Page images
PDF
EPUB

те глава

фет), maliebris: Чија рука има на пендеру:| | 1. жети, жіњем, (у Далм. жењем), v. impf. Ил' је женска , ил' је ћевојачка Није ernten, meto. [cf. книјевати, якњeти, брати 4]. женска, већ је ћевојачка

2. жёти, жмём, (part. pass, кет, а, о,) v. impf. жёнекӣње, n. (coll.) 223eibsperjone, feminae. [cf. (y Ayop.) drücken, zusammendrücken, constringo. женска, женско].

cf. циједити. жёнекић, женскића, т. (у Лици) женско ди- жећи, жекем, т. impf. 1) brennet, uro. -- 2) jere, das Mädchen (ein Kind), puella.

(у ц. г.) пушку, абfeler, incendo, cf. [vide] жəнеко, ога, п. adj. ein frauensimler, mulier. палити (2): Како који Турке сустизаше, од cf. женска; женскиње.

образа пушку жежијаше женско вријеме, п. Біе Beit bеr frauen, men- жёца, f. vіdе кеђца.

strua. [vidе вријеме 3]. cf. прање, праница. | жешћење, т. Sag Cutbrenner роr gorn, excandesженство, п. (у Рисну) бie Beibbeit, muliebri

centia. tas: Нема женства без чоества.

жив, жива, во, (кӣ вӣ, ва, во, сотр. якій вљӣ) жентурина, f. augm. р. жена. [cf. женетина).

1) Tebens, vivus: Живи Бога хвале. Жив жењење , п. За реіrаtеn, cum quaeritur uxor.

био (кад ко пољуби кога у руку). Кад се жерав, т. 1) vide [ждрал 1) ждрао. — 2)

коме (особито дјеци) честита нова кошуља ein großer grauer Ochs, auch ein Schimmelpferd,

или друга кака хаљнна, рече се: Жив и bos aut equus canus.

здрав дерао! на бољу промијенио ! под њом жерава, f. (у Грбљу) бie gliibense Stolble, pruna,

не забољела! колико у њој жи[vidе жар 1) cf. керавица: Тако ми ове жс

чица, толико ти годиница! У овоме је смираве и тако је манит не зобао! Испер”

слу и Јован беһар казао Хајки Атлагића: ће вас оба на жерави

Жива била, Хајко Атлагића, Жива била и

гаће дерала ! Жеравија, f. Lup in Ser Зворничка нахија (у

2) жива жељо! lieber, er=

münjdter, exoptate! гдје си (камо те), жива Жеравиња, Јадру (у округу подринском)). Не

жељо ? Жива жељо, кукурузна пројо (или равија извире у Тршићкој планини и тече кроз Тршић (у којему се једна махала зове

одгријана чорбо)! — 3) жива мука (т. ј.

велика), grop, ingens. — 4) жива згода , Керавија, или Жеравињска махала), па онда

trefflich, egregius. 5) свашта жива, аllеrlеі, између Руњана и клубаца, и утјече у Дрипу

omnimodo; не зна ништа жива, gar nichts, између Лознице и Липнице (а кад је љети

plane nihil; нема жой ва мира, gar feine !) нье. велика суша, онда испод Клубаца и Руњана

|- 6) vidе живaхaн.] стане у вирове и доље пресуши са свијем). | жива, f. 1) баз С.netjilber, hуdrаrgyrum ; као жеравињскӣ, кa, кo, н. п. врело, poit Жера

жива каже се за оштро немирно дијете. cf. вија.

живо сребро. 2) [Жива] некаква бара , f.

ниже Осијека. .

живад, f. Sag (Serliigel, alites domesticae. cf. Жерија, f. (у ц. г.) женски надимак. xécta,' f. tatarijcher Ahorn, acer tataricum & Buh, m. Mannsname, nomen viri.

[vide] живина [3]. жестика, Linn.

