Page images
PDF
EPUB

завјетрно, (у Доброти) гдје је завјетрина, vide за вратити, заврітим, v. pf. 1) juriltsieben, reзавјетрина.

traho: Црногорци завратише овце — 2) завладати, завладам, v. pf. erobert, in ѕuаm po н. п. рукаве, aujjblagen, aujjcbirgen, retorqueo,

testatem redigere. [cf. овладати (обладати)]. succingo. — 3) [vide зaмлaтити 1] н. н. сјезавладичити, чим, v. pf. 5шт Bijof meibet, con киру, т. і. угриjану чекићем у општрице удаsecro episcopum.

рати да оштрице постане дебело; пошто се завладичити се, чим се , у. r. pf. зишт ijof сјекира за врати онда се угријана на ново geweiht werden, consecror episcopus.

исклеп.ље и послије наоштри, abitunipjei, reзавлачење, п. Заз фіnеіgieben, Dineijtecten, in tundo. missio.

zàbpahâbe, n. 1) das Zurückziehen, retractio. заваачити, завлачам, у. impf. Vincinjtecte, im 2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, succinmito. [vidе верати).

ctio. 3) das Abstumpfen, retusio. завлачити се, завлачим се, v. r. impf, jih bi завраћати, һам, v. impf. 1) 3uritsiebeni , retraneinziehen, immitto me.

cto, . 2) н. п. рукаве, аnjjcblagen aujjbiirҙеп, заводити, заводим, v. impf. 1) binter еtmas jub. retorqueo, recingo [cf. посвртати]: Он заren, duco post 2) perjubret, seduco., враћа скуте и рукаве 3) сјекиру, ab. 3) коло, mеnsеn, Sreben, torqueo.

jtunipfe, retundo. cf. завратити. заводница, f.: Одведи га у ту заводницу

завргнути, нём, vidе заврћи. завођење, т. бав фіntеrfübren, Bas Berjubren, ѕе завргнути ее, нём се, vidе заврћи се. ductio.

заврёти, за врем, (завро, за врла, ло) (ист.) vide завджење, n. Sag Renter (Beg &фіff) jtromaufmärts,

завријети. rectio navis flumine adverso.

заврёти се, зівpeм се, (ист.) vidе завријети се. завозити, завозим, v. impf. Заз ефіff еtmаз заврзало, т. vіdе заврзан: Какву сте нам снау stromaufwärts lenken, rego navem adverso Alu

дали ! Свевра зове заврзалом

3abpgai, m. ein Schimpfwort für einen großen unmine. завој, завојa, m. 1) на рани, Ser Berbаnѕ, alli

geschickten Menschen, convicium in hominem. cf. gatura, fascia. [cf. завијач 1). — 2) (у Сри

[клипан,) за врзало. јему) у сврдла, Sie Conectenlinie, spira.

3abpaaya, f. Schimpfwort gegen ein großes ungeschid.

tes Frauenzimmer, convicium in mulierem : Cbeзавојак, завојка. m. vіdе у војак: Како расте трава на завојке, Како дојке у добре де- заврзйвање, n. ber 23ormano, praetextus.

кра зове заврзалом, A свекрву заврзачом војке завојводити, дим, у. impf. зип војвода та фен. заврзивати, візујем, v. impf. заврзује којешта. тоу војвода creo.

стао којешта заврзивати, Bormiнде тафеп, завојит, а, о, јфnedеnfоrmіg, intоrtus, н. п. завријети, заврём, (зівро, зі врла, 40) v. pf.

praetexo. сврдао, Ser Сфnetenbobrer; дрво, реrѕrеbеt, ge

(јуж.) perbergeit, abdеrе [cf. сакрити): Једне wunden.

стране дома понијесмо, А у гору друге зазавојица, f. н. п. пут на завојицу, ефnetenipeg, Schneckengang, via tortuosa.

вријесмо

завријети ее, за врём се, (за вро се, зäврла се, завојштити, завојштим, v. pf. Wrieg bеgіnnеп,

10 се) v. r. pf. (јуж.) ji) mobin einsieben, abbellum infero [cf. закрајинити): завојштили

dere se aliquo.

. Турци на Нијемце.

заврити, зіврём, (завро, за врла, ло) (зап.) завдњати, њам, v. pf. (у Дубр.) einen Geru) vidе завријети. pon jih gebet, olere. cf. замирисати.

