завјетрно, (у Доброти) гдје је завјетрина, vide /завратити, завратим, v. pf. 1) zurüdziehen, re-
завјетрина.
traho: Црногорци завратиме овце - 2)
н. п. рукаве, aufjdlagen, aufjdürzen, retorqueo,
succingo. 3) [vide замлатити 1] н. и. сје-
киру, т. ј. угријану чекићем у оштрице уда-
рати да оштрице постане дебело; пошто се
сјекира заврати онда се угријана на ново
исклепље и послије наоштри, abitumpfen, re-
tundo.
завраћање, п. 1) ba3 3urüdzichen, retractio.
2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, succin-
ctio. 3) das Abstumpfen, retusio.
завраћати, ћам, v. impf. 1) zurüdzielen, retra-
cto. 2) н. п. рукаве, aufidlagen aujjdürzen.
retorqueo, recingo [cf. посвртати]: Он за-
враћа скуте и рукаве 3) сјекиру, ab=
itumpfen, retundo. cf. завратити.
завргнути, нем, vide заврћи.
завргнути ее, нêм сe, vide заврћи се.
заврети, заврем, (завро, заврла, ло) (ист.) vide
завријети.

завладати, завладам, v. pf. erobern, in suam potestatem redigere. [cf. овладати (обладати)]. завладичити, чим, v. pf. um Bijd of meinen, consecro episcopum.

завладичити се, чим се, v. r. pf. zum Bijd of

geweiht werden, consecror episcopus. завлачење, п. bas Sineizieben, Sineinjteđen, im

missio.

завлачити, завлачим, v. impf. binciniteđen, im-
mito. [vide Верати].
завлачити се, завлачим се, v. r. impf. fid bi
neinziehen, immitto me.

заводити, заводим, v. impf. 1) binter etwas fü -
ren, duco post
2) verführen, seduco.
3) коло, wenben, breben, torqueo.

-.

заводница, f.: Одведи га у ту заводницу завођење, n. aз interführen, аз 2erfübren, se

das das

ductio.

завожење, п. баз genten (bes diff3) itromaufmärts, rectio navis flumine adverso.

заврети се, заврêм се, (ист.) vide завријети се. завозити, завозим, v. impf. баз &diff etmas заврзало, m. vide заврзан : Какву сте нам снау дали! Свекра зове заврзалом заврзан, m. ein dimpfmort für einen großen ungeschickten Menschen, convicium in hominem. cf. [клипан,] заврзало.

stromaufwärts lenken, rego navem adverso flumine.

·

завој, завоја, m. 1) на рани, Ser Berbaus, alligatura, fascia. [cf. завијач 1]. - 2) (у Сријему) у сврдла, bie dneđenlinie, spira. завојак, завојка. m. vide увојак: Како расте

трава на завојке, Како дојке у добре де-
војвода тафеп,

заврзача, f. Єфimpfwort gegen ein großes ungejdid=
tes Grauengimmer, convicium in mulierem : Све-
кра зове заврзалом,/ А свекрву заврзачом
заврзивање, n. ber Bormanb, praetextus.
заврзивати, врзујем, v. impf. заврзује којешта.

војке

стао којешта заврзивати, Вormände madjen,
praetexo.

завријети, заврем, (завро, заврла, 40) V. pf.
(јуж.) verbergen, abdere [cf. сакрити]: Једне
стране дома понијесмо, А у гору друге за-
вријесмо

завојводити, дим, v. impf. zum

тог војвода creo.

завојит, а, о, icneđenförmig, intortus, н. п. сврдао, бес фneđenbohrer; дрво, verbrebet, ge

wunden.

завојица, f. н. п. пут на завојицу, фneđenweg, Schneckengang, via tortuosa.

завријети се, заврём се, (завро се, заврла се,
10 ce) v. r. pf. (jyx.) sich wohin einziehen, ab-
dere se aliquo.
заврити, заврем, (завро, заврла, ло) (зап.)
vide завријети.

заврити ее, заврем се, (зап.) vide завријети се.
завриштати, штим, v. pf. aufjdreien, exclamo:
У једној је коњиц завриштао
заврљивање, n. a Bemäfeln, exquisitio vitio-
rum nimia.

заврљивати, врљујем, v. impf. bemäfeln, exqui

rere vitia.

