жутокора, f. (у Ц. г.) дрво, које рађа гроздиће, којијех су зрна као шеница, црвена и кисела [berberis vulgaris L.]. У Кривошијама се дрветом, које се овако зове, боји као рујевином.

1. жутити, жутим, (зап.) vide жутјети. 2. жутити, жутим, v. impf. gelben, flavum reddo. жутити се, тим се, (зап.) vide жутјети се. жутица, f. 1) bie Selbjucht, icterus. cf. жућаница [2]. 2) ber Dufaten, numus aureus [vide дукат]. 3) н. п. жутица наранча, bie Selbe, flava: Моли Бога Новкиња ђевојка Да јој роди жутица наранча - У жуһак, жуһака, m. 1) Santes, lamina lusoria. авлији жутица наранча 4) (у Уж. н.) 2) Dufaten, aureus [vide дукат].

жуточак, чка, m. (у Грбљу) име овну,
name, nomen arieti indi solitum.

Widder

Hrt Birnen, piri genus [pirus communis L. | жућаница, f. 1) дивља салата, која се зове и var.] - 5) (у Котору) платно мало чађаво, nicht gut gebleichte Leinwand, linteum non ut decet insolatum.

жутјети, тим, v. impf. (југоз.) gelb werben, fio
flavus.

жутјети се, тим се, v. r. impf. (југоз.) gelb
aussehen, flavum esse aspectu.
жутовољка, f. bie Solbammer, ber Selbling, em-

beriza citrinella Linn. [cf. жутарица 1]. жутока (жутоока?), f. име овци, hafśnаmе, nomen ovi indi solitum.

змијина трава, Cimorie, cichorium [intybus
IL.]. - 2) vide жутица [1] (болест).
жућење, п. 1) баз Selben, то flavum reddere.
2) das Gelbwerden, to flavescere.
жуһети, жутим, (јуж.) vide жутјети.
жућети се, жутим се, (јуж.) vide жутјети се.
жуһкарает, а, о, (у Сријему) vide жућкаст.
жуһкаст, а, о, gelblich, subflavus. [cf. нажут,
жуһкараст].

жўч, жучи, f. bie Balle, fel.
жучица, f. (у Дубр.) vide зановијет.

за, 1) (mit аcc.) für, um, pro: не брини се ти
за њега; ко ће бити јемац за те? за новце
свашта доста; Ђе ја нађем за мене ђевојку
Онђе нема за те пријатеља - [cf. 06].
2) (mit acce. u. instr.) binter, наф, post: за-

3

клони се за ме; иде за мном; отиде за
кућу; сједи за кућом; Сунце зађе за гору
- Јасно пјева за гором ђевојка - Хоћеш,
брате, незван за ујаком У сватове поћи на-
зорице? 3) (mit acc.) zu, ad: сијече грађу
за кућу; купио чохе за хаљину; није ни
за што (ни за какву потребу); ништа за то
(bas thut nichts); за што? warum? cur? за то,
barum, ideo. 4) (mit acc.) ухватити за руку,
bei der Hand fassen, apprehendit manum illius:
Десном га је руком уватио За десницу и
за бритку сабљу, А лијевом за грло би-
јело 5) (mit acc.) пошла за старца, Бат
einen alten Mann geheirathet, nupsit seni; удао
кћер за тога и тога; Лепа Паво, хоћеш |
поћи за ме? Пођи, кћери, за козара, до-
бро ће ти бити; Не ћу, мајко, за козара,
не ће добро бити — 6) (mit acc.) von, über,
de: не казуј никоме за новце; не казуј за
ме гдје сам. 7) (mit acc.) не казуј ни-
коме за главу, не смије он то учинити за
живот, um feinen Breiß, nullo modo? 8)
(mit acc.) за триста, a n breihunbert, ad ter-
centos, cf. до [4, около 1, 2] око: И изиђе
једна чета мала За тридесет и четири друга
- 9) (mit gen.) währenb, tempore: за Ла-
зара; за Лазарева владања; за живота мога;
дошао за вида (поф bei age); Зашт' се, синко,
не шће оженити| За љепоте и младости твоје

За рана нам снаху доведите 10) за

два дана, duobus diebus; за годину дана,
ein Jahr, ein Jahr hindurch, uno anno: Tako
стаде за годину дана
заајкати (здајкати), кам, v. pf. vide захајкати.
забава, f. 1) bie Unterhaltung, ber Beitvertreib, ob-
lectamentum. 2) није му забаве, баз из-
jegen, vituperatio.

