фen), muliebris: Чија рука има на пенџеру: Ил' је женска, ил' је ђевојачка Није женска, већ је ђевојачка 1. жёти, жањем, (у Далм. жёњем), v. impf. ernten, meto. [cf. жнијевати, жњети, брати 4]. 2. жёти, жмём, (part. pass. жет, а, о,) v. impf. (у Дубр.) brüden, zufammenbrücđen, constringo. cf. циједити. женскиње, п. (coll.) Beibšperjonen, feminae. [cf. жећи, жежем, v. impf. 1) brennen, uro. - 2) (у Ц. г.) пушку, abfeuern, incendo, cf. [vide] палити [2]: Како који Турке сустизаше, Од образа пушку жежијаше strua. [vide вријеме 3]. cf. прање, праница. | жешћење, п. баз Êntbrennen vor Born, excandesженство, п. (у Рисну) біе Beibheit, muliebri tas: Нема женства без чоества. жентурина, f. augm. v. жена. [cf. женетина]. жењење, п. баз Şeiraten, cum quaeritur uxor. жёрав, m. 1) vide [ждрал 1] ждрао. 2) ein großer grauer Ochs, auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. жерава, f. (у Грбљу) біе glühenbe Rohle, pruna, [vide жар 1] cf. жеравица: Тако ми ове жеИспер раве и тако је манит не зобао! ће вас оба на жерави Жеравија, ( f. &luß in ber Зворничка нахија (у Жеравиња, Јадру [у округу подринском]). Же равија извире у Тршићкој планини и тече кроз Тршић (у којему се једна махала зове Жеравија, или Жеравињска махала), па онда између Руњана и Клубаца, и утјече у Дрину између Лознице и Липнице (а кад је љети велика суша, онда испод Клубаца и Руњана стане у вирове и доље пресуши са свијем). жеравињски, ка, ко, н. п. врело, вон Жеравија. жеравица, f. vide жар[1]. жератак, тка, т. Жерија, f. (у Ц. г.) женски надимак. centia. жив, жива, во, (живӣ, ва, во, comp. живљй) 1) lebens, vivus: Жави Бога хвале. Жив био (кад ко пољуби кога у руку). Кад се коме (особито дјеци) честита нова кошуља или друга кака хаљина, рече се: Жив и здрав дерао! на бољу промијенио! под њом те глава не забољела! колико у њој жичица, толико ти годиница! У овоме је смислу и Јован беһар казао Хајки Атлагића: Жива била, Хајко Атлагића, Жива била и гаће дерала! 2) жива жељо! lieber, er= winter, exoptate! гдје си (камо те), жива жељо? Жива жељо, кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! — 3) жива мука (т. j. 4) жива згода, велика), groß, ingens. trefflich, egregius. 5) свашта жива, allerlei, omnimodo; не зна ништа жива, gar nicht3, plane nihil; нема жива мира, gar feine Жиђе. [- 6) vide живахан.] жива, f. 1) baš Duedfilber, hydrargyrum; као жива каже се за оштро немирно дијете. cf. живо сребро. 2) [Жива] некаква бара ниже Осијека. живад, f. баз Seflügel, alites domesticae. cf. [vide] живина [3]. жеста, f. tatarifher Whorn, acer tataricum | Живадин, m. Жапизнатe, nomen viri. meeraka, Lit жестика, Linn. Живан, т. Тannšname, nomen viri. жестиков, а, о, von tatarifhem Whorn, acerista- | Живана, f. Granenname, nomen feminae. Живаница, f. dim. v. Живана. жестиковина, f. Dolz von tatarijdjem Whorn, lig- | Живанчић, m. dim. v. Живан. tarici. num aceris tatarici. жестина, f. bаз Seuer (@ebhaftigteit), Deftigteit, [жива обала, f. vide живица 3; види s. v. ardor, ignis. обала 3.] живарење, п. baš Bfujcherleben, vita misera. [cf. животарење, живуцање]. живар, т. који на Живи рибу хвата или суши. жестити се, жестӥм се, v. r. impf. entbrennen | жива рана, f. (у Херц.) vide живина 1. 3. 