――

заврнути, заврнем, v. pf. 1) н. п. славину,
zudrehen, claudo. 2) zurückschicken, remitto,
cf. [vide] повратити [1]: А четири грдна за-
врнуо - 3) vide обрнути: Наопако барјак
заврнуше 4) aufschlagen, retorqueo, cf.
узгрнути: Када зачу лијепа ђевојка, Пак
заврну од злата мараму и угледа свога
господара 5) у пјесми, vermirren, conturbo,
[vide замрсити] ef. помрсити: Ко је твоју
косу помрсио? Вјетар ми је косу заврнуо
6) (y II. r.) wegführen, abigo, [vide no-

-

тјерати] cf. зајмити, отјерати : И удрише на загажња, f. ein Žijdernet, bas zmei wa tenbe бијеле овце, И бијеле овце заврнуше Fischer gespannt halten, retis genus. заврсти, врзем, v. pf. binben (mit ber Halfter ben загазити, зим, v. pf. у што, Žineinmaten, vadum Ochsen), obligo. ingredior: загазио сам већ у трошак, морам трошити.

заврсти се, врзем се, v. r. pf. fid verwiđeln, impedio me: заврзао се коњ, wenn e3 an bem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt.

завртаљка, f. (у Бачкој) [Dreber].
завртање, п. аз 3ubreben, obtorsio.
завртати, врћем, v. impf. 1) зиbreben, torquendo
claudo. 2) колом у игри, wenben, torqueo.
3) aufidlagen, retorqueo, cf. узгртати: И
заврке руке до лаката cf. заврнути.
завртети, тим, (ист.) vide завртјети.
завртети се, тим се, (ист.) vide завртјети се.
завртити, тим, (зап.) vide завртјети.
завртити се, тим се, (зап.) vide завртјети се.
завртјети, вртим, v. pf. (југоз.) Lincinbobren,

terebram adigo.
завртјети се, тим се, v. г. pf. (југоз.) завр-
тио ми се мозак, бен Ефminbel befommen, ver-
tigine corripi.

загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонеци).
загар[*], m. vide orap: Поведите рте и загаре
Загари те Удбински познају -
[Загарач, рча, м. поље и капетанија (племе)
у Црној Гори; види s. v. Будош.]
загарија, f. Wrt Зeug zu гуњ, panni genus.
загарити се, рим се, v. r. pf. (у пјесми) біе

oberen Lippen vom Schnurrbart schwarz bekommen,
den Schnurrbart bekommen, pubescere: 3azapuo
с' мрком наусницом
загасит, а, о, vide угасит.

заврћети, вртим, (јуж.) vide завртјети. заврѣети се, вртим се, (јуж.) vide завртјети се. загасити, загасим, v. рf. н. п. креч, жеь, löзаврћи, вргнем, (завргох, завргао, гла) (cf. jchen, exstinguo, macero calcem. завргнути) v. pf. 1) auflaben (auf bie dulter), загатити, загӑтим, v. pf. vide зајазити [1]. tollo. [cf. заметнути 2]. 2) nad unb nad) загаћивање, п. баз Вегòämmen, objectio molis. erzielen, sensim accipio [vide запатити]: за- загаћивати, гађујем, v. impf. verbämmen, moles вргао коза, оваца, марве. 3) н. п. бој, objicio. кавгу, anjtiften, moveo. [vide заметнути 3]. загашивање, п. 3 göjden, exstinctio, maceratio. заврћи [завргнути] ее, вргнем се, v. г. pf. загашивати, гашујем, v. impf. н. п. креч, жеђ, [vide заметнути се] 1) entiteben, existo, exo - löschen, exstinguo.

rior: завргла се кавга. 2) auflaben, sibi Загвозд, m. село и око Њега планина ca imponere: Tуре иде гредицом, заврело се источне стране Биокове. Близу ондашње седлицом (т. ј. пуж); Заврг'о се дреновом цркве али изван порте, има неколико вебатином ликијех стећака, за које ми ондашњи сељаци, који су сви кршћани, на моје питање какво је оно камење? одговорише да је „старовирско."

загицати се, цам се, v. г. pf. aufipringen, exsilio, cf. [vide] заскакати се: Загица се доље низ планину

заглавак, заглавка, m. ber 3wiđel (momit bie их verkeilt wird), cuneus.

заглавити, заглавим, v. pf. 1) н. п. сјекиру, мотику, verfeilen, cuneis firmo. 2) verfom= men, pereo: заглавио негдје. 3) Топ, бiе Kanone vernageln, tormenta clavis adactis inutilia reddere.

заврћивање, n. ba3 Sineinbobren, terebrae adactio. заврћивати, врћујем, v. impf. bineinboyren, terebram adigo.

