Page images
PDF
EPUB

вадисти се, динём (дидём) се, (зап.) vide зa стоји без динара: Јера га је Чупић за додјести се.

био од Турчина Пејзе Мемед-аге — задитињити, њим, (зап.) vidе задјетињити. зäдовољан, љна, љно, зиjriesen, contentus. [cf. задихати (задијати) ее, задійшём се, v. r. pf. довољан].

int& Reифеn foniтеп, В. В. pon Raufent, anhelo. | задовољити, љим, v. pf. befrіеѕіgеn, satisfacio. cf. [vide] зад ухати се.

[cf. издовољити, надовољити, контентати). задјева, f. (југоз.) баз фinberrip, impedimentum. задовољити се, љім се, у. r. pf. gешg babеп, cf. [vide) сметња.

habeo satis, sum contentus. задјевица, f. (југоз.) vidе зађевица.

задовољност, задовољности, f. Sіе Зufriebenheit, задјевојчити се, чим се, у. r. pf. (југоз.) зип задовољство, п.

janimi tranquilMädchen heranwachsen, in puellam adolesco. litas. [задјенути, задјенем, (југоз.) vidе задјести.] задојити, задојим, v. pf. зи jaugen gebeli, mamзадјести, дјенём (дједём), (cf. задјенути) v. mam praebere: задојити јагње (н. п. кад

pf. (југоз.) 1) н. п. нож за појас, цвијет за нема мајке или кад му не да сисати, него капу, jtecten, pono. 2) кавгу, говор, бој, је ваља држати), дијете. т. б. започети, аnjаngеr, moveo. — 3) кога задорица, f. (по југоз. кр.) Ser 3mijt, rixа. [vide] за појас, übertrejjcit, supero. — 4) дирнути, сва a, cf. зађевица, кавга. anrübren, angreifen, attіngo (vide дaрнути]: ти задоцнити, задоцним, у. pf. perjpütei, retardo, си најприје њега за дио. 5) berühren, at

moror, 30 jpät foтeп. [vidе одоцнити]. tіngo: прошло му тане кроз хаљине, али | задоцнити се, задоцним се, v. r. pf. jih pers му меса није за дјело, cf. захватити [(зава

jpütei, tardius Yenio. [cf. онознити). тити) 3, затаћи (затакнути) 2]: Погоди му задражити се, задражим се, v. r. pf. (у Далм.) пуце од доламе, Тере Раду не заведе меса

sich verlieben , amore capior. cf. [vide] 3ar.se6) trejjet, attіngo, ferio, [vidе десити)

дати се [2]. задесити : Тако ме ненадно чудо не за

Здранин, т. (рі. Здрани) Ciner pon Sara , fело!

Jalertinus: Утавници бана Задранина задјести се, дјенём (дједем) се, [зађенути се, задремати, за дрёмам (м.љём), (ист.) vidе задри

] .) задремам ben, bаngенi bleiben, adhaeresco: Зађе јој се задрети, задрём, (задро, задрла, ло) (ист.) vide

јемати. кунина За свилену кошуљу — 2) збора, задрети, задрём, (задщо, задрла, ло) (ист.) vide

задријети. збором (понајвише у пјесмама), bеrübren, attіngo: Свакога се збора заведоше - Сва- задржавање, п. За пjbalten, retеntiо. кијем се збором заведоше, и у томе вјеру задржавати, државам, v. impf. aufbatten, reухватише — "3) vidе завадити се: Зађешће задржавати се, дружавам се, у. r. impf. fit aujсе за бијеле овце

balteit, noror. [задјети ее, задјенем се, у. r. pf. vіdе задје: задржати, жим, v. pf. [1)] aujbatten, moror. [сти се; види s. v. задјести се 1: зађе јој

2) vidе уздржати 2.] се купина —] задјетињити, йм, (југоз.) vidе затрудњети.

задржати се, жім се, у. r. pf. fidaujbaltei, заднйвање, п. аз рідтеп, fundi adjectio.

moror. [cf. Здржати се). заднивати, заднявам , v. impf. biome, fundo задригао, гла, гло, каже се пуну и здраву instruo.

чељадету (а у осталоме ваља да би било : заднити, задним (заднијем), (part. pass. заднй

за дригнути или за дрићи, за дригнем), jtart,

ternfejt, robustus. cf. за дризгати. ben) v. pf. bödmen, fundo instruo. задно, п. 5er Bosen (з. 2. ат ўape), fundus dolii. | задризгати, гім, v. pf. in Ser Rebеnаrt: задризcf. [vide] дно [1].