3. vor Born, excandesco ira. жесток, а, о, (comp. жёшѣй) feurig, ardens, H. п. коњ, човјек, ракија [cf. љут 3; vide ватрен]: Оно су ти под каменом гује Који жешћи у приморју нема жётва, f. bie Érnte, messis. [cf. жњетва]. жетвени, на, но, н. п. доба, Érnte, messis. жётелац, теоца, m. (pl. gen. жетелаца) бег Suitter, messor. cf. [рисар,] жњетвар. жётелачки, ка, ко, hnitter, messorum [cf. жњетварски], adv. жётелачки: сједи жетелачки (кад не могу сјести сви око софре лијено, него сваки сједне косо). жётелица, f. bie hnitterin, messor: Те одводи наше жетелице живарити, живарим, v. impf. nicht jo redit leben, vivo misere. cf. животарити, живуцати. жива трава, f. ber Reiberichnabel, erodium ciconium [erodium L.]. живахан, хна, хно, (у Дубр.) lebhaft, vividus, alacer. cf. жив [6]. 2) живап, впа, m. 1) das lebendige Fleisch (Nerv), vivum (nervus): осјекао нокте до живца; дарнуо му је у живац [cf. зјеница]. живац камен, т. ј. који је из земље као изникао, па се не може помаћи. cf. [vide] станац. живети, вим, (ист.) vide живљетн. живети се, вам се, (ист.) vide живљети се. живи огањ, m. 1) (у Грбљу) некакве красте извити огањ. живити, вим, (зап.) vide живљети. живодерац, дерца, m. ber lebenbig gejфинбеn wirs, qui excoriatur vivus: „ја сам јарац живоДерац, жив дрт не одрт, жив печен не испечен" и т. д. (у приповијеци). Живоин, m. Mannšname, nomen viri. живо сребро, п. (у Дубр.) baš Duedfilber, ar- мошње. Живота, m. Mann name, nomen viri. живити се, вим се, (зап.) vide живљети се. животина, f. (у Дубр.)) baš Zhier, animal. [cf. живић, m. изданак од млада дрвета, бег ров животиња, f. живина 4]. aus ben Burzeln eines jungen Baumes, surculus. | живети, вём, v. impf. (по зап. кр.) vide жиcf. [vide 2] младица [1]. вљети. рити] животарити. живица, f. 1) у куђељи некаки од онијех стру- живуцање, n. vide [живарење] животарење. кова на којима расте сјеме, и који се по- живуцати, живўцам, v. impf. vide [живаслије не даду добро набити, него се у ређењу ваде и бацају напоље. 2) vide ледина. | 3) жива обала (cf. наживичити), lebendiger Baun, viva sepes. [cf. редина, обала 3, жива обала]. живичав, а, о, н. п. куђеља, живица 1 ent= haltend. живичење, п. баз Зieen eines Lebenbigen Saunes, zo viva sepe munire. жиг, m. (loc. жигу) 1) Berfzeug zum Cinbrennen eines Brandmals, cauterium. 2) das Brandmal, stigma. 3) ein glühendes Stänglein (um 3. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen Tabakpfeife zu bohren), virgula ferrea candefacta. жигавица, f. (у Паштр.) као мали набој на табану, eine Sunbe an ber Goble von Barfuß= geben, solea vulnerata eundo.. жигање, п. baš Stechen, dolor acutus. живичити, чим, v. impf. (у Сријему) н. п. обалу, einen lebenbigen Saun ziehen, viva sepe | жигати, жига (ме), v. impf. ftechen (in ber Geite, munire. auf ber Bruft), pungo. жигнути, жигнê, v. pf. einen Stich geben, pungo. жиговати, жигујем, v. impf. [u. pf.] (у Барањи) vide жигосати. жигосање, п. баз Branbmarten, inustio notae. [cf. жиговање]. живјети, вим, (југоз.) vide живљети. живјети се, вам се, (југоз.) vide живљети се. жиговање, n. vide жигосање. Живка, f. Уrauenname, nomen feminae. Живко, т. Mann name, nomen viri. Многи ово име дјеци за то надијевају, да би дјеца живљела. Гдјекоје жене кад питају кога за здравље мушкога дјетета, макар му како | жигосати, гошем, v. impf. u. pf. н. п. вола, име било, кажу:,како ти је Живко?" branómarfen, notam inuro. cf. жиговати. живљење, п. баз Seben, vita. [cf. живовање]. Жид, m. ber ube, Judaeus. cf. [1 Жидов, Жуживљети [живјети], вим, v. impf. (јуж.) (cf. дио, Јуда; Јеврејин ;] Чивутин. [живовати,] живсти) [1)] [eben, vivo. [cf. бо- |жидак [2 житак], житка, тко, (житки, ка, ко, 2) vide пребивати]. равити 2. живљети се, вим се, v. r. impf. (јуж.) [ебен, vivo: како се живи он? wie geht es ihm? | они се између себе зло живе; добро се они живе. comp. h) 1) dünn (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. - 2) прут, biegjam, flexilis. [cf. витак]. жидина, f. bіе Дünne (3. . ber Suppe, Nild)), raritas. cf. жичина. 