Page images
PDF
EPUB

1.жўтити, жўтим, (зап.) vidе жутјети. жутокоря, f. (у ц. г.) дрво, које рађа гро2. жутити, жутим, v. impf. gelbe, flayum reddo. здиће, којијех су зрна као шеница, црвена жўтити се, тим се, (зап.) vidе жутјети се. и кисела [bеrberis vulgaris L.). У Кривошикутица , f. 1) bie Gelbjифt, iсtеruѕ, cf. жућа јама се дрветом, које се овако зове, боји

ница [2]. 2) der Dukaten, numus aureus као рујевином. [vidе дукат]. 3) н. п. жутица наранча, жуточак, чка, т. (у Грбљу) име овку, 22i60erSie Selbe, flava: Моли Бога Новкиња ће name, nomen arieti indi solitum. . војка да јој роди жутица наранча — У жуљак, жуфака, т. 1) Dantes, lamina lusoria. авлиjи жутица наранча 4) (у Уж. н.) — 2) Outate, aureus [vidе дукат]. 24rt 23irnеп , piri genus [pirus communis L. жућаница, f. 1) дивља салата, која се зове и var.) 5) (у Котору) платно мало чађаво, змијина трава, Сіфоrie, cichorium [intybus nicht gut gebleichte Leinwand, linteum non ut L.]. — 2) vidе жутица [1] (болест). decet insolatum.

xýhêne, n. 1) das Gelben, flavum reddere. жутјети, тим, v. impf. (југоз.) gelb berse, fio - 2) das Gelbwerden, tò flavescere. flavus.

жүйети, жутим, (јуж.) vidе жутјети. жутјети ее, тим се, v. r. impf. (југоз.) gelЬ | жәћети се, жўтам се, (јуж.) vidе жутјети се. aussehen, flavum esse aspectu.

жућкарает, а, о, (у Сријему) vidе жућкаст. жутовољка, f. Sie Bolsammer, bеr Selbling, em- жуйкаст, а, о, gelblib, subflavus. [cf. нажут,

bеriza citrinella Linn. [cf. кутарица 1]. жућкараст]. жутока (жўтоока ?), f. име овци, сфајпате, жўч, жучи, f. Sie Balle, fel. nomen ovi indi solitum.

жўчица, f. (у Дубр.) vide зановијет.

З

клони

за, 1) (mmit acc.) für, ит, рrо: не брини се ти два дана, duobus diebus; за годину дана,

за њега; ко ће бити јемац за те ? за новце ein Jahr, ein Jahr hindurch, uno anno: Tako свашта доста; Бе ја нађем за мене ћевојку стаде за годину дана Онђе нема за те пријатеља [cf. o6]. заајкати (зајкати), кам, v. pf. vіdе захајкати. 2) (mit acc. u. instr.) hinter, nach, post : 3a- zábava, f. 1) die Unterhaltung, der Zeitvertreib, ob

се за ме; иде за мном; отиде за lectamentum. 2) није му забаве, Sag 2ling. кућу; сједи за кућом; Сунце зађе за гору jeßen, vituperatio.

Јасно пјева за гором ћевојка — Хоћеш, забавити, вим, У. impf. 1) кога, unterbalteit, брате, незван за ујаком У сватове ноћи на оblеctо, н. п. дијете, да не плаче. 2) зорице? — 3) (mit acc.) зи, ad: сијече грађу aujbalten, distineo: забави ме он, те не доза кућу; купио чохе за хаљину; није ни box одмах. 3) коме или чему, augjtellet, за што (ни за какву потребу); ништа за то Tadel finden, ausschlagen, reprehendo, recuso: (Bag tut nibt8); за што ? marит ? cur ? за то, Тебе ће ми забавит' bевојка darum, ideo. - 4) (mit acc.) ухватити за руку, забавити се, вим се, v. r. pf. fit permeilеп, bei der Hand fassen, apprehendit manum illius : detineor. [cf. затрајати, затрајати се, остати Десном га је руком уватио За десницу и (останути)1]. за бритку сабљу, Алијевом за грло би- забављање [забаљање), п. 1) ба8 Иntеrbаltеп, јело 5) (mit асс.) пошла за старца, bat oblectatio. 2) der Aufenthalt, mora. -- 3) einen alten Mann geheirathet, nupsit seni; yaao das Tadeln, reprehensio. кћер за тога и тога; Лепа Паво, хоћені | забављати (cf. забаљати), љам, т. impf. 1) uns поћи за ме ? Пови, кћери, за козара, до terhalten, oblecto. 2) aufhalten, detento. — бро ће ти бити; Не ћу, мајко, за козара, 3) auszustellen finden, reprehenso. не ће добро бити 6) (mit acc.) роп, über, забављати (забаљати) се, љам се, т. r. impf. de: не казуј никоме за новце; не казуј за 1) sich unterhalten, oblector, occupor. — 2) sich ме гдје сам. 7) (mit acc.) не казуј ни aufhalten, moror. коме за главу, не смије он то учинити за забаглати, лам, v. pf. н. п. прст у уста, den KUBOT, um keinen Preis, nullo modo? 8) (ganzen) Finger in den Mund stecken, insero di(mmit acc.) за триста, аn Sreibinsert, ad ter gitum ori. , centos, cf. до [4, около 1, 2] око: и изиђе забадава (за бадава), 1) umjonjt , unentgeltli, једна чета мала За тридесет и четири друга

