Page images
PDF
EPUB

дўж, f. (loc. дужи) бie gänge, longitudo [cf. I Дуке, f. pl. зидине у куту између Зете и Мо

дуљ; дужина, дуљина): и уз дуж, и по раче (гдје се ове двије воде састају) од пријеко; дуж њйва.

старога града Диоклеje, Ruine pon Diotlеа. дужан, жна, жно, јфulbig, qui dеbet: дужан [cf. Дукљан 2].

сам стотину гроша; Дужан кесе не веже ; Дўкица, m. (у ц. г.) надимак. Дужан и косом на глави.

Дуклијан, Дуклијана, m. (voc. Дўклијане) Ріодъжд, т. (ст.) беr Doge, dux Venetiarum: у tletian, Diocletianus, cf. Дукљан [1]: Вино онога дужда Млетачкога

пију до два побратима на пржину, накрај дуждев, а, о, See Dogen, ducis Veneti: Сад ће мора слана, Једно јесте царе Дуклијане, изић” те дуждеве слуге

А друго је крститељ Јоване дўждевић, m. Sеr junge Toge, filius ducis Vene- Дукљан, п. 1) Piotletian, Diocletianus. cf. [vide] tiarum: Ајде, селе, оседлај ми коња, Дуж

Дуклијан. У Црној гори и онуда по окодевић ме у сватове зове

лини приповиједа се да је цар Дукљан у дуждевица, f. Sie Beтablin seg Togen, uxor ducis

виру под Везировијем мостом свезан у синVeneti: Те му уби дуждевицу младу џир, који једнако глође, и уочи Божића тадўждевњак, m. Calantanber (бешеrjаlаniancer], sa

ман да га преглође и свијет да ужди, а lamandra [sal. maculata L.). cf. [бурник,) бур Циганин сваки по једном удари маљем (вењак. Кад је (или кад хоће да удари) киша, ликијем чекићем) у наковањ те притврде. онда дужд евњак бјежи од воде уз брдо: а 2) vide Дуке. кад је суша, онда иде низ брдо к води.

дулац, дулца, m. цијев што се душе на њу у Ajæene, n. 1) die Behauptung daß jemand einem

гадљарску мјешину, бie Dubeljatröbre, calaetmas jbulse, assertio debiti. — 2) (у Дубр.)

mus utriculi musici. баз 23erjфulsen, obaeratio. [cf. задуживање) дулведу, іn bеr Rebenart: ја говорим, а он ни Дужи, Дўжӣ, f. pl. 1) намастир у Херцеговини.

у дулве ду, er achtet gar nicht darauf, non 2) некако мјесто ондје: А ти ајде уши

audit. . роке Дужи Билој кули Бока Маловића

дулек, т. vide бундева [2]. дужина, f. (асс. дў жину) bie Sänge, longitudo. дүлөчњак, т. (у Драгачеву) иита од дулека. [cf. дуљина; дуж, дуљ].

дӯљ, f. Die Sänge, longitudo. cf. [vide] дуж. дужити, дужим, v. impf. кога, behaupten bав дуљање, п. баз Sänger verben (з. В. Без Xages Einer schulde, dico mihi deberi: AYHu Me CTO

im Sommer), prolongatio. тину гроша. дўжити се, дўжам се, . г. imрi. (у Дубр) дўљати, љам, у. imрt. н. п. дан дуља, langer fi реrjbulsen, obaeror. cf. [vide) задужи- дўљење, п. баз 23erlänger, prolongatio.

werden (vom Tage), longior fio.

дуљина, f. vіdе дужина. 1. дужица, f. dim. p. [2] дўга. 2. дўжица, f. (у Котору) смокна дугуљаста, drt | дўљити, дӯљійм, v. impf. perlänger, prolongare:

А шта ћу ти дуњит лакрдију Feigen, ficus genus (ficus carica L. var.). дужник, дужника, т. 1) беr сфutbner, debi- дўмача, f. 1) дубока долина, еіn tiefез 3 bal,

vallis profunda. tor: Од зла дужника и козу без јарета.

. 2) (Думача) поток ниже 2) der Gläubiger, creditor, [vide pykofab

Шанца у Србији, идући Мишару.

Aymen ,* m. das Steuerruder, gubernaculum. cf. ник) cf. рукодавалац: не смије од дужника да дође кући.