тао, задризгала [cf. задригао), fernjejt, jtart задњи, нња, ње, беr, Sie, баз bintere, posterior.

geworden, robustum esse. задњица, f. 1) bеr intere, podex. cf. стражњица; задријака, m. ein gejиндеr, ftarter Dann, homo [варка 2, грашара, прдало, прдењак 1, прца 2;

robustus. гузица, дупе, прино, піупак]. — 2) (у Бачк.) задријемати, задријемам (мљём), v. pf. (јуж.) задња половина од cape или усмине.

einschlummern, obdormisco. [за добивање, п. vіdе задобијање. ]

задријети, задрем, (зад о, задрла, ло) v. pf. (за добивати, задобивам, v. impf. vіdе задоби (јуж.) jtreifeit, stringo. [cf. задерати]. јати.]

задрймати, задрӣ мам (мљём), (зап.) vidе задризадобијање (задобивање ?), п. Заѕ frbentеп, сар јемати. tura.

задрити, задрём, (задо, зідрла, ло) (зан.) вадобијати (задобивати ?) добијам , v. impf. vidе задријети. erbeuten, capto.

задрктати, задркһём, vidе задрхтати. задобити, задобијем, v. pf. germinen (Beute), er - задруктати се, задркъём се, vidе задрхтати се :

beute, capio: Вољео б се с њиме удесити Бијеле се за дркташе куле Нег” царево благо за добити -- АЧупића | задрмати, мам, v. pf. erjbuttern, concutiо.

[ocr errors]

Живе по

шити.

задржати се, мам се, у. r. pf. erbeben, contre- I задуживати, діжујем, v. impf. perjobulsen, obaero. misco.

задуживати се, дў жујем се, v. г. impf, jih perзадробити, задробим, v. pf. einbrotein, intero. јфulsen, obaeror. [cf. дужити се). задромбуљати, љам, v. pf. баз Вентnteijen (біе задужити, задужим, v. pf. кога, реrјфulsen ,

Maultrommel) ertönen lassen, impello crembalum. obaero. [cf. удужити, увересијати]. задруга, f. Pauegelojenjbaft (im Segеnjаgе bеr і задужити се, задужим се, v. r. pf, jih perfфuteinzelnen Familie), plures familiae in eadem

деп, оbaeror. [cf. удужити се). domo (more Serbico) [cf. заједин]. По три- задўнути, задунем, v. pf. аnbансфеt, afflare. естеро чељади слушао сам у Србији да се задупсти се, задубём се, v. г. pf. fit eingrabet, налази у једној кући; али су ми у Далма

vertiefen, defodior. цији у Косову показивали човјека из села задух, т. (у Боци) Ser 21nbaum, Serum, odor, Риђана, по презимену Трифуновића, који има

cf. задах, мирис: Не могу ти пута наћи, ни шездесет и двоје чељади, међу којом је три

двору доћи од висине вите јеле, од занаест жена с мужевима и двије удовице. О духа милодуха божићу и окрсном имену и кад кога жене задуха, f. (у Боци) vide сипња. састану се сви у кући, а онако

задухати се, задухам (задушём) се, [задувати планини и по пољу, а старјешина понајвише

се) v. r. pf. tenden, anhelo, cf. задихати се у млину. Ова кућа има око хиљаду и че

[задијати се, засопити се). тири стотине коза и оваца, до педесет го- і задушити, задуш йм, v. pf. (у Дубр.) erjtiden, веда и четрнаест коња, и плаћа на годину

suffoco. [vide) загушити, cf. удавити, угудвадесет и један талијер траварине и око тридесет талијера у име десетка.

задушни, на, но, н. п. недјеља, понедјељник, задружан, жна, жно, пit einen int Sanje, magna

die armen Seelen angehend, defunctorum. cf. 3asuorum societate pollens.

душнице. задрхтати, задршћем, [задрктати) v. pf. јфаи | задушнице, задушница, f. pi. Der 24rmen-Geelen

Tag, commemoratio defunсtоrum. Задушнице ern, cohorresco. задрхтати се, задрићем се, (cf. задрктати се)

имају двоје: уочи меснијех поклада, и у

недјељу по Тројицама (на Петрове покладе); V. r. pf. erzittern, contremisco.