gratis. 2) umsonst, vergebens, frustra. [vide — 9) (mit gen.) mübreno, tempore: за Ла узалуд). cf. залуду, заман. зара ; за Лазарева владања; за живота мога; забадање, n. Sаз фіnеinjteten, insertio. дошао за вида (not bei Xage); Зашт се, синко, забадати, забадам, v. impf. bіnеinjteten, insero, не шће оженити| За љепоте и младости твоје immitto: Заба да трн у здраву ногу, prov.

За рана нам снаху доведите 10) за Verdruß und Schaden suchen.

[ocr errors]

псином

не

лети се.

молила

забажђети, (јуж.)

2, забелити, забелям, v. pf. (ист.) vide зaбијезабаздети, (ист.)

баздим, v. pf. ftinten, foeзабаздити, (зап.) teo: Да ти

забéлити се, ийм се, (у Сријему) vidе забезабаздјети, (југоз.)

забаз де руке — забалити, лим, v. pf. roken (Rog uns ДЗајjer mei- забелоглавити се, вим се, т. г. pf. (ист.) vide

nen), mucum emittere per nasum et ore. забјелоглавити се. забаљaњe, n. vіdе забављање.

забестијати, јам, v. pf. (у ц. г.) tbərimt 3 забаљати, љам, у. impf. vіdе забављати. sprechen oder zu thun anfangen, ineptio. забаљати се, љам се, vidе забављати се. забећи, бегнём, v. pf. (ист.) vide зaбјећи: Ја забаљкање, т. dim. р. забављање.

забего у гору зелену забаљкати, кам, у. impf. dim. р. забављати. забиберити, рiм, у. pf. pfejjer, pipero, pipere забанати, забанам, v. pf. т. ј. питан (у Бач condio.

koj), den Stoc so werfen daß er aufprallt, jacio Babújâne, n, das Hineinjchlagen, immissio. ita ut repercutiatus: забанао штап па ме забијати, забијам, v. impf. bіnеinjblagen, imударио.

mitto. забаитати, там,v. pf. ji) perirren, іtіnеrе dе- забијелити, забијелим, v. pf. [1)] meiр тафеп, забасати, сам, errare. [cf. заглаврњати, 3а

deablo: Саво, Саво, себе не забијели, а мене лутати).

зaцрни. 2) н. п. дрво, т. б. подгулити забат, т. (у војв.) Der Biebel, fastigium: Кућа му, кору, burb brinsen einen Baum bезеіфпен, бела, ал' забата нема

signo arborem demto cortice. зaбaтaлити, баталйм, v. pf. н. п. виноград, забијељети, бијелим, v. pf. (јуж.) н. п. зора,

кућу, permabrlofen, negligo. [vide запустити). erglängen, affulgeo [cf. праснути 2]: Још 30забатаљивање, п. Sag Bermabrlojen, nеglесtiо. рица не забијељела, Ни даница лица позабатаљивати, батаљујем, v. impf, permabrlofert, negligo.

забијељети се, бијелим се. у. r. pf. (јуж.) erзабацивање, п. 1) Sag фіnеіnе, баз фіntеrѕ еtmas glängen, affulgeo: забијељела се зора.

werfen, conjectio. - 2) Sag Berlegen, to po- забилижити, жим, (зап.) vidе забиљежити. nere in alieno loco.

