завјетрно, (у Доброти) гдје је завјетрина, vide | завратити, завратим, v. pf. 1) ¿uviüziehen, reзавјетрина. завладати, завладам, v. pf. erobern, in suam potestatem redigere. [cf. овладати (обладати)]. завладичити, чим, v. pf. zum Bijof weiben, consecro episcopum. завладичити се, чим се, v. r. pf. zum Bifchof geweiht werden, consecror episcopus. завлачење, п. баз iniziehen, Dineinjteđen, im missio. завлачити, завлачим, v. impf. bincinjteđen, immito. [vide верати]. завлачити се, завлачим се, v. r. impf. fi і neinziehen, immitto me. завојит, а, о, [neđenförmig, intortus, н. п. сврдао, бег oneđenbohrer; дрво, verbrebet, ge wunden. завојица, f. н. п. пут на завојицу, фneđenweg, Schneckengang, via tortuosa. завојштити, завојштим, v. pf. Rrieg beginпен, bellum infero [cf. закрајинити]: завојштили Турци на Нијемце. завоњати, њам, v. pf. (у Дубр.) einen Geruh von fidh geben, olere. cf. замирисати. traho: Црногорци завратише овце 2) н. п. рукаве, auffchlagen, aufjchürzen, retorqueo, succingo. 3) [vide замлатити 1] н. п. сјекиру, т. ј. угријану чекићем у оштрице ударати да оштрице постане дебело; пошто се сјекира заврати онда се угријана на ново исклепље и послије наоштри, abftumpfen, retundo. завраћање, п. 1) baš urücdzichen, retractio. 2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, succinctio. 3) das Abstumpfen, retusio. завраћати, һам, v. impf. 1) zurüdzichen, retracto. 2) н. п. рукаве, aufjchlagen aufjchürzen, retorqueo, recingo [cf. посвртати]: Он завраћа скуте и рукаве 3) сјекиру, ab. ftumpfen, retundo. cf. завратити. завргнути, нём, vide заврћи. завргнути ее, нём се, vide заврћи се. заврети, заврем, (завро, заврла, ло) (ист.) vide завријети. - заврети се, заврём се, (ист.) vide завријети се. заврзало, m. vide заврзан : Какву сте нам снау дали! Свекра зове заврзалом заврзан, m. ein Shimpfwort für einen großen ungeschickten Menschen, convicium in hominem. cf. [клипан,] заврзало. заврзача, f. himpfwort gegen ein großeš ungejchic= tes Brauenzimmer, convicium in mulierem: Свезаврзивање, n. ber Bormanb, praetextus. кра зове заврзалом, А свекрву заврзачом заврзивати, врзујем, v. impf. заврзује којешта, стао којешта заврзивати, Dormänbe majen, praetexo. завријети, заврем, (завро, заврла, до) v. pf. (јуж.) verbergen, abdere [cf. сакрити]: Једне стране дома понијесмо, А у гору друге завријесмо завријети се, заврём се, (завро се, заврла се, ло ce) v. r. pf. (јуж.) fich wohin einziehen, abdere se aliquo. заврити, заврём, (завро, заврла, ло) (зап.) vide завријети. заврити се, заврём се, (зап.) vide завријети се. заворањ, рња, m. ber Boljen an ber Bflugbeidijel | завриштати, штим, v. pf. aufjhreien, exclamo: (an ber 6-8 Dojen vorgefpanut finb), repagulum aratri. У једној је коњиц завриштао заврљивање, п. баš Bemäfeln, exquisitio vitiorum nimia. заврљивати, врљујем, v. impf. bemäteln, exquirere vitia. заврнути, заврнем, v. pf. 1) н. п. славину, zudrehen, claudo. 