пут четири и т. д., а трља други пут сједе на бадало (т. ј. оно мјесто гдје ударају штаповима кад их бацају) кад погађа у свој штан; трећи пут се примакне волико може скочити, а четврти пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар онолико година царује), до колико су погодили да жене трљу, онда га жене, т. ј. стану сви у ред један за другијем, па се раскораче те трља прође четворошке између њиховијех ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде најприје) по задњици. банатски, ка, ко, Banater, banatus. Банађанин, m. ber Banater, Banatus. бангав [багав], а, о, н. п. коњ, lalm, binfens, claudus. [vide хром]. банда, f. (по југоз. кр.) біе Geite, regio, cf. [vide] страна [1]: Да ни господин Бог поможе десну банду и лијеву ! (кад се напија, показујући пуном чашом обадвије стране соФре); Са банде им Брда ударише бандар,* бандара, m. (у Сријему) некака риба (која се у Бачкој зове буљеш), Wrt giid, piscis genus [Flußbarsch, perca fluviatilus L.; vide гргеч]. бандижан, m. (у Боци) vide банђен. бандијера, f. (у примор.) ie Ganne, vexillum, cf. [vide 1] застава [3]: едри ли ми драго моје, Вије ли му бандијера бандунати, нам, v. pf. (у Паштр.) vide заборавити (ital. abbandonare): Ти не немој бандунати банђен, а, о, (око Сиња) човјек који је што скривио на не ће суду да иде, него живи према власти као хајдук, само што не чини никоме ништа. Банђен човјек живи у своме селу и код своје куће ради своје домаће послове, него је једнако тако на опрезу да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с краја и то једнако на опрезу. У прољеће године 1835, кад сам се ја десио у Будви, овакијех је људи много дошло близу Будве на један мост, нак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и TO им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оружјем, а банђени особито. У Далмацији и у Боци има овакијех људи много, гдјекоји су још од Француза остали. cf. бандижан. [банија, f. vide бановина (?); види в. v. 2 крњача.] банити се, баним се, v. r. impf. (у Ц. г.) fid al3 бан обег баница betragen, affecto тo бан aut ns баница dignitatem [cf. котобанити ce]: Невјеста се бани И веома фали баница, f. 1) bie Danin, bana, bani uxor. [cf. бановица]. - 2) (у ц. г.) госпођа, sie Grau, domina, [vide rocнођа 1] cf. бан [2]: Ал' баница Васкова Даница, Сама носи девет нефердара [Баница] 3) планина у нахији По жешкој [у срезу пожешком округа ужичког]: Под Баницом цркву Јежевицу 4) вода у Лици, која извире иза Госпића к југу око три сахата и код Грачца понире. Баничина, f. планина у Шумадији између нахије Крагујевачке и Смедеревске [село, у срезу јасеничком округа подунавског, које се до прије 30 година звало Кошарња]. банка, f. (gen. pl. банака) ber Danfozettel, syn grapha mensae feneratoriae publicae. банкрот, банкрота, m. (у војв.) ber Banferottirte, decoctor, impar solvendo. cf. [vide] пропалица. банкротирање, п. баз Danterottiren, decoctio. банкротирати, банкротирам, v. pf. uns impf. banterottiren, decoquo. ef. пропасти [2]. банов (банов), а, о, без бан, той бан. бановање, n. bie Deeriфaft без бан, imperium тоб бан. бановати, банујем, v. impf. бaн ein, sum бан: Да банујеш и да господујеш бановина, f. and wo ein бан bеrrict, баз Вan. tbum, banatus. [cf. банија ?]