1. забилити, лим, (зап.) vide зaбијељети. забацивати, бацујем, У. impf. 1) бinter еtmas 2. забилити, забилим, (зап.) [vide) забијелити.

werfen, conjicio post 2) perlegen, in | забилити се, ийм се, (зап.) vide зaбијељети се. alieno loco ponere.

забилоглавити се, вим се, (зап.) vide зaбјелозабацивати се, бацујем се, v. impf. 1) fib in

etmas perfen, immitto me in aliquid. — 2) забиљежити, жим, у. pf. (јуж.) bезеіфneri, merverlegt (verworfen) werden, nescio ubi relique fen, noto. [cf. обиљежити). rim. .

забиоградити се, дим се, v. r. pf. (ст.) Belgrap забацити, забацим, v. pf. 1) binter еtmas werfe, perten, fio Belgradum: Биограде, мој велики jacio post

2) verlegen, ponere in ali јаде ! У з'о час се забиоградио eno loco.

1. забити, зібијем, v. pf. bіnеinjblage, immitto забацити се, забацім се, v. r. pf. 1) jih it [cf. закрхати (закрати), залупати, затући).

etmag mеrfеп, conjicere ѕе aliquo: забацио се | 2. забити, забудем , v. pf. (у Боци) pergejје, у свијет. 2) забацило се негдје, e& ijt oblіvіѕсоr, cf. [vide) заборавити: не забуди

verlegt (verworfen), nescio ubi reliquerim. на којој си (кад ко хоће ријеч коме да презабашити, забашим, v. pf. (у Ц. г.) ударити у сијече). бах, реrnеіnеnt, nego.

забити се, забијем се, у. r. pf. fit verjblage, забашуривање, n. Sag Bertujфеп, оссultatio, dis se іmmіttеrе. [cf. закрхати (закрати) се, заsimulatio.

тући се). забашуривати, шўрујем, v. impf, pertujcbеп, ос- забићи, бигнём, (зап.) vide зaбјећи. culto.

забјелоглавити се, вим се, у. r. pf. (јуж.) беті забашёрити, башӯрим, v. pf. pertujbet, dissi Kopf weiß bedecken (verächtich für heirathen, weil mulo [vidе забушити 1].

in Sirmien, wo dieses Wort gesprochen wird, die забёдити, забедим, v. pf. vide [обиједити) Mädchen feine Kopfbedeckung haben), caput tegere, обедити.

i. е. nubere: удала се само да се забјелозабезекнути се, нём се, v. pf. in BeSainten per - глави. [cf. покрити 1].

tieft jteben, immersus ѕtо cоgіtаtіоnibus. cf. забјећи, бјегнём, v. pf. binter еtmаg flieben, fu[убезекнути се ;] безјак.

gio post -: Препаде се од мјесеца, и зазабележити, жем, (ист.) vidе забиљежити. бјеже за горицу забелети, лим, (ист.) vide зaбијељети. [cf. 1 за- заблажити, заблажим, v. pf. ftillen, lenire: Док белити).

Милошу рaнe зaблaжила ваблети ее, ийм се, (ист.) vide зaбијељети се. | заблёјати се, јїм се, vidе заблeхнути се. [cf. забелити се).

заблен ӯт, а, о, vidе заблeхнут. 1. забéлити, лим, (у Сријему) vidе забелети. І забленути се, нём се, vidе заблeхнути се.

главити се.

[ocr errors]

заблeхнут (заблен ут), а, о, (eigentl. part. [pass.] Палеж [Обреновац): Вино пију Српски ка

р. заблeхнути се) реrgаjft, oculis intentis. петани На Забрежју украј воде Саве заблeхнути [забленути) се, нём се, v. r. pf. забрёкнути, забрекнём, (забрекох, забрекао,

(у ц. г.) jih pergajjen, stupide aspicio. cf. (за- забрећи, забрёкла) v. pf. angieber (орт ашиг блејати се,) заблешити се.

getrofneten Gefäße, das man ins Wasser stellt), заблёшити ее, заблёшим се, v. r. pf. (у Боци) irrigari: кад се кабао расахне на сунцу, vidе заблeхнути се.