али су праве задушнице оне прве (и она задувати се, за ду вам се, vidе задухати се.

се сва недјеља, између бијеле и себичне, задуго (за дуго), Iange, diu. [cf. позадуго].

зове задушна не дјеља). Онда обично сваки задужбина, f. Sіе frоmme tiftung, monimetum (?). човјек свима мртвима својијем, које он памти,

[cf. хаир (аир)1, севап]. Највећа је задуж или има записане учитули, начини по свибина начинити намастир или цркву, као Іпто јећу воштану, па све те свијеће састави у су Српски цареви и краљеви градили; по једну руковeт и запали те изгоре мртвима том је задужбина начинити ћуприју на ка за душу (али најприје ваља свакоме да накој води или преко баре, калдрму по рђаву мијени: ова оцу, ова матери, ова дједу, ова путу, воду довести и начинити близу пута баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или (и то се каже градити и начинити себи

црква, онда се те свијеће однесу онамо, и задужбину), усадити или накаламити воћку сваки своју читулу да свештенику те све близу пута, гладног нахранити, жедног на мртве спомене на служби; и ту онда сваки појити, голог одјести (и ово се каже чи своје свијеће запали кад свештеник нити и учинити зад ужбину) и т. д. Турци спомињати. По том, кад свештеник све мртве и данашњи дан граде и чине све таке задуж спомене, зађу ђаци слеђеном воде искобине. Док су Турци у Србији владали, многи тарицама, те свијеће погасе и покупе (посу бегови Босански по њој надгледали и слије калуђери или полови граде од њих оправљали чесме и ћуприје, које су њихови друге свијеће и пале у цркви). На некијем стари прије стотине година градили, као н. мјестима иду на зад упінице и на гробље с п. Рустанбеговић из Зворника Дугу чесму у поном, те и ОНД е спомињу мртве, чате им Тришићком пољу, и други некакав (Босански Молитве, пале свијеће и дијеле за душу. бег) Јадранску ћуприју између љешнице и [Најео се, као сироче на задушнице. МарЛипнице. Такове задужбине други не смије гиналија у І. издању.] ни по што оправљати, него онај чије су од зађева, f. (јуж.) vidе задјева. старине: Да ви знате наше намастире Славни зађевица, f. (у Ц. г.) [cf. зачепица] 1) узрок наши цара задужбине Да видите дивну за који се кавга зађене, беr Injtop, offendiСтуденицу, Не далеко од Новог пазара, culum: од мале зађевице мало се људи не Задужбину цара Симеуна Прву бабо поклаше; Јер је прва Турска зађевица саградио цркву, Красну славну себи за дужс 2) [vide) свађа или кавга сама, беr Заnt, бину

сеrtаmеn: око тога је често бивала зађевица. вадуживање, n. Ваз 23erjetyulse, obеrаtiо. [cf. зађевојчити се, чим се, (јуж.) vidе задјевој

дужење 2].

стане

Чити се.

зађенути, нём, vide зађести.

зажињање, т. verbal. р. закињати. зађенути се, нём се, vide зађести се: У вино се зажињати, њем, v. impf. у туђу њиву, cf. за

зађенули били, Који јунак бољи од којега -— косити. зађести, фенём (федем), [зађенути] (јуж.) vidе зажмирити, рим, v. pf. (у Дубр.) шта си ме задјести.

зажмирно? т. і. Ішта си се загледао у мене ? зађести се, ђенём (федем) се, (cf. зађенути се) mit starren "ugen anschauen, rigidis oculis in(јуж.) vidе задјести се.

tueri. зађетињити, зађетињйм, v. pf. (у ц. г.) vidе зажмурити, рим, v. pf, бie 21 аден диоrісtен, сотзатрудњети.

primere oculos: Очима је зажмурио Док зађиликтати, заўйликһем, v. pf. у пјесми мје је бабу пољубио

сто закликтати: 0 соколе, мој соколе! | За- зажмурке, (у Грбљу) vide км урећке. биликки кол'ко можепі, Пробуди ми младу закуборити, рим, v. pf. jäијеlіt, riejelin, lispelin, мому

susurro.

. заерёзити, фрезим, v. pf. наметнути eрeзу, зия зажутети, тим, (ист.) vidе зажутјети.

biteln, Sen Xburbater 31perfet, oblo serae re- закўтети се, тим се, (ист.) vidе закутјети се. pagulum.