Живан, т. tanşiane, nomen yiri. жестиков, а, о, роn tatarijeфeт 24bor, aceris ta

Живана, f. Traнeтante, nomen feminae. tarici.

Живаница, f. dim. p. Живана. жестиковина, f. polj pon tatarijcbет 16orn, lig- Живанчић, m. dim. p. Живан. num aceris tatarici.

[жива обала, f. vіdе живица 3; види ѕ. . жеетина, f. Sa8 euer (Rebbaftigteit), peftigteit,

обала з.) ardor, ignis. жёстити се, жёстим се, у. r. impf. entbrептеп жива рана, f. (у Херц.) vidе живіна 1.

живар, т. који на Живи рибу хвата или суши. z. B. vor Zorn, excandesco ira.

живарење, т. San #fujberleben, vita miѕеrа. [cf. жёеток, а, о, (comp. жешћii) feurіg, ardens, н.

животарење, живуцање). п. коњ, човјек, ракија [cf. љут 3; vіdе ва- живарити, живарям, v. impf. пidt jo recht lеbент, трен]: Оно су ти под каменом гује који

vivo misere. cf. животарити, живуцати. жешћи у приморју, нема

жива трава, f. Ser Reiberjcbnabel, erodium cicoжетва, f. Die Crnte, mеѕѕіѕ. [cf. Књетва). nium [erodium L.]. жéтвени, на, но, н. п. доба, Crntee, mеѕѕiѕ.

живaхан, хна, хно, (у Дубр.) Іebbajt, vividus, жётелац, теоца, m. (рі. gen. жетелаца) Ser alacer. cf. Жив [6].

Сфnitter, messor. cf. (рисар,) Жњетвар. живац, вца, т. 1) Sag lеbеnѕige Sleijt (9erp), жетелачки, ка, кӧ, Сфnitters, messorum [cf. vivum (nervus): осјекао ноктe до живца ;

жњетварски], adv. жетелачки : сједи жете дарнуо му је у живац [cf. зјеница). лачки (кад не могу сјести сви око софре живаіц камен, т. ј. који је из земље као излијепо, него сваки сједне косо).

никао, па се не може помаћи. cf. [vide] жетелица, f. Die Gфnіttеrіп, messor: Те одводи станац. наше жетелице

живети, вим, (ист.) vidе живљетн.

2)

вина

мошње.

вљети.

живети се, вим се, (ист.) vidе живљети се. жи вддерац, дёрца, m. Sеr lеbендig gejounsen miri, живина, f. 1) беr trebs (Stranfheit), cancer, car qui excоrіаtur virus: „ја сам јарац живоcinoma [cf. буба 2, гринта, жива рана]: жи дерац, жив дрт не одрт, жив печен не испега расточила ! 2) мноштво људи,

чен“ и т. д. (у приповијеци). Menge Volks, multitudo. 3) (у војв.) ко- Живдин, т. Запngiтате, поmеn viri. коши, патке, гуске и Бурке, баз (Sejliigel, бег живоначелни, на, но, н. п. Богородица : у име Serpieb, alites domesticae. [cf. Живад). 4) Бога и свете Тројице, живоначелне Бого(у Дубр.) vidе животиња.

родице (у нацијању). живиница, f. dim. р. живина.

живо сребро, п. (у Дубр.) За Олиеdjilber, arживинче, n. ein pautbier, pecus. [cf. хајван gentum vivum. cf. [vide] жива [1]. (ајван), ајмана 1.]

живот, живота, m. 1) Sag Reben, vita, cf. [1] жиживӣ огањ, т. 1) (у Грбљу) некакве красте так [1], жиће. 2) ударио га у живот, vide

но глави, 24rt Plusjblag an opje, porrigo quaedam. . 2) огањ који се вади тарући двоје живота, т. 9) апngnanie, nomen viri. липово дрвљади једно одруго докле се не животан, тна, тнo, mobibeleibt, obesus, н. п. упале, па кажу да пепелом од овога огња животно јагње, може се испећи. ваља посути оне красте, и проћи ће. cf. животарење, т. vіdе живарење. извити огањ.