2) zurückschicken, remitto, cf. [vide] повратити [1]: А четири грдна заврнуо - 3) vide обрнути: Наопако барјак заврнуше 4) aufschlagen, retorqueo, cf. узгрнути: Када зачу лијепа ђевојка, Пак заврну од злата мараму и угледа свога господара 5) у пјесми, vermirren, conturbo, [vide замрсити] ef. помренти: Ко је твоју косу помрсно? Вјетар ми је косу заврнуо 6) (у Ц. г.) wegführen, abigo, [vide по - тјерати] с. зајмити, отјерати: И удрише на загажња, f. ein Sifherneß, баš zwei watenbe бијеле овце, И бијеле овце заврнуше Fischer gespannt halten, retis genus. заврети, врзем, v. pf. binben (mit ber Spalfter beп | загазити, зим, v. pf. у што, bineinmaten, vadum Ochsen), obligo. ingredior: загазио сам већ у трошак, морам трошити. заврсти се, врзём се, v. r. pf. fidh verwicđeln, impedio me: заврзао се коњ, wenn eз ан бет | загаламити, загаламим, v. pf. vide [запреSeile weidet, und sich darin nach und nach ver- мити] закрчити. wickelt. - завртаљка, f. (у Бачкој) [Dreher]. завртјети се, тим се, v. r. pf. (југоз.) завр- заврѣети, вртим, (јуж.) vide завртјети. загалаћити, һим, v. pf. entblößen, nudo [cf. зазагалити, лим, грнути 2]: Загали руке, засучи брке загалити се, лим се, v. [r. pf.] impf. fich ent= загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонеци). заврћети се, вртим се, (јуж.) vide завртјети се. | загасити, загасим, v. pf. н. п. креч, жеђ, 1ӧ= заврћи, вргнем, (завргох, завргао, гла) (cf. jchen, exstinguo, macero calcem. завргнути) v. pf. 1) auflaben (auf bіе multer), загатити, загатим, ѵ. pf. vide зајазити [1]. tollo. [cf. заметнути 2]. 2) nach und nach зaгаhúвâнс, n. das Verdämmen, objectio molis. erzielen, sensim accipio [vide запатити]: за- загаћивати, гађујем, v. impf. verbämmen, moles вргао коза, оваца, марве. 3) н. п. бој, objicio. кавгу, anftiften, moveo. [vide заметнути 3]. загашивање, п. баз öjen, exstinctio, maceratio заврћи [завргнути] ее, вргнём се, v. r. pf. | загашивати, гашујем, v. impf. н. п. креч, же), [vide заметнути се] 1) ent[tehen, existo, exо Löschen, exstinguo. rior: завргла се кавга. 2) auflaben, sibi | Загвозд, заврћивање, n. baš Dineinbobren, terebrae adactio. заврћкола, f. bie Berjon sie баз Rolo{$ließt, im Gegentheil der коловоhа, die es anführt, postremus aut postrema chori serbici. [cf. прикуцало, притупало]. завршак, шка, ( m. ber luß, finis: дошао на завршетак, тка, завршетак. завршивање, п. баз 23ollenben, perfectio. завршивати, вршујем, v. impf. 1) vollensen, per ficio. 2) сијено, баз peu aufjdjobern, accu- завршити, завршим, v. pf. 1) volenben, фен, | завући, вучем, v. pf. 1) Бінeinziehen, bineinftecfen, m. село И око њега планина са источне стране Биокове. Близу ондашње цркве али изван порте, има неколико великијех стећака, за које ми ондашњи сељаци, који су сви кршћани, на моје питање какво је оно камење? одговорише да је „старовирско.“ загицати се, цам се, v. r. pf. aufipringen, ex- заглава, заглавка, m. ber Swiđel (womit bie Wrt - заглављивање, п. 1) баз Berfeilen, cuneatio. - завући се, вучём се, v. r. pf. fich wohin cingic | загладити, дим, v. pf. verglätten, laevitatem hen, abdere se. reddo (eig. und fig.). загледање, п. баз Šeђen auf etmas, intuitus. 2. загледати, дам, v. pf. 1) einen Blid thun, introspicio. - 2) дјевојку, erbliđen und fich in fie verlieben, adamo [vide замјерити 16]: Ја усади вишњу на игришту, И загледа у селу | ђевојку загледати се, дам се, v. r. pf. 1) jih ver[chaцеп загође, п. іn ber Rebenšart: из загођа, bei ber Gelegenheit, data occasione. загојатити, гојатим, v. pf. н. п. собу, т. ј. закотржити, фи инь Иногоnung maфen im Simmer, sordes spargere per cubiculum. [vide запрзнити 1]. загојаћивање, п. баз фтик ип Ипотónungmachen im Zimmer, to spargere sordes per cubiculum. in etmas, attente intueor: загледао се као | загојаћивати, јаһујем, v. impf. mu un unorbтеле у шарена врата. 