[vide] крма [2]. дужност, дужности, f. (у војв.) bie Bilicot, of. І думенисање, п. баз Cteuern, guberno navim. ficium : Обећање је дужност.

думениеати, нием, у. impf. jteuern, guberno. дija, m. (ист.) vidе дујо.

[vidе крмити 2] cf. корманити. Aỹják, m. Mannsname, nomen viri.

думенција,* m. Sеr еteuermann, gubernator (naLýjah, m. Mannsname, nomen viri.

vis). [vidе крмар) cf. корманош. дујо, т. (јуж.) һур. р. духовник. [cf. дуја). Думица, f. (у Ц. г.) женски надимак. Jỳka, m. Mannsname, nomen viri.

дўмлек, т. 21rt Зutermelone, cucurbitae (Linn.) Дукадин, т. 2Jiann$name, nomen yiri.

genus [cucumis melo L. var.]. Дука, ин, Дукађйна, m, vide Метохија [1]: На Дў мно, п. (говори се и Дубно) варош у Босни ономе равном Дукабину, Оне бјеше Лека

близу Далматинске границе.

Дунав, т. (у војв.) vide Дунаво. Дукађинац, нца, т. Ciner рот Дукађин: и жу- Дунавац, вца, m. ein Donalarm (aut аlѕ nom. тога рта Дукађинца

pr. 3. B. bei Нови сад), ramus Danubii. дўкат, т. (рі. gen. дўката) Ser Otaten, numus дунавка, f. дунавска воденица, Донаи- Düble,

ducatus, aureus. [cf. кутица 2, жућак 2; гу mola ad Danubium. бодушница).

Дунаво, п. Sie Donai, Danubius. cf. [Дунав, дуватић, m. dim. р. Дукат.

Дунај. дўкатни, на, но, н. п. злато, терезије, Tuta- дунавски (Дунавскӣ), ка, кӧ, н. п. вода, До. tens, ducatinus (?).

naus, Danubii. .

вати се.

капетане

m.

Дунај, Дў наја, m. (у Боци) vide Дунаво: Ору- дуплаш, дуплаша, m. (у Хрв.) коњ омален жан јунав Дунај преплива

4Bpct, eine Art Pferde, equi genus. дунда, f. hyp. р. Дундара: Проведоше Дун- дўпли, ла, ло, 1 (у војв.) 1) борреlt, duplus,

дару) Кроз зелену дубраву, Китали је сва- дўплован, а, о, [vidе двогуб] cf. двојак: имам тови : „Кам” ти, Дундо, дарови ?“

дупловану плату. 2) н. п. он је дуали дундар ,*

гомила људи, ein Raufen Reute, газда, има сваки дан дуплован ручак, rei), multitudo. [cf. гомила].

dives. дундара, f. ein Spikname (für ein gropes, träges дуплир, дуплира, т. (у Сријему) vidе дублијер. дундача, їrauenjimmer), nomen feminae jоси- дупља, f. рупа у дрвету, гдје се могу лећи

lare: Проведоше Дундару кроз зелену ду тице или челе, eine Baumbible, cava arbor : браву

Каква је дупља, онаке и челе излијећу (или: дундо, т. (у прим.) vide стриц: Неве зове каква дуаља, добре челе излијећу). дунда свога

дупљаш, дупљаша, т. т. ј. голуб, Sie polstaube. дундорење, n. vіdе гундорење.

gottaube, columba lignorum Linn. cf. голуб. дундорити, рим, у. impf. (у ц. г.) vide гун- дупоре, у загонеци, cf. чаре.

дорити: За њим Латко непіто дундораше дупети, дўбём, impf. aushöhlen, cavo. Дундулов дo, m. у приповијеци : Наврела вaрa дўпчићи, м. р. у овијем ријечима: „Около од Дундулова дола.

двора дуачићи, а у кућу синчићи,“ које у ajahep,* 1 m. der Zimmermann, faber tignarius. Грбљу у себи рече дјевојка кад је сватови дунђерин,* cf. [vide] дрводјеља.

уводе у кућу, да би рађала мушку дјецу. Ayabėpucatu, pumêm, v. impr. zimmern, fabricor. aipa

, crauu! halt ! siste gradun. дунѣёрлук,* m. Sa Simmermannsbansmert, Sim- дӯран, pнa, pнo, vide [дрновит и] дурљив. merhandwert, ars tignaria.