1. зажутити, тим, (зап.) vide за жутјети. Заечар, т. еіnе tаѕt mіt аltеn tuіnеп ат Зи 2. заж ўтити, зііж у тім, v. pf. н. п. воду, gelb

јаттеnjt uр ѕеr bеіsеn іntоf [главно мјесто у machen, flavum reddo. округу црноречком).

замутити се, тим се, (за п.) vidе зажутјети се. важагрити, рим, v. pf. т. ј. очима, бешеr jprüя зажутјети, тім, v. pf. (југоз.) gelb mеrhеn, tla

hen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis. vesco: кукурузи су већ за сутјели. зажалити, лим, . pf. ?eis empfine, aegrе fero: зажутјети се, тім се, v. r. pf. (југоз.) gelb er

Пјевала би, ал' не могу сама, Драгог ми glänzen, adgilvesco (3. 9. von hinge dütteten је забољела глава, Пак ће чути па ће за

Dufaten). жалити

зажутнути, нём, v. pf. gelblih mеrѕеnt, flavesco. зажаю, жња, т. граница докле жетеоци узму зажућети, жў тим, (јуж.) vidе заж утјети.

једну постат, GBrenje Ser постат beim Center : зажућети ее, жўтим се, (јуж.) vidе заж утјети се. која ће вас стати у зажаю ? како то гониш зазвати, зазовем, v. pf. rufen, laben, aujjortern, зажаю наеро ?

Voco, provoco. зажарити, зажарим, v. pf. пећ, т. ј. пошто се зазвeкeтати, звегећем, хљеб метне у пећ наложити ІІто да гори зазвёчати, чім,

1

v. pf. erflingen, resono. пред њом на жару, да се унутра боље види зазвиждати, дії м, v. pf. einen 2riff tbun, sibilo. и да се хљеб брже пече.

зазвиждўкати, звіжду чём, у. pf. dim. p. 31зажвалити, лим, v. pf. Sеm 4gferse as untеrtіnn Звиждати.

mit ѕеr Salftеr реrbinoen, capistro mentum obligo зазвонити, ніім (зазвонійм), v. pf. Karten, rеѕоnо. equі. [vide зaвилнчити).

заздрeти, заїздрём, v. pf. (у Боци) vide углезаждити, дим, . pf. 1) анзünoe, accendo [vile дати, оilазити.

ужећи). 2) пушку, или из пунке, тепеr зазейтинити, нім, v. pf. einilent, oleo perfundo. gebent, accendo, cf. [vile) опалити [3]: од cf. обу.љити. образа зажди певердана

3a3ubarbe, n. das Auffordern, provocatio. зажёлети, лйм, (ист.) vidе зажељети.

зазивати, зазіі вам (вљём), У. impf. aujjorberi, зажёлети се, лiм се, (ист.) vidе зажељети се. provoco ; на част, заn Sajtnal einlаsеn, уосо зажёлити, айм, (зап.) vidе зажељети.

ad coenат: Бубовић ме на мејлан зазива заяжёлити ее, ийм се, (зап.) vide за жељети се: зази дати, зазій дім (зазії), см), v. pf. permaner, Веће сам се сестре зажелно

muro claudo. зажељети, желим, v. pf. (јуж.) што, реrlаngеп, | зази,йвање, п. За 23erntaler, inclusio opere concupisco. [cf. похлепити).

lateritio. зажељети се, желім се, v. r. pf. (јуж.) 1) чега, зази, йвати, зій), ујем, v. impf. реrnаtеrn, claudo

sich nach etwas sehnen, desiderium me cepit. uro: Зазнђују у бедем од града 2) за жељело ми се, it babe Rujt bеfоптен | зазимити, зазії мим, у. pf. рот іntеr tо iibera dazu, concupisco.

fallen werden, und deswegen dort bleiben, hieme зажети, зііжмём, v. pf. (по југоз кр.) зиқructet, impedior.

constringo : Тада за жех очи обаДвије зазирање, п. За сфеиjeben (bes Bieroes), aspecзажећи, жәжем, v. pf. anginsen, incendo. [vide tus pavidus, pavor, consternatio. ужећи).

зазирати, рем, v. impf, jer jeljen, pavide aspiзаживање, п. Заз 21113ünsen, inсеnѕiо.