забавити, ви́м, v. impf. 1) кога, unterhalten,
oblecto, н. п. дијете, да не плаче. 2)
aufhalten, distineo: забави ме он, те не до-
ђох одмах. 3) коме или чему, aus[tellen,
Tadel finden, ausschlagen, reprehendo, recuso:
Тебе ће ми забавит ђевојка
забавити се, ви́м се, v. r. pf. fih verweilen,
detineor. [cf. затрајати, затрајати се, остати
(останути)1].

3)

забављање [забаљање], п. 1) баз Unterhalten,
oblectatio. 2) der Aufenthalt, mora.
das Tadeln, reprehensio.
забављати (cf. забаљати), љам, v. impf. 1) un=
terhalten, oblecto. - 2) aufhalten, detento. -
3) auszustellen finden, reprehenso.
забављати [забаљати] се, љам се, v. r. impf.
1) sich unterhalten, oblector, occupor. 2) sich
fid
aufhalten, moror.

забаглати, лам, v. pf. н. п. прст у уста, бен
(ganzen) Finger in den Mund stecken, insero di-
gitum ori.

забадава (за бадава), 1) umjonft, unentgeltlich,
gratis. 2) umfonft, vergebens, frustra. [vide
узалуд]. cf. залуду, заман.
забадање, п. баз Dineinfteđen, insertio.
забадати, забадам, v. impf. Бінeinteđen, insero,
immitto: Забада трн у здраву ногу, prov.
Verdruß und Schaden suchen.

забалити, лим, v. pf. roßen (Hog unb Bajer wet | забелоглавити се, вим се, v. г. pf. (ист.) vide

nen), mucum emittere per nasum et ore. забаљање, n. vide забављање. забаљати, љам, v. impf. vide забављати. забаљати се, љам се, vide забављати се. забаљкање, n. dim. v. забављање. забаљкати, кам, v. impf. dim. v. забављати. забанати, забанам, v. pf. т. ј. штап (у Бач

забјелоглавити се.

zu

забестијати, јам, v. pf. (у Ц. г.) thöricht зи
sprechen oder zu thun anfangen, ineptio.
забећи, бегнем, v. pf. (ист.) vide забјећи: Ја
забего у гору зелену

забиберити, рим, v. pf. pfefjern, pipero, pipere
condio.

кој), беn Stod jo merfen баß er aufprallt, jacio | забијање, п. баз Dineinjmlagen, immissio. ita ut repercutiatus: забанао штап па ме забијати, забијам, v. impf. biningen, imударио.

забантати, там,) v. pf. jih verirren, itinere de-
забасати, сам, errare. [cf. заглаврњати, за-
лутати].

забат, m. (у војв.) ber Siebel, fastigium: Куhа
бела, ал' забата нема
забаталити, баталим, v. pf. н. п. виноград,

кућу, vermahrlojen, negligo. [vide запустити]. забатаљивање, п. баз Berwahrlojen, neglectio. забатаљивати, батаљујем, v. impf. verwarlofen, negligo.

забацивање, п. 1) баз Dinein, bas inter etma werfen, conjectio. - 2) baš Berlegen, то роnere in alieno loco.

mitto.

забијелити, забијелим, v. pf. [1)] weiß maфen,
deablo: Саво, Саво, себе не забијели, а мене
зацрни. 2) н. п. дрво, т. ј. подгулити
му, кору, burch Wbrinben einen Baum bezeichnen,
signo arborem demto cortice.
забијељети, бијелим, v. pf. (јуж.) н. п. зора,
erglängen, affulgeo [cf. праснути 2]: Још зо-
рица не забијељела, Ни даница лица по-

молила

забијељети се, бијелим се. v. г. pf. (јуж.) er=
glängen, affulgeo: забијељела се зора.
забилижити, жим, (зап.) vide забиљежити.
1. забилити, лим, (зап.) vide забијељети.

забацивати, бацујем, v. impf. 1) binter etmas | 2. забилити, забилим, (зап.) [vide] забијелити. 2) verlegen, in забилити се, лим се, (зап.) vide забијељети се. забилоглавити се, вим се, (зап.) vide забјело

werfen, conjicio post alieno loco ponere.

