Page images
PDF
EPUB

5) на капији оно гвожђе, гдје се осо- I жалостан [жалосан), сна, сно, betrübt, tristis. вина од капије окреће.

[vidе јадан]. жабице, f. р. жлијезде око врата, и за то жалостив, а, о, mitleilig, miѕеrеnѕ.

мало дијете повуку за ухо, кад се пред њим жалфија, f. bie &albei, salvia officinalis (L. спомене жаба, 21rt фаlѕоrüjen, glandulae cer cf. кад уља, пелин). vicis.

жамор, т. (у Будви) Sag Belijpel, ѕuѕurrus. cf. Жабљак, m. 1) град у Зети више утока Мо [vide) жубор.

раче у Скадарско блато: Гром удари тебе жао, 1) [a)] leib: жао ми је, doleo, es ijt mir у Жабљака Баш у твога поносита града leid, es thut mir leid. (- 6) vide nuo 2].

2) [жабљак] Sie Ramille, matricaria cha 2) на кога, іt bin ihm gram, succenseo illi momilla Linn. cf. [vide) прстенак [3]. [cf. жалити 4]: Равно поље, жао ми је на жабља трава, f. Фunosfantile, anthemis cotula те: Јер мој драги отиде низа те На [senecio vulgaris L.).

Марка је врло жао краљу 3) жао ми је жабљи, ља, љё, бrojф», ranae et ranarum. ha Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspicor жабњак, m. жабља јаја, што се у прољеће de illo. cf. жалити [5].

налазе по води око камења, Sas ijrojbleid) жäока, f. vіdе жалац. (die Froscheier). ova ranarum.

жапа, f. 21rt gene, sui соёrcitio. жaбoкрeчина, f. као (зелен) кајмак, који се жапање, п. баg Beniren, sui соёсrіtіо.

ухвати по водама које не отјечу, бie битpfжапати се, жалам се, v. r. impf. као стидјети zannichelli (Wasserfaden) zannichellia palustris се или [vide) устручaвaти се, jih geniren, se [conferva Link.]. cf. окријек.

coërcere.

. жабурина, f. vіdе жабетина.

жапнути се, нем се, у. r. pf. као застидјети жaвкa, f. (у ц. г.) vidе чапра.

ce, sich geniren, se coërcere.

. жавою, т. (у Барањи) 21rt Tjlаnje, herbae genus. жар , m. 1) glübense Roblen (Sie Slutb), pruna. жагрење, n. Sag Cengen, ambustio.

[cf. жерава, жеравица, жератак). — 2) (ст.) жігрити, рӣ м, v. impf. н. п. зелен кукуруз,

Зате eines #feroes, nomen equi: Два коњица, jengen, amburere.

жара и жерава 3) (у ц. г.) некака трава жажалица, f. (tomijФ) vidе копље (1].

као оштрика. cf. тршљака. жалац, калца, m. Ser Ctabel (ser iee), аси- жара, f. vіdе коприва [1]. leus, cf. жаока.

жарач, жарача, m. Sie оfenjtange, pertica forжалба, f. Sіе Зејфреrse, querimonia, cf. [жало nacalis. cf. [oжer 2,1 жарило.

вање, пожала;] тужба: Те пред пашом жалбу жарење, п. 1) Sag Blübenh-mache, candеfасtiо. учините

2) das Brennen der Brennnesseln, ustio urжалије, соmр. р. жао (aut ѕuреrl, најжалије). ticae. жалити, лим, y. impf. 1) кога, bеtrаtеr, lugeo жарило, т. vіdе жарач: жарилом га извијалн;

