Page images
PDF
EPUB

Дест.

1. фести, bедём (фёнем), [1 фенути] (јуж.) vide | ђйкање, п. Заз 23афjen in Sie Sibe, tо сrеѕсеrе

[1] дјести: Како ћемо куми име фести? in altitudinem. Бени: Јања, ђаво је однио

фикати, ђикам, v. impf. in Sie pobe mафjer, in 2. фести, федём (ъёнём), [2 фенути) (јуж.) vide altitudinem crescere: На тавану нађикала [2]дјести.

трава; Нека бика, покосиће дика бөстро, п. (у Дубр.) vidе дјестро.

1. ђйкнути, нём, v. pf. (у Сријему) 1) [vide bетао, тла, m. (јуж.) vidе дјетао.

1) пасти , fallen, cado.

2) springen, salio. ђетелина, 1 f. (јуж.) vidе дјетелина: Ак' удара [vide скочити 1]. фётељина, feтeљином травом, То је, вуче, од 2. ђйкнути, бикнём, v. pf. (у Сријему) што, љељена врвца

т. б. [vide) украсти, jteblen, furor. ђетенце (фетёнце), п. (јуж.) vidе дјетенце. Биво, т. (у ц. г.) hyp. pon Бикан. bететина, m. (јуж.) vidе дјететина.

Билас, m. 1) име некаквога хајдука: Позвефётехце, п. (у Боци)

кују токе на Биласу 2) (у војв.) поп фетешце, п. (јуж.) у vidе дјетенце.

huiac, von einem ausgelassenen Geistlichen, sacerетинци, фетинаца, m. pl. (у Херц.) недјеља dos dissolutus.

пред материцама, оrіttеr оuntаg por Beihnad)» | Ђиласнути, ђй.ласнем, v. pf. скочити и у један ten, dies solis tertius ante diem nativitatis мах побјећи, entflieben, aufugere. Christi.

фимићир, у игри прстену. [cf. прстен 3). фетињ, а, е, (јуж.) vidе дјетињ.

Ђинђер, т. у пјесмама: Калуђере қинђере ! | Не Бетиња, f. (јуж.) ријека што тече кроз Ужице. Ђинђери браде: Не дамо ти Маре, Ни у фетиња болест, f. (у Рисну) vidе дјетиња бо колу Cape. Бинђер була изгубила, Калу

фера потворила: Ти ми, кале, Ђинђер нађе — фетиње, f. pl. (јуж.) vidе дјетиње.

финђерити, рим, v. impf. cf. Ђинђер. фетињење, р. (јуж.) vidе дјетињење.

Ђинђеров, а, о, (ст.): Ови двори паунови А фетињӣ, ња, ње, (јуж.) vidе дјетињи.

пенџери бинђерови фетињити, њіім, (јуж.) vidе дјетињити. Ђинђува, f. vіdе Ђинђуха. фетињски, кa, кo, (јуж.) vidе дјетињски. финђувица, f. dim. p. Ђинђува. фетињство, п. (јуж.) vidе дјетињство. финђуха* [ђинфува], f. (рі. gen. Ђинђуха) Sie фетић, m. (јуж.) vidе дјетић.

Glasperle überhaupt, margarita vitrea. cf. mpфетићав, һка, m. hyp. р. фетић.

ђела [(мрнђела); гмиза, грмјелица). bетлић, m. (јуж.) vidе дјетлић.

Ђинђушица, f. dim. p. Ђинђуха. bеца, f. (јуж.) vidе дјеца.

hê, m. das Bartgras, andropogon gryllus (L.). фечериа[*], f. eine Дrt Bejte (ођne 20ermel), tuni- | hйшан, m. amaranthus blitum Linn. [2] cf. штир. cae genus. cf. јечерма [1, јелек).

фишање, п. ба3 Сpringen, saltаtiо. фёчин, а, о, (јуж.) vidе дјечин: Нађе бане | hйпати, фипам, v. impf. јpringent, salto. cf. [vide] ђечине хаљине

скакати [1]. фечина, f. augm. р. феца. [cf. ђечурлија]. ѣйпел, т. (у Сријему) in Ser Revengart: вози фечица, f. dim. p. bеца.

коњ с фипела, т. і. с лијеве стране уз руду, фечўрлија, f. vіdе bечина.

von der linken Seite, ad laevum. фшо, m. hyp. p. ђевер.

hйнимице, adv. in einem Sprunge, ѕаltu: Из поБивша, f. намастир у Фрушкој гори.