животарити, животарим , y. impf. vіdе живаживити, вим, (зап.) vidе живљети.

рити. живити се, вам се, (зап.) vidе живљети се. животина, f. (у Дубр.) Sa8 Ibier, animal. [cf. живић, m. изданак од млада дрвета, беr Сprop | животиња, f. ј живина 4].

аиз бен 2Burgeln eines jшgen Baumes, ѕurculus. | живсти, вём, v. impf. (по зап. кр.) vidе жи

cf. [vide 2] младица [1]. живица, f. 1) у куђељи некаки од онијех стру- живуцање, n, vide [жи варенье) животарење.

кова на којима расте сјеме, и који се по- живуцати, живӯцам, у. impf. vide [живаслије не даду добро набити, него се уређењу рити) животарити. ваде и бацају напоље. 2) vidе ледина. | жиг, т. (loc. жігу) 1) Bertҙешg 3ит Sinbrennen

3) жива обала (cf. наживичити), lebensi eines Brandmals, cauterium. 2) das Brand. ger Зап, viva sepes. [cf. редина, обала 3, mal, stigma. — 3) ein glühendes Stänglein (uni жива обала].

Ž. B. das hölzerne Mundstüd der gemeinen Tabatживйчав, а, о, н. п. куђеља, живица 1 ent pfeife zu bohren), virgula ferrea candefacta. haltend.

жигавица, f. (у Паштр.) као мали набој на живичење, п. баз 3ieben eines tebesigen Заине, tabahy, eine Wunde an der Sohle von Barfußviva sepe munire.

gehen, solea vulnerata eundo. · живичити, чим , v. impf. (у Сријем у) н. п. | жигање, п. За Stecken, dolor acutus.

06any, einen lebendigen Zaun ziehen, viva sepe kúratı, xûrâ (me), v. impf. stechen (in der Seite, munire.

auf der Brust), pungo. живјети, вим, (југоз.) vidе живљети.

жигнути, жигне, v. pf. einen etib geben, pango. живјети се, вим се, (југоз.) vidе живљети се. | жиговање, т. vіdе жигосање. Købka, f. Frauenname, nomen feminae. жигдвати, жйгујем, v. impf. [и. pf.] (у Барањи) Живко, м. Запngname, nomen viri. Многи ово уіdе жигосати.

име дјеци за то надијевају, да би дјеца жив- жигосање, n. Sag Зransntarten, inuѕtіo notae. [cf. љела. Гдјевоје жене кад питају кога жиговање). здравље муникога дјетета, макар му како жигосати, тошём, т. impf. и. pf. н. п. вола,

име било, кажу: „како ти је Живко ?branoniarten, notam inuro. cf. жиговати. живљење, п. Заз еbеп, vita. [cf. Живовање]. Жид, т. беr use, Judaeus. cf. [1 Жидов, Жуживљети [живјети), вим, v. impf. (јуж.) (cf. дио, Јуда; Јеврејин ;) Чивутин.

[живoвaти,) живсти) [1)] lebet, vivo. [cf. бо- жйдак (2 житак), жйтка, тко, (житкӣ, кa, кo, равити 2. — 2) vide пребивати].

comp. xii) 1) dünn (von Flüssigkeiten), rarus, живљети се ,

війм се, v. r. impf. (јуж.) Іebet, dilutus. — 2) прут, biegjamt, flexilis. [cf. витак). vivo: како се живи он? mie geht e3 ibni ? жидина, f. Sie Dünne (3. В. Ser Сирре, 90tild), они се измеђ, у себе з 10 живе; добро се они raritas. cf. Жичина. живе.

1. Жидов, Жидова, m, vide Жид. жи внути, нем, v. pf, aufleben, 3 Яräftеn fоiптелі, | 2. Жидов, а, о, Seg usеn, Judaei. reviyisco: сад је мало живе уо.