[cf. коротовати]: Жали ме жива, а немој Девете пећке жарило. мртва; Тешко ономе кога жале; Марка жарити, жарим, v. impf. 1) н. п. пећ, glübens жали и отац и мајка, А Андрију ни отац machen , candefacio. 2) погачу, посути је ни мајка, него једна из села ћевојка врућијем пепелом, па одмах по том врући2) becauern, miѕеrоr [cf. мно 2]: жалим га јем ожегом потрљати. 3) коприве жаре, што је тако несрећан. 3) кога, што, brennet, uro: Трње боде, а коприве жаре jbotent, parcere: удри га, што га жалиш? I жаркает, а, о, gliibens roth, flammeolus: увијек не жали труда; не жали новаца. 4) је румена и жаркаста. на кога, рет gram jein, succenseo [cf. жао 2]: Жарко, м. Запвате, поmеn viri. Човјек не жали толико на непријатеља ко- жарко сунце, п. (ст.) beige Conne, sol calidus: лико на пријатеља (кад му се што неправо Жарко га је огријало сунце учини). 5) на кога, Bersacht haben, suspicor жарковито сунце, т. (ст.) vidе жарко сунце: [cf. као 3]: нестало ми је сјекире, и жалим Као с неба жарковито сунце

жацање, п. 1) баg Cteфen, punctio. жалити се, ийм се, у. r. impf, на кога , jid) Zurückschaudern, horror.

. beklagen über jemand, accuso aliquem.

жацати, цам, v. impf. jtechet, pungo. жалица, f. (у ц. г.) vidе рит.

жащати се, цам се, v. r. impf. 8uriitјфаидеп, жаловање, п. vіdе жалба: ија да ти жало horrere: Он би дошао, али се жаца од

њега. жаловито, јаттerpoll, mіѕеrаndum in modum: жацнути, нём, v. pf. jtecфели, рungo, mie Sie Biene. Жаловито, како и робиње

жаңнути се, нём се, v. r. impf. 3urii tјфанЅeri, жалосан, сна, сно, vilе жалостан.

exhorrescere. cf. препасти се. (жалосно, vidе јадолико.)

жбан, (cf. цбан) 1 т. еіnе bölgerie Saine, vas жалост, жалости, f. (loc. жалости) bie Braurigжбањ, (у Риену)) aquarium lіgnейт. Жбан је

teit, enterj, dolor, luctus. [cf. каритад, ко од малијех дуга и стоји усправо; одозго рот, корота; cjera).

има двије јаме: једну на дну, на коју се

на тога и тога.

2) баз

вање на жем

[ocr errors]

Вине

истока

жватати.

вода сина уњ, а другу на маломе носцу, на | ждёра, т. (ист.) vidе ждеро. коју се вода пије из њега. У жбана су дна ждёралица, т. (у Боци) cine gejrapige Ferjon, дугуљаста, и за то је сваки жбан мало 11.10сав. vorax homo aut femina. [cf. Ждероња]. сједне стране неколике су дуге горе дуже, ждёрање, п. 1) Sas Clusten, glutіtіо (?). 2) гдје су пробушене двије јаме, у које се намје das Fressen, voratio.

сти узица за коју се жбан носи. [vidе каца 2]. ждёрати, ждёрём, vimpf. 1) јфlingen, glutіо. жбањиц, жбањица, m. (у горњ. примор.) dim. cf. [vide) гутати. — 2) frejjen, yоrо. р. жбањ: Направио мали жбањиц од тисо- | ждёро, [јуж.] m. Ser 24ielfrap, yorax homo. [cf.

Ждёроња, Ждера, дералица, прождрлица, жбир, т. (у примор.) vide ухода.

изјелица). жбица, f. Sіе Среіфе (am hase), radius. cf. [vide] | ждёти, йм, т. impf. имао је ишке које је спица [1].

умакао у воду иак су му ждиле, т. ј. иажбугара, f. (у Боци) ein fleine& Rob, mpour) талі лиле. [vide палити 2]. fami jeben tаnt, foramen. [cf. жумба).

Ждлеб, m, yidе жлеб. жбун (cf. џбун), m. Sie etailbe, frutex. [cf. бус 2, ждлиб, т. vіdе жлиб.

грм 2, грмен, кукрика, међа 2, шевар 2; ше- | ждайјеб, т. vіdе клијеб. варик, шиб, шибљак, шибље, шикара, ши

ждрак, т. vіdе зрак: од ж драка до мрака. праг ; честа].