стеље қийимице скаче hйда, f. hyp. р. фидија: Море бидо, Раде кау- қипити, пим, v. pf. јpringen, salio. cf. [vide] рине !

скочити [1]. фиди,* in Ser Rеѕеngаrt: ај ђиди! јфön, trejjlib, koгa, m. (ист.) vide ђого.

pulcer: aj биди коњ! ај биди момак ! ај Богат,* m. Sеr сфimmel, equus albus, [vide] бибиди дјевојка! ај қиди купус! ај қиди јелац[1], cf. ђогин. месо! и т. д. [cf. хајђиди).

фәгатаст, а, о, н. п. коњ, Єфіттеlѕ, equus hйдибаша, m. Oberjpisbube, homuncio: Сваки albus.

. даша добар даша а недаша қидибаша. höratos, a, o, des Schimmels, equi albi. фидија ,* f. Ser &pigbube, homuncio (in iblem 1. Ђогия, а, о, бев ђога, equi albi.

Cinne): састала се курва и ђидија; Нуто | 2. Ђогин, ђогина, m, vіdе hогат: Па посједе қидије ђе намигује — Нека қидија зубима своjera foгина

чупа — у Илије, у қидије, лијепа је шћи — ого, т. (јуж.) hyp. p. Тогат. [cf. Тога]. физдин, m, vide [вођица 2) дизген : Уватила фігуша, f. koгaтacта кобила, bie &фimmeljtutte,

за қиздине ђога фијoтaька, f. (у Бачкој) велики бич, којим ђогушин, а, о, беr ефimmeljtutte, equae albae. Бијотва, у се четири коња тјерају (у којему ћоја, аlѕ аdv. ein' it, etma, opinor: и он се

се тјерању често виче : ђијо !) eine Supr қоја опрема; он қоја мисли да ми то не

тапns-Beitјфе, tagram. [cf. ђувитаљка]. знамо. [vide тoбoжe] cf. као, бојаги. Bйкан, т. (у ц. г.) мушки надимак: Ана Бока, т. (ист.) | име Бикана сердара

Віко, m. (јуж. )) hyp. p. Торђије.

equa alba.

hön, bòua, m. die Sohle, corium soleis eftici

annua Linn. .

3) vide ђуле: Слијеваће у endis. .

тоне булове Bohauja, f. (cr.) Eugen, Eugenius, (3. B. in dem hyaábuja ,* f. eine Art rother süsser Aepfel, mali

Riese pont Batriarbeit Чарнојевић): Поред мога genus (pirus malus L. var.).
Бонлије принципа

hyamuk,( m. brennende Liebe, lychnis chalceқорда[*], f. (ст.) vide сабља [1), cf. hорда: о,улашин, dоnica (L.]. бедри му она оштра бор да

қўл-баклава , f. drt #ифен , placentae genus : "Борђе,

Бул-баклаву у златној тепсији "Борђија, m. Seorg, Georgius.

фулвезија,* )
ђулвёзлија,*,

f. vіdе bувезлија.
Борђије,
Ђорђөрице[*], (у Бачкој) vide jeдвa.

қўле, лета, п. Жапоіrеntgel, globulus tormentaЂорнути се, нём се, у. r. pf. ђорнуо се мало, rius. [cf. ђул 3, фунлe].

т. б. опио се, ji) einem Raujb trinter, crapu- | (улистан, cf. пипавица. ] lam potare. [vidе понапити. ce].

hịnc,* m./ das Rosenwasser, aqua rosarum : 3.12фотлук,* m. per pintere I beit bеr pojen. Sеr bеп қўлса, f. Ўтом везен у қулсу уб’јељен

Hintern dect, pars bracarum nates tegens. cf. hymáập, hymótipa, m. Ingwer, amomum zingi[vide] тур.

ber (L.) қўбре,* peтa, n. Sеr Dünger, stercus. [vidе смет- | умишли,* adj. indecl. vide сребрн: Они међу

лиште) cf. гној. Кола бубрета (ка же се за бумишли пиштоље крупна алијена човјека).

фумрук,* m. vіdе царина [1 и 2). ђубревит, а, о, gut gesiigt, bene stercoratus. | Љумрукана, f. 3olbaits, telonium. cf. [vide] цађубрење, п. Ваз 2üngen, stercoratio, cf. [vide]

рина [2]. гнојење [2].