жидовски, кa, кo, jusijb, judaicus. живо, аdу. јфnell, velociter. [vidе брзо 1]. жижа, f. Bag Brennenbe, urens [cf. пец]: жижа! живовање, п. vіdе живљење.

жижа ! (кажу дјетету кад хоће да прихвати живовати, живујем, у. impf. vіdе живљети : руком за ватру, или за свијећу).

Ја һу с драгим живовати и после су | жижак, жишка, т. 1) sie einfabjte 24rt Sanipeil, време живовали Колико си живовала lampadis genus simplicissimum. - 2) ono Hнен раја достајала

што се метне у кандило па се усред њега

за

cur

ниве.

вили

3) cf.

метне стијење. 3) der Kornwurm, који жире свиње у шумама другијех села, culio (granarius L.).

они и сад плаћају жировницу којијех су плажижљив, а, о, н. п. шеница, poll Rornpürmer, curculionibus corruptus.

жировњак, жировњака, m. крмак ухрањен жижижoлe, f. р. (у Боци) 24rt fleine Sijolen [pha pom, ein mit Eicheln gemästetes Schwein, Fehm

seolus vulgaris L. var.]. cf. [чичинке,] кин schwein, porcus glandibus saginatus. кавица.

Kuponaha, f. die Zeit da die Eicheln abfallen, cum жик, m. (у Рисну) vide [1 варак) шик : Двори decidunt glandes. су му жиком пожикани

жирчица, f. dim. р. жирка. Жика, 1) f. hyp. p. Живана. 2) т. (ист.) 1. житак, тка, т. 1) vide живот [1]: Нека је vide Жико.

нама напитак, а њима какав им драго жиЖико, m. (јуж.) hyp. p. Живан. [cf. Жика 2]. так ! (кажу да говоре или мисле сватови); жила, f. (pl. gen. жйла) 1) Sie 24bеr, vena. - Срећице се наносили, Лепа житка нажи2) die Wurzel, radix. 3) волујска или ов

2) Lebensmittel, victualia. Hyjcka, der (Ochjen.) Ziemer, nervus. --- 4) (у [vide] благо [2], vide стока. Ц. г.) vidе жиока.

2. житак, тка, ткo, vidе жидак. жилав, а, о, 1) аѕеrіg, venosus. 2) н. п. житан, тна, тнo, reich аn Sеtreise, 3. 3. Sag Sar, ротква, реца, boljimt, lіgnosus.

annus frumentо felix: На ти, снахо, жита, жилити, лим, т. impf. н. п. крме, т. ј. везати да си житна, На ти, снахо, меда, да си

му стражњу ногу изнад кољена, да не може медна bjexatu, das Kniegelent unterbinden (3. B. dem Kìrâp, m. der Getreidehåndler, frumentarius. Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon XÀTapa, f. н. п. лађа, ein Setreisejiff, naLaufen fоппе), interligo pedem (sui fugitivae). житарица, viѕ frumentaria: Украј Саве, украј жилица, f. dim. 1) Переефеп, теnula.

2) kleine

воде ладне Куд пролазе житарице лађе Wurzel, radicula.

житни, на, но, 1) Getreises, frumentarius: Житни XÁNO, m. ein Magerer (dem man die Udern sieht), курац и ђевојачки отац не могу срећни бити. macer.

2) житни као, јфеrѕbаjt fiir Dіеnјсфеntotb, жиљ, m, оно што пукне на леду или на стаклу stercus.

као жица, Ser Stip, rima. cf. (1 паја, пруга, житница, f. Sіе Сфетпе, horream [cf. амбар, мастрека,) стријека.

гацин]: Стаде збијат жито у житнице жиљење, т. баз Иnterbinsen, interligatio, cf. жи- жито, т. 1) Getreise, frumentum. — 2) (у војв.) лити.