заврити ее, зі врём се, (зап.) vidе завријети се. зворањ, pња, m. Ser Bolsen аn bеr flugseidijel завриштати, штам, v. pf. aujjbreien, exclamo :

(an der 6—8 Dehjen vorgespannt sind), repagu У једној је коњиц завриштао lum aratri. .

заврљивање, п. Sag 23emäfeln, exquisitio vіtіозаворница, f. [vidе пријеворница ?].

rum nimia. . завранити, завраним, . pf. зацрнити: заврани заврљивати, вірујем, . impf. beiteln, exquiми образ, т. б. осрамоти ме.

rere vitia. . заврањйвање, п. За Зијpinsen, to obturаrе. заврнути, заврнём, у. pf. 1) н. п. славину, заврањйвати, врањујем, v. impf. зиіріндеп, zudrehen, claudo. — 2) zurüdjchicken, remitto, obturo.

cf. [vide] повратити [1]: А четири грдна зазаврањити, заврдњйм, у. pf. (ein xab) sujpiiндеп, врнуо 3) vidе обрнути: Наонако барјак obturo.

заврнуше 4) aufschlagen, retorqueo, cf. заврат, т. (у Боци) vidе повратак: На путу узгрнути : Када зачу лијепа ,евојлсан, Пак

ви добра срећа била, На заврату боље по заврну од злата марам у и угледа свога враћење

господара — 5) у пјесми, реrmіrrent, conturbo, завратати, там, v. pf. (у Боци) онити се или [vidе замрсити) cf. помрсити: Ко је твоју

полудјети, као кад се наједе врата, jih mit косу помрсио? Вјетар ми је косу заврнуо Lolch berauschen, lolio inebriari.

6) (у ц. г.) negjubren, abigo, [vidе по

тјерати) cf. зајмити, отјерати: и удрише на загажња, f. ein miјфеrnek , ба зwei mаtеп бе бијеле овце, и бијеле овце заврнуше

Fischer gespannt halten, retis genus. заврсти, врзём, v. pf. binber (mit bеr аlfter en загазити, зім, v. pf. у што, bineinmatet, vadum Офjet), obligo.

іngrеdior: загазио сам већ у трошак, морам заврсти ее, врзём се, v. r. pf. fit permiteln, трошити.

impedio me: заврзао се коњ, репп её аn bет зaгaлaмити, загаламим, v. pf. vide [запреSeile weidet, und sich darin nach und nach ver мити) закрчити. wickelt.

загалафити, ћим, v. pf. entblopen, nudo [ef. зазавртаљка, f. (у Бачкој) [Dreber].

загалитн, айм, грнути 2]: Загали руке, зазавртање, п. баз Зusrebent, obtоrѕiо.

сучи брке завртати, врћем, v. impf. 1) зиоrеhеn, torquendo зaгaлити се, лiм се, v. [r. pf.] impf. jih ent:

claudo. . 2) колом у игри, тебепт, torqueo. blopen, nudor. [cf. загрнути се, открити се , — 3) aujjcblagen, retorqueo, cf. узгртати: и оцапарити се). заврће руке до лаката

cf. заврнути.

загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонеци). завртети, тим, (ист.) vidе завртјети.

загар[*], m, vide oгaр: Поведите рте и загаре завртети се, тим се, (ист.) vidе завртрети се. Загари те Удбински познају завртити, тим, (зап.) vidе завртрети.

[Загарач, рча, т. поље и капетанија (племе) завртити ее, тим се, (зап.) vidе завртјети се. у Црној Гори; види ѕ. у. Будош.] завртрети, вртім, v. pf. (југоз.) binеіnbоbrеп, загарија, f. Drt Зейд зи гуњ, panni genus. terebram adigo. .

загарити се, рим се , v. r. pf. (у пјесми) бie завртјети ее, тим се , v. r. pf. (југоз.) завр oberen Lippen vom Schnurrbart schwarz bekommen,

тио ми се мозак, бен ефminsel befomment, ver den Schnurrbart bekommen, pubescere: 3azapuo tigine corripi.

с мрком наусницом заврћети, вртим, (јуж.) vidе завртрети. загаеит, а, о, vidе угасит. заврћети ее, вртим се, (јуж.) vidе завртјети се. І загасити, загасим, v. pf. н. п. креч, же), ljзаврћи, вргнём, (завргох, заврго, гла) (cf. ichen, exstinguo, macero calcem.