1. Жидов, Жидова, m. vide Жид. живнути, нём, v. pf. aufleben, zu äräften fommen, 2. Жидов, а, о, без ибen, Judaei. revivisco: сад је мало живнуо. живо, adv. [феll, velociter. [vide брзо 1]. живовање, п. vide живљење. живовати, живујем, v. impf. vide живљети : Ја ћу с драгим живовати И после су време живовали Ниси раја достајала Колико си живовала жидовски, ка, ко, jüòijd, judaicus. што се метне у кандило па се усред њега Жико, m. (јуж.) һур. о. Живан. [cf. Жика 2]. жила, f. (pl. gen. жила) 1) bie Über, vena. 2) bie ilurel, radix. - 3) волујска или овнујска, бет (Дmjen=) Biemer, nervus. 4) (y Ц. г.) vide жиока. који жире свиње у шумама другијех села, они и сад плаћају жировницу којијех су пла нине. жировњак, жировњака, т. крмак ухрањен жиpoм, ein mit Eicheln gemästetes Schwein, Fehmschwein, porcus glandibus saginatus. жиронађа, f. bie Beit ba bie icheln abfallen, cum decidunt glandes. жирчица, f. dim. v. жирка. 1. житак, тка, m. 1) vide живот [1]: Нека је нама напитак, а њима какав им драго житак! (кажу да говоре или мисле сватови); Срећице се наносили, Лепа житка нажи2) Lebensmittel, victualia. 3) cf. [vide] благо[2], vide стока. ВИЛИ 2. житак, тка, тко, vide жидак. 2) н. п. жйтан, тна, тно, reidh an Setreibe, 3. В. баз Yabr, annus frumento felix: На ти, снахо, жита, да си житна, На ти, снахо, меда, да си медна жилав, а, о, 1) aberig, venosus. ротква, репа, bolzicht, lignosus. жилити, лим, v. impf. н. п. крме, т.ј. везати му стражњу ногу изнад кољена, да не може бјежати, баз Rniegelent unterbinben (3. В. бет житар, m. ber Betreibehänoler, frumentarius. Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon йтapa, f. н. п. лаha, ein Getreideschiff, nalaufen fönne), interligo pedem (sui fugitivae). жилица, f. dim. 1) Weberchen, venula. - 2) fleine Wurzel, radicula. жило, m. ein Magerer (бет man bie Wbern fieht), macer. жиљ, м. оно што пукне на леду или на стаклу као жица, ber iß, rima. cf. [1 паја, пруга, стрека,] стријека. жилење, п. баз Unterbinben, interligatio. cf. жи лити. жилер, m. (у Барањи) ber Däusler, inquilinus. [vide кираџија]. жими, н. п. иди ти жими кући, не бој се ти жими ништа, т. ј. жив ми. жиока, f. као мала гредица, што се њих више прибија по роговима у кућа и у другијех зграда, bie Catte, asser. cf. паузница? [баскија, вјенчаница 3, жила 3, летва, пајанта (пајванта, панта)]. жиочење, п. баз Latten (beß ads), asserum affiхіо. [cf. баскијање]. житарица, vis frumentaria: Украј Саве, украј воде ладне Куд пролазе житарице лађе житни, на, но, 1) Setreibe, frumentarius: Житни купац и ђевојачки отац не могу срећни бити. 2) житни као, fcherzhaft für Menjchenfoth, stercus. житница, f. біе фenne, horreum [cf. амбар, ма- leiwege, Житомишљић, м. намастир у Херцеговини. житород, m. н. п. код нас је ове године добар житород, баš Betreibe ftebt fdhön. жйочити, чим, v. impf. прибијати жиоке за рогове, latten, affigo asseres. [cf. баскијати]. жир, m. (1ос. жиру) bie Gicheln, glandes: крупно | жиће, п. (у Ц. г.) baš Leben, vita [vide жибрашно као жир (а ситно као пјена). вот 1]. жирење, п. баз Mäften mit Sicheln, Sehmen, sagina | жица, f. (pl. gen. жица) 1) ber Gaben, filum; glandaria. жирити, жирим, v. impf. mit icheln mäjten, fehmen, glandibus sagino. жирка, f. (pl. gen. жйрака) bie Gimel, glans. жировина, f. плата за свиње што једу жир, glandaria. Нешто су жировнице сељаци плаҺали (у Србији) и својијем спахијама (гдје му осјеком нијесу плаћали у име свега), а платно расјећи по жици, fadengerade. 