ждрака, f. vіdе зрака: Од њег” ждрака по жвакалица, f. приповиједа се да су некаки Тур

ав.лији бије – Твоја се срећа родила, Сунци, зликовци, ПОІІІто их људи почасте искали

чаном ждраком повила још да им плате и жвакалину, т. д. што су | ждракнути, нем, v. pf. bеrроrjtrаblеn. effulgeo, се трудили и жватали. И сад кад ко којешта

cf. [vide) гранути [1]: Сунце ждракну од иште много, рече му се: још да ти платим

и квакалицу. cf. озубина, одрина [2, одриња). | ждракуле, у загонеци, cf. шајко. жвакање, т. vіdе жватање. жвакати, жваһём, (особито у Сријему) vide) *драл, ждрала, т. (р. ждралови, ждралона)

1) Sex Rranib, grus. cf. (жерав 1, драљ,)

Ждрао. 2) приповиједа се да се тако жвалав, а, о, кад се у кога у угловима накрај

звао коњ Милоша Обилића. усана као оjеде. Гдјекоји говоре да такове људе ђаволи у сву уздају или зачевиљују. Ждралица (Ждраљица], f. поток у нахији

ждралињак, т. 24rt 23flange, herbae genus. жвале, жвала, f. pl. 1) Sa3 (33ebiр ат Заите, оrеа. cf. ђем. — 2) (у Боци) vidе уста [1], чељу

Крагујевачкој, који више Крагујевца утјече

у Лепеницу] Јасеницу. сти: те пуну ожицу врућега варива у жвале. жваленце, т. (у Црмн.) vidе жваоце.

ждраљ, т. (рі. Ждраљеви) (у ц. г. и у Бачк.) хвалити, лім, y. impf. (у Славон.) јќитеп,

уide [ждрал 1) кдрао. eigentl. das Gebiß (dem Pferde) anlegen, frenare, appå.buka, f. der Steinklee, trifolium melilotus propr. oream ori (equi) inserere, cf. [vide

[mеl. officinalis I..]. зауздавати: хајде жвали (коње).

Ждрао, ждрала, m vidе ждрал [1]. жвалице, f. pl. (у Ц. г.) vidе уста [1]. cf. квале. Я ждреб, т. (ист.) vidе ждријеб. жвало, п. (у ц. г.) і) н. п. вучје жвало, bеr | ждрёбад, f. (coll.) (ист. и јуж.) бie villen, pulli Rachen, fauces. [vide yemyer 1], — 2) der Eng

equini. . pap, fauces, [vide) ждријело, cf. кланац. ждребан, бна, бно, (у Сријему [и јуж.). vide жваљење, т. Su3 3äитеп, frеnаtiо.

су ждребан. жваоце, т. dim. р. жвало. [cf. кваленце).

Ждребаник, бані га, m. поле у Црној Гори и хватање (жвакање), п. За Жанет, manduсаtiо.

Брдима. [cf. зубање 1].

ждребање [жребалье), п. (ист. и јуж.) аз ?ојеп, жватати [жвакати), ваћем, v. impf. Talen,

sortitio.

. mando. [cf. зубати 1].

ждребати [жребати], бам, v. impf. (ист. и јуж.) жвокно, п. vіdе жврвно.

lojen, sortiri. жврк, т. 1) bag Risten an ben epornet, rotulа ждребац, ждрепца, т. (ист.) vidе ждријебац.

calcarium. — 2) [vidе звычак] cf. радиш. ждребе, дребета, п. (ист.) vitle ,дријсбе. жврвно, п. (іт Сфеrse) policis fissura. [cf. ждребенце (ждребенце), цета, п. liin. р. ждребе жвокно).

по ждријебе. [cf. ждребепице). жганица, f. (у Славонији) vide препеченица. ждребећак, беhіка, т. т. і зуб, (нст. и јуж.) жганци, жганаца, m. p. (@jterr. Ser Cterj) eine der Füllenzahn, dens pulli equini. Art Polenta, polentae genus.