заврѣкола, f. bie erjon iе аз Polo i d liekt,

im Gegentheil der коловоhа, die es anführt, postremus aut postrema chori serbici. [cf. прикуцало, притупало].

завршак, шка, i m. ser фlub, finis: дошао на завршетак, тка, завршетак.

," завршивање, п. баз Bollenben, perfectio. завршивати, в шујем, v. impf. 1) vollenben, perficio. 2) сиjeно, das Heu aufschobern, accumulo foenum.

завршити, завршим, v. pf. 1) vollenben, iließen, 2) Сијено, auf=

perficio. [vide свршити].

загаламити, загалâмим, v. pf. vide запре м и т и] закрчити.

загалафити, ћum, v. pf. entblößen, nudo [ef. зазагалити, лим, грнути 2]: Загали руке, засучи брке

загалити се, лим се, v. [r. pf.] impf. fid ent= blößen, nudor. [cf. загрнути се, открити се, оцапарити се].

--

заглављивање, п. 1) баз Berteilen, cuneatio. -
2) das Verkommen, interitus. 3) das Verna-
geln (von Rantonen).
заглављивати, глављујем, v. impf. 1) verteilen,
cuneo. 2) verfommen, periturus sum, non

schobern, accumulo foenum. завршње покладе, f. pl. (у Дубр.) уторник у

очи пепељаве сриједе.

завући, вучем, v. pf. 1) bineinzielen, bineinjteđen, me expediam. 3) vernageln (die Kanonen), immitto. 2) hinterziehen, duco post -: Кад tormenta clavis adactis inutilia reddere. човјек неа убије ваља да га и за плот

за-заглаврњати, њам, v impf. fid verirren, deerrare [cf. забантати, забасати, залутати].

вуче.

хавући ее, вучем се, v. г. pf. jid wobin cingie-загладити, дим, v. pf. verglätten, laevitatem ben, abdere se. reddo (eig. und fig.).

,

загледачина, f. (у Хрв.) кад загледач иде да
гледа дјевојку, а Зефauen, conspectus.
заглибити се, заглибим се, v. r. pf. perjinten
(in Roth), immergor.
заглибљивање, п. аз 2erjinfen (in Roth), im-

загоначке, ( (у Ц. г.) н. п. скочити, т. ј. из
загоначки, затрке, mit unlauf, incursim.
загонêнути, гоненем, v. pf. ein Hätbjel aufgeben,
aenigma propono. [cf. гоненути].
загонетање, n. bas Rätbjel-aufgeben, aenigmatum
propositio. [cf. гонетање].

mersio.

заглибљивати се, глибљујем се, v. г. impf. загонетати, гонеьем, v. impf. Rätbjel aufgeben, verjinten (in Roth), immergor. aenigmata propono. [cf. гонетати]. заглунути, нём, vide заглухнути. загонетати се, гонêћем се, v. [r.] impf. einanber заглух, т. біе Betäubung, obtunsio: Хвала вама, Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proponere. браћо, на послуху! Опростите мене на за- загонетка, f. baš kätbjel, aenigma. [cf. гонета, глуху (рекне пјевајући кашто пјевач на свршетку пјесме). заглухнути заглунути], нем, v. pf. заглухнуше ми уши (н. п. кад на близу пукне топ), бе

гонеталица 1].

загонит, а, о, у загонеци: Пуна јама загонита јада (пушка).

täubt werben, obtundi.
заглушање, п. баз Detäuben (burd) Geräufd), stre-
pitus.

загонити, загоним, v. impf. 1) bineintreiben (ben
Reil), adigo. 2) hinter etwas treiben, ago
post
загонити се, загоним се, v. r. impf. fi ftürzen
(3. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impe-
tum facio.

заглушати, заглушам, v. impf. betäuben, obtundo:
иди, не заглушај (ми).
заглушити, заглушим, v. pf. коме, betäuben,

obtundo.

загоњење, n. 1) bas ineintreiben, adactio. 2) das Treiben hinter etwas, to agere post. загнати, нам (за женем п. зажденем), v. pf. 3) der Anfall, Anlauf, impetus. 1) Lineintreiben (ben Reil), adigo. 2) binter загорац, загорца, m. ber Mann von jenjeit ber etwas treiben, ago post н. п. говеда за Berge, transmontanus. брдо. загоревање, п. (ист.) vide загоријевање.