фумрукчија, m. vіdе цариник. қўбрити, рим, У. impf. н. п. њиву, виноград,

фумрукчијнски, Singen, stercoro. cf. [vide] гнојити.

фумрукчӣјски, у

кa, кo, vidе царинички. ђубриш, ђубріша, m. Der Rift, stercus. [vidе bумручки, кa, кo, 3ol., vectigalium. сметлиште).

фунија,* f. Sa 2inteleijen, norma: дотјерати фувегија* [, увеглија), m, vidе младожења.

(што) на своју ђунију, т. ј. по својој вољи. фувегијин, а, о, беҙ Bräutіgаng, ѕроnѕі.

ђунле, лета, п. vіdе ђуле. Ђувеглија, т. vіdе ђу вегија: Сина мога итра Бур, Бўра, m. Die Ctast Raab, Jaurinam. қувеглију

Бўра, т. (иск.) vide Typo. 1jrea,* adj. indecl. rojenfarben, roseus. cf. [vide] Bšpan, Depua, m. (y II. r.); Georg. Georgius.

Ђурађ, Бурђа, m. ружичаст. Љувёзлија,* f. т. і. свила, 24rt rоjеnjаrbige Ceise. 1 Бурашин, m. Rann#пате, поmеn yiri. serici rosei genus [cf. ђулвезија, ђулвезлија): Фурьев дан , m. per Georgirlag, festus dies S.

. feminae. У везла сам три дуката злата и четири свиле

Georgii. На Ђурђевдан у јутру, прије сунца, fувезлије ђувендија,* f. Die Gilapin eines крцалија, latro

почињу се први пут купати. Мушкарци се nis turcici serva.

понајвише купају у потоку, а жене и дје

војке донесу у вече кући омаје (да се од фувендӣјнски, кa, кo, бен фувендије gehörig,

и неваљалштина отресе и фувендијски, тон фувендије.

отпадне, као омаја од кола), и метну у њу увече,* чета, п. 1) земљан суд (као здјела),

свакојака биља, а особито селена, те прешто се у њему пече месо у пећи, 21rt Brat.

ноћи, па се у јутру њом купају у градини pfanne, sartaginis genus. 2) оно месо,

код селена и код осталог цвијећа. Прије darin gebratenes Fleisch.

Бурђева дне не ваља селена брати нити мифувитаљка, f. vіdе ђијoтаљка.

рисати, а на Бурђев дан свако узме по јеhýrym,* m. ein großer fupferner Wasserfrug. vas

дан стручак те омирише и задјене за појас, aquarium aeneum: Ко донесе воде у ђу

или (дјевојке и младе) за фердан, Гдјекоји гуму, Да се њему по жут дукат даде

се на Бурђев дан љуљају одријену, да би фузел,* indecl. (ст.) јфön, pulcer [vidе лијеп]: били здрави као дријен. А гдјекоји се ваНа њему је Ђузел ђеисија

љају по зеленој пеници. Многи Срби, ософузелана, f. cf. шипер-пеана.

бито к истоку, прије Ђурђева дне не једу Бука, 1) f. frauennanie, nomen feminae. 2) јагњећега меса, а на Бурђев дан сваки гледа m. (ист.) vide Буко.

да закоље јагње. Приповиједа се да овај Букан, т. 9Jannatame, nonen viri.

обичај и Турци држе. Око Тимока сваки Буканчић, m. dim. р. Бу кан.

домаћин дотјера на Бурђевдан к цркви по Букна, f. Fraнeпнате, поmеn feminae.

му ішко јагње, и ондје му на сваки рог приБуко, т. (јуж.) 90'anittame, nomen viri (hyp. лијели по вошгану свјећицу, па поп послије р. Бу кан ?) [cf. Тука 2).

