задисти се, динём (дидём) се, (зап.) vide задјести се. стоји без динара: Јера га је Чупић задобио Од Турчина Пејзе Мемед-аге задовољан, љна, љно, загібен, contentus. [cf. довољан]. задитињити, њим, (зап.) vide задјетињити. задихати [задијати] ее, задишём се, v. г. pf. in3 Reuchen fommen, 3. 3. von Laufen, anhelo. | задовољити, љйм, v. pf. befriebigen, satisfacio. cf. [vide] задухати се. [cf. издовољити, надовољити, контентати]. задјева, f. (југоз.) баз Dinberniß, impedimentum. | задовољити се, љим се, v. r. pf. genug baben, cf. [vide] сметња. habeo satis, sum contentus. задовољност, задовољности, f.) біе Sufriebenheit, animi tranquil задјевица, f. (југоз.) vide зађевица. задјевојчити се, чим се, v. r. pf. (југоз.) zum | задовољство, п. Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco. litas. [задјенути, задјенем, (југоз.) vide задјести.] | задојити, задојим, v. pf. zu faugen geben, mamзадјести, дјенем (дједем), (cf. задјенути) ѵ. mam praebere: задојити јагње (н. п. кад pf. (југоз.) 1) н. п. нож за појас, цвијет за нема мајке или кад му не да сисати, него капу, ftefen, pono. 2) кавгу, говор, бој, је ваља држати), дијете. т. ј. започети, anfangen, moveo. - 3) кога задорица, f. (по југоз. кр.) ber Swift, rixa. [vide] за појас, übertreffen, supero. - 4) дирнути, свађа, сf. зађевица, кавга. anrühren, angreifen, attingo [vide дарнути]: ти | задоцнити, задоцним, v. pf. veripäten, retardo, си најприје њега задио. 5) berühren, attingo: прошло му тане кроз хаљине, али му меса није задјело, cf. захватити [(заватити) 3, затаћи (затакнути) 2]: Погоди му пуце од доламе, Тере Раду не зађеде меса 6) treffen, attingo, ferio, [vide десити] cf. задесити: Тако ме ненадно чудо не заБело! задјести се, дјенем (дједем) се, [зађенути се, задјети се] v. r. pf. (југоз.) 1) за што, не fle= ben, Langen bleiben, adhaeresco: Зађе јој се купина За свилену кошуљу 2) збора, збором (понајвише у пјесмама), berüßren, attingo: Свакога се збора зађедоше - Свакијем се збором зађедоше, И у томе вјеру ухватише 3) vide завадити се: Зађешће се за бијеле овце [задјети ее, задјенем се, v. г. pf. vide задјести се; види s. v. задјести се 1: Зађе јој се купина -] задјетињити, њим, (југоз.) vide затрудњети. заднивање, п. баз Böbmen, fundi adjectio. заднивати, заднивам, v. impf. böbmen, fundo | instruo. заднити, задним (заднијем), (part. pass. задни- задњи, ња, ње, бес, біе, баз hintere, posterior. задобијање (задобивање?), n. baš Érbeuten, сар tura. задобијати (задобивати?) добијам, v. impf. erbeuten, capto. moror, и pät fommen. [vide одоцнити]. задоцнити се, задоцним се, v. r. pf. fich ver= fpäten, tardius venio. [cf. опознити]. задражити се, задражим се, v. r. pf. (у Далм.) jih verlieben, amore capior. cf. [vide] загледати се [2]. Задранин, m. (pl. Задрани) Giner von Bara, Jadertinus: У тавници бана Задранина задремати, задремам (мљём), (ист.) vide задризадрети, задрем, (задро, задрла, ло) (ист.) vide јемати. задријети. задржавати, државам, v. impf. aufhalten, re задржавање, п. баз Mufbalten, retentio. tardo. задржавати се, државам сe, v. r. impf. fih aufe balten, moror. задржати, жим, v. pf. [1)] aufhaften, moror. [2) vide уздржати 2.] задржати се, жим се, ѵ. г. pf. fidh aufhalten, задригао, гла, гло, каже се пуну и здраву задријака, m. ein gejunber, ftarfer Mann, homo robustus. задријемати, задријемам (мљем), v. pf. (јуж.) einschlummern, obdormisco. задријети, задрем, (зад о, задрла, ло) v. pf. (јуж.) ftreifen, stringo. [cf. задерати]. задримати, задримам (мљем), (зап.) vide задријемати. задрити, задрем, (задро, задрла, ло) (зап.) vide задријети. задрктати, задркћем, vide задрхтати. задобити, задобијем, v. pf. gewinnen (Beute), er | задрктати се, задркћем се, vide задрхтати се: beuten, capio: Вољео б се с њиме удесити Бијеле се задркташе куле Нег царево благо задобити -- А Чупића | задрмати, мам, v. pf. erjhüttern, concutio. задрмати се, мам се, v. r. pf. erbeben, contre- | задуживати, дужујем, v. impf. perfulsen, obaero. misco. задробити, задробим, v. pf. cinbrödeln, intero. живе по задрхтати, задршћем, [задрктати] v. pf. [фан- задрхтати се, задршћем се, (cf. задрктати се) себи задуживати се, дужујем се, v. r. impf. fih ver= задух, m. (у Боци) бег Инђаuh, Serum, odor, задуха, f. (у Боци) vide сипња. задушити, задушим, v. pf. (у Дубр.) er[tiđen, шити. задушни, на, но, н. п. недјеља, понедјељник, задушнице, задушница, f. pl. ber Wrmen-Seelen - задужбину), усадити или накаламити воћку близу пута, гладног нахранити, жедног напојити, голог одјести (и ово се каже чинити и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све таке задужбине. Док су Турци у Србији владали, многи су бегови Босански по њој надгледали и оправљали чесме и ћуприје, које су њихови стари прије стотине година градили, као н. п. Рустанбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове задужбине други не смије ни по што оправљати, него онај чије су од старине: Да ви знате наше намастире Славни | зађевица, f. (у Ц. г.) [cf. зачепица] 1) узрок наши цара задужбине Да видите дивну Студеницу, Не далеко од Новог пазара, Задужбину цара Симеуна Прву бабо саградио цркву, Красну славну себи задужбину задуживање, п. baš Bevjchulben, obaeratio. [cf. дужење 2]. Map за који се кавга зађене, бет äntoß, offendiculum: од мале зађевице мало се људи не поклаше; Јер је прва Турска зађевица 2) [vide] свађа или кавга сама, бer Bant, certamen: око тога је често бивала зађевица. |зађевојчити се, чим се, (јуж.) vide задјевој чити се. зађенути, нём, vide зађести. зажињање, п. verbal. v. зажињати. косити. зађенути се, нём се, vide зађести се: У вино се зажињати, њем, v. impf. у туђу њиву, cf. зазађенули били, Који јунак бољи од којега завести, ђенем (ђедем), [зађенути] (јуж.) vide задјести. завести се, ђенём (ђедем) се, (cf. зађенути се) (јуж.) vide задјести се. зађетињити, зађетињим, v. pf. (у Ц. г.) vide | затрудњети. зађиликтати, зађйликћем, v. pf. у пјесми мјесто закликтати: О соколе, мој соколе !| ЗаБиликки колко можеш, Пробуди ми младу мому заерезити, ерезим, v. pf. наметнути ерезу, зи bäteln, ben hürhafen zuwerfen, obdo serae repagulum. Заечар, m. eine Stabt mit alten Ruinen am 3| jammenfluß ber beiben Zimof [главно мјесто у округу црноречком]. зажмирити, рим, v. pf. (у Дубр.) шта си ме зажмирио? т. ј. шта си се загледао у мене? mit starren Augen anschauen, rigidis oculis intueri. зажмурити, рим, v. pf. біе Mugen zubrücđen, comprimere oculos: Очима је зажмурио Док је бабу пољубио зажмурке, (у Грбљу) vide жмурећке. зажуборити, рим, v. pf. jäujeln, riejelu, lispen susurro. зажутети, тим, (ист.) vide зажутјети. зажутити се, тим се, (зап.) vide зажутјети се. зажагрити, рим, v. pf. т. ј. очима, Seuer іргü | зажутјети, тим, v. pf. (југоз.) gelb werben, Наhen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis. vesco: кукурузи су већ зажутјели. зажалити, лим, v. pf. Reis empfinsen, aegre fero: | зажутјети се, тим се, v. r. pf. (југоз.) gelb erПјевала би, ал' не могу сама, Драгог ми glänzen, adgilvesco (3. B. von hingeschütteten је забољела глава, Пак ће чути па ће заDukaten). жалити зажутнути, нём, v. pf. gelblid) werben, flavesco. зажањ, жња, m. граница докле жетеоци узму зажућети, жутим, (јуж.) vide зажутјети. једну постат, Grenze ber постат beim Éruten: зажућети се, жутим се, (јуж.) vide зажутјети се. која ће вас