забиљежити, жим, v. pf. (јуж.) bezeichnen, merfen, noto. [cf. обиљежити].

забиоградити се, дим се, v. r. pf. (ст.) Belgrab werben, fio Belgradum: Биограде, мој велики јаде! У з'о час се забиоградио

1. забити, забијем, v. pf. bineinjilagen, immitto [cf. закрхати (закрати), залупати, затући].

забацити се, забацим се, v. r. pf. 1) fidh in etmas werfen, conjicere se aliquo: забацио се | 2. забити, забудем, v. pf. (у Боци) vergejfen, у свијет. 2) забацило се негдје, eš ift verlegt (vermorfen), nescio ubi reliquerim. забашити, забашим, v. pf. (у Ц. г.) ударити у бах, verneinen, nego.

забашуривање, п. баз Bertufen, occultatio, dissimulatio.

obliviscor, cf. [vide] заборавити: не забуди на којој си (кад ко хоће ријеч коме да пресијече).

забити се, забијем се, ѵ. г. pf. fid verilаден, se immittere. [cf. закрхати (закрати) се, затући се].

забашуривати, шурујем, v. impf. vertujchen, ос- забићи, бигнем, (зап.) vide забјећи. culto.

забашурити, башӯрӣм, v. pf. vertujchen, dissimulo [vide забушити 1].

забедити, забедим, v. pf. vide [обиједити] обедити.

забезебнути се,, нём се, v. pf. in Sebaufen ver

tieft ftehen, immersus sto cogitationibus. cf. [убезекнути се;] безјак.

забележити, жем, (ист.) vide забиљежити. забелети, лим, (ист.) vide забијељети. [cf. 1 за белити].

забелети ее, лим се, (ист.) vide забијељети се. [cf. забелити се].

1. забелити, лим, (у Сријему) vide забелети.

забјелоглавити се, вим се, v. г. pf. (јуж.) бен
Kopf weiß bedecken (verächtich für heirathen, weil
in Sirmien, wo dieses Wort gesprochen wird, die
Mädchen keine Kopfbedeckung haben), caput tegere,
i. e. nubere: удала се само да се забјело-
глави. [cf. покрити 1].

забјећи, бјегнём, v. pf. binter etmas flieben, fu-
gio post -: Препаде се од мјесеца, и за-
бјеже за горицу
заблажити, заблажим, v. pf. ftillen, lenire: Док
Милошу ране заблажила

--

заблејати се, јим се, vide заблехнути се. забленут, а, о, vide заблехнут.

забленути се, нём се, vide заблехнути се.

Палеж [Обреновац]: Вино пију Српски капетани На Забрежју украј воде Саве забрекнути, забрекнем, (забрекох, забрекао, забрећи, У забрекла) v. pf. anzieben (vom au3getrofneten Gefäße, das man ins Wasser stellt), irrigari: кад се кабао расахне на сунцу, па не може да држи воду, онда се метне у воду да забрекне.

забринути, нём, v. pf. кога, іn Sorge verjeßen, curam injicio.

забринути се, нём се, v. r. pf. bie Bejorgniß befommen, in curam incido [cf. застарати се, раздертити се, раскарити се, убринути се, узбрижити се]: Забринуо се као јемин о Марту. забркати, забркам, v. pf. 1) н. п. како житко јело од брашна, т. ј. рђаво га зготовити, vermengen, misceo. 2) какав посао, verwir ren, misceo. [cf. збркати, побркати]. забројити, забројим, v. pf. verzählen, fallo (aut fallor) in numerando.

забројити се, забројим се, v. r. pf. fich verzälh= len, fallor in numerando.

забости, бодем, v. pf. bineinjtedhen, immitto. забрабоњчити, чим, v. pf. пиће. забравати, v. pf. fidh verirren (wie ein haf), забрујати, јим, v. pf. н. п. забрујаше челе, aberro. fummen, susurro.

булом, verfiegeln, obsignare [vide запечатити]: Црном бјеше булом забулана

забравити, вим, v. pf. ver][ißen, sera claudo. | забулати, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити забрављање, n. baš Serihließen, praeclusio. забрављати, љам, v. impf. verfchließen, sera claudo. забраживање, п. баз (зи weite) Singreifen in et was, aratio quasi agri alieni.