летурђије изиђе међу јагањце, којима се қўл,* m. 1) vide [1] ружа [1]. — 2) artemisia | онда свијеће на розима запале, те им чати

њих

сва О

[ocr errors]

молитву и благослови их (да се кољу и једу); lachei, urbs Vallachiae ad Danubium sita. други дан зађе поп с ђаком од куће до 2) у пјесми на овоме мјесту као Ђурђекуће, те купи коже од онијex jаrањаца, које вина: Све јој млада у прћију дала: Све њему припадају као плата за молитву и за Бурђево и све Смедерево благослов. Тако онамо и кад је завјетина Ђурђево цвијеће, п. vіdе ђурђица : Набрала је у коме селу, сваки испече по јагње, и до смиља и босиља Анајвише ђурђева цвинесе га на оно мјесто гдје ће ручати, но jefia том зађе поп те од свакога јагњета одси- Ђурђевски, кa, кo, н. п. мјесец, киша, Beorgie, јече плећку, и метне је у врећу, која се за S. Georgii. њим носи; што од онијех плећака он код Ђурђевштäк, m. Sеr bе b. Seorg feiert, cliens куће са женом и сдјецом не може појести, S. Georgii. [cf. ђурђевац). оно продаје. Гдјекоји на Бурђев дан избаце Ђурђија, f. frauennanie, nomen feminae. пушку преко стоке, да би им стока напре- Бурђиц, Ђурђица, m. 1) #lein-Georgi (ben 3. Хор.). довала. У Боци се састану по три дјевојке 2) [Бурђиц) vide ђурђица. које су већ за удају, па на "Бурђев дан рано ђурђица, f. Daiblume, convallaria majalis Linn. отиду на воду, носећи једна у руци проса, [cf. ђурђево цвијеће, ђурђиц 2]. а друга у њедрима грабову гранчицу, па | Бўрин петак, m. o Бурину петку, т. ј. никад, једна од ове двије запита ону трећу: „куда den 30. Februar, ad calendas graecas. ћеш ?“ А она одговори: „Идем на воду, да Бўриеав, m. Diann&name, nomen viri. воде и мене и тебе и ту што гледа про | Турисaвa, f. fraнeтaпте, поmеn feminae. тебе.“ Онда она запита ону што носи просо: | Бурица, m. 2)сапngname, nomen viri. „Шта ти је у руци ?“ А она јој одговори: Бурко, т. Дапізнате, nomen viri. Просо, да просе и мене и тебе и ту што Бурковац чарак, ковца чарка, т. 21rt clop гледа про тебе.“ По том упита ону што има

an Feuergewehren, igniarium quoddam, cf. byграбову гранчицу шта јој је у њедрима, а

ковац: На њима су два чарка Ђурковца она јој одговори: Граб, да грабе и мене (Typo, m. (јуж.) һур. р. Бурађ; cf. "Бура. ] и тебе и ту што гледа про тебе. “ На Бур- Буровача, f. велика чаша дрвена, grореr bölgerфев дан не ваља спавати (да не боли глава);

ner Becher, poculum ligneum majus (Iljan Hypo ако ли во спава, а он треба на Марков

ка и сјекира). дан (25. Априла) да одешава на ономе истом

қўскање, п. jcbmere 2rbeit, labor. мјесту. Колико недјеља прије "Бурђева дне загрми, по онолико гроша кажу да ће бити | Бускати, қўскім, v. impf. радити што са свом

снагом, товар жита оне године; cf. грмљети. Бур

н. п. копати, сјећи, јфреrе 24rbeit

verrichten, laborare. fев данак ајдучки састанак. Ђурђевац, ђурђевца, m, vide ђурђевштак.

футуре[*], једно на друго, с једнога на друго, Ђурђевина, f. (ст.) оно што је Ђурђево (било,

ocjerom, in Bausd und Bogen, per aversionem. т. і. Бурђа Смедеревца), ба Sebiet Seg Бу

[cf. футурице; осјек 2). ра), Смедеревац, imperium той Бура, Сме- Ђутурица, f. Die Bajkbarfeit, opera per aversiдеревац: Који ми је све моје узео: Бур

onem.

. ђевину и Смедеревину —

футурицё, vide футуре. Бурђеви Стубови (ступови), m. pl. 1) намастир | футуричар, m. ber 2Заијафрафter, rеdemtor per у Васојевићима на лијевој страни Лима : Да

aversionem. Многи Карловчани имају футувидите Бурђеве стулове 2) зидине од

ричаре, који им у виноградима сједе и винамастира близу Новога Пазара : Да видите нограде футурице раде. Лавру Студеничку Не далеко од Новог қутуричарев, а, о, [vide] футуричаров. Пазара; Да видите Бурђеве Ступове код ӯтуричарка, f. Sie Daujobpicbterin, redentoris Дежеве старијех дворова, Задужбине цара uxor, redemtrix. Симеуна

Бутуричаров (футуричарев], а, о, Seg Baujdpäф. Bøphebo, n. 1) Stadt an der Donau in der Wal ters, redemtoris per aversionem.