2) der Draht, filum metallicum (ferreum, aureum). 3) (у Дубр.) vide срдачка (која је ондје понајвише од гвожђа). 4) vide тетива [2], вјенчавали на краљевство краљеви Српски : Да видите Жичу на Морави И на Ибру више Карановца жичина, f. vide жидина. жичица, f. dim. v. жица. жњети [vide 1 жети]: Жнијева је Копчића робиња Десном руком, сребрнијем српом жњётва, f. (у Ц. г.) vide жетва. жњётвар, m. vide жетелац: Жњствари су наопака војска Жичко Поље, n. Ebene von Жича [1] (код Љеш- жњетварица, f. (у Ц. г.) vide жетелица. нице). жишка, f. eine gliüßenbe Roble, pruna. жишчица, f. dim. v. жишка. жлеб [ждлеб], m. (ист.) vide жлијеб. жлебити, жлебим, (ист.) vide жлијебити. жлебљење, п. (ист.) vide жлијебљење. жлезда, f. (ист.) vide жлијезда. либ [ждлиб], m. (зап.) vide жлијеб. жлибити, жлибим, (зап.) vide жлијебити. жлибљење, п. (зап.) vide жлијебљење. жлизда, f. (зап.) vide жлијезда. Жлијеб (cf. ждлијеб), m. (1ос. жлијебу) (јуж.) дрво ископано, као корито, те вода иде њим, die Rinne, canalis. жњетварски, ка, ко, vide жетелачки. жрак (cf. ждрак), m. (по југоз. кр.) vide зрак: жрвањ, вња, m. (pl. жрвњи и жрвњеви) біе жрвњати, њам, v. impf. an ber Manómüßle mahlen, жлијебити, жлијебим, v. impf. (јуж.) зи einer жребати, бам, v. impf. (у Сријему по варо Rinne aushöhlen, excavo. жлијебљење, п. (јуж.) изölen, excavatio. ожица. жличица, f. dim. v. жлица. жлоб, жлоба, [жглоб] m. (у Ц. г.) vide зглоб: Гони, брате, по жлобу! жље, (у Херцег.) arg, übel, male [cf. зле]: Докле некоме не буде жље, не може некоме шима) vide ждребати. Жрновница, f. ријека од Спљета к југу. жубор (жубор), m. baš Gelišpel, susurrus [cf. жубер, жамор, 1 забун]: На води је жубор отворила - Стоји жубор жутијех дуката жуборење, п. baš Dispeln, susurrus. да буде добро; Жље га сјели, три Српске | жуборика, f. (ст.): Жубори му брада Као жу војводе! Жље га сјели и вино попили! жљеўдно, ichlecht, elens, misere. [cf. злеудно]. жмирав, а, o, blingelus, nictans. жийрање, п. 1) baš Blingeln, nictatio. Дубр.) vide нишањење. 2) (y жмйрати, рам, v. impf. 1) blingen, nictor, con- 2) од масти и од брашна, као житка цицBapa, eine Art Mehlspeise, cibi farinacei genus. жмирење, п. baš Sehen mit halb berichlojeneн Augen, nictatio. жмирити, рим, v. impf, као жмурећи гледати, blingen, mit balb verjchlojjenen Mugen jeben, connivere. [cf. жмирати 1, шкиљити]. жмул, m. (по зап. кр.) vide чаша. жмýра, f. das Blindekuhspiel, das Blinzelmäuschen, myinda. cf. слијепи миш [2, тутумиш]. борика жуборити (жуборити), рим, v. impf. zmithern, обзире, Драга му је, па с њоме жуборка жуванце, ца (цета), п. ber Dotter (im Ci), vi tellus (ovi). cf. жујце, жуманце, жуманац, жудити, дим, (ист.) vide жудјети. жудјети, дим, (југоз.) verlangen, fih nah etwa жмурење, п. baš Suhalten ber Mugen, conclusio | жуђење, п. 1) baš Berlangen, desideratio. - 2) oculorum. жмурећке, mit verbunbenen Hugen, oculis clausis. [cf. зажмурке]. жмурити, рим, v. impf. Sie Hugen zuhaften, clausos teneo oculos. das, was man verlangt, wonach man sich sehnt, desiderium: Постави трга свакога, Највише свиле зелене, Ту ће ти доћи жуђење, Вози је двору својему жуђети, жудим, v. impf. (јуж.) vide жудјети. жнијевати, жийјевам, v. impf. у пјесми мјесто |1. жуја, f. 1) (у Сријему) bie Solbamjel, Golb brojjel, oriolus galbula [L.]