завргнути) v. pf. 1) auflaбen (auf Sie Culter), загатити, загатим, v. pf. vіdе зајазити [1]. tollo. [cf. заметнути 2]. 2) nach und nach) sarahúbâbc, n. das Verdämmen, objectio molis. erzielen, sensim accipio [vide 3allatitu]: 30- 3arahúbata, ràhyjem, v. impf. verdämmen, moles вргао коза, оваца , марве. 3) н. п. бој, objicio.

кавгу, аnіtіften, moveo. [vidе заметнути 3]. загашйвање, п. Заз ёjchen, exstinctio, mаcеrаtiо. заврћи [завргнути) ее, вргнем се, т. r. pf. | загашивати, гашујем, v. impf. н. II. креч, же,

[vidе заметнути се) 1) entiteben, existo, ехо. löschen, exstinguo. rior: завргла се кавга. 2) auflaset, sibi | Загвозд, т. imponere: Type иде гредицом, завргло се источне стране Биокове. Близу ондашње седлицом (т. ј. пуж); Заврг'о се дреновом цркве али изван порте, Има неколико вебатином

ликијех стећака, за које ми ондашњи сезаврђивање, n. Sa Pinteinbobret, terebrae аdаctіо. љаци, који су сви кршћани, на моје питање заврђивати, врћујем, у. impf. binieinbobren, te какво је оно камење ? одговорише да је rebram adigo. .

старовирско.заврѣкола, f. Sie Zerjon Sie Sa3 Roto jb liebt, I загицати се, цам се, v. r. pf. aufjpringen, ex

im Gegentheil der K0.20Boha, die es anführt, post silio, cf. [vide] заскакати се: Загица се доље remus aut postrema chori serbici. [cf. upu низ планину куцало, притуцало).

заглавак, заглавка, m. Ser Smitel (mpmit sie 4xt завршак, шка, I m. Sеr ефић, finis: дошао на verfeilt wird), cuneus. завршетак, тка, 4 завршетак.

заглавити, заглавим, v. pf. 1) н. п. сјевиру, завршйвање, п. Sag 23ollenbeti, perfесtiо.

MOTHKy, verfeilen, cuneis firmo. -- 2) verkonзавршивати, вірні уjём, v. impf. 1) vоllеnѕеt, per теп, pereo : заглавио негдје. 3) топ, Sie

ficio. 2) сијено, баз феи aujjbobert, accu Kanone vernageln, tormenta clavis adactis inumulo foenum.

tilia reddere. завршити, за врш ім, v. pf. 1) роllеnsеn, jbliезен, заглављивање, п. 1) аз 23erteile, cuneаtiо.

perticio. [vidе свршити]. 2) сијено, ані. 2) das Verkommen, interitus. 3) das Verna: schobern, accumulo foenum.

geln (von Karionen). завршње покладе , f. р. (у Дубр.) уторник у заглављивати, глављујем, у. impf. 1) verteilet, очи пепељаве сриједе.

2) verkommen, periturus sum, завући, вў чём, v. pf. 1) binieiiiзieben, binеinjtесtеп, me expediam, 3) vernageln (die Kanonen).

immitto. 2) біntеrjieber, duco post -: Кад tormenta clavis adactis inutilia reddere. човјек иса убије ваља да га и за плот за- заглаврњати, њам, v. impf. jih perirrеn, deerrare вуче.

[cf. забантати, забасати, залутати). кавући ее, вучём се, v. r. pf, jid) mobin einiзic- загладити, дим, у. pf. perglätten, laevitatem hen, abdere se.

reddo (eig. und fig.).

село

и

око

њега

ІІланина

са

cuneo.

non

загледање, п. Заз Ceben auf еtmas, intuitus. sårohe, n. in der Redensart: 13 jaroha, bei der 1. загаёдати, загледам, v. impf. што, у што, је Gelegenheit, data occasione. ben auf etwas, intueor.