ждребећи, ha, he, [ист. и јуж.) бüllerie, pulloжгарица, f. (у Лици) vide jeзгарица, н. п. од rum equinorum. ораха, љенника, ІШљива и т. д.

ждуребенце, цета, п. vіdе ждребенце. жглоб, жглоба, [жлоо] m. (у Ц. г.) vidе зглоб. жребити, ждребім, (ист.) vidе ждријебити. Ждаљ, т. планина у Далмацији изме), у Врљике и ждрёбити се, ждребім се, (ист.) vidе ждријеAprima, ein Berg in Dalmatien, mons Dalmatiae.

бити се.

11

Вуков РЈЕЧНИК

жевкати.

ждребица, f. (ист. и јуж.) ein meiblime fullеп, ж, ёсти, жђенём (жђедем), (јуж.) vidе здјести. ein Stutenfüllen, equula. .

кѣётан, тна, тно, (јуж.) vidе здјетан. ждребичица, f. dim. р. ждребица.

жёвкање,
жевкарење,

n. das Befzen, latratus lenis.
Ждребљење, п. (ист.) vidе ждријебљење.
ждрело, п. (ист.) vidе ждријело.

жевкарити, жёвкарим, у. impf. vide [dim. p.] ждрепчаник, чанйка, т. (ист. и јуж.) Sas Drt. jeit, cf. јармак.

жёвкати, кам, у. impf. befen, latro leniter. [cf. ждрепчић, m. dim. р. ждријебац шіждребац. ћевкати). ждриб, т. (зап.) vidе ждријеб.

жёга, f. vіdе припека. ждрибад, f. (зап.) vidе ждребад.

Жегара, f. некако мјесто на Тромеђи: Поклождрибан, бна, бн., (зап.) vide iKдребан. нише кулу на Жегари ждрибање, п. (зап.) vidе ждребање.

жёдан, дна, дно, (жёднӣ, на, но) Surjtig, ѕitiждрибати, бам, (зап.) vidе ждребати.

bundus. [cf. Жудан]. жрибац, ждріпца, ш. (зап.) vidе ждријебац. жеднети, (ист.) жедним, т. impf. burjiig merждрибе, ждрйбета, п. (зап.) vidе ждријебе. жеднити, (зап.)) ждрибенце (ждрйбенце), цета, п. dim. р. ждрибе жедњети, (јуж.).

den, sitio. [cf. Ждрибеніце).

же, f. Der Ourjt, ѕitis: Ни јуначка жеђа дождрибећак, бећака, m. (зап.) vidе ждребећак. жеђа, дијала ждрибећи, ћа, ће, (зап.) vidе ждребећи. жёђан, а, о, dim. р. жедан: Боса ћу га каждрйбешце, цета, п. vіdе ждрибенце.

меном водити, А глађана преко земље сите, ждрибити, ждрибим, (зап.) vidе ждријебити. А сеђана преко воде ладне — жарибити се, ждрибим се, (зап.) vidе ждри- | жёўца, f. dim. р. же). cf. жеца. јебити се.

жёжак, жёшка, шко, н. п. вода, млијеко, beip, ждрибица, f. (зап.) vidе ждребица.

fеrvens. [vidе врео]. ждрибичица, f. dim. р. ждрибица.

Kéze.b, m. ein Anbindítod für die Schafbunde, baждрибљење, п. (зап.) vidе ждријебљење.

culus alligando molosso. Жежељ је као подуждријеб, m. Sa So3, sors. cf. [брушкет, којцка,]

гачак и подебео штап; један се крај од њега шорак.

свеже псетету за огрљак, а други за колац ждријевац, ждријепца, m. (јуж.) ein junger Pengjt,

(да не би псето прегризло узицу

кад нема admissarius juvenis. [cf. пастух).