сіо: зазире конь, а и човјеку би се рекло: заживати, жижём, v. impf. ait şiirlsen, incendo. зазнре од њега, кад се кога клони бојећи зажимање, р. баз зиоriitteil, constrictio.

ra ce, Schen tragen. зажимати, мам (мљём), v. impf. знoritten, con- зазјавање, n. Sas berunigajjen, hiatus.

stringo: Пак је оба ока зажимао, а се зазјавати, зізјавам, v. impf. bernigajjеп, hiare, спушта низ пен ер од куле

oculos circumferre.

.

ва

зазјати, јам, v. pf. fib bergajje, hiare.

Теп, ѕеmреr idem vociferor [cf. заопуцати): зазнати, нам, v. pf. за што, bетићt meroen, er= заинтачно те инте; шта си ти заинтачно!

tептеп, conscius sum, agnosco, пovi: од како зайра,* f. vіdе храна [1]. сам зазнао за се.

зайекати, заинтем (у Босни, особито по зазнoјити, зазнojiм, v. pf. vіdе ознојити: Што рошима, заишћем), v. pf. реrlаngеn, bеgebren, си тако ђога зазнojo

peto. [cf. запитати 2). зазор, т. ба? Иebеlаnjeben einer Spankluzig, rе- і зайскати се, заинтём се, v. r. pf. Die Grlaubniв prehensio : Од Бога је велика гриoтa, А од

verlangen, peto. људи зазор и срамота Тад се прође срама занепокој [за испокој] душе, auf bie Rube ber и зазора

Seele, ut requiescat in pace (ein Trintipruch зазоран, рна, рно, übel angejeben, infamis. bei der naha). cf. [1] naha. зазорљив, а, о, н. п. коњ, који зазире, за рје заиста, wabraft, vere; gemip. certe. [cf. доиscheu wird, pavidus.

за исто, стa, зaнaго, исто 2, јамачно, јурве, зазрети, зізрём, у. pf, jte bliten, pavidе as мајде, неборе, обиста, одиста). picio. .

заитање, п. vіdе захитање. зазубица, f. 1) Зејсбmür im 3abufleijebe, ulcera. | заитати, там, vide захитати.

tio gіngіvаrum: скидају коњу зазубице (кад | заитити, тим, vide захитити. му некако месо нарасте око зуба па га режу і зайһи, за идём (за інфем), v. pf. vіdе заһи: Он ножем). 2) расту му зазубице, Ser 2 iuno заиђе у Удбини граду wässert ihm, salivam ei movet quid.

заишталити се, йшталім се, v. r. pf. Suit ju зазубно, н. п. то је њему зазубно, еr fann es

etwas, z. B. 311 Essen, bekommen, concupisco. nicht leiden, quod tolerari non potest.

зајадњи, ња, њё, (у Ц. г.) vide [јадан) јадни. зазујати, jiiм, 1 v. pf. аnjаngеn u jummer. I зајазити, за јазим, v. pf. 1) permebren, persäntзазукати, зазучём, іnѕuѕurro, immurmuro: за

теп, mole cohibeo. [cf. загатити, прејазити].

2) erjättige, ѕаturаrе: не може га човјек зукаіше челе. Baurpálâne, n. Anlaufen, Ertanzen, exsultatio.

зајазити. заигравати, игравам, v. [imgpf. 1) аnjаngеn u | зајазити се, зајазим се, y, r. pf. fib erjättіgен, tanzen, exsulto. 2) н. п. коња, аз jero

ѕаturаri: подај му (н. п. Доста јела) не би tumnieln, cquum avito: Млади Васо коња

ли се зајазио. заиграва Око двора таста и тунице

зајам, зајма, m. Borg, nutuum: у зајам дати, заигравати се, игравам се, v. r. [im jpf. auј што

Іeiben, mutuum dаrе; узајам узети, bоrgен, Барои reniteit, ayolo, s. 23. коњ; као јелен.

mutuum sumere; вратити зајам ; Зла жена зайграти, заиграм, v. pf. 1) аnjаligen jil tatјеп,

зајма не врати (т. ј. кoгoд учини зло вра

тиће му се). [cf. рукодаһе]. exsulto. 2) кога, tаngен тафеті: Бјелим зајакрити се, рим се, v. r. pf. roth mеrbеп, і. ће те зубом насмијати, А црнијем оком за

B. vom Feuer, ab igne rubeo. играти зайграти се, заиграм се, v. r. pf. 1) анј што

зајаукати, ја учём, v. pf. aufflagen, lamentor :

Од ајдука један зајаука Sappt tanjeit, avolo: заигра се низ брдо. 2) у игри заборавити на што, іш занде реr. I зајац, т. (у крајини Неготинској) vilе ѕец [1].