. - 2) (у Бачк.) 3) m. (ист.) vide жујо. vide жуња. 2. жуја, f. ein gelbeß Edhwein (San), porca flava. жујан, m. ein falber chs, bos flavus. farre, paroecia [vide нурија]. 4) (у Далмацији) домаћа чељад, н. п. тај човјек има много жупе у кући, біе фанšenojjen, domestici. [vide чељад 2]. cf. војска. Жујино Поље, п. планина у Велебиту близу | Жупа Грачаница, f. тако се зове жупа Ник Лике. жујица, f. vide стопица 2. жујо, m. hyp. v. жујан. [cf. 1 жуја 3]. жујце, п. vide жуванце. жука, (у примор.) f. ber Senfter, spartium junжуква, (у Дубр.) / ceum Linn. Онамо се од шићка од воде Грачанице, која тече кроза њу. 1. жупан, жупана, m. (ст.): Задужбину Вукана жупана 2. жупан, ина, пно, н. п. земља, fonnig, apricus. жупанија, f. (у Слав.) і farre, paroecia. [vide нурија]. с. жупа. жуке преде и пређа: она се најприје метне | Жупина, f. мјесто у Пиперима: И Жупину у море те се кисели неколике недјеље дана, гору уминуше по том се метне те преноћи у слаткој води | Жупљанин, m. човјек из Жупе. да се ослачи, по том умачући је у слатку | Жупљанка, f. женско из Жупе. воду трља се о камен, те се оНО што је жупник, m. (у Слав. у кршћана) ber Bfarrer, као дрво изломи и поиспада, и остане само влакно као у лана. cf. брнистра. жуков, а, о, Senjter, spartii juncei: Ужућела parochus. [vide свештеник]. xỳpa, f. 1) ein kleiner und dürrer Mensch, homo Тешка журав, а, о, flein unb bürr, parvus et macer. 1. жуљати, жуљам, [v. impf.] vide жуљити. 2. жуљати, љам, v. impf. (у Сријему) н. п. гумно, т. ј. мотиком кресати траву по њему, bebaden, sarrire. [vide чупати] cf. жулити. жуљење, п. 1) баз Drüden beš djuhes, pressio calcei. [cf. 1 жуљање]. 2) (у Ц. г.) vide | жўрица, f. [falco aesalon Gm.] ваља да је кра[чупање] гуљење. гуј: Мујо пусти сивога сокола, А Алија питому журицу жуљити, жуљйм, v. impf. [cf. 1 жуљати] 1) фwielen тафен, callum facio : жуље ме чизме, 2) жуљи га да плати, т. ј. ради како ће на њега пасти да плати, ако и не би хтио (као да би га новци жуљили, на гледа како ће их се опростити). жуманац, нца, m. (у горњ. прим.) vide жу ванце. жуманце (жуманце), ца, (цета), n. vide жуванце. жумањак, њка, m. vide жуванце. жумба, f. (у Боци) vide жбугара. жустар, тра, тро, vide [1] срчан, [cf. хитар,] окретан. жут, жута, то, (жути, та, то, comp. жуһӣ) жуња, f. [cf. 1 жуја 2] 1) црна, беr warsipedt, жутац, жўца, m. (у Ц. г.) vide жуванце. • picus martius Linn. 2) зелена, бет Örün= |жутељи, m. pl. (у Дубр.) [calendula arvensis L.] vide [cf.] невен. зановијет) жутога цвијета, којом жене жуте плетиво и вуницу [genista tinctoria L.]. cf. жутилова трава. жуњић, m. ein Sungeš von жуња, pullus pісі. |жутети се, тим се, (ист.) vide жутјети се. жуна, f. 1) ein jonniges land, mo entweber fein | жутилица, f. (у Шумадији) трава (налик на Schnee fällt, oder der gefallene gleich wieder schmilzt, 3. B. die Küste des adriatischen Meeres, terra aprica: отишао к мору у жупу; у питомој жупи. сf. [умина,] присоје. - 2) nom. propr. жутило, п. bie gelbe Barbe, pigmentum flavum | mehrerer Begenden, н. п. Жупа Никшићка, (luteum). Жупа у Крушевачкој нахији; Нијемци и жутилова трава, f. vide [жутилица] заноТалијани зову и Грбаљ Жупа. - 3) (у Сла вијет. вонији) нурија (докле један поп држи), біе жутина, f. bіe Selbe, flavedo. |