AŅpâne, n. das Ausdauern, patientia, duratio, cf. дунђеров, а, о, Se Simmermann, fabri tignarii. трпљење. дунђерски, кa, кo, gimmermann, tignarius. дурати, рам, v. impf. augauern, duro. cf. [традўнути, дунём, v. pf. bajen, fo, spiro. [cf. пир јати 1;) трпљети. нути, пухнути (пунути) 2 ].

дурача, f. (у ц. г.) што дуго траје, н. п. ранша, дўња, f. 1) vidе гуња. — 2) (Дуња] беацептате, dauerhaft, firmus.

nomen feminae. . 3) (у војв.) перина, што дўрашан, шина, піно, (у Сријему) н. п. коњ,

се њом покрива, Sag Obertumet, culcita рlumea. марвинче, augbauerns, durаns. cf. држећ. дўњац, њца, m. (у Ресави) некаке врло ве- дурбак,* m. ein Xoppport (mərtli fteb unо fіеў).

AHEE Aybe, Art Quitte (Birnquitte), mali cydonii wenn man auf die Frage: was ist das ? nicht das genus [cydonia vulgaris L. var.).

Rechte antworten will, nomen fictum rei, quam дуњица, f. dim, p. дуња: Ал' су дуњице, ал non vіѕ dicere: A. Шта је то ? | Б. Дурбак. су јабуке

Auch sagt die Mutter dem Kinde: xohein Aypдуовање, n. vіdе духовање.

бака? дуовати, дувујем, vidе духовати.

дурбин,* дурбина, m. Sag tеrnroђr, telescopium, дуови, дуёва, m. pl. vіdе духови.

cf. очалин: Па извади дурбин од биљура дуовнӣ, нa нo, vidе духовни.

Aýpêbe, n. das Aufbrausen, excandescere [vide дуовнӣ, m vidе духовник.

срђење). дўпа! дўпа, дўпа, дўпа! кад се казује како дӯрити се, дӯрӣм се, v. r. impf. aufbraије, су се били из пушака.

excandescere. [vide cрдити се] cf. бурити се. дўпац, пца, п. (у ц. г.) vidе ударац [1]. дурљив, а, о, aujbraufens, fеrvіdus. cf. дурнодупе, пета, п. (pl. дупета, gen. дупета) vide новит, дуран [и дрнован, дрновит). [задњица 1 гузица.

дурма,* unaufbürli), continuo. [vidе непрестано] дуценце, цета, , dim. p. дупе. [cf. дупенце). cf. једнако. дўпешка, f. ein rauenѕіmmеr mit Bitem фіntеrt, Дурмитор, m. Gebirge in Ser Perjegomina. Гдјеmulier podice amplo.

који приповиједају да се у Херцеговини дупешце, п. dim. 2. дупе. [vidе дупенце). говори за Дурмитор да је небеска соха, т. Дўпило, п. племе у црмници, ein Stam in ј. да је тако висок да небо држи : Пирлитору Montenegro.

према Дурмитору — Већ бијело брдо ДурДўпиљанин, m. linei poп Душило.

митора Окићено ледом и снијегом Усред дўпиоскӣ, кa, кo, pon Дупило.

љета како усред зиме дўпити, пам, v. pf. (у Ц г.) vidе ударити [1], дурновит, а, о, vidе дрновит [и дурљив]. бубнути.

дўрнути се, дурнем се, vidе дрнути се. дупке, aufrефt, erecte cf. усправо): дијете дурӯнга, f. vіdе батина [1], мотка.

стоји дуике; намјестио зрећу дуаке; Дуике дўти, дўjём, (ст.) vidе духати: Вијор долом јеле из горице ваља

дује, Градом пољуљује дўпком, аdv. пуно дупком а. ш. соба људи), јо дӯти се, дўјем се, у. r. impf, jih aufblajen, in

voll daß einer neben dem ander aufrecht stehen muß. tumescere (superbia).

дўтлити, лим, y. impf. reyt mаdеr jaugen, sugo | дўхови, духова, [дуови] m. pl. (о духдвима) fortiter (besonders von Ferkeln).

(у војв.) 9fingjtein, pentecoste. cf. [русаље, дўтљење, п. San jtarte Gaugen, mammillаrum at русаљи, тројичин дан,] тројице. tractio, suctio fortior.

духовнӣ (дуовни), на, но, geijtlik, spiritualis : дўѣ и парадућ, у приповијеци.