90eigen, triticum. — 3) (у Хрв.) vidе просо. жиљер, m. (у Барањи) Ser Säugler, inquilinus. — у Србији, у Босни и у Херцеговини жито [vidе кирација).

сваки усјев од којега се обично жими, н. п. иди ти жими кући, не бој се ти брашно меље и хљеб мијеси (н. п. меница, жими ништа, т. ј. жив ми.

јечам, кукуруз, овас, рак, ељда, просо, круижйова, f. као мала гредица, што се њих више ник и т. д.); а у војводству (особито по

прибија по роговима у кућа и у другиjех варошима) само шеницу зову житом, у Хрзграда, Sie katte, asser. cf. паузница ? [ба ватској пак само просо (чим се онуда људи скија, вјенчаница 3, жила 3, летва, пајанта највише хране). cf. стрни.

4) испод жита (пајванта, панта)].

(т. ј. отишао) beimilib, auf einem СФleiфivege, KìoYêbe, n. das Latten (des Dachs), asserum affi clam. xio. [cf. баскијање].

Житомишљић, т. намастир у Херцеговини. жиочити, чим, у. impf. прибијати жиоке за ро- житород, т. н. п. код нас је ове године до

гове, Tatten, affіgо asseres. [cf. баскијати). бар китород, баз Зеtreibe jtebt jdyət. жир, m. (loc. жйру) бie Gibelt, glandes: крупно жиће, п. (у ц. г.) Ваз 'eben, vita [vidе жи

брашно као жир (а ситно као пjена). вот 1]. жирење, p. Sag olajten mit Gibeln, Sebnet, ѕаginа жица, f. (рі. gen. жица) 1) Ser Taben, fіlum; glandaria.

платно расјећи по жици, fаѕеngеrаѕе. 2) жирити, жирим, v. impf. mit Gibeln najtei, der Draht, filum metallicum (ferreum, aureum). fehmen, glandibus sagino.

3) (у Дубр.) vide срдачка (која је ондје жирка, f. (р. gen. жйрака) Sie Sibel, glans. понајвише од гвожђа). — 4) vidе тетива [2], жирован, вна, вно, 1) н. п. жировне свиње, н. п. на дрнди, на егедама.

mit Eicheln gemästet, glandibus saginatus. жйцнути, нём, Ү. pf. einen Streid perjesen (mit 2) година, ein fibeljabr (fruktbar an Gibeln), einem ruthenartigen Körper), virga percutio. annus glandibus felix.

Жича, f. 1) поток који тече од Јадранскога дӧжировина, f. плата за свиње што једу жир, брића и доље дијелећи нахију IIабачку од xupóbhua,l das Eichelgeld, Fehmgeld, pecunia Зворничке (сад Подринске) утјече у Дрину

glandaria. Нешто су жировинце сељаци пла више Бешнице. - 2) зидине од старога манаћали (у Србији) и својијем спахијама (гдје стира на десној страни Ибра близу Карановца му осјеком нијесу плаћали у име свега), а [Краљева). Приповиједа се да су се у Кичи

се зове

вјенчавали на краљевство краљеви Српски : Књети [vide 1 жети): Жнијева је Копчиња Да видите Жичу на Морави и на Ибру робиња Десном руком, сребрнијем серпом — више Карановца

жњетва, f. (у ц. г.) vidе жетва. жичина, f. vіdе кидина.

жњетвар, т. vіdе жетелац: Жњствари су наоЖичица, f. dim. р. жица.

пака војска Жичко Поље, n. Ebene point Кича [1] (код Беш- жњетварица, f. (у ІІ. г.) vidе кетелица. нице).

жњётварски, кa, кo, vidе жетелачки. жишка, f. eine gliibense Stoble, pruna.

жњёти, њём, (у Ц. г. жнијевём), vide [1] жети : жишчица, f. dim. р. жишка.

Да жнијеву просо и шеницу жлеб [ждлеб], т. (ист.) vidе жлијеб.