2) sich verlieben, nung machen im Zimmer, sordes spargere per adamo. [cf. задражити се]. cubiculum. загледач, загледача, m. (у Лици) онај који иде да гледа дјевојку, па послије да је проси (ако му буде по вољи), ber Becauer, qui oculis collustrat. загон, m. (у Ц. г.) 1) ngriff, impetus [cf. ударац 2, удорац]: Па на Турке загон учинише 2) за краву која се не да мусти, Serüft eine Kuh zu bändigen. загледачина, f. (у Хрв.) кад загледач иде да загоначкê,{ (у Ц. г.) н. п. скочити, т. ј. из гледа дјевојку, баз Вејфацеn, conspectus. загоначки, затрке, mit nlauf, incursim. заглибити се, заглибим се, v. r. pf. verfinten | загоненути, гоненем, v. pf. ein Räthjel aufgeben, (in Roth), immergor. aenigma propono. [cf. гоненути]. заглибљивање, n. baš Berfinfen (in Roth), im- загонетање, п. baš Rätbjel-aufgeben, aenigmatum mersio. propositio. [cf. гонетање]. заглибљивати се, глибљујем се, v. r. impf. загонетати, гонећêм, v. impf. Häthfel aufgeben, verfinten (in Roth), immergor." заглунути, нём, vide заглухнути. заглух, m. bie Betäubung, obtunsio: Хвала вама, браћо, на послуху! Опростите мене на за2луxy (рекне пјевајући кашто пјевач на свршетку пјесме). заглухнути [заглунути], нём, v. pf. заглухнуше ми уши (н. п. кад на близу пукне топ), беtäubt werben, obtundi. заглушање, п. baš Betauben (bur Seräuf), strepitus. заглушати, заглушам, v. impf. betäûben, obtundo: иди, не заглушај (ми). aenigmata propono. [cf. гонетати]. загонетати се, гонећем се, ѵ. [r.] impf. einanber Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proponere. загонетка, f. баз Rätbjel, aenigma. [cf. гонета, гонеталица 1]. загонит, а, о, у загонеци: Пуна јама загонита јада (пушка). загонити, загоним, v. impf. 1) bineintreiben (ben Reil), adigo. 2) hinter etwas treiben, ago post загонити се, загоним се, v. r. impf. fi ftürzen (3. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impetum facio. - заглушити, заглушим, v. pf. коме, betäuben, | загоњење, п. 1) баз Dineintreiben, adactio. obtundo. 2) das Treiben hinter etwas, to agere post. 3) der Anfall, Anlauf, impetus. загорац, загорца, m. ber Mann von jenjeit ber Berge, transmontanus. , н. п. говеда за загнати, нам (заженём и, зажденём), v. pf. 1) bineintreiben (ben Reil), adigo. - 2) binter etwas treiben, ago post брдо. загоревање, п. (ист.) vide загоријевање. загнати се, нам (заженем) сe, v. r. pf. los[tür= |загоревати, горевам, (ист.) vide загоријевати. jen auf etmas, ruo in aliquem [vide затјерати загорел, f. (ист.) vide загоријел. се], н. п. загнао се у (или међу) Турке; загнао се кобац да ухвати кокош. загњуривање, п. баз Untertauchen, mersio. загорелица, f. (ист. ц. јуж.) н. п. ракија, апgebrannter Branntmein, adustus: дајде оне загорелице. загњуривати се, гњурујем се, v. r. impf. unter | загорети, рим, v. pf. (ист. ц. јуж.) anbrennen, adutauchen, mergi. загњурити се, загњурим се, v. r. pf. untertau en, mergi. cf. [vide] заронити [1]. заговарање, п. баз Mufhalten bur Небен, detentio per allocutionem. заговарати, говарам, v. impf. кога, einen bит Gespräche aufhalten, alloquio detineo. заговнити, заговним, v. pf. verjäuen, male rem gero. заговорити, говорим, v. pf. кога, aufhalten burch Gespräche, alloquio detineo. заговорити се, говорим се, v. r. pf. fich bur Gespräche verweilen, alloquio distineor. ВУКОВ РЈЕЧНИК | ror. [cf. загорјети, закадити 2, прикотњети]. загоривање, п. (зап.) vide загоријевање. загоривати, горивам, (зап.) vide загоријевати. загоријевање, п. баз Mnbrennen, adustio. загоријевати, горијевам, v. impf. anbrennen, aduror. загоријел, f. (јуж.) баз Инbrennen, adustio: | загорилица, f. (зап.) vide загорелица. audh in ber Merzegovina, terra transmontana : | загристи, загризем, v. pf. 1) anbeißen, admor- загорјелица, f. (јуж.) vide загорелица. загоркиња, f. vide загорка 1. загрлити се, лим се, v. r. pf. einanber umarmen, amplecti se invicem: ми смо се загрлили, ја сам се с њим загрлио: С Ружицом се загрлио Раде загрљача, f. (у Фрушк. г.) водена тиква (у које је као грло гдје се може везати [vide тиква 12]. загрмети, (ист.) заграбити, бим, v. pf. eine Данб voll неђшен, загрмити, (зап.) manibus haurio, capio. ми, ѵ. pf. стбоннети, intono. загрмјети, (југоз.) заград, m. vide [ограда] заграда: Од за- | загрмљети, (јуж.) града винов лозе, Од мириса босиока - загрнути, загрнем, v. pf. 1) н. п. виноград, заграда, f. ber Saun, sepes. [vide] ограда, cf. бротњак, bebeđen, zubeđen, consterno. [cf. закрити]. заград, заграђа. 2) н. п. кошуљу, г....у, entblö= Ben, nudo [vide загалити]: На загрте кафтанима скуте заградити, заградим, v. pf. verzäunen, sepіо. заграднице, f. pl. (у Ц. г.) дрва што се носе у град, баз Dolz, baš in bie tabt auf бен | загрнути се, загрнем се, v. r. pf. fich entblößen, Markt gebracht wird, ligna in urbe veno po- nudo me. [vide загалити се]. nenda. заграђа, f. (у Ц. г.) vide [ограда] заграда: заграктати, загракћем, v. pf. auffräd zen, сго- загргутати, гргућем, v. pf. anjangen zu gizren, загрдити, загрдим, Загреб, т. Igram, Zagrabia. загрејати се, јем се (ист.) vide загријати се. 2) Reißaus nehmen, загроктати, загрокћем, vide заграктати. загртање, п. 1) баз Žubeđen, constratio. [cf. закривање]. - 2) baš Entblößen, nudatio. загртати, грћем, v. impf. 1) zubeđen, consterno. [сf. закривати]. 2) entblößen, nudo. загртати се, грћем се, v. r. impf. fich entblößen. nudo me. загрцнути се, нём се, v. r. pf. verjin (vom Getränfe), ingurgitari; кад се дијете загрцне, обично му се рече: миш! миш! миш! показујући прстом у висину да би горе погле дало. загрчивање, п. баѕ Berbitteru, To amarare. загрчивати, грчујем, v. impf. verbittern, amaro. загрчити, загрчим, v. pf. verbittern, bitter machen, amaro. загубити, загубим, v. impf. [pf.] што, verlieren, perdo [vide изгубити]. загубити се, загуби се, ѵ. г. pf. perfommen, per- загудети, (ист.) гудим, v. pf. 1) einen Stri Дио слијепи Гргуре - 2) гузицом: загузила ова кућа, vide заклонити. загулити, загулим, v. pf. ein wenig jhälen, excortico leviter, н. п. дрво, нокат. [cf. заљуштити]. загрепсти, гребём, v. pf. 1) einen Sriff thun | загузити, загӳзим, v. pf. заклонити што као (mit dem Löffel), capio. fugio. загрибити, загрибим, v. pf. (у Ц. г.) грибом захватити по води, беп гриб ins 2Baffer jenten, то гриб in aquam mergere. загризак, загриска, m. vide угризак. загризање, п. 1) baš nbeißen, admorsus. das Quälen, Reizen, irritatio. загризати, загризам, v. impf. 1) што, anbeißen, admordeo. 2) н. п. у дијете, reizen, irrito [vide заједати]. 