. Бановић, m. Pansionu, bani filius. У пјесмама и у приновијеткама о Бановићу Страхињи чуо сам гдје се изговара Бановић. бановица (бановица), f. vide баница [1]. [Баново Поље, п. село у срезу мачванском, округа подринског; види s. v. Батар.] бански, ка, ко, Han3, banalis. банство, п. і 2Sürbe без бан[1], dignitas бан: А даћу ти банство и војводство Банстол, м. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола), ein Berg in Sirmien, mons Sirmii. банути, банем, vide бахнути. банчење, n. vide пијанчење. банчити, чим, v. impf. vide пијанчити. бања, f. 1) баз заб, balneum (cf. ital. bagno). [cf. топлица 1, илиџа]. — [Бања] 2) варош у Србији (близу Ниша) [сад Соко-Бања, у срезу бањском округа нишкога], Жame einer Stabt, nomen urbis: Да би посл'о Вељка арамбашу, Ко ће чуват, Бању на крајини - 3) намастир у Боци, Name eines Silofters, nomen monasterii. - 4) вода, која извире из исћине у селу Петњици (у [срезу подгорском у] нахији Ваљевској) и утјече у Колубару с десне стране. На сам извору ове воде мељу воденице по с два камена; али кашто у један аут пресуши са свијем, па по том опет, као што казују, иза некаке хуке и црвенкаста протече. Бања Лука, f. vide Бајна лука, mit allen b - leitungen. Бањанац, нца, m. vide Бањанин. бањати се, њам се, vide купати се. Баошева Градина, f. vide Балшова Градина.figulus. 2) (у Имоск.) старински новац, alte Münze, бански, ка, ко, altweibiid, anilis. и држи поред мора само око четири сахата, [Баре, f. pl. село, види s. v. Ревеница.] Било глава, биће барета. баретина, f. augm. v. [1] бара. [cf. баруштина, пљоштара]. Онамо од Барске нахије настаје језик Ар- барета, f. (у примор., ital. baretta) vide капа[1]: наутски: Земље твоје Бара и Ульина 2. бар, м. (по југоз. кр.) некакво врло ситно и жуто жито као просо (кажу да би се човјек у ово жито могао удавити као у воду), Art Hirjen, milii genus [setaria italica Beauv.; cf. мухар (муар)]: Сијала је баба бар, да је баби заувар. 3. бар[*], wenigitens, saltem. cf. барем. бареш, барешa, m. ber Gumpf, palus. [vide tur), parallele. [vide напоредо]. cf. упоредо барабарење, п. ba3 Gehen in gleider Linie, баз effen, contentio. барабарити се, барабарим се, v. r. impf. с ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. [vide] поредити се. барак[*], m. eine Mrt langhaariger Sunbe, canis [familiaris L. var.] pili longi: О шкрипову барно, барјела, т. (јуж.) vide барило [2]. дне кад се бараци стригу. бариоце, n. dim. v. барило. Баранин, м. човјек из Бара, Ciner vон Бар, барица, f. dim. v. [1] бара. incola той Бар. барјак,* m. (gen. pl. барјака) bie Fabne, signum, vexilum. cf. [vide 1] застава [3]. барјактар, барјактара, м. [1)] ber Gahnenträger, signifer [vide заставник. 2) vide краљице). а под њом капа од црвене чохе, по TOM бијела махрама), eine Mrt Ropfbebedung ber Frauen, vittae genus. барбукање [брбукање] п. баз Servorbringen eines jpruselnben Zones. [vide 2 брботање]. барбукати, барбучем, [брбукати] v. impf. (у Барањи) in eine ins Saffer gejtecte Röbre blajen und dadurch einen sprudelnden Schall hervorbrin gen [vide 1 брботати]: шта барбучеш по води. барбун, барбуна, м. (у Дубр.) некака риба, Mrt Seefisch, piscis marini genus [Seebarbe, Rothbart, mullus barbatus L.]. cf. [тргља,] брадоватица. бардагџија[*], m. ber Rannentöpfer, cantharorum Барат, т. у пјесми nom. propr. einer Stadt, nomen барјактаров, а, о, без Gabnenträgers, signiferi. баратати, там, v. impf. (vom ital. barattare) c барјактарски, ка, ко, зähnrid3, signiferi. Kим, mit wem zu thun (Geschäfte) haben, nego- бàpjaм,* m. 1) das Bairamsfest, festum bairam tium habere cum aliquo. барбежа, f. (у Рисну) женска капа (шамија, баречина, f. (у Ц. г.) што год гамиже, н. п. глиста, црв и т. д., аз Gemürm, vermes, serpentes. apud Turcas. 