ланца). Бутит као пас ужежељу. ждријебе, ждребета, п. (јуж.) has süllen, pul-, жежен, жежёна, но, (жежени, на, но) (part. lus equi.

pass. р. жећи) gebrannt, ustus: Него пити ждријебити, ждрйјебим, v. impf. (јуж.) ein füllen mеrfen (gebärei), pario: ова кобила

ожежену ракију

жәжење, п. Sag Brennen, uѕtіо. ждријеби све мушку ждребад. ждријебити ее, ждријебім се, у. r. impf. (јуж.) Желија, f. (у ц. г.) женски надимак.

желети, лим, (ист.) vidе жељети. ein xülen mеrfen (gebären), pario: ова се ко- желити, лим, (зап.) vidе жељети.

била ждријеби сваке године. ждријебљење, п. (јуж.) баз бilenmеrfеn, partus | желуд, т. (у ц. г.) жир растов и церов, bie

Sibel, glans. [cf. жељуд). equae. ждријело, п. (у Херц. )) set ©параз, fauces: ко желудaрa, f. (у Ресави) некака трава, која се Ждрило, п. (зап.) је витез, потеци на

једе кад спадне желудац, 21rt flange, herbae ждријело (кад се зове у помоћ или у по

genus. тјеру). cf. ждрло, богаз [1], кланац [1], жёлудац, желуда, т. 1) bеr agen, stomachus. жвало [2], гротло [2, тјеснац).

2) спао му желудац, vide струнити се [1]. ждрипчаник, чаніка, m. (зап.) vidе кдревчаник. | жеља, f. (асс. жёљу, pl. жеље) ber 223unj, deждрипчић, m. dim. р. ждрібац.

siderium. [cf. жудња; пожуда]. ждркљај, т. што се у један пут прождере Жељава, f. планина у Хрватској, ein Berg in (ж дркне), беr соlut, haustus.

Kroatien, mons Croatiae. ждркнути, нём, v. pf. gemein für прождријети. «ёљан, љна, љно, bеgіеrіg, cupidus. [cf. пoжудан]. ждрло, п. (у Далм.) vidе ждријело.

Жељезник, т. село близу Биограда [Железждрињи, ждрмања, м. р. (у ц. г.) vidе жp ник, у срезу врачарском округа подунавског). вањ: Кад се кучка научи на ждрмње, или

Туда сад слабо ко зна што је жељезо, кучку убиј, или ждрмње сломи.

сви говоре гвожђе. ждронцање, п. vіdе дреждање.

жељезо, п. (око Тимока) Sas Cifen, ferrum. cf. жронцати, цам, у. impf. (у Сријему) vide [vide] гвожђе. дреждати.

жељети, желим, v. impf. (јуж.) minjben, cupio. жёла, f. (јуж.) vidе здјела.

cf. жудјети. ж, ёлица, f. dim. pоп жђела: Тисова жfелица, Жељин, Жељіна, т. планина у Србији [у округу

у њу дванаест јабука, у сваку јабуку по крушевачком], ein Berg in Gerbien, mons Serbiae. четири шапице? (година).

жељковање, р. Nas Gebner, dеѕіdеrіum.

него

он

за

калом

Има

жёљковати, кујем, у. impf. (alg dim. р. жељети)

кога, fi) febnen, dеѕidеrо: Тазбина ме та жељкује моја Којега сам млого жељковала жељӯд, m. (око Имоскoгa) vidе желуд. жена, f. (тос. жёно, pl. gen. жёна) (1)] Ваз 23eib,

femina. У Дубровнику рече се свакој непознатој: жіно! — 2) Sie Tra, axor [cf. баба 3]:

Не стоји кућа на земљи, него на жени. жәнар, жeнaрa, m. човјек који жене врло ми

лује и с њима радо говори, Ser frauenfreuno,

amicus feminis. . жёнба, f. (по зап. кр.) vide женидба. жентина, f. vide жeнтурина. женидба, f. Sіе bеіrаth, matrimonium [cf. женба,

оженба, женидбина): има сина на женидбу. [— у Србији и данас доста пута испросе и доведу ћевојку, а нити је момак виђео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа толико на февојку, колико на људе од какови је; нити ћевојка смије казати оцу, или брату, да не ће поћи за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или фечерму, матери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а особито новаца у кућу. у Србији су прије неколико година тако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао оженити: зато је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката.