жрак (cf. ждрак), т. (по југоз. кр.) vidе зрак: жлёбити, жлебим, (ист.) vidе клијебити.

Лов ловно од жрака до мрака жлебљење, п. (ист.) vidе жлијебљење. жрака (cf. ждрака), f. vіdе врака. жлезда, f. (ист.) vide аклијезда.

арвањ, вња, m. (pl. крвњи и жрвњеви) бie жлиб [ждиб], т. (зап.) vidе клијеб.

Бандüble, mola trusatilis. [cf. кдрмњи). жлибити, жайбим, (зап.) vidе жлијебити. kpbbabe, n. das Mahlen an der Handmühle, moжлибљење, п. (зап.) vidе клијебљење.

litio mola trusatili. жлизда, f. (зап.) vidе жлијезда.

жрвњати, њам, v. impf. ant Ser Panoтükle таblеп, жлијеб (cf. Ждлиjеб), m. (loc. клијебу) (јуж.) molo mola trusatili.

дрво ископано, као корито, те вода иде њим, | жребање, п. vіdе ждребање. die Rinne, canalis.

жребати, бам, Ү. impf. (у Сријему по варожлијебити, клйјебим, v. impf. (јуж.) зи einer

шима) vidе ждребати. Rinne aushöhlen, excavo.

Жрновница, f. ријека од Спљета к југу. жлијебљење, п. (јужж.) 21itsbəble, excavatio. жлијезда, f. (јуж.) бie Druje, glandula.

жўбер, т. vіdе жубор: Кад под мостом жужлица, f. (рі. gen. жлійці) (у Херц.) 5er Sojjel, жубер-вода, f. (ст.) lispelnbe8 23'ajer, aqua ѕu

бер стоји од младијех ћевојака — cochlear. cf. [катика, ложица,) лажица,

surrans: A наврну жубер-во ду — од брожица.

зине жубер-во де жлйчица, f. dim. р. ж.лица. жлоб, жлоба, [жглоо] m. (у Ц. г.) vidе зглоб: жўбор (жубор), т. ба(Belispel, ѕuѕurrus [ef. Гони, брате, по жлобу!

жубер, жамор, 1 забун): На води је жубор жљё, (у Херцег.) arg, übel, male [cf. зле): До

отворила — Стоји жубор жутијех дуката кле некоме не буде жље, не може некоме

жуборење, п. Sag Rispeln, ѕuѕurrus. да буде добро; те га сјели, три Српске | жуборика, f. (ст.): Жубори му брада, као ж увојводе ! | Жље га сјели и вино понили !

борика жљёўдно, јwlett, eleno, miѕеrе. [cf. злеудно].

жуборити (куборити), рим, у. impf. 3mitjern, жмирав, а, о, blitselno, nictаnѕ.

lispeln, jäuseln, rieseln, susurro: xybopu otok, жиирање, п. 1) аз 23lijeln, nictatio. 2) (у

куборе тице. Без је тако опреден и откан Дубр.) vidе нишањење.

да чисто жубори (жене веле). жийрати, рам, v. impf. 1) blingelt, nictor, con- жуборкање, п. За8 Rispelin, ѕuѕurrus.

niveo. [cf. Жмирити]. 2) (у Дубр.) vide жуборкати, кам, т. impf. [dim. р. жуборити] [гађати) нишанити.

lipeIn, ѕuѕurrо: Мила му је, па с' на њу жмире, жмира, f. p. 1) чварци, vidе чварак. обзире, Драга му је, па с њоме жуборка

2) од масти и од брашна, као житка циц- жуванце , ца (цета), п. Ser Totter (int Ci), viBapa, eine Art Mehlspeise, cibi farinacei genus.

tellus (ovi). cf. жујце, жуманце, жуманац, жмирење, n. Sas Ceben mit bаlb perjobtojjепен жумањак, кутац. Augen, nictatio. .