стати у зажањ? како то гониш | зазвати, зазовем, v. pf. rufen, laben, aufforbern, зажањ наеро? voco, provoco. зажарити, зажарим, v. pf. пећ, т. ј. пошто се зазвенетати, звекећем, м. v. pf. crttingen, resono. хљеб метне у пећ наложити што да гори зазвечати, чим, S пред њом на жару, да се унутра боље види | зазвиждати, дим, v. pf. einen fiff thun, sibilo. и да се хљеб брже пече. зазвиждукати, звиждӳчём, v. pf. dim. v. зазажвалити, лим, v. pf. бет Bferbe баз Unterfinn звиждати. mit ber Malfter verbinben, capistro mentum obligo | зазвонити, ним (зазвоним), v. pf. läuten, resono. equi. [vide завиличити]. заздрети, заздрём, v. pf. (у Боци) vide угле заждити, дим, v. pf. 1) анзünen, accendo [vide ужећи]. 2) пушку, или из пушке, Žener geben, accendo, cf. [vide] опалити [3]: Од образа зажди џевердана зажелети, лим, (ист.) vide зажељети. зажељети се, желим се, v. r. pf. (јуж.) 1) чега, дати, опазити. зазейтинити, ним, v. pf, einölen, oleo perfundo. cf. обуљити. зазивање, п. bas Hujjorbern, provocatio. зазивати, зазивам (вљем), v. impf. aufjorbern, - provoco; на част, zum Saftmal einfaben, voco ad coenam: Љубовић ме на мејдан зазива зазидати, зазидам (зазиђем), v. pf. permanern, muro claudo. зазиђивање, п. баз Bermanern, inclusio opere lateritio. зазиђивати, зиђујем, v. impf. vermanern, claudo muro: Зазиђују у бедем од града 2) зажељело ми се, ih habe Xuft befommen | зазимити, зазимим, v. pf. vom Winter wo überбази, concupisco. зажети, зажмём, v. pf. (по југоз кр.) zubrücđen, зажизање, п. баз изӥнбен, incensio. fallen werden, und deswegen dort bleiben, hieme зазирање, п. баз фenjehen (beš Bferbes), aspec- зазјавање, п. баš Derumgajjen, hiatus. зазјати, јам, ѵ. pf. fih vergaffen, hiare. сам зазнао за се. зазнојити, зазнојим, v. pf. vide ознојити: Што си тако бога зазнојио зазор, т. баз Uebelanjehen einer Danblung, re- len, semper idem vociferor [cf. заопуцати]: заинтачио те иште; шта си ти заинтачио! зайра, * f. vide храна [1]. ва зайскати, заиштем (у Босни, особито по рошима, заишћем), v. pf. perlangen, begehren, peto. [cf. запитати 2]. зайскати се, заиштем се, v. r. pf. bie Érlaubniß verlangen, peto. Тад се прође срама | заиспокој [за испокој] душе, auf bіе Киђе ber Seele, ut requiescat in pace (ein Trinkspruch bei ber даћа). cf. [1] даһа. зазоран, рна, рно, übel angejeђen, infamis. зазорљив, а, о, н. п. коњ, који зазире, бaзoft | заиста, / wahrhaft, vere; gewis, certe. [cf. дои schen wird, pavidus. зазрети, зазрем, v. pf. jcheu bliđen, pavide as- зазујати, јим, 1 v. pf. anfangen зи битинен, | zu заигравање, п. Xnlaufen, Crtanzen, exsultatio. зайграти се, заиграм се, v. г. pf. 1) quі ино Savon tanjen, avolo: заигра се низ брдо. 2) у игри заборавити на што, im нь ver» Zanzen gessen auf etwas, saltans obliviscor. зайгуманити, ним, v. pf. zит игуман majen, creo то игуман. зайгуманити се, ним се, v. r. pf. zum игуман заимавање, п. vide заимање. заисто, у ста, занаго, исто 2, јамачно, јурве, заишталити се, ишталим се, v. r. pf. Cuft зи etwas, z. B. zu Essen, bekommen, concupisco. зајадњи, ња, ње, (у Ц. г.) vide [јадан] јадни. зајазити, зајазим, v. pf. 1) vermehren, peròämmen, mole cohibeo. [cf. загатити, прејазити]. 