E

1. e, be, he: e! брате мој, шта ћемо сад? е! | cf. да [26]: Не бих те трпљео да бих знао

то је што друго! ё да! jo? sic ? едi, marumi е ћу сокола извести из тебе; Збори млада nicht gar?

е их дома нема 2. ё, (по југоист. кр.) 1) vidе јер [2]: Петро еванђелије, 1

{n. vіdе јеванђелије. проси, Ана се поноси, Е је Петра влахиња еванђеље, родила Е се сердар добро осветио ёве, (у Ресави и у Лијевчу) vidе ево. Е су њему двори опанули 2) бар, quod, еведра, f. (у војв.) ограда од трске, беr Robr

Сви ре

ката

леле

заип, sepimentum arundineum: До поноћи под Günse): убио та ексиклук. cf. [vide) наеведром преду

задак. ёвењка[*], f. ein Strauf pon 223einreifern, mit eксичан, чна, чно, н. п. дукат, мјера, nikt Trauben, fasciculus sarmentorum.

voll, deminutus.

. ёвлад,* eвлада, т. (у Босни) vidе пород: Који ел, (по јуж. кр.) vidе јер [2], cf. e: Ел од веле: нељупка је рода, Не љубили од срца друcта ништа вајде нема

Ел погуби стара евла да!

Тејван-агу Ел он знаде Вуковић Анёво , jieb Sa, en: єво ме, ево га, ево новаца; ђелка — Ел те чуо доброга јунака

ево ме о! 24ntwort auf's Rufen, responsum vo-ёла, (рі. ёлате, ёламо) vidе дела: ела Бога cati. cf. [еве ;) ено.

ти; Ела пођи, драги господару ёгав, а, о, fruit, feblerbaft, pravus, cf. [vide] коше: ела, капетане

крив [1]: Нат'че калпак на фелаву главу, елбетена* (cf. хелбетена), vide дa [7] ако. Мор доламу на грбава леђа, Куте чизме еле, 1) balt einmal, quid multa? ја не знам куд на егаве ноге

је отишао, еле га између нас нестаде; Еле ёгбе ,* f. р. у пјесми мјесто егбета: Доне Турци Мачву прегазине 2) ei, ei? јфан, соше егбе са ђогата, Пуне пусте жутије ду schau? interjectio increduli: en hominem! 1.

п. А. Јеси ли био данас код њега ? Б. Ниёгбета,* n. pl. vide bucare.

јесам. А. Ёле, еле? ёгеде, ёгёда, f. pl. Sіе Seutјфе Beige, fides ger- елёфант, m. (у војв.) беr lefant, elefаѕ: Од manicae. [cf. ћимане].

мухе прави елефанта. ёгедуш, m. (у војв.) Biolinjpieler, tidicen [vidе ёли, vide [јер 2] ел: Ели су ми ране одо

гудач: Кад eгe душ правду свира, гудило та по носу бије.

ёлѣен,* m. Sag Cegel, velum. cf. [vide) једро. ёгије[*], ёгија, f. pl. ребра у лађе, Ceiterimano ёлчија,* m. Der Bejanste, legatus, оrаtоr. [vide des Schiffes, transtrum.

посланик] cf. поклисар. егӯцало, т. Sеr langјат итә träge gebt, qui lente éља, f. hyp. p. ељда, н. п. у приповијеци : incedit. .

Херо: Што велиш, ељо ? | Eљда: Плети коп, erýiâme, n. das langjame, träge Gehen, incessus Херо lentus.

ељда, f. (cf. хељда) Sex Вифneijet, polygonum егӯцати, ёгўцам, v. impf. Tangjam, träge gebet, fagopirum Linn. lento pede incedo.

ёљдован, вна, вно, н. п. xљеб, диффеijents: poèža, [cf. 3 eja] 1) sragende (mit Wünjchen verbun lygoni fagopiri: Понијећеш принос капетану:

dene) Partikel : exa ra vahe? hast du ihn gefun Црно бравче, ељдовне колаче Sent ? invеniѕti eum ? еда што ? 2) wün- ëm[*] (vide xem), jowohl — als auch, 2., et et: јсфеnѕ: еда Бог да те не дође; е да Бога и ем је скупо, ем неваљало. cf. [vide) буд, туд.