оче духовни ! cf. варење [2. у І. издуќан,* дуһана, m. Sеr gaben, taberna. [cf. до дању]. гања).

духовник [дуовник), m. Ser Beiфipater, confesдућанац, нца,

sarius. [cf. исповједник 2). дућанић, m. dim. р. Дућан.

дўчење, n. vіdе злопаћење. дўћанскӣ, кa, кo, Rabets, tabernae.

дўчити се, чим се, у. r. impf. (у Сријему) vide дућанчић, m. dim. p. дућанац.

злодатити. дућанција,* m. ein Raufmann, Ser einen Raber душа, f. (dat. души, асс. душу, voc. дӯшо, pl. hält, tabernarius. .

nom. душе) Sie Geele, anima: Два без душе, 1. дӯх, духа, [ду) т. бer Seijt, spiritus.

трећи без главе. и душо, ту ли си ! (т. ј. 2. дӯх, т. (у Дубр.) 1) беr Фаиф, spiritus: Нема радо и драговољно што учинити, н. п. А.

вјетра ни духа. cf. ћух [ѣy]. — 2) у духу Би ли она пошла за њега ? Б. Би, и душо,

поћи, т. ј. полагано, leije, suspenso gradu. ту ли си !). духало [дувало], n. Sеr Blajebalg, follis. cf. [vide] душак, шка, т. н. п. попио оку вина на (јемијех [2].

дан) душак, auf einem Зuge, uno impetu, cf. духан[*], духана, [дуван) т. (у Дубр.) 1) ser предупак.

Tabat, Tabakpflanze, herba nicotiana [nic. ta- i Aỹman, n. Mannsname, nomen viri, bacum L.]. — 2) der Rauchtabat, nicotiana Aymàhuja, f. Duschansgebiet, Duschani imperium: fumaria. [cf. табак, тутун]. — 3) духан од

Расла јела на Косову равну у висину до Hoca, der Schnupftabak, nicotiana sternutatoria. неба ведрога. У ширину по свој Душанији, cf. [vide) бурмут.

Под њом седи славни кнез Лазаре дуxанити, дўханим, vidе дуванити.

душеван, вна, вно, н. п. човјек , gottegfürtig, духнити се, духаним се, vidе дуванити се. religii&, pius, religiosus. [vidе побожан). дуxаница, f. vіdе дуваница.

душек,* m. eine katrage, stragulum. духaнкeсa, f. vіdе дувaнкеса.

Aylèbayk,* m. der Bettfasten, armarium straguдухански, кa, кo, vidе дувански.

lorum. духанција, m. vіdе дуванција.

душење, т. vіdе дављење. дўхање [дуање, дување), n. Sag ehen, spira- душина, f. augm. p душа: Онај (текао) с дуtio, tatus. [cf. димање).

шином, а овај (једе) с дружином. духат , а, о, (у Боци) н. п. Жље духат, т. ј. душити, дӯшим, v. impf. (по југоз. кр.) eritiмало жив, bejeelt, animatus.

ten, suffoco. cf. [vide] давити. дўхати, духам (дӯшём), [дуати, дувати] v. impf. душица, 1) f. Sag Geelфеn, animula.

1) blajеn, to: душе вјетар. [cf. дути, димати, [./yuuua] Manngname, nomen viri. пухати (пуати, пувати) 1). 2) на кога, душко, m. (ст.) һур. р. душа, animula, animuböje sein, succenseo.

lus (voc. душко): Болан душко, пҫкваси ми духовање (дувовање, дуовање), п. Sag Beibt. уста vatersein, status confessarii.

душман (*), душмана, духовати, дўхујем, [дувовати, дуовати] v. impf. душманин,

m. vіdе непријатељ. и. pf. коме, коме што, Beibte börеп ить роп душманлук,* [m.] vіdе непријателство. Günoen frei jpreфei, auscultо соnfіtеntеm eique душмански, кa, кo, vidе непријатељски. peccatorum veniam et impunitatem promitto AỳWHÂK, Ayulníka, m. Speiseröhre, oesophagus. Dei nomine: и да гријех игуману каже, [vidе једњак). Не би ли му гријех духовао Јутрос ћу душњаци, њака, m. pl. vіdе гркљан. те богме причестити и вас гријех тебе ду- | душігубац, гупца, т. бer Geelerberserber, perdi

tor animae: Новац душогуіац.