па не може да држи воду, онда се метне заболети, (ист.) ) болй, v. pf. кога што, jectner: у воду да забрекне. заболити, (зап.) , sen, indolesco: Пјевала би, забринути, нём, v. pf. кога, іn &orge perjeket, забољети, (јуж.), ал' не могу сама, Драгог ми curam injicio. је заболела глава

забринути се, нём се, у. r. pf. Sie Bejorghip be såóopâb, m. die Vergessenheit, oblivio.

tomnien, in curаm incido [cf. застарати се, раззаборавак, заборавка, m. Sag Bergejjene, rеs ne дертити се, раскарити се, убринути се, узбриglecta per oblivionem.

жити се): забринуо се као јемин о Марту. забораван, ина, вно, реrgeplib, obliviosus. забркати, зібркам, v. pf. 1) н. п. како житко заборавити, вим, v. pf. pergejjet, obliviscor. [cf. јело од брашна, т. ј. рђаво та зготовити, 2 забити, бандунати.]

vermengen, misceo. 2) какав посао, permirзаборављање , п. Ваз 23ergejјен, oblivio crebra. теп, misceo. [cf. збркати, побркати). заборављати, борављам, у. impf, pergejje, obli- забројити, забројим, v. pf, persählen, fallo (aut viscor.

fallor) in numerando. забости, бодём, v. pf. bіnеіnіtефеп, immitto. забројити се, забројим се, у. r. pf. jih persäb. забрабоњчити, чим, v. pf. ниће.

len, fallor in numerando. забравати, v. pf. jih perirren (mie ein е фај). забрујати, јим, v. pf. н. п. забрујаше челе, aberro.

summen, susurro. забравити, вії м, v. pf. perjФlieje, sera claudo. | забулати, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити забрављање, п. За 2erjbliepet, praeclusio. булом, реrjiegeln, obsіgnare [vidе запечатити): забрављати, љам, v. impf, perimlieben, sera claudo. Црном бјеше булом забулана забражђивање, п. Заз (su beite) Gingreifen in et1. забун, т. vіdе жубор: Они забун чине пла

was, aratio quasi agri alieni. забражђивати, брі жђујем, v. impf. (зи преіt) шт 2. забун[*], adj. indecl. perblii jt, perturbatus: sich greifen, aro agrum alienum.

Забун аста, ма ослади уста забраздити, забраздим, v. pf. (зи weit) ит jid забуна, f. Sіе еrmіrrіng. perturbatio.

greifen, agrаm аlіеnum aro: далеко си за- забунити, забуним, [збунити) v. pf. perimirre, браздио.

verblüffen, perturbo. забрајање, п. Заз 23ersiblet, lapsus in nume- забуњивање (збуњивање), п. Заз 2erblil jjen, perrando.

turbatio. . забрајати, забрајам, у. impf. versäble, labor in забуњивати [збуњивати), бу њујем, v. impf. nernumerando.

blüffen, perturbo. забрајати се, забрајам се, у. r. impf. jih pers | забувати, сам, v. pf. ударити у земљу (cf. буzählen, fallor in numerando.

сен), einjblagent, figo: Пред дворе је којиље sáőpan, m. ein gehegter oder auch offener Wald, in забусала

бет Беr poljjdlag реrbоtеn ijt, silva septa. cf. | Забучје, п. брдо код Ужица. забрана [1], браник [3, браљевина, брање- забушити, шiм, v. pf. 1) еtmas unteroritten, supница], дубрава [2]; шума [1].

primere. cf. забашI урити. 2) јад га забузабрана, f. [1) vidе забран. [— 2) vide зa шиo, treffen, ferio, [vidе десити cf. обукрич; види ѕ. у. јасак).

шица [2]: Бути су га јади забушили забранити, забраним, v. pf. Derbietet, prohibeo. зава, f. (у војв.) vidе заова. [cf. запрековати, запријечити 2].

завабити, звабим, v. pf. anioten, allicio : зазабрањйвање, п. Ваз 23erbietet, prohibio.

ваби те свиње куда тамо; Сам је јунак тора забрањивати, брањујем, т. impf. Derbietet, pro отворио и бијеле овце завабио, Бјежи hibeo.