жудан, дна, дно, бiurjtig, ѕitiens [cf. жедан] : жмирити, рим, Ү. impf. као жмурећи гледати, жу дан и гладан.

blingen, mit balperjolojjепен 21 идеn jelje, con- жў дети, дим, (ист.) vide жудјети. nivere. [cf. Жмирати 1, ПІКиљити].

Жудио, фела, т. (у Боци) vide [ж ид] Чижмўл,

вутин. жмўъ,

т. (по зап. кр.) vidе чаша. жудити, дим, (ист.) vide жудјети. жмуо, жмула,

жўдјети, дим, (југоз.) perlage, jih nat etma3 *mýpa, f. das Blindefubipiel, das Blinzelmäuschen, јерпеп, desidero. cf. жељети.

myinda. cf. Слијепи миши [2, тутумиш). жудња, f. vіdе жеља. жмурење, п. баз 3ubalten Ser 201ge, conclusio жуђење, п. 1) Sa3 3erlange, dеѕіdеrаtiо. 2) oculorum. .

das, was man verlangt, wonad) man sich jehnt, #mypèhkệ, mit verbundenen Augen, oculis clausis.

. desiderium: Постави трга свакога, највише [cf. зажмурке).

свиле зелене, Ту ће ти доћи жубење, Вози жмурити, ріїм, . impf. Sіе 21 ugen suhalten, cla је двору својему usos teneo oculos.

жəkети, якўдим, т. impf. (јуж.) vide жудјетіг. жнијевати, кнйјевам, v. impf. у пјесми мјесто І1. жўja, f. 1) (у Сријему) bie Bolamjel, Bols.

уіdе жуња.

као

Жrojjet, oriolus galbula [..]. — 2) (у Бачк.) 4jarre, paroecia [vide нурија). 4) (у Дал

3) m. (ист.) vidе жујо. мацији) домаћа чељад, н. п. тај човјек има 2. xịja, f. ein gelbes Schwein (Sau)porca flava. много жупе у кући, бie фаilgenojjen, domeжујан, m. ein jаlber Офѕ, bоs flavus.

stici. [vidе чељад 2). cf. војска. Жујино Поље, п. планина у Велебит у близу жўна Грачаница, f. тако се зове жупа НикЛике.

ішиһка од воде Грачанице, која тече кроза ну. жујица, f. vіdе стопица 2.

1. жунан, жупана, m. (ст.): Задужбину Вукана жўjo, m. hyp. р. жујан. [cf. 1 жуја 3].

жувана жујце, п. vіdе жуванце.

2. жупан, пна, пно, н. р. земља, jonig, apricus. жўка, (у примор.) f. Ser (Sejtеr, ѕраrtium jun- жупанија, f. (у Слав.) Sie 2+jarre, paroecia. [vide жуква, (у Дубр.) ceum Linn. Онамо се од нурија). cf. жупа.

жуке преде и пређа: она се најприје метне Жўпина, f. мјесто у Пиперима: и Жулину у море те се кисели неколике недјеље дана, гору у минуіше по том се метне те преноћи у слаткој води Жупљанин, т. човјек из Жупе. да се ослачи, по том умачући је у слатку Жупљанка, f. женско из Жупе. воду трља се окамен, те се оно што је жупник, т. (у Слав. у кршћана) Ser #farrer, као дрво излони и поиспада, и остане само parochus. [vide свештеник). влакно као у лана. cf. брнистра.

xịpa, f. 1) ein fleiner und dürrer Menjch. homo жуков, а, о, Senters, spartii juncei: У якућела parvus et macer: приговиједа се да је краљ како жуков цвијет

Вукашин такови био: Књигу пише жура жўлити, жӯлім, v. impf. (у Ц. г.) vide [чу Вукашине, Те је шаље на Херцеговину пати) тулити.

2) (у Сријему) некака коњска болест, Art kyk, m. die Schwiele, callus.

jeroefranfheit, morbi equini genus. Кад кою жуљав, 1 а, о, (у Сријему) н. II. очи, има журу, он је као биjеcан (као човјек кад жуљаив, мало отекле, еtmas gejcbmollен, turgi се згране). dulus.