1. забун, m. vide жубор: Они забун чине пла

Нинама

забражђивати, бражђујем, v. impf. (zu weit) unm | 2. забун[*], adj. indecl. verbliifjt, perturbatus: fich greifen, aro agrum alienum. Забун аста, ма ослади уста забраздити, забраздим, v. pf. (zu weit) um jid) | забуна, f. bie Berwirrung, perturbatio. greifen, agrum alienum aro: далеко си за- забунити, забуним, [збунити] v. pf. vermirren, браздио. verblüffen, perturbo. забрајање, п. baš Serzählen, lapsus in nume-| забуњивање [збуњивање], п. баз Berblüffen, perrando. turbatio.

забрајати, забрајам, v. impf. verzählen, labor in | забуњивати [збуњивати], буњујем, v. impf. verblüffen, perturbo.

numerando. забрајати се, забрајам се, v. r. impf. fid ver | забусати, сам, v. pf. ударити у земљу (cf. буzählen, fallor in numerando. сен), cinlagen, figo: Пред дворе је копље забусала

забран, m. ein gehegter ober auch ofjener Bals, in
bem ber poljchlag verboten ift, silva septa. cf.
забрана [1], браник [3, брањевина, брање-
ница], дубрава [2]; шума [1].
забрана, f. [1)] vide забран. [- 2) vide за-
крич; види s. v. jасак].
забранити, забраним, v. pf. verbieten, prohibeo.
[сf. запрековати, запријечити 2].
забрањивање, п. баз Berbieten, prohibio.
забрањивати, брањујем, v. impf. verbieten, pro-
hibeo.

забрблати, лам, ( v. pf. Saђerplappern, obblatero. |
забрбљати, љам, [cf. замрмлати, замрмљати].
забрдњача (забрдњача), f. на разбоју као мала
гредица што стоји одозго преко стативица,
те о њој висе шипила и брдила.
забрђе, п. Segenb binter bem Berge, transmontana
regio.

забређати, ђам, v. pf. (у Боци) jdmwanger werben,
praegnantem fieri. cf. [vide] затрудњети.
3âбpеæje, n. Dorf und Schanze an der Save unweit

Забучје, п. брдо код Ужица.
забушити, шим, v. pf. 1) etwas unterbrüden, sup-
primere. cf. забашурити. - 2) јад га забу-
шио, treffen, ferio, [vide десити] cf. обу-
шица [2]: Љути су га јади забушили
зава, f. (у војв.) vide заова.
завабити, завабим, v. pf. anlođen, allicio: за-
ваби те свиње куда тамо; Сам је јунак тора
отворио и бијеле овце завабио, Бјежи
шњима преко Зете равне

завада, f. ber Bant, Sroll, discordia [cf. свађа;
распра]: ми смо у завади; он је са мном
у завади.

завадити, дим, v. pf. zertragen, in Swietradit bringen, amicitiam turbo.

завадити се, дим се, v. r. pf. fidh zertragen, rumpo amicitiam cum aliquo [cf. задјести се 3, заујести се, посвадити се, посвађати се, увјести се]: ја сам се завадио с њим; Ми смо се завадили.

завађање, п. бaš Bertragen, Berfeinden, inimiciti- | завевање, п. (ист.) vide завијевање. arum motio aut susceptio. завевати, завевам, v. impf. (ист.) vide зави

завађати, ђам, v. impf. н. п. људе, verfeinben, inimicitias moveo.

јевати. завежљај,

3.

m. 1) etwas Eingebundenes, завађати се, ђам се, v. impf. fich verfeinben, ini- завезак, веска, B. Selo im Düchel. 2) ber Merffnoten im Züchel felbjt, nota. cf. [vide]

micitias suscipio.

ein lofter in ber Sperzegovina, monasterium | завезати, завежём, v. pf. 1) verbinben, colligo. Hercegovinae. 2) даћу ти те ћеш завезати, т. ј. не ћу ти дати (новце да их завежеш у што).