загојäтити, тојатим, v. pf. н. п. собу, т. б. за2. загледати, дам, v. pf. 1) einen Blit thun, in котржити, ефир ипо Иnoronung тафеn іm

trospicio. — 2) Ajebojky, erblicken und sich in Zimmer, sordes spargere per cubiculum. (vide fie perlieben, adamo [vidе замјерити 16]: Ja запрзнити 1). усади вишињу на игришту, и заг. е да у селу | загојаћивање, n. Sаз ёфтиф• ипо Иnorъпипата. ћевојку

chen im Zimmer, to spargere sordes per cuзагледати се, дам се, v. r. pf. 1) jid) perfфацеп biculum.

in etwas, attente intueor: 302ae gao ce kao zarojahúsati, jà hyjêm, v. impf. Schmuß und Unordтеле у шарена врата. 2) sich verlieben, nung machen im Zimmer, sordes spargere per аdаmо. [cf. задражити се).

cubiculum. загледач, загледача, т. (у Лици) онај који иде загон, т. (у Ц. г.) 1) 21ngriji, impetus [cf. уда

да гле да дјевојку, па послије да је проси рац 2, удорац]: Па на Турке загон учинише (ако му буде по вољи), беr Bejbauer, qui 2) за краву која не да мусти, Berujt oculis collustrat.

eine Kuh zu bändigen. загледачина, f. (у Хрв.) над загледач иде да загоначке, 1 (у ц. г.) н. п. скочити, т. д. из

гледа дјевојку, Sas Bejdanet, conspectus. загоначки, затрке, mit Дnlauf, incursim. заглибити се, заглибим се, v. r. pf. perjinten загонёнути, тоненём, v. pf. ein Rätbjel aufgeben, (in Roth), immergor.

аеnіgnа prоpоnо. [cf. гонен ути]. заглибљивање, п. баз 2erjinten (in Roth), im- загонетање, n. bas Ratbjel-aujgeben, aenigmatum mersio.

propositio. [cf. конетање). заглибљивати се, гайбљујем се, v. r. impf. загонетати, гонёћем, у. impf. Rätbjel aufgeben, perjinten (int Rotb), immеrgоr."

aenigmata рrоpоnо. [cf. конетати). заглунути, нём, vide заглухнути.

загонетати се, гднећем се, v. [r.] impf. einancer заглух, т. Sіе Betäubung, obtunsio: Хвала вама, Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proponere.

браћо, на послуху! Опростите мене на за- загонетка, f. Sag tätbjel, aenigma. [cf. конета, глуху (рекне пјевајући кашто пјевач на гонеталица 1]. свршетку пјесме).

загонит, а, о, у загонеци: Пуна јама загонита заглухнути (заглунути), нём, v. pf. заглухнуше јада (пушка).

ми упи (н. ш. кад на близу пукне топ), bе- загонити, загоним, v. impf. 1) bineintreiben (беп tâubt werden, obtundi.

Steil), adigo. — 2) hinter etwas treiben, ago заглушање, п. Заз 23etäuben (ourt Geräиј), stre post —. pitus.

загонити се, загоним се, v. r. impf. jih jtürgen заглушати, заглушам, v. impf, betäube, obtundo: (3. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impeиди, не заглушај (ми).

tum facio.

. заглушити, заглушим, v. pf. коме, bеtäubeп, загоњење, п. 1) аз фіnеintreiben, adactio. obtundo. .

2) das Treiben hinter etwas, agere post. загнати, нам (за женём и за жденём), v. pf. 3) der Anfall, Anlauf, impetus.

1) hineintreiben (den Keil), adigo. 2) binter загорац, загорца, т. бer 20dann pon jenjeit ber etwas treiben, ago post Н. П. говела за Berge, transmontanus. брдо.

загоревање, п. (ист.) vide загоријевање. загнати се, нам (заженём) се, v. т. pf. Ipsjtürs загорёвати, горевам, (ист.) vide загоријевати.

зеn аuf еtma, ruo in aliquem [vidе затјерати загорел, f. (ист.) vide загоријел. се), н. п. загнао се у (или међу) Турке; загорелица, f. (ист. и. јуж.) н. п. ракија, апзагнао се кобац да ухвати кокошI.

gebraunter 23ranntmein, adustus: дајде оне зазагњуривање, п. баз Иntеrtаuter, mеrѕiо.

горелице. загњуривати се, гњўрујем се, т. r. impf. Inters загорети, рим, v. pf. (ист. и. јуж.) аnbrennen, adutauchen, mergi.

ror. [cf. загорјети, завадити 2, прикотњети). загњўрити се, заrњурїм се, у. r. pf. unitertale загоривање, п. (зап.) vide загоријевање. феп, mergi. cf. [vide) заронити [1].

загоривати, горивам, (зап.) vide загоријевати. zarobápâbe, n. das Aufhalten durch Reden, deten- saropujėBabe, n. das Anbrennen, adustio. tio per allocutionem.