ховати

[ocr errors]

hä, hä, 1) Lockungswort für’s Pferd, sonus allici diabolus, cf. [водац 1, фан 3, дабо 2, мелун, endi equum.

2) а тамо, ђа амо, bаlѕ bin пакленик,] враг, нечжтиви: Не да му ђаво bald her, modo modo.

мира (кад ко не ће да мирује). авле, у пјесми vocat. р. ђавао (које може ђаволак, лка, m. hyp. p. ђаво. Узео калуђер

бити да се и говори гдје): Павле, ђавле, Светогорац мало дете муніко (док још није не гледај ме, Не смиј се на ме

знало за се), па а однио у Свету гору и фаво, ђавола, m. (рі. gen. ђавола) Ser Zeujet, онамо га отхраң:0 и научио књизи. Кад му

голисати.

је било већ око осамнаест година, онда га 1 2. Баково, п. брдо у Србији близу Студенице. доведе у.за се као ђака, и пође амо у сви- | ђакон, m. Ser Diafon, diaconus. јет да пише. Кад дођу у прво село, а то ђаконија, f. Sie Demirtbung, lautitia: Донесопше дјевојке ухватиле коло па играју (ваља да вино и ракију, и лијепу сваку ђаконију је била недјеља или какво весеље). Кад ђаконисање, п. баз 23obleben, vita luxuriosa. угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то ђаконисати, нишём, у. impf. јести, частити се, створења, па онако мало као весео и за wohlleben, vitam jucundam duco: vau hemo чуђен упита калуђера: „Шта је оно, духов fаконисати, или ћемо враголисати (у приниче! шта је оно ?“ А калуђер, као намр повијеци). гођен, одговори му: „Не гледај онамо, ђаконити, ним, y. impf. 3шт Oiaton meiben, conсинко, нити питај шта је: оно је ђаво.“ secro diaconum. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: „Дела, | bäконити се, ним се , v. r. impf. 3ит Diator духовниче, Бога ти ! да купимо онога јед geweiht werden, consecror diaconus.

ног ђаволка, па да га поведемо намастиру." | bаконов, а, о, без Diatons, diaconi. ђаволан, ђаволана, m. vіdе враголан. ђаконовица, f. Seg Diato118 frau, uxor diaconi. ђаволает, а, о, уidе враголаст.

ђаконеки, кa, кo, Siatonijb, diaconicus. ђаволисање, п. vide [враговање) враголи- | käкончад, f. (coll.) junge Diafonen, diaconi juсање.

venes: Поробић у тридест ђакончади ђаволисати, лишём, vide [враговати) вра- | ђакоњење, п. За8 23eiben sum Diaton, consecra

tio diaconi. ђаволити, лим, vide [враговати] враголити. ђакушти, cf. варење (2. у І. издању: hаче Ђаволица, f. жена, или дјевојка, која ђаволи, fакушти!]

Sie Zeufelin (mutbmiligeg іfrauenjinner), feminа bам, т. (у Србији) као дебела даска одоздо petulantiоr, cf. враголица: већ девојке қа преко дна у велике каце (да се не би дно волице

HIPOJOMURO), ein Querholz über den Boden großer ђаволов, а, о, без Xeufels, diaboli.

Wannen, tignum transverso fundo labri maфаволски, кa, кo, vidе врашки.

joris suppositum.

. Ђаволство, n. vide [враговање] враголство. | bayp,* | m. Sеr Иnglainbige, infidelis (non Turca) Ђаволче, чета, п. Заз Xenfelein, parvus diabolus. bаурин, [cf. каурин): Нек' се диже тући fayфаволчић, m. dim, p. ђаволак: Са прапорчићи, рина: Баури нам тешко додијаше са ђаволчићи

Ђаче, чета, п. ein Ctusenten, parvulus literaтавдљак, бавољака, т, ђаче ђавољаче !

rum studiosus: Протужило самоуче fаче 1. фавдљи, ља, љё, vidе вражји.

háyêue, n. das Student-werden, frequentatio scho2. Ђавољи, ља, ље, (особито у Херц. иу ц. г.) larum.