среће; еда Бог да вода га однијела ! ёма[*] (по југоз. кр.) vide [али 1] ама: Ема Едрене (Једрене), нета, п. 2(Srianopel, Adria плијен отети не могу

nopolis: Пуче пушка, пуче друга, у Едре- ёман,* емана, m, vide хеман. нету

ёмперија,* m. vіdе хемшерија. ёј, ei, hei, heus: ej ти, љубавниче ! еј старо- ёмшеријин, а, о, vide хемшеријин. сти! cf. хеј.

ём шo, mvide хемпо. 1. ёja, f. vіdе cова (cf. јеина).

ёнгеча ,* f. (рі. gen. ёнгёча) (у војв.) vide 2. ёја, (у Јадру), ja, ita. cf. [vide] да [8]. скоба. 3. ёја, (у Ц. г.) vide eдa: Eја би ни хајтер учи- Енглез, Енглёза, m. Ser (englänser, Anglus.

Eја знадеш ће a'jene bевојке — Енглеска, f. adj. vide Англија 1. ёјвала! *), geborjaтer Dieter! salvе ѕеrvo tuo! енглески, кa, кo, vide Англијски.

Свакој шуни ејвала, оста глава ћелава ; ёнделе, бёнделе, н. п. иде, т. б. хоће ли не Ејвала ти мени (говоре дјеца као у шали ће ли, заuѕеrnѕ, cunctаnѕ. кад се послије свађе мире, мјесто: ејвала ёне, (у Ресави и у Лијевчу) vidе ено. ја теби).

ендёзе ,* зета, п. vide [лакат 2) аршин: У ékâbe, n. das Eh! jagen, responsio voce E! дубину триста ен дезета ёкати, ёчём, v. impf.

ёндек[*], т. vide хөндек. ёкнути, ёкнём, [v. pf.ji eb! jаgеn, dico he !

ёни, (у Ц. г.) vidе ено: eни га ! ексер,* m. гвозден клин, 9іаgеl, clayus. [vidе ёнo, jieb sa! en! ево мени, ето теби, а ено клин 1) cf. чавао.

њему. [cf. ани, ене, ени). ексик,* мање, meniger, minus: двије оке педе- енције,* (снуе Турски значи бисер, тако ваља

сет драма ексик (т. ј. мање); овај је дукат да је пјевач мислио: енце и дукате): Све CKCUK (nicht vollwichtig).

на њима енције дукате екей клук, т. 1) Ser 21bgang. з. 3. an emite: ёњати, њам, [jéњати) v. pf. (у Сријему) vide

да одбијемо ексиклук. 2) chlechte Wendung [попустити 1] cycтати. unsrer Sachen (als Strafe des Qimmels wegen einer enåpxaja, f. die Eparchie, Diöceje, dioecesis.

нио

ёпвало [апкало], п. (у равноме Сријему) за- | всіпити се, есапйм се, vide xeсaнити се.

листав на дулцу, бie stappe, valva. [vidе за- есапљење, п. vide хисапљење. листак).

ёсер[,* jecep] (у ц. г.) in Ser Revengart: на Épa, m. (uct.) vide Epo.

есер, н. п. све паре што си ми дао, на әсер Ёрак, m, vide Херак.

су, т. і. нијесу потрошене ни пронале, него ергéла,* f. vіdе хергела.

стоје готове. ерделије, f. pl: Ев' обуче rahе eрдeлије ёспан, еспапа, т. vide xeспап. Ердељ, Ердеља, m. Siebenbürgen, Transilvania. eтe, (у Ресави и у Лијевчу) vidе ето. ёрдељекӣ (Ердељскӣ), кa, кo, jiebenbiirgij), tran- ётo, jieb Sa, en! cf. [ете ;) ено. silvanus. .

ётоти, (ето ти), jieb Sa, en tibi. ереза,* f. Ser Waden über Sen ein Sängejblop a- ећим ,* m, vide хећим: Да тражимо лагахне gebrat miro, obex serae. [cf. реза, резена].

efiume еренде,* дета, п. 1) Bag Reibeijen, rаdula ser- ehймлук,* m, vide хећимлук.

viens tritui. cf. [vide] треница [1]. – 2) беr | ёһимов, а, о, vide хећимов. Hobel, runcina. cf. (vide] ctpyr.