загнати се, нам (заженêм) се, v. r. pf. [osjtür- загоревати, горêвам, (ист.) vide загоријевати. zen auf etmas, ruo in aliquem [vide затерати загорел, f. (ист.) vide загоријел.

се], н. п. загнао се у (или међу) Турке; загорелица, f. (ист. u. јуж.) н. п. ракија, anзагнао се кобац да ухвати кокош. gebrannter Branntwein, adustus: дајде оне завагњуривање, п. баз Untertaudjen, mersio. горелице. загњуривати се, гњурујем се, v. r. impf. unter

tauchen, mergi.

загође, n. in ber Hesen art: из загођа, е бес Gelegenheit, data occasione.

загојатити, гојâтим, v. pf. н. п. собу, т. j. закотржити, фnut unb Unoronung maden im 3immer, sordes spargere per cubiculum. [vide запрзнити 1].

загојаћивање, п. аз фmuß- un unorbnungmachen im Zimmer, to spargere sordes per cubiculum.

загојаћивати, јаћујем, v. impf. Gdmug unb Unorbnung machen im Zimmer, sordes spargere per cubiculum.

загон, m. (у Ц. г.) 1) Üngriff, impetus [сf. ударац 2, удорац]: Па на Турке загон учинише 2) за краву која се не да мусти, Gerüft eine Kuh zu bändigen.

.

заговорити се, говорим се, v. r. pf. fid Gespräche verweilen, alloquio distineor.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

заговарати, говарам, v. impf. кога, einen burd) aduror.

Gespräche aufhalten, alloquio detineo. заговнити, заговним, v. pf. perjäuen, male rem

-

загњурити се, загњурим се, v. r. pf. untertau-
den, mergi. cf. [vide] заронити [1].
заговарање, п. ba3 Mufbalten burd Resen, deten- загоријевање, п. bas Wubrennen, adustio.
tio per allocutionem.

загорети, рім, v. pf. (ист. и. јуж.) anbrennen, adu-
ror. [ef. загорјети, закадити 2, прикотњети].
загоривање, п. (зап.) vide загоријевање.
загоривати, горивам, (зап.) vide загоријевати.

загоријевати, горијевам, v. impf. anbrennen,

загоријел, f. (јуж.) баз Mnbrennen, adustio: удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко). загорил, f. (зап.) vide загоријел.

gero.

заговорити, говорим, v. р. кога, aufhalten bиф загорилица, f. (зап.) vide загорелица. Gespräche, alloquio detineo.

загорити, рим, (зап.) vide загорети. burd) Загорје, n. a land binter ben Bergen, 3. B. als nomen propr. des Landes jenseits des Timok;

12

deo. 2) у кога, reizen, irrito. загрлити, лим, v. pf. umarmen (eig. umbaljen), ǝmplector.

aud in ber Herzegovina, terra transmontana : загристи, загризем, v. pf. 1) aubeißen, admorДолећеше до равна Загорја - Од Ченгијћа паше са Загорја загорјелица, f. (јуж.) vide загорелица. загорјети, рим, (јуж.) vide загорети. зàгôрка, f. 1) das Weib (Mädchen) von jenjeit der Berge, transmontana. cf. загоркиња. 2) [Загорка] rauenname, nomen feminae: Цар Загорку проси за нећака: По, Загорка,

за нећака мога

загоркиња, f. vide загорка 1.
заграбити, бам, v. pf. eine and voll nehmen, загрмити, (зан.)
загријети, (југоз.)
загрмљети, (јуж.)

manibus haurio, capio.

заград, m. vide [ограда] заграда: Од заграда винов лозе, Од мириса босиока заграда, f. ber 3aun, sepes. [vide] ограда, cf. заград, заграђа.

заградити, заградим, v. pf. verzäunen, sepio. заграднице, f. pl. (у Ц. г.) дрва што се носе

у град, аз бolz, bas in bie Etant auf beи Markt gebracht wird, ligna in urbe veno ponenda.

заграђа, f. (у Ц. г.) vide [ограда] заграда:
Не мога ми ни коњ прећи Од заграђе бо-
снока Од заграђе зелене наранче
заграђе, п. (у Спљету) bie Dorjtabt, suburbium.
заграђивање, n. баз Cingäunen, septio.
заграђивати, грађујем, v. impf. verzäunen, sepio.
1. заграјати, јêм, v. pf. (у Ц. г.) 1) vide за-
грактати: Како пале, упут заграјале
Вран заграја у јелове гране - 2) aufid reien,
exclamo: Заграјаше момчад Црногорска
2. заграјати, jим, v. pf. н. п. заграјаше људи,
т. ј. стадоше говорити, in Menge rufen, con-

clamo.