. tein einiger, ne unus quіdеm: Сви су бези на Бачина, f. vіdе ђакела. Херцеговину Док не дође бего Љубовићу: | | ђачити се, ђачим се, v. r. impf. ein Ctubent А кад дође бего Љубовићу, Али нема бега werden, studere literis. fавољега

Бачић, m. dim. б. фак. фаврк, т. (у Сријему) велики комад хљеба, ђачки, кa, кo, jtubentijk, studiosоrum. ein großes Stüc Brot, frustum panis.

hë, (jym.) vide rhe mit allen Ableitungen. håha[*],l zuweilen, interdum. [vide katkan). cf. leopa,* f. ein Beutel (von Ziegenhaar), um Pferde ђђаш, кашто.

oder auch Badende zu reiben, strigilis genus. фак, ђака, т. (рі. Қаци, али у пјесмама и евђир,* февѣйра, т. 1) Der Surbloфerte metallene

fákobu) der Student, literarum studiosus (von Dedel des Wajchbeckens, operculum pelvis perdiaconus, mie im ungrijen) [cf. дјак; ску foratum. 2) ein ähnliches Werkzeug in der лар; ученик): Мани бјеху ђаци манастир Rфе, cribri genus. cf. цетка.

и мојијех тридесет ђакова ђевеница, f. (у горњ. прим.) vide кобасица. факела, f. augm. р. фак. [cf. ђачина].

cf. дјевеница. hákov, a, o, des Studenten, studiosi.

фёвер, фёвера, т. (јуж.) vidе дјевер. Баковар, Баковара, m. Ctästmen in Glamonien, | февёрак, рка, m. hyp p. ђевер: Пијаној снаcf. [1] Баково.

шпици мили feвeрци. Баковарац, рца, m. Ciner pon Баковар. февер-баша, т. (јуж.) фацpt-brautführer, paraВаковарка, f. Cine pon Баковар.

nymphus supremus: Бевер-баша, Краљевићу Ђаковарски, кa, кo, pon Баковар.

Марко, Дај дарове из Будима града Баковица, f. варош у Метохији.

ѣеверење, п. (јуж.) vidе дјеверење. Баковичанин, т. (рі. Баковичави) човјек из феверивање, п. (јуж.) vidе дјеверивање. Баковице.

ђеверивати, верујем, (јуж.) vidе дјеверивати. Ђаковички, кa, кo, pon Баковица.

февёрити, рим, у. impf. (јуж.) vidе дјеверити: Ваковштина, f. Bag Bebiet pon [1] Баково, ter A fевери Мандушића Вука ritorium tov [1] Бäково.

фeвeричић, т. (у Боци) vidе дјеверичић. 1. Баково, П. vide Баковар.

ђевёрична, f. (јуж.) vidе дјеверична.

ски

ѣёверов, а, о, (јуж.) vidе дјеверов.

ђељача, f. (јуж.) vidе дјељача. феверскӣ, кa, кo, (јуж.) vidе дјеверски. bељкање, п. dim. p. ђељање. февёрство, п. (јуж.) vidе дјеверство.

фёљкати, кам, dim. p. ђељати. февёруша, f. (јуж.) vidе дјеверуша.

фём,* m. оно гвожђе на узди Іто стоји коњу ђеверущин, а, о, (јуж.) vidе дјеверушин. у зубима и око уста, Sag Bebiр ат Заите, ђевица, f. (јуж.) vidе дјевица.

oreae. cf. [vide) жвале [1]. ђевовање, п. (јуж.) vidе дјевовање : Бевовање, bемелија, f. (око Сиња) vide [шамија) јемоје царовање !

менија. ђевовати, февујем, (јуж.) vidе дјевовати. фемија,* f. (рі. gen. bемија) vidе лађа. ђевојачки, кa, кo, (јуж.) vidе дјевојачки. ђендар, ђендара, т. (у Лици) vidе фердан. ђевојаштво, п. (јуж.) vidе дјевојаштво. ѣенѣер, т. (у ц. г.) vide [руто) фустек. , bевојка, f. (јуж.) vidе дјевојка.

hène,* ziemlich. fere, sic satis. ђевојче, чета, п. (јуж.) vidе дјевојче. ѣёно, (јуж.) vide гдјено (cf. но [4]): Бено лежи ћевојчење, п. (јуж.) vidе дјевојчење.

вода до кољена ђевојчин, а, о, (јуж.) vidе дјевојчин: Ја ћу |1. Бёнути, фёнём, (јуж.) vide [1] дјенути. тебе весла дати Бјеле руке ћевојчине

2. ђенути, нём, (јуж.) vide [2] дjёнути. ђевојчина, f. augm. p. ђевојка. [cf. ћевојчура, теорђије, m. у пјесми мјесто Борђије: Крсно ћевојчурина).