2) хаџијнски барјам, некакав други светац осим правога барјама (пред којим се пости), који особито празнују хаџије: Ево сада честит Петров данак, Петров данак и барјам аџијнски, Оће бити у граду грађани, Да клањају и тевериџ дају барјамовање, п. ba3 Geiern bes Bairams, celebra tio diei bairam. барјамовати, мујем, v. impf. u. pf. bas Bairam3felt begeben, ago diem festum bairam: Смиљанићу, дома дер се нађи, Нека Турци с миром барјамују; Јер ће тебе на зло Бо жић доћи баровит, а, о, jumpřig, paludosus, uliginosus. барски, ка, ко, роп Бар. п. пушка, сахат, виноград и т. д., verborben, verlajjen, vermahrlojt, corruptus, desertus. 1. баталија, f. штогод покварено, н. п. пушка, сахат, verborbenes Beug, res corrupta. барјачић, m. dim. v. барјак. барјело, п. (по југоз. кр.) vide барило [2]: Ha неђељу лијену ђевојку И барјело вина из Видина барка, f. 1) (у прим.) ein 2Safferfahrzeug, navigii 2. баталија, f. vide битка. genus [vide лађа]: Не могу ти крају доћи, [баталијун, m. Bataillon; види s. v. аламан 2.] Јер ми барка весла нема 2) (у сјеверн. баталити, баталйм, v. р. н. п. пушку, сахат Kр.) der Fischbehälter, Fischhälter, piscina lignea. [vide покварити], виноград [vide запустити], баркати, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој verlaffen, verwanrlofen, desero. загонеци: Пет браће све један другог у зад-батаљак, љка, m. vide батаљица. њицу барка. баталивање, n. баз Bermanrlojen, neglectio. барна, m. (у војв.) бег Saul, caballus [vide баталивати, батаљујем, v. impf. verlajfen, neмрков 17. gligo, desero. vaccae indi solitum. барнуља, f. име крави, ein Subname, nomen батаљица, f. ber Humpf bes Mrms ohne Sand, brachium mutilum manu. cf. батаљак. батаљка, f. in ber Rebensart: Хаљку на батаљку, бег Stod, baculus. [vide] батина [1], cf. бата. баруштина, f. vide баретина. басамак,* m. Sie reppenjtufe, gradus [cf. ска лини]. басање, п. баз Daberjdlenbern, incessus sultus. леђима не боли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп у стану бије, ber Butterjtempel, pistillum butyro faciendo: Ти не пијеш млаћеницу, батом бивену , батак, m. bie üfte nebit bem Guße beim Beflü= gel, femur (volatilium). батал,* покварено, разваљено, запуштено, н. басати, сам, v. impf. ићи не гледајући куда, баста учинити, т. ј. то ти не можеш учинити ВУКОВ РЈЕЧНИК Батаљуше, Батаљуша, f. pl. у Тршићкој планини једно брдо по коме су негда били виногради на батаљени, те сад гдјешто стоји само сухо чокоће. Батар, тра, м. у Мачви поток који на неко лика мјеста извире више Банова поља, а заљева кашто и из Дрине и утјече у засавицу: Иза Батра са села Салаша Тврде страже покрај Батра баца incon-батати, батам, v. impf. (ст.) (cf. ital. batterer) idlagen, flopfen, pulso [vide куцати]: Божић бата на обоја врата, да унесе три товара злата пјева се у очи Божића. батачић, m. dim. v. батак. батина, f. (gen. pl. батина) 1) ber Stod, fustis [cf. ајдамак, бакета, батаљка, буца 1, дурунга, кијак 1, кијача, мачуга, мотка 2, палица 1, паљиковача, сопа 1, супруга, тојага (тољага), Ћула, уторник 2]. - 2) Gtoditreid, verbera : ударили му двадесет батина [cf. 2 бата1, дегенек, дендерек]. 