2) erjättigen, saturare: не може га човјек зајазити. зајазити се, зајазим се, v. r. pf. fid erjättigen, зајам, зајма, m. Borg, mutuum: у зајам дати, B. vom Feuer, ab igne rubeo. зајаукати, јаучем, v. pf. aufflagen, lamentor: Од ајдука један зајаука — зајац, т. (у крајини Неготинској) vide se [1]. зец заједање, п. баз Refen, cavillatio. заједин, f. (у Сријему) н. п. живе у заједини, заједница, f. baš Semcingut, was Swcien ober mehreren zugleich gehört, bonum commune. заједничан, чна, чно, н. п. човјек, gejellig, socialis. [vide дружеван]. заједнички, ка, ко, gemeinfhaftlich, communis. заједно, zugleidh, zujammen, una. [cf. узаједно, скупа]. заједрати, рам, v. pf. voll, bicht werben, denseor. заједрити, заједрим, v. pf. (у прим.) зu jegeln anfangen, vela facere, cf. поједрити: ЗајеДрише морем дебелијем Заједрила по кршу галија, Коња игра на мору делија зајести, једем (заијем), v. pf. (јуж. ц. ист.) beleibigen, offendo. зајечати, чим, v. pf. 1) erhallen, ertrönen, insono [cf. појечати]: Око Беча сва земља запредати. 2) bevortheilen, закинути, нём, v. pf. 1) н. п. конац (у шву), abreißen, abrumpo. 2) закинуо ме десет гроша, bevortheilen, defraudo. cf. занијети [3, закучити 2]. зајмити, зајмим, v. pf. 1) окупити, потјерати | закидивати, кйдујем, v. impf. (у Боци) vide кога, или піто, por fidh bertreiben, cogo [vide потјерати]. 2) vide узајмити. зајуларити, јуларим, vide зауларити. закадијати се, јам се, v. r. pf. (etmas fomijd) sich einkadien, Kadia werden, fio judex: A. Be ти је син? Б. Отишао у Зворник да се закадија. А. Па шта ради сад онамо? Б. Тимари коње код Али-бега. закадити, закадим, v. pf. 1) н. п. буре, кошницу, anrauchen, infumo. 2) ракију, он brennen, aduro: ова је ракија закађена, т. ј. димљива. cf. [vide] загорети. закађивање, п. баз Mnraujen, infumatio. закађивати, кађујем, v. impf. anraun, in fumo. заказати, закажем, v. pf. 1) jagen, dico, jubeo: | заканити се, заканим се, v. r. pf. fih entjolie- закањивање, n. baš jih ntjßn, statio. зависелити, лим, v. pf. 1) н. п. чорбу, äuern, acidum reddo. 2) н. п. кацу, да забрекне, einwässern (ein ausgetrocknetes Faß, damit es anziche), irrigare. закисивање, п. баз Maßwerben, humectatio a pluvia. закисивати, кисује, v. impf. н. п. пушка, пар werben (vom Hegen), humector pluvia (киша). закиснути, не, v. pf. н. п. пушка, vom Regen naß werden, madefio a pluvia. закитити, тим, v. pf. vide накитити. закићевка, f. (у Карловцима) рана црвена трешња, Wrt Rirjdjen, cerassi species [prunus avium I.. var.]. закишати, шам, v. pf. (у Дубр.) н. п. кошуље, т. ј. потопити у воду, einweißen, aqua perfundere. cf. [vide] покиселити. 2) заклад, m. (по јужн. кр.) 1) лијепе хаљине, |заклањање [заклоњање], п. баз hüşen, defen заклањати [заклоњати], њам, v. impf. фен, sio. [cf. заслањање (заслоњање), застиљање]. defendo [cf. заслањати (заслоњати), застиљати]: Дора ће те собом заклањати [заклањати се (заклоњати се), v. r. impf. v. заклањати.] закаснити, ним, (у Сријему и у Бачкој) vide | заклање, п. баз фlachten, mactatio [cf. за[одоцнити] задоцнити. закачити [заквачити], чим, v. pf. anhafen, unco | заклапање, п. 1) bas Žubeđen, operitio (?). кољ 1]: Је ли веће јање за заклање? prehendo. 2) das Verschließen, occlusio. закачка [заквачка], f. ber Schneiberhaten, uncus | закланати, закланам, v. impf. 1) н. п. лонац, sartorius. заквачити, ам, v. pf. vide закачити. заквачка, f. vide закачка. закерало, т. који закера, ein bafeliger Menjd, difficilis et morosus. закерање, п. baš häfelig-jein, morositas. закерати, закерам, v. impf. (у Сријему) 5ätelig jein, morosum esse: закера којешта. зибеđеn, operio. - 2) н. п. кућу, собу, ver- заклапити, ийм, v. pf. haum befommen, spu mesco. заклати, кољем, v. pf. 1)jßlaten, macto. 2) fig. н. п. закла ме и удави ме; закла ме без ножа; закла по заклану, verberben, perdo: Заклала га пушка Црногорска закесерити, рим, v. pf. т. ј. браду, (fomifd) in | заклати се, кољем се, v. r. pf. 1) fich ben pals die Höhe heben, levo barbam. закивање, п. баз Иифтебеn, adcusio. закидање, п. 1) баз Woreißen, abruptio. - 2) abschneiden, mactare se. 2) (у Ц. г.) vide заклепак, ика, m. vide приушак. |