2) загријати се, јем се, v. r. pf. (јуж. и зап.) warm werben, calefio: не може соба да се загрије (кад се из почетка стане ложити). загуљивање, n. bjchälen, excorticatio. кукуљити. може да отјече колико би требало, im Sort задеветити, деветим, v. pf. у загонеци, cf. заfließen gehemmt werden (von einer Menge Wasser), | praecludi. задевица, f. (ист.) vide задјевица. загушљив, а, о, engbrüftig, feißenb, asthmaticus. | задевојчити се, чим се, (ист.) vide задјевојзад, m. (у Ц. г.) vide зид: Њу удрио камену од зада задавање, п. баз Berurjachen, Beibringen, effectio, illatio. задавати, задајем, v. impf. beibringen, verurjaфен, infero [cf. 1 залагати 2]: Па се ђешто из пушака туку, Један другом ране не задаје Како дође помама га нађе : Вјерној љуби јаде задаваше задавача, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола до првијех крпела. cf. [vide] гредељ [1]. задавити, задавим, v. pf. erwürgen, strangulo [vide удавити]. чити се. задејати се, јам се, [ист.] vide [2] задијати се. заденути се, нём се, vide задести се. закукуљити. задесити, задесим, v. pf. treffen (Ungliüd), attingo, ferio [vide десити]: јади га задесили! задести, денем (дедем), [заденути] (ист.) vide задјести. задести се, денем (дедем) се, [заденути се] (ист.) vide задјести се. задаждјети, дії, v. pf. (југоз.) anfangen zu regnen, | задетињити, њим, (ист.) vide задјетињити. pluere. задаждјети се, діӣ се, v. r. pf. (југоз.) задаждјело се отуда, т. ј. иде дажд, regnen, pluere. задажђети, дажди, (јуж.) vide задаждјети. задажђети се, дажди се, (јуж.) vide задаждјети се. задај, m. vide задах. задаја, f. vide задаха. 1. задајање, п. баз ängen, nutritio. 2. задајање, п. баз Riehen nah etmas, odor. 2. зàдаjати, jêм, v. impf. riechen nach etwas (übel), perveniente commorari alicubi, н. п. хајдуци заданили у селу. заданути, заданём, vide задахнути. дао му рану; Ниједна му ране не зададе задах [задај], m. ein übler Serum, malus odor. задаха [задаја], f. [ef. апа, воњ, воња; задух]. задахнути, задахнем, [заданути] v. pf. кога, anhauchen, adspiro. задива, f. (зап.) vide задјева. вати се. задивити се, задивим се, v. r. pf. (ријетко се говори) vide зачудити се, удивити се. задивица, f. (зап.) vide задјевица. задивојчити се, чим се, (зап.) vide задјевој чити се. 1. задијати се, задијам се, vide задихати се. 2. задијати се, јам се, ѵ. г. pf. [јуж. и зап.] задијало се дијете, т. ј. заметнуло се, ent= fteben, oriri, concipi. cf. задејати се. задијевање, п. (јуж.) 1) баз Dineinjteđen, immissio. 2) vide дирање. -- задијевати, задијевам, v. impf. (јуж.) 1) Біпeinjteđen, immito, н. п. нож за појас, цвијеће за капу. 2) кога или у кога, vide дирати. сf. задевати. задијевати се, задијевам се, v. r. impf. (јуж.) задимити, мим, v. pf. Hauh majen, fumum fa- Задварје, п. више Омиша на свршетку планине | задиривати, задирујем, v. impf. vide задиркиБиокова зидине од старога градића и око вати. њега двије куле. Од Задварја се силази к задиркивало, m. ber Ređer, petulans. [cf. дирЦетини низ велику камениту врлет и стр кало]. Диривање]. мен, и може се рећи да је оно за владања | задиркивање, п. баз Refen, cavillatio. [cf. заМлетачкога било као кључ или врата (cf. Двери мјесто двари) од свега онога краја низ Цетину до Омиша. задиркивати, диркујем, v. impf, кога, neden, cavillor. [ef. задиривати]. задисање, п. баз Инђaußen, adspiratio. задисати, дишем, v. impf. 1) anhauchen, adspiro. 2) задише месо, т. ј. смрди, übel riechen, male oleo. cf. [2 задајати, тукнути 2,] ударати [4], заударати, пашити. задисти, динём (дидем), (зап.) vide задјести. |