журав, а, о, flein mə bürr, parvus et macer. 1. жуљање, п. vide Жуљење [1].

kịpóa, f. das Gedränge, das Richten (der Soldaten, 2. жуљање , п. Ваз 23ebacte, sаrrіtіо. [vilе чу wenn der General fommt), turba , concursus: пање).

Многа журба горе у конаку

Тешка 1. жуљати, жуљам, [v. impf.) vidе куљити. журба на воде студене 2. жуљати ,

љам, у. impf. (у Сријему) н. и. | жүрење, п. За3 Сpute, festinatio. гумно, т. б. мотиком кресати траву по нему, журити се, журйм се, v. r. iinpf. (у војв.) jil)

bebactet, sarrire. [vidе чупати) cf. кy.лити. јputen, cilen, accelero. [vide хитати 2] cf. хиmy.bêbe, n. 1) das Drüden des Schuhes, pressio тјети.

calcei. [cf. 1 жуљање). 2) (у Ц. г.) vide кўрица, f. [falco aesalon Gm.) ваља да је кра[чупање) гуљење.

гуј: Мујо пусти сивога сокола, А Алија жуљити, жуљим, v. impf. [cf. 1 куљати] 1) питому журицу сфwiеlет тафе, саllum facio: жуље ме чизме. жустар, тра, тро, vide [1] срчан, [cf. хитар,

2) жуљи га да плати, т. ј. ради како окретан. ће на њега пасти да плати, ако и не би жут, жута, то, (кӯтӣ, та, то, сотр. жəhii) хтио (као да би га новци жуљили, па гледа 1) gelb, flavus, gilvus. 2) жут посао, (jder3 како ће их се опростити).

bast) jchlecht, vilis. жуманац, нца , m. (у горњ. прим.) vidе жу- жўтарица, f. 1) (у ц. г.) vidе жутовољка. — ванце.

2) (у Грбљу) име кози, Зіеgептате , nomen жуманце (куманце), ца, (цета), п. vіdе жуванце.

caprae indi solitum.

3) (у Грбљу) име жумањак, њка, m. vіdе жуванце.

кутој кокоши, реппетате, поmеn gallinae жумба, f. (у Боци) vidе жбугара.

indi solitum. жүња, f. [cf. 1 жуја 2] 1) црна, Ser сфmargipett, Iжутац, жўца, т. (у ц. г.) vidе жуванце. • picus martius Linn. — 2) зелена, Ser Brünt- жутељи, m. pl. (у Дубр.) [calendula arvensis specht, picus viridis (L.).

L.) vide [cf.] невен. жўњин, а, о, беr жуња gehörig, pісі.

жўтети, тим, (ист.) vidе жутјети. жўњић, m. ein зиндев рот жуња, pulluѕ рiсi. жўтети ее, тим се, (ист.) vidе жутјети се. жупа, f. 1) ein jonnigeg Rano, no entmeher fein кутилица, f. (у Шумадији) трава (налик на

Schnee fällt, oder der gefallene gleich wieder schmilzt, зановијет) жутога цвијета, којом кене жуте ž. V. die Küste des adriatischen Meeres, terra плетиво и вуницу (genista tinctoria L.). cf. aprica: отишао к мору у жупу; у питомој Жутилова трава. жупи. cf. [умина, присоје. — 2) nom propr. | жўтило, п. Sie gelbe farbe, pigmentum flavum mebrerer Begenocп, н. п. Жупа Никшићка, (luteum). Жупа у Крушевачкој нахији; Нијемци и жутилова трава, f. vide [ж утилица] заноТалијани зову и Грбаљ Жупа. — 3) (у Сла вијет. вониjи) нурија (докле један поп држи), бie I жутина, f. Sіе Selbe, flavedo.

« PreviousContinue »