На два, или на три, дана прије, него ће поћи по ћевојку, зађе по селу чауш, или fевер, с чутуром накићеном цвијећем и новцима сребрним (по варошима и златним), те зове у сватове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: „Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове. “ Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру те се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чутури, а он заиште, ђе зна да има лијепе ракије, те доточи.

У сватовима мора бити кум, Бевер, стари сват, прикумак, војвода, чауш, и гадар; а остали сви се зову пустосватице, или (као у шали) набигузице. Кума треба да зовне жеников отац или брат, или сам женик. Који се гођ зовне на кумство, он треба да пође : ако је стари (крштени) кум, он већ зна да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога Јована, и да пође; али крштенога кума није слободно мијењати, или та морају питати и опроштење искати :

може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива кого од рода (брат или братучед) женикова; ако ли није од рода, а оно је какав познанив његов, с којим се он пази. Бевер може

бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обично је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе февојку и да преда ћеверу) и доведе је те пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјерчану ћевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклего, не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као старјешина у сватовима. Прику мав дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с барјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), ириказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има нацак, или буздован, те лупа које у што,

по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неколике кашике зађевене. Гадљар свира у гадње. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој по селима) иду и јенбибуле (т. б. жене, да није ђевојка сама) са сватовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с февојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву или начињену).

Кад дођу ћевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у горњем челу), но тај од стида нити смије шта проговорити, нити може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ћевојку облаче у ваjаrу, и она једнако плаче и опрапітасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великон бијелом марамом (авлијом, авлимарамом) тако, да је нико не може виђети каква је у лицу, и тако завјептена стоји докле је го, не сведу с момком.

Когато сватови срету на путу (ишли с ћевојком или по ћевојку), они га часте вином и ракијом; a bешто изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ћевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, уштипака, пите, ракије и вина) те и понуде и часте. Кад доведу ћевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу платна: дијете дода ћевојци, те га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ћевојке; потом јој додаду решето са свакојаким житом, те

зашто он

[ocr errors]

и пошто

сватови

заграби неколико пута руком и баци преко Ішто приказује, н. п. Ево наша снаша досебе; кад је скину с коња, а она оним плат нијела куму кошуљу, каква је танка кроз ном уђе у кућу. На неким мјестима унесе прстен би прошла, да је прстен гужва орађевојка и наконче у кућу; ау Бачкој узме чица, па да два туку а четири вуку. “ Беприкумак ћевојку с кола и унесе у кућу; војка међу тим стоји једнако па се поклања. у кући јој даду преслицу с куђељом и с Чауіш свој дар свеже на нацак или на буздовретеном, те њом удари у сва четири зида ван, а гадљар свој на прдаљку. кућна; по том јој метну под свако пазуо по Други дан у јутру узме млада воде и један њеб, а у уста мало шећера, па јој пешкир, те пољева сватовима редом, те се даду у једну руку стакло вина а у другу умивају над леђеном, или над каквом карводе, те увесе у собу и метне на сто. лицом, а они (пошто се који умије) бацају

15евојка се једнако (још од како је изведу) новце у ону воду (ти се новци зову пољепоклања до земље, кад оће кога да пољуби вaчина). Сваки, који дође на свадбу, треба у руку,

га пољуби; кад сватови да дарује младу кад га срете и пољуби у пију и кад навијају; путем кад иду кроз руку; осим тога и сватови изми

мишљавају свасело; и послије свадбе годину дана (или којаке игре те купе новце млади, н. п. једни док не затрудни) морасе тако поклањати и оће да закољу псето ако га не откупе; једни љубити у руку свакога, који дође кући. увате прасе па га метну под пазуо, мјесто

Прије сватова дођу муштүлугције (двојица, гадљи, те га стоји цика; једни оседлају вола и то понајвише зето ви) на муштулук, и из па га уведу у кућу те га дарују; једни се баце по неколике пушке (у Србији пуцају начине као калуђери па и ниту милостињу; пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито једни као ћевојке на љубе редом у образ кад сведу момка и ђевојку), и кажу, да иду да се дарују и т. д.