загоријевати, гдријевам, Ү. impf. аnbrеттеп, заговарати, гдварам, v. impf. кога, einen Sirro aduror. . Gespräche aufhalten, alloquio detineo.

загоријел, f. (јуж.) Sag 24nbrennen, adustio : заговнити, заговийм, у. pf. perjäпен, mаlе ren удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко). gero.

загорӣл, f. (заи.) vide загоријел. заговорити, говорим, v. pf. кora, aufbaltet Siir) загорилица, f. (зап.) vide загорелица. Gespräche, alloquio detineo.

загорити, рим, (зал.) vide загорети. заговорити ее, говорим се, Y. r. pf, jit Sur Загорје, п. За апъ binter Sen Bergen, 3. 2. als Gespräche verweilen, alloquio distineor.

nomen propr. des Landes jenseits des Timof;

12

Вуков РЈЕЧНИК

снока

aut in Ser феrjegovina, terra transmontana : загристи, загризём, v. pf. 1) аnbeijien, admorДолећеше до равна Загорја од Ченгиjka deo. 2) у кога, reisen, irrito. паше са Загорја

загрлити, лім, v. pf. иштarnien (eig. unibaljen), загорјелица, f. (јуж.) vide загорелица.

o mplector. загорјети, рим, (јуж.) vide загорети.

загрлити се, ийм се, v. r. pf. einanser uniаrеп, sårôpra, f. 1) das Weib (Mädchen) von jenseit der аmрlесti se invicem: ми смо се загранли, ја

Berge, transmontana. cf. загоркиња. 2) сам се с њим загрлио: с Ружицом се загр[Загорка беа неплате, поmеn femine: Цар лио Раде Загорку проси за нећака: Пођ", Загорка, загрљача, Г. (у Фрушк., г.) водена тиква (у које за нећака мога

је као грло гдје се може везати [vidе тиква 1а). загоркиња, f. vіdе загорка 1.

загрмети, (ист.) заграбити, бiм, v. pf. eine anin роll tehnieit, загрмити, (зан.) manibus haurio, capio.

загрмјети, (југоз.)

Mî, v. pf. crdonnerii, intono. заград, т. vide [ограда] заграда: Од за- загрмљети, (јуж.)

града винов” лозе, од мириса босиока загрнути, зігрнём , v. pf. 1) н. п. виноград, заграда, f. Ser Заинт, sepes. [vide] ограда, cf. бротњак, besetеп, зибесtеr, consterno. [cf. зазаград, заграђа.

крити). 2) н. п. кошуљу, г.... y, entbli> заградити, заградим, у. pf. persäите, ѕеріо. рен, паdo [vide зaгaлити): На загрте кафзаграднице, f. р. (у ц. г.) дрва што се носе танима скуте

у град, аз фoli, Sag in Sie &tast auf бен і загрнути се, загінём се, v. r. pf, jih entbliзет, Markt gebracht wird, ligna in urbe veno po nudo me. [vide загалити се]. nenda.

загроктати, зігрокһем, vide заграктати. заграђа, f. (у Ц. г.) vilе [ограда] заграда: загртање, п. 1) баз Зидeten, constratio. [cf. заНе мога ми ни коњ прећи од заграђе бо кривање). — 2) аз Cutblike, nudatio.

Од заграђе зелене наранче загртати, трћем, v. impf. 1) зидеttеn, consterno. заграђе, п. (у Спљету) бie 23orjtast, suburbium. [cf. закривати]. 2) entblößen, nudo. заграђивање, п. Sas injäипет, septio.

загртати се, грһәм се, v. r. impf, fit eintblojient заграђивати, грађујем, v. impf. persteit, sepio.

nudo me. 1. заграјати, jём, v. pf. (у ц. г.) 1) vidе за- загрцнути се, нём се, у. r. pf. perjddiерен (ропі

трактати: Како нале, упут заграјале Geträute), ingurgitari; кад се дијете загрцне, Вран заграја у јелове гране - 2) aujjdreier, обично му се рече: миші ! миші ! миш! 10

еxсlаmо: Заграђаше момчад Црногорска казујући прстом у висину да би горе погле2. заграјати, jйм, v. pf. н. п. загра јаше људи, дало.

т. б. стадоше говорити, іn 201enge ruje, con- | загрчйвање, п. Заз 23erbitterи, то anarare. clamo.