3) сулудаст човјек, ber Stod, stipes [vide лудак]. - 4) хоћеш батину! би friegit (thuit) es gemik nidt, nequaquam auferes (facies). ———— батинање, п. баз Borbringen von Summem 3eug. deliratio, nugae. батинати, нам, v. impf. говорити којешта, bum= me3 3eug baberid mügen, nugari [vide блутити]. батиница, f. 1) dim. v. батина [1]. 2) оно на полазнику. бато, m. (јуж.) [cf. 1 бата] 1) hyp. v. брат [vide брато]. 2) manchmal so viel als 6a6o (Vater), pater. баток, м. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch [Stockfisch], piscis [gadus morhua] arefactus. Баточина, f. мала варошица између Багрдана и [Крагујевца; у срезу лепеничком, округа крагујевачког] Асан-пашине паланке, täòt= chen in Serbien, nomen urbis. батргање, п. баз Musiclagen mit Süßen, calcitratio. батртати се, гам се, v. impf. у ходу, т. 1. бацати се [2; vide метати се 2 ], aušidlagen, calcitrare: Батрга се ногама као удовац у колу. батрење, п. баз Crmuntern, animatio. батрити, батрим, v. impf. (у Славонији) ermuнtern, animare. cf. бадар. [батрљица, f. vide бадрљица 2; види s. v. клица 2.] стоји vide батун, батуна, m. (у Боци) вода која на једном мјесту, мања од језера. [1] бара [1]. [батушка, vide бочка.] бака, m. hyp. . брат. [vide брато 1]. баук, m. 1) ber Baubau, Dauvau, terriculum. 2) vide [1] бак. баўкање, п. баз Baubauen, terrificatio. баукати, баучêм, v. impf. baubauen, terrifico. баукнути, банкнêм, v. pf. baubauen, terrefacio. баўљање, п. баз Rrieden, reptatio. баўљати, љам, v. impf. (у Шумад.) иьи побаучке, највише се говори за малу дјецу, кад још не могу управо да иду, него тако пужу, friedjen, repere. баура, f. (у Бачкој) 1) шута овца, ein ohne Hörner, ovis absque cornibus. овој загонеци: Јаше тута на баури? сврака на крмачи. баўчак, чка, m. vide [1]бак. бах, m. (у Дубр.) 1) баз geugnen, infitiae: ударио у бах. cf. хаша [2, инар, башити 2]. 2) ударити кога бахом, т. j. поплашити кога, особито виком и пријетњом, erjdređen, terrefacio: Удари га бахом и ршумом He би бахом из Клисуре тврде [ef. башина, ршум 2]. daf 2) y т. ј. бахат (cf. бат, бакат), м. аз Getrappe, incessus cum sonitu [vide топот]: Зачу Раде бахат од јунака бахнути, бахнём, [банути] v. pf. unverhofft fommen, ex insperato adesse. [ef. рунити]. бахорење, п. аз 3aubern, incantatio (morbi, doloris). бахорити, рим, v. impf. (у Боци) зaubern, in canto (morbum, dolorem), cf. [vide] бајати: Нешто ме је забољела глава, Нег' ми зови бахорину, мајко, да би мене младу бахорила бахорица, f. (у Боци) iе заuberin, incantatrix, [vide] бајалица, cf. врачара: Нешто ме је забољела глава, Нег' ми зови бахорицу, мајко, да би мене младу бахорила Дозвала је другу бахорицу Нег' ми зови трећу бахорицу бахтање [бактање], n. 1) баз Trappen, incessus cum sonitu. 2) das Streiten, contentio. бахтати, башьем, [бактати] . impf. trappen, sonitum edo incedens. бахтати се, башћем се, [бактати се] v. r. impf. око чега, као препирати се, гонити се, ftrei= ten, contendere: ми смо се бахтали; ја сам се с њим бахтио. бацакање, п. баз umbermerfen ber Süße, a. B, von Rinbern, jactatio pedum. балакати се, кам се, v. r. impf. н. п. ногама, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. [cf. прњати се, прњицати се]. бацаљка, f. [дио игре ииљака]. бацањ, цња, м. кошар (као качица без и јед нога дна) што се по води баца те се у њему риба хвата, eine Mrt Gijdreufe, nassae genus. 1. бацање, n. bas leife Stedjen, punctio lenis. 