заједање, п. Жаз 21ecten, cavillatio. gessen auf etwas, saltans obliviscor. зайгуманнти, ним, v. pf. Gium игуман мабеn. заједати, заједам, v. impf. neden, cavillari. cf.

загри:зати [2]. creo тoy игуман.

заједин, f. (у Сријему) н. II. живе у заједини, зангуманити се, ням се, у. r. pf. 3т игуман

т. ј. заједно, Gemeinjdajt, communio. cf. заgeweiht werden, consecrorusyman.

друга. заик, т. (у Хрв. прим.) vidе језик [1].

gajejunna, f. das Gemeingut, was Zweien oder зайлажење, п. vilе залажење.

mehreren zugleidgehört, bonum commune. зайлазити, зім, v. impf. vіdе залазити. заједничан, чна, чно, н. п. човјек, gejellig, ѕозаймити, йм, vide захиљити.

cialis. [vidе дружеван). заимавање, п. vide зaимање.

заједнички, кa, кo, gemeinjchaftlich, communis. заимавати, ймавам, v. impf. (у Дубр.) vidе за- заједно, зшgleid), зиjаnітеп, una. [cf. узаједно,

скупа). заимање, п. Заз #orgен, 24orgichtet, mutuatio. заједрати, рам, . pf. poll, bitt vеrѕеn, dеnѕеоr. [cf. займаване).

заједрити, заједрим, v. pf. (у прим.) ill jegelin займати, мам (мљім), v. impf. [cf. займавати, аnjаngеli, vela facere, cf. поједрити: Зајепозаимати, узаимати] 1) у кога то, Dorgen,

дрише морем дебелијем заједри а по mutuor. 2) коме што, bоrgеt, mutuum dо.

кршу галија, Коња игра на мору делија заинатити ее, инатим се, v. r. pf. fіt іn bеп зајести, једём (заијем), v. pf. (јуж. 11. ист.) Яopf fеsеn, troget, renitor: ваннатио се на beleidigen, offendo.

зајечати, чим, v. pf. 1) erballet, ertrӧнеп, inзайнтачити, чим, у. pf. etpag іntеr wieber) p= sono [cf. појечати): Око Беча сва

Имати.

he he

земља

зајеча 2) aufäфҙеп, ingemisco: зајечаше брију, ноктe зaки дају 2) bevortheilen, рањеници.

fraudo. [cf. закучивати]. зајисти, (зап.) vidе зајести.

заки дивање, п. vіdе запредање. зајмити, зајмим, v. pf. 1) окупити, потјерати закидивати, кидујем, v. impf. (у Боци) vide

кога, или пито, роr jih bеrtreibeit, cogo [vide запредати. потјерати]. — 2) vidе узајмити.

закинути, нём, v. pf. 1) н. п. конац (у шву), зајуларити, јўларим, vide зауларити.

abreißen, abrumpo. 2) закинуо ме десет вакадијати се, јам се, т. г. pf. (etmas tomij) грonia, beportbeilen, defraudo. cf. занијети [3,

sich einfadien, Kadia werden, fio judex: A. Be закучити 2]. ти је син ?| Б. Отишао у Зворник да се за- закиселити, лим, v. pf. 1) н. п. чорбу, jauern, кадија. А. Па шта ради сад онамо ? Б. acidum reddo. 2) н. п. Кацу, да забрекне, Тимари коње код Али-бега.

einwässern (ein ausgetrocknetes Faß, damit es anзавадити, закадим, v. pf. 1) н. п. буре, кош

ziche), irrigare. ницу, аnrauben, infumo. 2) ракију, аn. I закисивање, п. Заз ?арреrѕеn, humeсtatio a brennen, aduro: ова је ракија закађена, т. д.

pluvia. димљива. cf. [vide) загорети.