загрлити се, лйм се, v. r. pf. einander umarmen, amplecti se invicem: ми смо се загрлили, ја сам се с њим загрлио: С Ружицом се загрлио Раде

загрљача, Г. (у Фрушк. г.) водена тиква (у које је као грло гдје се може везати [vide тиква 1a]. загрмети, (ист.)

2)

загрдити, загрдим, v. pf. berberben, Edjaben ma-
chen, corrumpo.

Загреб, m. Mgram, Zagrabia.
загрејати се, јем се (ист.) vide загријати се.
загрепсти, гребем, v. pf. 1) einen Griff thun
(mit dem Löffel), capio. - 2) Reißaus nehmen,
fugio.
загрибити, загрибам, v. pf. (у ц. г.) грибом
захватити по води, беи гриб ins 23ajjer jenten,
тог гриб in aquam mergere.
загризак, загриска, m. vide угризак.
загризање, п. 1) bas unbeißen, admorsus.
das Quälen, Reizen, irritatio.
загризати, загризам, v. impf. 1) што, anbeißen,
admordeo. 2) н. п. у дијете, reizen, irrito
[vide заједати].
загриjати се, јем се, v. r. pf. (јуж. и зап.)
warm werden, calefio: не може соба да се
загрије (кад се из почетка стане ложити).

MÎ,
мi, V. pf. erdonnern, intono.

загрнути, загрнем, v. pf. 1) н. п. виноград, бротњак, бебеđen, zubeen, consterno. [ef. закрити]. 2) н. п. кошуљу, г....y, entblöz Ben, nudo [vide загалити]: на загрте каф

дало.

загрчивање, п. аз Berbitteru, To amarare. загрчивати, грчујем, v. impf. verbittern, amaro. заграктати, загракћем, v. pf. auffräd)gen, crо-загрчити, загрчим, v. pf. verbittern, bitter madjen,

cito. [cf. 1 заграјати 1, загроктати]. загранак, загранка, м. (у Дубр.) каулин од загранака, т. ј. који нема глава, него се разграна, 3weig, folium. загргутати, гргућем, v. pf. anjangen zu girren, ingemo.

танима скуте загрнути се, загрнем се, v. r. pf. jid entblößen, nudo me. [vide загалити се]. загроктати, загрокћем, vide заграктати. загртање, п. 1) баз Зибеđеn, constratio. [ef. за

кривање]. - 2) баз Cutblößen, nudatio. загртати, грћем, v. impf. 1) zuseđen, consterno. [cf. закривати]. 2) entblößen, nudo. загртати се, грћем се, v. r. impf. fid entblößent

nudo me. загрцнути се, нем се, v. r. pf. verjdießen (vom Getränte), ingurgitari; кад се дијете загрине, обично му се рече: миш! миш! миш! показујући претом у висину да би горе погле

amaro.

загубити, загубим, v. impf. [pf.] штo, verlieren, perdo [vide изгубити].

загубити се, загуби се, v. г. pf. perfommen, perdor [vide изгубити се].

загудити, (зап.) І

загудети, (ист.) гýдим, v. pf. 1) einen Etrid auf der Geige machen, inci

загудјети, (југоз.) pio fidibus canere: Загу

загуђети, (јуж.) дио слијепи Гргуре - 2)

може да отјече колико би требало, im Gort-/ задеветити, деветим, v. pf. у загонеци, сf. заfließen gehemmt werden (von einer Menge Wasser), praecludi.

кукуљљити.

загушљив, а, о, engbrüftig, teideus, asthmaticus.
зад, m. (у Ц. г.) vide зид: Њу удрио камену чити се.
од за да

задејати се, јам се, [ист.] vide [2] задиjати се.

illatio.

закукуљити.

задавање, п. баз Berurjaden, Beibringen, effectio, заденути, нем, vide задести. заденути се, нем се, vide задести се. задавати, задајем, v. impf. beibringen, verurjaden, задерати, задером, vide задријети. infero [cf. 1 залагати 2]: Па се бешто из задесетити, задесетим, v. pf. у загонеци, cf. пушака туку, Један другом ране не задаје - Како дође помама га нађе : Вјерној љуби јаде за даваше задавача, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола до првијех криела. cf. [vide] гредељ[1]. задавити, задавим, v. pf. erwürgen, strangulo [vide удавити).