2. бацање, п. bas Werfen, jactatio [cf. труђање, фурање, хитање (итање) 1]. 1. бацати, цам, v. impf. dim. v. бости, leije itedjen, leniter pungo [vide боцати]. 2. бацати, цам, v. impf. [ef. бачивати] 1) wer. fen, jacio. [cf. метати 3, потезати 2, трувати, фурати, хитати (итати) 1]. - 2) пушке, lo3idießen, emitto ictum. cf. метати [4]. бацати се, цам се, v. r. impf. 1) werfen, jacere: бацају се дјеца камењем. [cf. пометати се]. 2) бацати се ногама, ausidlagen, calcitrare. [vide метати се 2]. бацити, бацим, [бачити] v. pf. 1) werfen, jacio [cf. врљити, машити 1, трућити, турити 1, ринути 1, 2 хитити (итити)]. - 2) пушку, оз idießen, emitto ictum (највише се говори избацити пушку, и за то кад ко рече: баци неко пушку, други му одговори у шали: а ти иди те је узми). 3) Око на што, jeine Mugen werfen auf etmas, e3 merten, oculos conjicio. cf. окомити [2]. бацити се, бацим се, v. r. pf. 1) чим, werfen, jacio [cf. метнути се 2, потегнути се 1, турити ce 1]: Прости Боже и бијела цркво, да се бацим једном преко тебе 2) fid) auf etwas binwerfen, se conjicere: Па се баци на рамена Шарцу бацкање, n. dim. v. [1] бацање. бацкати, кам, dim. v. [1] бацати. бацнути, нем, v. pf. fteden, pungo [vide боцнути]. бач, ача, m. vide станар. бача, м. (у војв.) тако жене зову свекра : Отићи ће бача, остаће снаша. [cf. 2 баша]. бачва, f. (gen. pl. бӑчава) 1) велика каца задни-башин, а, о, без Вайфа, той баша. вена као буре, ein großes ab, dolium : Ilo- башина, f. (у Ц. г.) [vide x2] c. шарило. пише ми из бачава пиво, Поједоше из на- |башински, ка, ко, Вафа, той баша, тор баше. ћава мливо. 2) (у Барањи) стабло у башити, шим, v. impf. 1) ra, einem баша! прорасла црнога лука, на којему је горе jagen, тор баша appello aliquem. 2) што. сјеме. [vide бик 2] cf. цволика. Leugnen, infitiari. cf. бах [1, хашати (ашати), Бачванин, m. Giner aus ber Бачка, Serbus e хашити (ашити), инфарити]. Бачка. 1. башити се, шим се, v. r. impf. jid zum Bajфа machen, facere se ipsum tov бama. оканити се. 2. башити се, башим се, v. r. impf. 1) fid als башка учење, n. баз ubjonbern, separatio. ――――― Бачванка, f. bie Batjderin, femina baciensis. бачвански, ка, ко, Batimer, baciensis. Бачванче, чета, n. ein junger Batider, puer baciensis. Бачванчица, dim. v. Бачванка. [2] бацати [1]: Немојте ме у јаму бачиват - 2) augm. v. [2]бак: Бачи котле преко бачица, f. vide станарица. бала,* f. рупа на кући, куда излази дим, бег баџак,* m. 1) (слабо се говори) баз Dein, ber баромет, м. (у хрв.) бer Haudfangtebrer, purgator caminorum. cf. [vide] оџачар. 1. баш,* баша, м. предњи крај од лађе, бег 2. баш, [1)] gerabe, burdaus, ipsum, plane: баш 1. баша,* m. 1) у Србији и у Босни зову сва-башчина, f. augm. v. башча. Той баша. башчован, * башчовáна, m. ber Gärtner, hortu- башчованџија,* бè, interj. ge! abi: Бе не лудуј, моја снахо драга беба, f. Rinderwort für ein fleines Rind, infans sermone infantium. 1. бàmêœe, n. 1) das Baschen (6ama zu einem sa- баша. ПФ-зим-баша-macjen, To facere se ipsum or [беванда, f. забијељено вино, eingewäfferter Bein; 3) das Leugnen, infitiatio. [cf. инћарење, хашање (ашање), хашење (ашење)]. 2. башење, п. bas Betragen wie ein Bajda, affectatio dignitatis той баша. види s. v. усјекнути 2.] бевут, бевýта, m. (у Земуну) дошао у бевут, т. ј. обезнанио се. vide [2] незнан [2]. 1. 6èr, m. 1) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, |