завезивати, везујем, v. impf. verbinben, colligo. завезице, завезица, f. pl. Wrt Manòfeffel, manicae genus [cf. лисице]: И на руке троје

завезице

завалити, завалим, v. pf. 1) зи Вобен wäljen, humi volvo. 2) burh etmas Dingewälztes| завезивање, п. baš Berbinben, colligatio. veräunen, consepio [cf. заваљати]: завали градину. 3) vide захвалити. завалити се, завалим се, v. r. pf. 1) fich bar= піеbеrmälen, convolvere se: завалио се у дуг; завалио се коњ у блато. 2) vide захва- завејати, јем, (ист.) vide [2] завијати [2]. лити се: Завали се жути лимун на мору :|| заверавање, п. (ист.) vide завјеравање. Данас нема ништа љепше од мене заверавати се, веравам се, (ист.) vide завјезаваљати, заваљам, v. pf. vide завалити 2. равати се. заваљеник, заваљеника, m. који се већ готово | заверак, заверка, m. (ист.) vide завјерак. завалио (тако у Црној гори зову Турке који | заверити се, рим се, (ист.) vide завјерити се. живе даље од границе, јер нијесу јунаци, завес, m. (ист.) vide завјес. као н. п. Никшићани), ber Beige, imbecillus | завесити, сим, (ист.) vide завјесити. timidusque. [vide мртван].

1. завести, ведём, v. pf. 1) binter etmas führen,

duco post
2) verführen, irreführen, se-
duco: завео га у шуму.
drehen, torqueo.

2. завести, везём, v. pf. лађу, баз фiff bei ber Ueberfahrt stromaufwärts lenfen, adverso flumine dirigo navem.

завести се, везём се, v. r. pf. 1) у море, in
die See stechen, solvo. 2) у мисли, у сан,

sich vertiefen, se defigere.
завет, m. (ист.) vide завјет.
заветан, тна, тно, (ист.) vide завјетан.
заветина, f. (ист.) vide завјетина.

заваравати, варавам, v. impf. täufen, deludo | заветий, на, но, (ист.) vide завјетни.

[vide безумити].

заварати, рам, ѵ. pf. кога, или коме очи, Сine Augen täuschen, fallo oculos alicujus.

заветовати се, тујем се, (ист.) vide завјето

вати се.

заветрина, f. (ист.) vide завјетрина.

заваривање, п. (у Дубр.) баз Beizen, maceratio | заветрно, (ист.) vide завјетрно. liquore.

заваривати, варујем, v. impf. [1)] (у Дубр.) beizen, liquore macero. [- 2) vide припојавати].

заварити, заварим, v. pf. [1)] (у Дубр.) н.

п. сирһетом дивљач, beizen, liquore macero | Завија, f. некако мјесто: И довести на Завију

[- 2) vide припојити].
заваркивање, n. dim. v. заваравање.
заваркивати, варкујем, v. impf. dim. v. зава-
равати.

заварчити, чим, v. pf. ben Gortgang (3. 3. einer
Wunde) verwehren, cohibeo progressum, H. II.
заварчити (травама или бајањем) какву бо-
љетицу да не иде у напредак, него да удари
натраг. Крадљивца у почетку заварче бати-
ном или из пушке да не краде више.
завата, f. vide захвата.
заватање, п. vide захватање.
заватати, там, vide захватати.

заватити, тим, vide захватити.

И кљусе и говече тежи на свој завичај; С Богом, земљо, с Богом, завичају Већ сам жељан завичаја свога

зàвиша, м. Mannsname, nomen viri. завјеравање, п. (јуж.) біe Belobung, sponsio. завјеравати се, вјеравам се, v. r. impf. (јуж.) geloben, spondeo.

ста му завјерака!

завјерити се, рим се, ѵ. г. pf. (јуж.) коме, geloben, spondeo.

завјес, т. (јуж.) ber Borhang, velum. завјесити, сим, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку (кад се удаје), verhängen, velo. {vide превјесити]. завјет, т. (јуж.) baš Selübbe, votum: завјет учинити, или завјетовати се.

завијева ме на срцу, т. ј. завија, eз grimmt | завјерак, завјерка, m. (јуж.) in bem fuße: триmich im Bauche, torminibus afficior. [vide 13aвијати 2]. завикати, завичем, v. pf. äuffreien, exclamo: Завикаше по гори ајкачи завиличити, чим, v. pf. н. п. коња, balftern, беп Halfterstrick statt des Gebisses anlegen, capistro. [cf. зачевиљити 2, зажвалити, зачељустити]. | завилишити, завилашам, v. pf. бркове, т. j. засукати их да стоје уз брдо (као виле). завин, а, о, (у војв.) vide заовин. завиравање, п. (зап.) vide завјеравање. завиравати се, виравам се, (зап.) vide завјеравати се.

