати, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој verlassen, verwahrlosen, desero. загонеци: Пет браће све један другог у задњицу барка.

батаљак, љка, m. vide батаљица. батаљивање, п. баз Berwaßrlofen, neglectio.

барна, m. (у војв.) ber Saul, caballus [vide | батаљивати, батаљујем, v. impf. verlajjen, neМрков 1]. gligo, desero. барнуља, f. име крави, ein Rubname, nomen | батаљица, f. бег Rumpf без Mrmß обие рань, vaccae indi solitum.

баровит, а, о, jumpfig, paludosus, uliginosus.
барски, ка, ко, von Бар.

барут,* m. пушчани прах, баз фіßpulver, pul-
vis pyrius. cf. [vide] прах [3].
барутана, * f. baš Bulvermagazin, bie Bulverfabrif,
horreum pulveris pyrii, officina pulveris pyrii.
[барутна тиквица, f. vide тиква 1 а.]
барутий, на, но, н. п. кеса, Bulver-(Beutel), |
pulveris pyrii.

баруштина, f. vide баретина.

басамак,* m. bie Zreppenftufe, gradus [cf. скалини].

басање, п. баз Daberjhlenbern, incessus incon-
sultus.

басати, сам, v. impf. ићи не гледајући куда,
baberlenbern, incedo temere [vide трапати].
баскија[*], f. vide жиока.
баскијање, п. vide жиочење.

баскијати, јам, v. impf. vide жиочити.

1. басма, f. оне ријечи скупа што бајалица или бајач говори кад баје, ber Sauber[prud, carmen. 2. басма, * f. 1) gebrudte Reinmans, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum [cf. везма].

баста [бастати], in ber Rebenšart: то теби не

brachium mutilum manu. cf. батаљак. батаљка, f. in ber Rebenšart: Хаљку на батаљку, бег tod, baculus. [vide] батина [1],

cf. бата.

Батаљуше, Батаљуша, f. pl. у Тршићкој пла-
нини једно брдо по коме су негда били ви-
ногради на батаљени, те сад гдјешто стоји
само сухо чокоће.

Батар, тра, m. у Мачви поток који на неко-
лика мјеста извире више Банова поља,
а заљева кашто и из Дрине и утјече у Заса-
вицу: Иза Батра са села Салаша
страже покрај Батра баца

Тврде

|батати, батам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?)
фаден, Пopfen, pulso [vide куцати]: Божић
бата на обоја врата, Да унесе три товара
злата пјева се у очи Божића.
батачић, m. dim. v. батак.

батина, f. (gen. pl. батина) 1) ber Stod, fustis
[с. ајдамак, бакета, батаљка, буџа 1, дурунга,
кијак 1, кијача, мачуга, мотка 2, палица 1,
паљиковача, сопа 1, супруга, тојага (тољага),
Һула, уторник 2]. 2) Stockstreich, verbera :
ударили му двадесет батина [cf. 2 бата1,
дегенек, дендерек]. 3) сулудаст човјек,
ber Stod, stipes [vide лудак]. 4) хоћеш
батину! би friegft (thuft) es gemiß nicht, nequa-
quam auferes (facies).

баста учинити, т. ј. то ти не можеш учинити (von ital. basta? [bastare]), möglich, potes: He баста им коња разиграти бастисати, * ишём, v. pf. zertreten, vernichten, perdo, [vide] покварити, cf. погазити: Лави | батинати, нам, v. impf. говорити којешта, бит

би му чадор бастисали

басуља, f. vide мангулица.

1. бат,* m. vide [1] срећа.

батинање, п. баз Borbringen von биттет Зенд, deliratio, nugae.

mes Zeug daherschwäßen, nugari [vide блутити]. батиница, f. 1) dim. v. батина [1]. 2) оно на врху рога у говечета, док се рог не очисти.

2.бат, m. vide бахат: За добрим се коњем | бӑтити се, тим се, v. r. pf. (у Ц. г.) zurüd=

бат чује; Иде за батом (кад ко што говори
само за то, што чује од другијех људи).

1. бата, m. (ист.) vide [брато 1] бато.
2. бата, f. (gen. pl. бата̂) (у Ц. г., ital. batto)
1) vide батина [2]: Триста бата по туђим |

ВУКОВ РЈЕЧНИК

flagen, recellere: батила се пушка, т. j.
тргла се.

батић, m. (у Барањи) 1) vide палацка [1].
2) одсјечен прст, пребијен кључ, ein tüm=
mel, truncus. [vide кусатак].

2

батли,* adj. indecl. vide [1] срећан.
батлија, m. ber Slüdliche, felix, cf. [1] срећан :
Јер је Лазо у боју батлија
батњача, f. (у Паштр.) погача што се даје
полазнику.

бато, m. (јуж.) [cf. 1 бата] 1) hyp. v. брат [vide
брато]. - 2) manфmal jo viel als бабо (За
ter), pater.

баток, m. (око Дунава доље од Пореча) де= dörrtes Fischfleisch [Stockfisch], piscis [gadus morhua] arefactus.