загрчивати, грчујем, у. impf. Derbittern, amaro. заграктати, загракћем, v. pf. auffrächseit, cro- загрчити, загрчим, v. pf. perbіttern, bitter тасрет,

cito. [cf. 1 заграјати 1, загростати]. загранак, загранка, т. (у Дубр.) каулин од загубити, загубим, v. impf. [pf.) што, реrlіеrеп,

за гранака, т. ј. који нема глава, него се perdo [vidе изгубити). разграна, Зpeig, folium.

загубити се, загуби се, v. r. pf. perfoninie, perзагргутати, тргућем, v. pf. аnjаngен 3 girret, dor [vidе изгубити се). ingemo.

загӯдети, (ист.) гу дим, v. pf. 1) einen Ctri) загрдити, загрдим, v. pf. perverbeit, с фасен та- загудити, (зап.) auf der Geige machen, incichen, corrumpo.

saryzjeru, (jyro3.) pio fidibus canere: Bazy, Загреб, т. 21grant, Zagrabia.

загуљети, (јуж.) до слијепи Гргуре — 2) загрејати се, јем се (ист.) vidе загријати се. ertrölteii, intono: кад загу де топови. загрепсти, гребем, v. pf. 1) einen Griff tђип загўзити, загiзiм, v. pf. за клонити што као

(mit dem Löffel), capio. 2) Reisaus nehmen, гузицом: загузила ова кућа, vidе заклонити. fugio.

загулити, загу лйм, у. pf. ein menig jcbile, exзагрибити, загрибім, v. pf. (у Ц. г.) грибом cortico lеvіter, н. п. дрво, нокат. [cf. за

захватити по води, без гриб іng рlаjjer jentеп, љутити]. то у гриб in aquam mеrgеrе.

загуљивање, п. 24bjcbalen, excortiсаtiо. загризак, загриска, m, vidе угризак.

загуљивати, гуљујем, v. impf. јфülen, excortico. загризање, п. 1) Das 24nbeiретi, admorsus. — 2) загушивати, гўші ујем, v. impf. erjtitet, ѕutfoco. das Quälen, Reizen, irritatio.

загушивати се, г шујем се, У. r. impf. 1) erзагризати, загризам, У. impf. 1) што, аnbeiзеп, sticfen, suffocor. - 2) im Fortfließen gebenut

admоrdео. 2) н. н. у дијете, reisen, irrito werden (von einer Menge Wasser), praecludi. [vidе заједати).

загушити, загўшим, v. pf. erjtiten, suffoco. [cf. вагријати се, јем се, у. r. pf. (јуж. и заи.) зад ушити, угупити, удушити).

warm werden, calefio: не може соба да се загушити се, загун йм се, у. r. pf. 1) erjtіtен, загрије (кад се из почетка стане ложитн). suffocor. 2) загушили се вода, кад не

amaro.

Чити се.

Вати се.

Чити се.

може да отјече колико би требало, і ўort: ' задевётити, девётім, v. pf. у загонеци, cf. заfließen gehemmt werden. (von einer Menge Wasjer), кукуљитін. praecludi.

задевица, f. (ист.) vidе задјевица. загушљив, а, о, елigtrujtig, teichen, asthmaticus. задевојчити се, чим се, (ист.) vidе задјевојзад, т. (у І. г.) vilе зид: Њу удио камену ОД за да

задејати се, јім се, [ист. } vide [2] задијати се. задавање, п. баз 23erurjacket, 23eibrіngен, еffесtіо, заденути, нём, vide зaдeсти. illatio.

заденути се, нем се, vide зaдeсти се. за давати, за дајем, v. impf. beibringeit, periurjabeit, i задерати, задерём, vidе задријети.

infero (cf. І залагати 2]: Па се Тепгго из задееётити, задесетим, v. pf. у загонеци, cf. пунака туку, Један другом ране не за даје

закукуљити. — Како дође помама га най, е: Вјерној љуби задееити, здесим, v. pf. trejjet (Иngliit), аttіngo, јаде за аваше

ferio [vidе десити): јади гa задесили! задавача, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола за дести, денём (дедём), [заден ути] (ист.) vide

до првијех криела. cf. [vide) гредељ[1]. Tзадјести. задавити, зідавії м, v. pf. ermiirgen, strangulo зaдeсти се, денём (дедем) се, [заденути се] [vіlе удавити].