завиран, завирка, m. (зап.) vide завјерак. завирање, п. baš Berbergen, Berfriehen, abditio. завирати, рем, v. impf. н. п. главу у што, ver= bergen, abdere. [cf. крити].

завирати се, рём се, v. r. impf. fih mobin einziehen, abdere se aliquo.

завиривање, n. baš Dineinjeђen, introspectio. завиривати, вирујем, v. impf. bineinjeђen, introspecto.

завирити, рим, v. pf. bineinbliđen, introspicio. завирити се, рим се, (зан.) vide завјерити се. завиркивање, п. dim. р. завиривање. завиркивати, виркујем, v. impf. dim. v. завиривати.

завирнути, завирнём, v. pf. dim. v. завирити: Пак на врата завирнуо Иво

завис, m. (зап.) vide завјес.
зависити, сим, (зап.) vide завјесити.
завист, f. ber Reis, invidia.
завит, m. (зап.) vide завјет.

завитак, тка, m. [1)] etwaš eingewifeltes, res
involuta. [- 2) cf. прстен 3].
завитан, тна, тно, (зап.) vide завјетан.
завити, завијем, v. pf. 1) verbinben, obligo, ein |

micfeln, obvolvo. 2) (y II. r.) heulen, exu-
lulo, cf. [vide 2] завијати [1]: Зави Томо
како горски вуче
завитина, f. (зап.) vide завјетина.

завитлати, лам,
I v. pf. schwingen (um
завитлити, лим, (у Бачк.) з leubern), vibro.
завитни, на, но, (зап.) vide завјетни.
завитовати се, тујем се, (зап.) vide завјето-

вати се.

завитрина, f. (зап.) vide завјетрина. завитрно, (зап.) vide завјетрно. завица, f. dim. v. зава.

завичај, т. мјесто гдје се ко родио и навиKao, Ort wo man geboren worden, und woran man jih gewöbnt hat, bie Deimath, solum na-| tale [cf. вилает 1, домаја, постојбина, сент]:

завјетан, тна, тно, (јуж.) burdh ein Seliübbe geo bunsen, voto obstrictus.

зáвjетина, f. (jyæ.) [1)] das Gelübdemal, convi

vium voto soluto. cf. завјетовати се. [- 2)
У Србији свако село има по један дан који
слави и светкује (и то обично бива љети:
од васкрсенија до Петрова поста): скупе се
сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо,
или на друго лијепо мјесто у селу: ту из-
веду своје пријатеље који им дођу из дру-
гијех села, и дозову попове и калуђере те
чате молитву, свјештају масла и свете во-
дицу, па се онда дигну сви с крстовима и
с иконама по пољу (по житима и по лива -
Дама) а гдјешто и од куће до куће; по том
дођу опет на оно мјесто, па ондје ручају
и читав се дан часте, играју и пјевају. Та-
ково се весеље по Браничеву зове заветина
(ајдемо на заветину; сутра је заветина у
том селу), а у Јадру говоре: носити [1] кр-
ста [2] (крсте?), или крстоногие (они што
иду с крстовима и с иконама по пољу и по
селу). У Тршићу, гдје сам се ја родио, носе
Изнесено
крста други дан Тројичина дне.
из чланка завјетовати се.
спасовати].

cf. прислава,

завјетни, на, но, н. п. пост, Selöbniß-, sponsionis.

завјетовати се, тујем се, ѵ. г. pf. (јуж.) fi verloben, voto se obstringere. Неки се завјетују (у болести или у другој какој невољи) да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посте понедјељник, или читаву недјељу дана каком свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Петки Параскевији, Богородичину покрову) или да светкују какав дан: Колико се ја заклиња и завјетова Да не пијем рујна вина прије ракије, Да не љубим удовице прије ђевојке, Да не јашем врана коња прије нејана

завјетрина, f. (јуж.) ein Drt, ber gegen sen 2Binb gefichert ift, locus a vento tutus. [cf. завјетрно].

завјетриније, [adv. comp. гдје је већа завјетрина].