Баточина, f. мала варошица између Багрдана и [Крагујевца; у срезу лепеничком, округа крагујевачког] Асан-пашине паланке, Stästchen in Serbien, nomen urbis.

батргање, п. баз Mušicolagen mit Süßen, calcitratio.

батргати се, гам се, v. impf. у ходу, т. ј. ба

canto (morbum, dolorem), cf. [vide] бајати: Нешто ме је забољела глава, Нег ми зови бахорицу, мајко, Да би мене младу бахорила

бахорица, f. (у Боци) біе 3auberin, incantatrix, [vide] бајалица, cf. врачара: Нешто ме је забољела глава, Нег' ми зови бахорицу, мајко, Да би мене младу бахорила - Дозвала је другу бахорицу Нег ми зови трећу бахорицу

[ocr errors]

бахтање [бактање], п. 1) baš Trappen, incessus cum sonitu. 2) das Streiten, contentio. бахтати, башћем, [бактати] v. impf. trappen, sonitum edo incedens.

бахтати се, башћем се, [бактати се] v. r. impf. око чега, као препирати се, гонити се, ftrei= ten, contendere: ми смо се бахтали; ја сам се с њим бахтио.

цати се [2; vide метати се 2 ], qušjchlagen, | бацакање, п. баз Итhermerfen ber Süße, 3. В. von calcitrare: Батрга се ногама као удовац у колу.

батрење, п. баз Érmuntern, animatio.

батрити, батрам, v. impf. (у Славонији) ermuпtern, animare. cf. бадар.

[батрљица, f. vide бадрљица 2; види s. v. клица 2.]

батун, батуна, m. (у Боци) вода која стоји

Rinbern, jactatio pedum.

бацакати се, кам се, ѵ. г. impf. н. п. ногама,
mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. [cf.
прњати се, прњицати се].
бацаљка, f. [дио игре циљака].

бацањ, цња, m. кошар (као качица без и јед-
нога дна) што се по води баца те се у њему
риба хвата, eine Wrt Bijßreuje, nassae genus.

на једном мјесту, мања од језера. vide | 1. бацање, n. baš leife Štedjen, punctio lenis. [1] бара [1].

[батушка, vide бочка.]

баћа, m. hyp. ѵ. брат. [vide брато 1].

баўк, m. 1) бег Зацван, Вашvau, terriculum.
- 2) vide [1] бак.

баукање, п. baš Baubauen, terrificatio.
баўкати, баучём, v. impf. baubauen, terrifico.
баўкнути, баукнём, v. pf. baubauen, terrefacio.
бауљање, п. baš Rrießen, reptatio.

бауљати, љам, v. impf. (у Шумад.) ићи поба-
учке, највише се говори за малу дјецу, кад
још не могу управо да иду, него тако пужу,
friedjen, repere.

haf

баура, f. (у Бачкој) 1) шута овца, ein
ohne Hörner, ovis absque cornibus. 2) y
овој загонеци: Јаше тута на баури? т. ј.

[blocks in formation]

2. бацање, п. baš Serfen, jactatio [cf. трућање, фурање, хитање (итање) 1].

1. бацати, цам, v. impf. dim. v. бости, leije ftedhen, leniter pungo [vide боцати].

2. бацати, цам, v. impf. [ef. бачивати] 1) werfen, jacio. [cf. метати 3, потезати 2, трућати, фурати, хитати (итати) 1]. — 2) пушке, 10losschießen, emitto ictum. cf. Meтати [4].

бацати се, цам се, v. r. impf. 1) werfen, jacere: бицају се дјеца камењем. [cf. пометати се].

2) бацати се ногама, qu$[[agen, calcitrare. [vide метати се 2]. бацити, бацим, [бачити] v. pf. 1) werfen, jacio [cf. врљити, машити 1, трућити, турити 1, ринути 1, 2 хитити (итити)]. — 2) пушку, lo3= [іеßen, emitto ictum (највише се говори избацити пушку, и за то кад ко рече: баци неко пушку, други му одговори у шали: а ти иди те је узми). 3) око на што, feine Augen werfen auf etwas, es merken, oculos conjicio. cf. окомити [2].

бацити се, бацим се, v. r. pf. 1) чим, werfen, jacio [cf. метнути се 2, потегнути се 1, турити се 1]: Прости Боже и бијела црево, Да се бацим једном преко тебе 2) sich auf etmas binwerfen, se conjicere: Па се баци на рамена Шарцу

бацкање, п. dim. v. [1] бацање.

бахнути, бӑхнём, [банути] v. pf. unverhofft fom= | бацкати, кам, dim. v. [1] бацати.
men, ex insperato adesse. [cf. рупити].
бахорење, п. baš Saubern, incantatio (morbi,
doloris).

бахорити, рим, v. impf. (у Боци) zaubern, in

бацнути, нём, v. pf. ftehen, pungo [vide боцнути]. бач, бача, m. vide станар.

бача, m. (у војв.) тако жене зову свекра: Отићи ће бача, остаће снаша. [cf. 2 баша].