закисивати, висује, v. impf. н. п. пушка, пар закађивање, п. Заз 24nrauben, infunаtiо.

werden (vom Negen), humector pluvia (ha). закађивати, кађујем, у. impf, anrauben, in- закиснути, не, v. pf. н. п. пушка, рот Regen fumo.

naß werden, madefio a pluvia. заказати, закажем, v. pf. 1) jаgеn, dico, jubео: закитити, тім, v. pf. vіdе накитити.

Сваки својој заказаше војсци — 2) име (у закићевка, f. (у Карловцима) рана црвена пјесми), Stamen geben, nominare, cf. [vide]

трешња, 2{rt Skirjdbcn, cerassi species [prunus надјести [2]: и лепо му име заказаше

avium I.. var.]. заказивање, п. Заз Cage, edісtum.

завишати, нам, v. pf. (у Дубр.) н. п. кошуље, заказивати, казујем, v. impf. jagеt, dico.

т. б. потопити у воду, еіthеіфеп, aqua perзакаменити се, ням се, v. r. pf. (у ц. г.) vide

fundere. cf. [vide) нокиселити. окаменити се: Тако ми се не закаменило

заклад, т. (по јужн. кр.) 1) лијене хаљине, дијете у жени ! теле украви ! јагње у овци !

оружје, и остале драгоцјене ствари, ба свако сјеме у баштини, и дух у костима !

#leino, ornamentum. [cf. заклада]. 2) Закамење, п. планина између Бјелопавлика и

Жаз Тfano, pignus [vidе залог]. cf. залога.

заклада, f. (у ц. г.) vide заклад 1: А у цркве Жуче Никшићке. заканити се, заканйм се, v. r. pf. jih entiblies | заклањање (заклоњање), п. баз ефіgеn, defen

црковне зак. ладе реп, ѕtаtuo. [vidе наканити се].

sio. [cf. заслањање (заслоњање), застиљање). ваканути, заканём, v. pf. betropfen, guttatim | заклањати (заклоњати], њам, v. impf. јффен, perfundo.

defendo [cf. заслањаги (заслоњати), вакањйвање, п. Заз jih Centjblieзet, statutio. закањйвати се, кањујем се, v. r. impf. jih ent- I [заклањати се (заклоњати се), v. r. impf. п.

љати): Дора ће те собом заклажати schließen, statuo. закаснити, ній м, (у Сријему и у Бачкој) vide | заклање, п. bas elapten, mactatio [cf. за

заклажати.) [одоцнити) задоцнити. закачити (заквачити), чим, v. pf. anthafen, unco | заклапање, п. 1) баз Зuseden, operitio (?).

кољ 1): Је ли веће јање за заклање? prehendo. закачка [заквачка], f. Der Gфneiserhafen, uncus закладати, заклашам, v. impf. 1) н. п. лонац,

2) das Verschließen, occlusio. sartorius. .

zudeckent, operio. заквачити, йм, . pf. vіdе закачити.

2) н. п. кућу, собу, per

schließen, claudo. заквачка, f. vіdе закачка.

заклапити, ийм, v. pf. Сфат bеfопттеп, ѕризавёрало, m. који закера, ein bafeliger Xenjd), difficilis et morosus.

заклати, кољем, v. pf. 1) jblatten, mаctо. 2) закёрање, т. баз bäfelig-jeiii, morositas.

jig. н. п. закла ме и удави ме ; закла ме без закёрати, закёрам, v. impf. (у Сријему) bufelig

НОжа; закла по зак.јану, perSerbent, perdo : jein, morosum esse : закера којешта.

Заклала га пушка Црногорска закécepити, рӣ м, v. pf. т. б. браду, (fonij)) in заклати се, кољем се, v. r. pf. 1) jib ben Sals die Höhe heben, levo barbam.

abschneiden, mactare se. 2) (у ц. г.) vide BARÁBabe, n. das Anschmieden, adcusio.

поклати се: Аудари сваки на својега, Зазаки вати, закивам, v. impf. апiсhnіеѕеnt, ad

плаше се с три четири стране cudo.

заклатити, заклатим, v. pf. bіnеinjblage, inзакидање, п. 1) Ваз 21breifen, abruptio. — 2) figo. . das Bevortheilen, fraudatio.

заклепак, икa, m. vіdе приушак. закидати, закійдам, v. impf. 1) в п. конац, заклетва (заклёт ва), f. Sеr ефтих, jusjurandum.

abreigent, abrumpere, cf. [vide] откидати: Косу [cf. клетва 2, jемин].

засти

mesco.

« PreviousContinue »