име свети Теорбије ђевојчити, чим, (јуж.) vidе дјевојчити.

фёрам,* pмa, m. [cf. Ђерма] 1) Brunnenјфрентgel, ћевојчити се, чим се, (јуж.) vidе дјевојчити се.

tolleno. — 2) Schlagbaum, vectis. ђевојчица, f. dim. p. ћевојка. ђевојчура,

Ђердан ,* Ђердана, [ђендар) m. Sag Palsbano, ђевојчурина, f. vіdе bевојчина.

monile [vidе огрлица 1]. Бердaнe носе жене фёго,, (јуж.) vide гдјегод.

и дјевојке оврату; они су од различнијех Бего, и, у пјесми мјесто feгof: Дa fегоби боље

новаца или од бисера, или од финђуха и т. д. службе тражим

Ђерданић, m. dim. p. Ђердан. фёд, т. (јуж.) vidе дјед.

Бёрдап,* Бердaнa, m. eine Begens in Ser Фонаи федётина, f. augm. р. фед: пред њим сједи

(eine #lippe), Scopulus (in Danubio). Срби поједна бедетина

знају два Бердала у Дунаву, т. і. Доњи и фёдов, а, о, (јуж.) vidе дједов.

горњи. Доњи је између кладова и Pшаве, фёдова баба, f. (у Рисну). На бијеле покладе

а горњи код Пореча. Горњи је страшнији, фёдови, m. pl. J обуку се неколико момака у

али мање држи, а доњи више држи, али је кожне хаљине изврнувши длаку напоље, на

мање страннан. На горњему Бердапу слабо ките се различнијем реновима и дроњцима,

се кад види камење посред воде, него само и објесе низа се звона; једнога обуку у

кључеви и клобукови; али се на доњему женске хаљине и далу му у наручје као по

преко цијелога Дунава, како вода мало опавијено дијете; ови се момци зову ћедови,

Дне, тако види да се приповиједа да је неа онај у женскијем хаљинама fедова баба.

какав хајдук скачући с камена Они иду по вароши читав онај дан скачући,

утекао из Србије на ону страну. Онуда латрлећи бабу и љубећи њу и дијете и тако

ђари одозго идући узимају обично кормазбијајући смијех ; за

ноине из ондашњијех места (Срби преко горњима пристане сила дјеце, која ви чу: „бу феде! бу баба!“ [cf.

њега Бердана из Добре, а преко доњега из баба коризма].

Текије, а Нијемци из Љупкове и из Pшаве); фёдовина, f. (јуж.) vidе дједовин

а одоздо лађе обично вуку волови. Али кад ђёђе, (јуж.) vide гдјегдје.

вода врло опадне онда на Берданима лађе фейсија,* f. (ст.) vidе одијело : На њему је

особито натоварене не могу пријећи никако. фузел feисија

cf. Демир-капија. kéко, т. (јуж.) hyp. p. bед.

bердек,* m. vіdе ложница: Кад Бердәку отвофелација, т. (јуж.) vidе дјелација: Донесоше рила врата

благо и оружје, па договор згодни учи- | Ђерђеф,* m. Der Ctitrahnen, jugum: На Ђерђефу нише :) За оружје, што је ко узео, Ау благо вргли фелације, Не дијеле бројем ни ъёрз[*], т. (у Далм.) као момак, беr Зurj),

есапом, Но калпаком Роснића Стефана adolescentulus: Све би берзе за два берза ђело, п. (јуж.) vidе дјело.

дала ђелеамин, фелсамiна, т. (у примор.) некакав ферма, f. (у Сријему) vide ђерам.

цвијет, 24rt #flange, herbae genus [jasminum ,ермин, а, о, н. п. претега, рои ферма, тis officinale I. cf. чейин): Потргах јој ћел ферма.

hepuek,* eben recht (a propos), quoniam de hac фёљање, т. (јуж.) vidе дјељање.

re loquimur. cf. [vide] збиља [2]. ђељаоница, f. (јуж.) vidе дјељаоница. Те си ја ? (у ц. г.) виче муж жену, аи она be.љати, љам, (јуж.) vidе дјељати.

на камен

ана.

ситан везак везе

самин

њега тако.

« PreviousContinue »