бачва, f. (gen. pl. бӑчава) 1) велика каца задни- | башин, а, о, без Вајфа, той баша. вена као буре, ein großeš Saß, dolium : По- | башина, f. (у Ц. г.) [vide бах 2] cf. шарило. пише ми из бачава пиво, Поједоше из на- | башински, ка, ко, Вајфа, той баша, чи баше. һава мливо. 2) (у Барањи) стабло у башити, шим, v. impf. 1) кога, zu einem баша!

прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме. [vide бик 2] cf. цволика. Бачванин, m. Giner auß ber Бачка, Serbus e Бачка.

Бачванка, f. bie Batjßerin, femina baciensis. бачвански, ка, ко, Batjßer, baciensis.

Бачванче, чета, n. ein junger Bather, puer baciensis.

Бачванчица, dim. v. Бачванка.

бачвар, т. који бачве гради. vide качар.

[blocks in formation]

бачивати, бачивам, v. impf. (у Ц. г.) vide | башица, f. (у Сријему) ber Borlauf, vinum us[2] бацати [1]: Немојте ме у јаму бачиват3 - tum primum. cf. [vide] ртница.

бачија, f. біе Šennerei, locus et casa mulgendis | башка, * особито, н. п. он живи башка од свога aestate ovibus. cf. [бачина 1,] катун, [ман

дра,] стан[2, станарна].

бачина, f. 1) vide бачија. - 2) augm. v. [2]бак:

Бачина ка и бачина.

оца, т. ј. не живи с оцем, abgejonbert, sepa-
ratim: Башка ће нам дворе поградити
[vide особито 2].

башкалучење, п. баз Wbjonbern, separatio.

бачити, бачим, (у Ц. г.) vide бацити: И бачи | башкалучити, чим, v. impf. abjonbern, separo.

[blocks in formation]

Бачка, f. adj. bie Batjßfa, regio baciensis. бачки, ка, ко, Bather, baciensis.

баџа,* f. рупа на кући, куда излази дим, ber Rauchfang, das Rauchloch, fumarium. [vide] A u мњак, сf. комин.

баџак,* m. 1) (слабо се говори) баз Bein, бег | Schenkel, crus. 2) vide ножаю.

баџаклија, f. ber Polländer Dufaten (wegen ber geharnischten Beine), aureus hollandicus [cf. Myшебаклија].

баромет, м. (у Хрв.) ber Rauhfangfebrer, purgator caminorum. cf. [vide] оџачар.

1. баш,* баша, m. предњи крај од лађе, ber
Vordertheil des Schiffes, prora.

2. баш, [1)] gerabe, burdaus, ipsum, plane: баш
не ћу; нема баш ништа; баш сад дође.
[2) vide тик].

cf. [vide] дијелити [1].
баш-кнез, m. cf. [vide] кнез [2].

башлук,* m. 1) у варошке преслице оно горе на

што се повјесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је мјесто башлука горе као лопатица), бег Rođen, colus. - 2) оглавар коњски, ber Dalfter, capistrum. [vide оглав]. Башова Градина, f. vide Балшова Градина. баштина, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје се ко родио, бег Bruno unб обеn wo einer дево ren, solum natale. 2) das Grundstück, fundus: Мука наша, а баштина твоја нема куће ни баштине: Кућа му је камена пећина, А баштина зелена планина башча,* f. 1) градина, Sarten, hortus [vide врт].

НИКО

2) шљивик, или оно мјесто куд су посађене јабуке и крушке, Dbitgarten, hortus. [с. крушик, шљивик].

башчени, на, но, Sarten, hortensis: Сретосмо
се на башчени врати
башчина, f. augm. v. башча.

1. баша, * m. 1) у Србији и у Босни зову сва-
кога Турчина (који није бег или какав ага) | башчица, f. dim. v. башча.

lanus. cf. [vide] вртар.

башчованка, f. bie Särtnerin, hortulana: Да су момци к'о румена ружа, Све би фрајле башчованке биле

башом (као у војводству што зову свакога | башчован, * башчована, m. ber Särtner, hortuВарошанина господаром), н. п. Усеин баша, Смаил баша и т. д. 2) баше, pl. (тако су се у Србији звали јањичари послије пошљедњега Њемачкога рата), eine Wrt beliger, nobilium genus: Осилише баше Биоградске 2. баша, m. тако снахе у Сријему зову свекра. cf. бача.

[blocks in formation]

башчованџија, * m. vide [вртар] башчован. бденије, n. vide деније.

бè, interj. де! abi: Бе не лудуј, моја снахо Драга

[ocr errors]

беба, f. Rinserwort für ein fleines Rins, infans sermone infantium.

2) баз бебица, f. dim. v. беба.

-ит-баша-таamen, To facere se ipsum zor | [беванда, f. забијељено вино, eingemäfferter Bein; баша. 3) das Leugnen, infitiatio. [cf. ин- види . v. усјекнути 2.]

[ocr errors]

Һарење, хашање (ашање), хашење (ашење)]. бевут, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут, 2. башење, п. baš Detragen wie ein Bajka, affec- т.ј. обезнанио се. vide [2] незнан [2]. 1. 6èr, m. 1) Art Adel, dem Fürsten entsprechend,

tatio dignitatis той баша.

« PreviousContinue »