шњима преко Зете равне забрблати, лам, 1 v. pf. Saberplappern, obblаtеrо. завада, f. Der Bant, Broll, discordia [cf. свађа; забрбљати, љам, [cf. замрылати, замрмљати). распра): ми смо у зава ди; он је са мном вабрдњача (забрдњача), f. на разбоју као мала у завади.

гредица ніго стоји одозго преко стативица, завадити, дим, у. pf. зеrtragent, in Зmietract те о њој висе шипила и брдила.

bringen, amicitiam turbo. забрђе, п. Зеgeno pinter sent Berge, transmontana завадити се, дим се, v. r. pf. fich zertragen, regio.

rumpo amicitiam cum aliquo [cf. 3anjectu забређати, ђам, v. pf. (у Боци) јфранgеr mеrbет, се 3, заујести се, посвадити се, посвађати

praegnantеm fieri. cf. [vide] затрудњети. се, увјести се): ја сам се завадио с њим ; 3abpeaje, n. Dorf und Schanze an der Save unweit ми смо се завадили.

љивање.

завађ&ње, т. Sag 3ertragen, Berfeinsen, inimiciti-| завевање, п. (ист.) vidе завијевање. arum motio aut susceptio.

завёвати, завёвам, y. impf. (ист.) vidе завизавађати, ђам, У. impf. н. п. људе, perfeinset, јевати. inimicitias moveo. .

завежљај, 1 m. 1) etwas Eingebundenes, 8. завађати се, bам се, v. impf, jih perfeinbe, ini- завезак, веска, 5 3. Bеlә im übel. —

2) беr micitias suscipio. .

Merkfnoten im Tüchel selbst, nota. cf. (vide] Зäвала, f. манастир у Херцеговини у Полову, узао.

ein Kloster in der Herzegowina, monasterium sabésath, 3à bêxêm, v. pf. 1) verbinden, colligo. Hercegovinae. .

- 2) даћу ти те ћеш завезати, т. і. не ћу завалити, завалим , v. pf. 1) зи Зобеn mäljent, ти дати (новіце да их завежеш у што).

humi volvo. 2) durch etwas Dingewälztes zabezúbâie, n. das Verdinden, colligatio. persäunet, consepio [cf. за ваљати): завали завезивати, везујем, v. impf. Derbinsen, colligo. градину. 3) vidе захвалити.

завезице, завезйца, f. pl. Irt Sanofejjet, maniзавалити се, завалям се, у. r. pf. 1) jicSar cae genus [cf. лисице): и на руке троје

niepermiljent, convоlvеrе ѕе: завалио се у дуг; завезице завалио се коњ у блато. 2) vidе захва- завејати, jём, (ист.) vide [2] завијати [2]. лити се: Завали се жути лим ун на мору: заверавање, п. (ист.) vidе завјеравање. Данас нема ништа љепше од мене

заверавати се, веравам се, (ист.) vidе завјезаваљати, заваљам, v. pf. vіdе завалити 2. равати се. заваљёнив, заваљеника, m. који се већ готово і заверак, завёрка, m. (ист.) vidе завјерак.

завалио (тако у Црној Гори зову Турке који | заверити ее, рiм се, (ист.) vidе завјерити се. живе даље од границе, јер нијесу јунаци, завес, т. (ист.) vidе завјес. као н. п. Никшићани), беr feige, imbеcillus | завесити, сим, (ист.) vidе за вјесити. timidusque. [vidе мртван).

1. завести, ведём, v. pf. 1) binter еtmas jubret, заваљивање, п. 1) Ваз 23äljen, volutаtiо. 2) duco post

2) verführen, irreführen, sedas Verwälzen, conseptio. 3) vidе захва ducо: завео га у шуму.

3) коло, тепбеп,

drehen, torqueo. заваљивати, ваљујем, v. impf. 1) niebermälje, 2. завести, везём, v. pf. лађу, Sa8 Єфіff bei Ser voluto. . 2) verzäunen, consepio.

3) vide Ueberfahrt stromaufwärts lenken, adverso flumine захваљивати.

dirigo navem. заваљивати се, ваљујем се, v. r. impf. jih umi• завести ее, везём се, v. r. pf. 1) у море , in

bermäljen, volutor. Има говеда и кљусади која die See stechen, solvo. 2) у мисли, у сан, се заваљују кад омршаве и ослабе, т. ј. кад jich vertiefen, se defigere. легну не могу да устану докле их људи не завет, m. (ист.) vidе завјет. дигну.