и воде ћевојку. Муштулугцијама Сватови су тако немирни и безобразни, треба дати муштулук: по лијену мараму, да већ има ријеч: „Као Српски сватови.“ или по кошуљу.

Побију кокоши и прасце, покољу ћурке, гуСјутрадан, пошто доведу ћевојку, за), у на ске, патке; полупају судове; покраду (код коњма сви сватови (осим кума, ђевера и ста ђевојачке куће) кашике и друго што се го рог свата) по селу од куће до куће, те зову може понијети; пећ собну (ако им повлади на свадбу, и обично овако почињу: „Поздра кум) оборе па изнесу на поље; фешто (као вио је кум и стари сват, да дођете на ве у Бачкој) извуку кола навр куће; сами точе, сеље, али да понесете шта ћете јести и на сами пију; вичу, лупају (шта вичепи што ћете сјести.“ Код сваке куће дају им лупаш — ти овье? нијеси ти ђевојку довео) по повјесмо, или по какву мараму, и то при и т. д. Српска свадба траје готово неђељу везују за узду коњма око главе (то је ће дана: на два дана прије, него што ће поһи војачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу но ћевојку, почне се пити, па једнако док и сваки донесе част (н. ш. јагње киво или не оде кум. cf. отмица. Из І. издања.] печено, прасе печено или опаљено и испо- женидбени, нa, нo, Ches, nuрtіаlіѕ. рено, һурку, кокош, питу, или шта буде; женидбина, f. у пјесми мјесто жени дба: Али али колач и чутуру вина, или ракије, треба уда моја женидбина сваки да донесе). Кад већ буде око пола жёник, т. Ser Brüntigam, sponsus. [vidе младоручка, онда чауш ириказује част, т. б. оно жења). што је који донијо; но он то чини врло жёников, а, о, без Britigants, sponsi. смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо женин, а, о, 1) Seg 21Beibes, feminae. прасе, а он каже: Ево овај (како му буде Хra, uxoris: Зар ми је он женин брат (да име) живи близу воде, па уватио воденога му дам то) ? миша. “ Ако ли је кокоші, а он каже да је жёнинcтвo, n. Seiratsgut, dos. [cf. прһија 1, врана, или друга каква тища; ако ли је жив мираз]. ован с роговима, а он, као плашећи се од женити, кёним, v. impf. реrbеіrаtеп, соllоco : њега, пита, шта је то, или је јелен или во, или друго што, и т. д. ауза сваку на по- женити се, жён им се, v. r. impf, bеіrаtеп, duсо сметку мора казати: Себи на глас, а свој браһи на част (т. ј. дoнијо).“ Послије тога женица, f. dim. Sag 21keibben, muliercula. изнесу дарове, и то обично два момка међу | женка, f. баз 20eibchen (not Ibieren), femina. [cf. собом на копљачи, или на другој каквој женскара]. моци, па нарамују као да од теже не могу женска, f. adj. (у војв.) баз ўrauenѕіntеr, feда иду. Свака ћевојка треба да донесе по mina. cf. женско; женскиње. кошуљу куму, еверу и старом свату, а оста- женскара, f. vіdе женка. лим сватовима што коме допадне (ком ма- женска црква, f. (у војв.) vide препрата. раму, ком пепикир, ком чаране и т. д.). Да- женски , кa, кo, i) meibli, muliebris. 2) рове чауш дијели тако смијешно, као и част од удaтe жене, wеibli (int Segenjake pon läо.

Іта

2) der

жени сина.

uxorem.

[ocr errors]
« PreviousContinue »