задесити, задесим, v. pf. treffen (Unglic), attingo, ferio [vide десити]: јади га задесили! задести, денем (дедем), [заденути] (ист.) vide задјести.

задаждјети, ди, v. pf. (југоз.) anfangen zu regnen, pluere.

задаждјети се, да се, v. r. pf. (југоз.) зада-заливање, п. (зап.) vide задијевање. ждјело се отуда, т. 1. иде дажд, regen, заливати, заливам, (зап.) vide задијевати. pluere. заливати се, заливам се, (зап.) vide задије

задажђети, дажди, (јуж.) vide задаждјети. задажђети се, дажди се, (јуж.) vide задаждјети се.

задај, m. vide задах.

задаја, f. vide задаха.

1. задајање, п. баз Gaugen, nutritio.
2. задајање, п. баз Mieden nad etmas, odor.
1. задајати, задаjам, v. impf. jängen, mammam
praebere. cf. задојити.

2. задајати, јем, v. impf. rieden nad etwas (übel),
oleo [vide задисати 2]: задаје месо дивином.
заданити, заданим, v. pf. vom Zage überfallen
werden, und denselben über wo bleiben, luce su-

perveniente commorari alicubi, н. н. хајдуци

заданили у селу.

задевица, f. (ист.) vide задјевица.
задевојчити се, чим се, (ист.) vide задјевој-

задести се, денем (дедем) се, [заденути се] (ист.) vide задјести се.

задетињити, њим, (ист.) vide задјетињити. залива, f. (зап.) vide задјева.

вати се.

задивити се, задивим се, v. r. pf. (ријетко се говори) vide зачудити се, удивити се. заливица, f. (зап.) vide задјевица. задивојчити се, чим се, (зап.) vide задјевој

чити се.

1. задиjати се, задијам се, vide задихати се.
2. задиjати се, jам се, v. r. pf. [јуж. и зап.]
задијало се дијете, т. ј. заметнуло се, ent-
fteljen, oriri, concipi. cf. задејати се.
задијевање, n. (јуж.) 1) аз ineinjteđen, immis-
sio. 2) vide дирање.
задијевати, задијевам, v. impf. (јуж.) 1) bin-

заданути, заданем, vide задахнути.
Задар, дра, m. 3ara, Jadera.
Задарка, f. Gine von Задар.
задарски, ка, ко, зага-, Jadertinus.
задати, дам, v. pf. beibringen, infero, do: за-
дао му рану : Ниједна му ране не зададе
задах [задај], m. I ein übler Gerud), malus odor.
задаха [задаја], f. [cf. а, о, вона; задух].
задахнути, задахнем, [заданути] . f. га,

einjteđen, immito, н. п. нож за појас, цвијеће
за капу.
2) кога или у кога,
vide ди-
рати. сf. задевати.
задијевати се, задијевам се, v. r. impf. (јуж.)
fleben, fteđen bleiben, adhaeresco.
задимити, мим, v. pf. Haud maden, fumum fa-
cio, infumo. [ef. закурњавити, запушити 3].
задимити се, ми се, v. г. pf. rauden, fumo.
задирање, п. аз Streifen, strictio.
ирати, рем, v. impf. jtreifen, stringo.
задиривање, n. vide задиркивање.

anhauchen, adspiro.

Задварје, п. више Омиша на свршетку планине задиривати, задирујем, v. impf. vide задирки

Биокова зидине од старога градића и око вати.

њега двије куле. Од Задварја се силази к задиркивало, m. ber Međer, petulans. [cf. дир

кало].

задиркивање, п. аз Dieden, cavillatio. [cf. заДиривање].

necken,

Цетини низ велику камениту врлет и стр-
мен, и може се рећи да је оно за владања
Млетачкога било као клуч или врата (cf.
двери мјесто двари) од свега онога краја
низ Цетину до Омиша.
задева, f. (ист.) vide задјера.
задевање, п. (ист.) vide задијевање.
задевати, задевам, (ист.) vide задијевати: Не-
мој више мене да за деваш
задевати се, задевам се, (ист.) vide задије-

задиркивати, диркујем, v. impf. кога,
cavillor. [ef. задиривати].
задисање, п. аз unbauden, adspiratio.
задисати, дишем, v. impf. 1) anlauden, adspiro.
2) задише месо, т. ј. смрди, übel rieden,
male oleo. cf. [2 задаjати, тукнути 2,] уда-
рати [4], заударати, пашити.

,

вати се.

задисти, динем (дилем), (зап.) vide задјести.

-