заветан, тна, тно, (ист.) vidе завјетан. заварaвaњe, n. Sie Züијсфилд, delusio.

заветина, f. (ист.) vidе завјетина. заварвати, варавам, v. impf. täијсфеп, deludо заветни, на, но, (ист.) vidе завјетни. [vidе безумити).

заветовати се, тујем се, (ист.) vidе завјетозаварати, рам, v. pf. коrа, или коме очи, Ciates Augen täuschen, fallo oculos alicujus.

заветрина, f. (ист.) vidе завјетрина. заваривање, п. (у Дубр.) баз сiзеп, mаcеrаtiо заветрно, (ист.) vidе завјетрно. liquore.

завидети(ист)

einen уimpf[| (зан) beizen, liquore macero. [- 2) vide npunoja- sábuzjeru, (jyro3.) beneiden, invideo. вати).

завидљив, а, о, пеisijb, invidus. заварити, заварим, v. pf. [1)] (у Дубр.) н. І завиђети, видій м, (јуж.) vidе завидјети.

п. сирћетом дивљач, beiseit, liquore macero | Завија, f. некако мјесто: и довести на Завију [— 2) vidе припојити).

Турке заваркивање, п. dim. р. за варавање.

завијање, п. 1) Jag 23erbinsen, obligatio. 2) заваркивати, варкујем, v. impf. dim. р. зава н. п. у трбуху, на срцу, 13 (3rimteit, corравати.

rasio, tormina. [cf. завијевање). заварчити, чим, v. pf. Sеn fоrtgаng (G. 3. einer Seulet, ululatus [vide 2 вијање 3]: По гра

Wunde) verwehren, cohibeo progressum, H. II. кању и по завијању заварчити (травама или бајањем) какву бо- | 1. завијати, завијам, v. impf. 1) perbirisei, obљетиццу да не иде унапредав, него да удари ligo. 2) завија ме у трбуху, на срцу, с натраг. Крадљивца у почетку заварче бати grimmt mich im Bauche, torminibus afficior. cf. ном или из пушке да не краде витіге.

завијевати. завата, f. vіdе захвата.

2. завијати, jём, v. pf. 1) benleit, exululo, cf. заватање, п. vіdе захватање.

за вити [2]: Завијала три зелена вука — 2) заватати, там, vidе захватати.

(јуж. и заи.] завијао снијег пут, реrmеlреп, заватити, тим, vidе захватити.

obruere.

.

вати се.

3) аз

13

завијач, завијача, т. 1) vide за вој[1]. 2) и кљусе и повече тежи на свој завичај; С (у ц. г.) vide [назувак) назубак.

Богом, земљо, с Богом, завичају

Beh cam завијача, f. 1) (у Славонији) на глави, Art жељан завичаја свога

Kopfbedeckung der Frauen, vittae genus. 2) Завиша, m. Jianngitame, nomen viri. (у Сријему) Foffejеп, сibi genus.

завјеравање, п. (јуж.) бie Selobung, ѕроnѕiо. завијевање, п. (јужж.) Sag Grininten, tormina. завјеравати се, вјеравам се, v. r. impf. (јуж.) завијевати, завијевам, y. impf. (јуж.) н. п. geloben, spondeo.

. завијева ме на срцу, т. ј. завија, e grіnimt завјерак, завјерка, m. (јуж.) in Бет исфе: триmich im Bauche, torminibus afficior. [vide 132 ста му завјерака! вијати 2].

завјерити ее, рим се , v. r. pf. (јуж.) коме, завикати, завӣчём, v. pf. dujjoreien, exclamo : geloben, spondeo. Завикаше по гори ајкачи

zábjec, m. (jyx.) der Vorhang, velum. завиличити, чим, . pf. н. п. коња, balftern, Scп завјесити, сим, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку (кад

Halfterstrid statt des Gebisses anlegen, capistro. се удаје), perbängen, velo. [vide превјесити).

[cf. зачевиљнти 2, зажвалити, зачељустити]. завјет, т. (јуж.) баѕ Bеlubbe, votum : завјет завилишити, завилӣшам, p. pf. бркове , т. і. учинити, или завјетовати се.