ећимски, кa, кo, vide хећимски. ерен диење, . ба фоbelt, to runсinare. [cf. ekймштина [хећииштина], f. vіdе љекарина : рeндeисање, рендисање).

Медицима ећимштину плати ерендисати, дишем, v. impf. н. п. даску, bo- Ekoлија, f. (ст.) 2Ketolien, Aetolia.

beln, runсinare. cf. стругати [2, рендеисати, ефендија,* m. Litel eines tiirfijken Belebrten (Rasi рендисати).

oder Chodicha). Dominus. Ерин, а, о, vide Херин.

ефендијин, а, о, Seg ефендија, Domini. ёрир, * epipa, m. платно од домаће свиле, ефендијница, f. Sіе беаи бев ефендија, uxor weißes Seidenzeng, serica: IIo rahama of pupa

Domini. кошуља

ефендијнски , Еркиња, f. vide Херкиња.

ефендӣекі,

ка, кӧ, беr ефендије, Doctorum. ёрлав, а, о, frumm, curvus, [vide] крив [1], ефренди-кадија, m. Юerr RiФter, Pottor Rifter,

cf. eгaв: Жіуте чизме на ерлaвe нore ерлудање, т. vіdе врлудање.

judex: Суди право, ефенди-кадија, Суди

право, тако био здраво ерлўдати, ёрлӯдам, у. impf. vіdе врлудати. Épo, m. vide Xepo. [cf. Epa).

emak[*], ka, m. das Außerfichsein, jei es vor өрдглав, а, о, vide хероглав.

Entzückung, oder Schmerz, exstasis: KaA to yyo ереки, кa, кo, vide херски.

Чупић у Стојане, од ешка му задрвтала ерћелије, f. pl.: Врх дoлaме токе ерћелије

рука Ерцеговац, говца, т. vide Херцеговац.

Ёшиковад, ковца, т. извор код Карловаца (у ерцеговачки, кa, кo, vide херцеговачки.

Сријему). cf. Магарчево брдо. Ерцеговина, f. vide Херцеговина.

ёшкерица[*], f. (у Сријему) свака мала жиЕрцеговка, f. vide Херцеговка.

вотиња, беr Зmerg, pumilio. Ерцеговче, чета, п, vide Херцеговче. ёшкиле,* adv. (особито се говори у СентанЕрцег Стјепан, т. vide Херцег Стјепан. дрији) tubtig, jtart, valde. [vidе веома) cf. есäбити, ёсабійм, vidе есапити: Ја се млада здраво, подобро.

преварила, Ееабила, његова је — ёшкут, т. (у војв.) Ser Dorjјфuls, judex pagi. есебљење, n. vіdе есапљење.

ёшкутов, а, о, Seg ешкут, judicis pagani. ècân,* ecára, m. vide xecau.

ешкудија, f. (у војв.) Sie Crefаutіоn, executio есіпити, ёсалим, vide хесапити.

violenta. .

mas.

жба, f. (pl. gen. жаба) 1) беr ijrojb, rana (L.) ономе који би је убио. [cf. бабурача, ба

Код мале дјеце не ваља жабу спомињати ; бурина 2). ако ли би је ко нехотице споменуо, онда жабац, жапца, т. Даännhen pot frоjb, rana дијете потегну за ухо цвокнувши уснама (које се не може исписати), а ономе који жабетина, f. augm. р. жаба. [cf. жабурина]. је споменуо рекне се: „Одгризла ти уши !“ кабић, т. беr junge froj) (rojфiрiirni) [allcf. жабице. — 2) жаба губавица, или кра quappe], ranula (larva ranae. cf. byhapa , става жаба. vіdе губавица [2].

3) ва дивљи сомић, пуноглавац, црноглавак). трена жаба [bombinator igneus Mer., по жабица, f. 1) dim. Ўrojblein, ranula. — 2) eine барама мала жаба, која има по трбуху шаре Verzierung am oberu Theile des Pistolenschaftes, pars врло жуте. Говори се да ове кабе не ваља ornatus pistolae. 3) (у Сријему) vidе зеваубијати, јер веле да би кућа изгорјела лица. 4) она ракетла што скачући пуца.

« PreviousContinue »