(ист.) vidе задјести се. задъждјети, дій, v. pf. (југоз.) аnjаден зи rеgnен, задетињити, њйм, (ист.) vidе задјетињиги. pluere.

задива, f. (зап.) vidе задјева. задъждјети се, дії се, v. r. pf. (југоз.) зада- і задивање, п. (зап.) vidе задијевање.

Едјело се оту да, т. б. иде даik, rеgінен, задивати, зад вам, (зап.) vidе задијевати. pluere.

за дивати се, задвам се, (за.) vide зaдијезадажети, діз жді, (јуж.) vide зaдaждјети. задаж, етн се, дійж дій се, (јуж.) vidе зада- задивити се, задивим се, v. r. pf. (ријетко ждјети се.

се говори) vidе зачудити се, удивити се. задај, m. vilе за дах.

задивица, f. (зап.) vidе задјевица. задаја, f. vіdе за даха.

задивојчити се, чім се, (зап.) vidе задјевој1. задајање, п, аз Саидент, пutritio. 2. задајање, т. Sa3 Riechen tact еtmаз, odor.

1. задијати се, за дијам се, vidе задихати се. 1. задајати, задајам, v. impf. jäзиден, таптап 2. задијати се, јам се, Y. r. pf. (јуж. и зап.] praebere. cf. задојити.

за дијало се дијете, т. ј. заметнуло се, ents 2. задајати, jём, v. impf. rіеtует паt еtіраз (@bel),

jteben, oriri, concipi. cf. задејати се. oleo [vilе задисати 2]: задаје месо дивином, задијевање, n. (јуж.) 1) баз фіnеinjteter, immisза данити, зі данім, v. pf. рот Хаgе iiberfalleri

|
sio.

. 2) vidе дирање. werden, und denselben über wo bleiben, luce superveniente соmmоrаri alicubi, н. и, хајдуци задијевати, задијевам, v. impf. (јуж.) 1) binза даними у селу.

einjtecten, immito, н. п. нож за појас, цвијеће

за капу. задан ути, заданем, vidе задахнути.

2) кога или у кога, Задар, дра, т. 3ara, Jadera.

рати, cf. задевати. Задарка, f. Cite poи Зидар.

заднјевати се, задијевам се, v. r. impf. (јуж.) задарски, кa, кo, Sara , ) alertinus.

fleben, steifen bleiben, adhaeresco. за дати, діам, v. pf. beibringen, infero, lo: а- за димити, мим, v. pf. Наиф тафет, fumum faдао му рану: Ниједна му рaнe не за даде

cio, infumo. [cf. закурњавити, запушити 3]. задлах [задај], т. / ein ibler (Seru), malus olor. | задимити се, мії ce, v. r. pf. rauben, fumo. задаха [задаја), f. [cf. а/а, вонь, вонња; задух]. задирање, в. Баз Ctreijen, ѕtrісtiо. за дахнути, задахнём, [задан ути] v. pf. кога, вади грати, рем, v. impf. jtreifen, stringo. anbauchen, adspiro.

задирйвање, п. vіdе задиркивање. Задварје, п. више Омина на свршетку планине задиривати, задирујем, v. impf. vіdе задирки

Биокова зидине од старога градића и око њега двије куле. Од Задварја се силази к задиркивало, т. беr tесtеr, petulans. [cf. дирЦетини низ велику каменту вр. лет и стр

кало). мен, и може се рећи да је оно за владања | за диркивање, п. Ваз 2tесtеп, саvillatio. [cf. заМлетачкога било као кључ или врата (cf. диривање). двери мјесто двари) од свега онога краја | задирки вати, диркујем, v. impf. кога, песtеп, низ Цетину до Омина.

cavillor. [cf. задиривати]. задева, f. (ист.) vidе задјева.

задисање, п. За 24nbauche, аlѕріrаtiо. задевање, р. (ист.) vidе задијевање.

за диеати, дишем, v. impf. 1) аnbauben, adѕріrо. задёвати, задевам, (ист.) vidе задијевати: Не 2) задине месо, т. і. смрди, übel rіеtет, мој више мене да за деваги

male oleo. cf. (2 задајати, тукнути 2,1 удазадёвати се, задевам се, (ист.) vide зaдије рати ( 4 ), за ударати, пашити.

задисти, динём (дидём), (зап.) vidе задјести.

уіdе ди

вати.

вати се.

« PreviousContinue »