засукати их да стоје уз брдо (као виле). завјетан, тна, тно, (јуж.) Surd ein Geliiboe gе. завин, а, о, (у војв.) vidе заовин.

bunden, voto obstrictus. завиравање, п. (зап.) vidе завјеравање. завјетина, f. (јуж.) (1)] баз Beliubbetal, conviзавиравати ее, виравам се, (зап.) vidе завје vium voto soluto. cf. завјетовати се. [- 2) равати се.

у Србији свако село има по један дан који завирав, завёрка, т. (зап.) vidе завјерак. слави и светкује (и то обично бива љети : såbupâne, n. das Verbergen, Vertriechen, abditio. од васкрсенија до Петрова поста): скупе се завирати, рем, v. impf. н. п. главу у што, per сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо, bеrgеt, abdеrе. [cf. крити).

или на друго лијепо мјесто у селу: ту завирати се, рём се, у. r. impf, jih mobin eint веду своје пријатеље који им дођу из друziehen, abdere se aliquo.

гијех села, и дозову понове и калуђере те завиривање, п. Жаз фіnеinjeljen, intrоѕресtіо. чате молитву, свјештају масла и свете возавиривати, вирујем, у. impf. bіnеinjebel, in дицу, па се онда дигну сви скрстовима и trospecto.

с иконама по пољу (по житима и по лива 3abúputu, pûm, v. pf. hineinblicken, introspicio. дама) а гдјешто и од куће до куће; по том завирити се, рим се, (зан.) vidе завјерити се. дођу опет на оно мјесто, па ондје ручају завиркивање, п. dim. р. за виривање.

и читав се дaн часте, играју и пјевају. Тазавиркивати, виркујем, v. impf. dim. р. зави ково се весеље по Браничеву зове заветина ривати.

(ајдемо на заветину; сутра је заветина у завирнути, завирнём, v. pf. dim. р. завирити: том селу), ау Јадру говоре: носити [1] крПак на врата завирнуо Иво

ста [2] (крсте ?), или крстоноше (они што завис, т. (зап.) vidе завјес.

Иду скрстовима и с иконама по пољу и по зависити, сім, (зап.) vidе завјеснти.

селу). У Тршићу, гдје сам се ја родио, носе завист, f. Ser Reis, invidia.

крста други дан Тројичина дне. Изнесено завит, т. (зап.) vidе завјет.

из чланка завјетовати се. cf. прислава, завітак, тка, т. [1)] etmag eingemіtеltеѕ, res спасовати]. invоluta. [— 2) cf. прстен 3].

завјетни, на, но, н. п. пост, Beljbnike, sponsiзавитан, тна, тио, (зап.) vidе завјетан.

onis. завити, зівијем, v. pf. 1) реrbinsen, obligo, ein - завјетовати се, тујем се, v. r. pf. (јуж.) ji)

wickeln, obvolvo. 2) (у ц. г.) beule, ext perloben, voto se obstringеrе. Неки се завјеlulo, cf. [vide 2] завијати [1]: Зави Томо тују (у болести или у другој какој невољи) како горски вуче

да не једу рибе никад у петак и у сриједу, завитина, f. (зап.) vidе завјетина.

неки да посте понедјељник, или читаву незавитлати, лам,

| v. pf. schwingen (um дјељу дана каком свецу (као н. п. св. Сави, завитлити, лім, (у Бачк.)) и jbleusern), vibro. св. Арані, елу, св. Петки Параскевији, Бозавитни, на, но, (зап.) vidе завјетни.

городичину покрову) или да светкују какав завитовати се, тујем се, (зап.) vidе завјето дан: Колико се ја заклиња и завјетова Да

не пијем рујна вина прије ракије, да не зaвитрина, f. (зап.) vidе завјетрина.

љубим удовице прије ћевојке, Да не јашем зaвитрно, (зап.) vidе завјетрно.

врана коња прије нејана завица, f. dim. р. зава.

завјетрина, f. (јуж.) еіnt Drt, Ser gegen Sen 213ins завичај, т. мјесто гдје се ко родио и нави gejicbert ijt, locus a vento tutus. [cf. завје

kao, Ort wo man geboren worden, und woran трно]. 'man sich gewöhnt hat, die Deimath, solum na- jaejempūnujê, [ady. comp. raje je beha sabjetale [cf. вилает 1, домаја, постојбина, сент]: трина).

вати се.

« PreviousContinue »