Page images
PDF
EPUB

задисти се, динём (дидём) се, (зап.) vide задјести се.

стоји без динара: Јера га је Чупић задобио Од Турчина Пејзе Мемед-аге задовољан, љна, љно, загібен, contentus. [cf. довољан].

задитињити, њим, (зап.) vide задјетињити. задихати [задијати] ее, задишём се, v. г. pf. in3 Reuchen fommen, 3. 3. von Laufen, anhelo. | задовољити, љйм, v. pf. befriebigen, satisfacio. cf. [vide] задухати се. [cf. издовољити, надовољити, контентати]. задјева, f. (југоз.) баз Dinberniß, impedimentum. | задовољити се, љим се, v. r. pf. genug baben, cf. [vide] сметња. habeo satis, sum contentus. задовољност, задовољности, f.) біе Sufriebenheit, animi tranquil

задјевица, f. (југоз.) vide зађевица.

задјевојчити се, чим се, v. r. pf. (југоз.) zum | задовољство, п. Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco.

litas.

[задјенути, задјенем, (југоз.) vide задјести.] | задојити, задојим, v. pf. zu faugen geben, mamзадјести, дјенем (дједем), (cf. задјенути) ѵ. mam praebere: задојити јагње (н. п. кад pf. (југоз.) 1) н. п. нож за појас, цвијет за нема мајке или кад му не да сисати, него капу, ftefen, pono. 2) кавгу, говор, бој, је ваља држати), дијете. т. ј. започети, anfangen, moveo. - 3) кога задорица, f. (по југоз. кр.) ber Swift, rixa. [vide] за појас, übertreffen, supero. - 4) дирнути, свађа, сf. зађевица, кавга. anrühren, angreifen, attingo [vide дарнути]: ти | задоцнити, задоцним, v. pf. veripäten, retardo, си најприје њега задио. 5) berühren, attingo: прошло му тане кроз хаљине, али му меса није задјело, cf. захватити [(заватити) 3, затаћи (затакнути) 2]: Погоди му пуце од доламе, Тере Раду не зађеде меса

6) treffen, attingo, ferio, [vide десити] cf. задесити: Тако ме ненадно чудо не заБело! задјести се, дјенем (дједем) се, [зађенути се, задјети се] v. r. pf. (југоз.) 1) за што, не fle= ben, Langen bleiben, adhaeresco: Зађе јој се купина За свилену кошуљу 2) збора, збором (понајвише у пјесмама), berüßren, attingo: Свакога се збора зађедоше - Свакијем се збором зађедоше, И у томе вјеру ухватише 3) vide завадити се: Зађешће

се за бијеле овце

[задјети ее, задјенем се, v. г. pf. vide задјести се; види s. v. задјести се 1: Зађе јој се купина -]

задјетињити, њим, (југоз.) vide затрудњети. заднивање, п. баз Böbmen, fundi adjectio. заднивати, заднивам, v. impf. böbmen, fundo |

instruo.

заднити, задним (заднијем), (part. pass. задни-
вен) v. pf. Бöòmen, fundo instruo.
задно, п. бег Зобеn (3. 3. am Faße), fundus dolii. |
cf. [vide] дно [1].

задњи, ња, ње, бес, біе, баз hintere, posterior.
задњица, f. 1) ber pintere, podex. cf. стражњица; |
[варка 2, грашара, прдало, прдењак 1, прца 2;
гузица, дупе, пркно, шупак]. - 2) (у Бачк.)
задња половина од саре или усмине.
[задобивање, п. vide задобијање.]
[задобивати, задобивам, v. impf. vide задоби-
јати.]

задобијање (задобивање?), n. baš Érbeuten, сар

tura.

задобијати (задобивати?) добијам, v. impf. erbeuten, capto.

moror, и pät fommen. [vide одоцнити]. задоцнити се, задоцним се, v. r. pf. fich ver= fpäten, tardius venio. [cf. опознити]. задражити се, задражим се, v. r. pf. (у Далм.) jih verlieben, amore capior. cf. [vide] загледати се [2].

Задранин, m. (pl. Задрани) Giner von Bara, Jadertinus: У тавници бана Задранина задремати, задремам (мљём), (ист.) vide задризадрети, задрем, (задро, задрла, ло) (ист.) vide

јемати.

задријети.

задржавати, државам, v. impf. aufhalten, re

задржавање, п. баз Mufbalten, retentio.

tardo.

задржавати се, државам сe, v. r. impf. fih aufe

balten, moror.

задржати, жим, v. pf. [1)] aufhaften, moror. [2) vide уздржати 2.]

задржати се, жим се, ѵ. г. pf. fidh aufhalten,
moror. [cf. здржати се].

задригао, гла, гло, каже се пуну и здраву
чељадету (а у осталоме ваља да би било:
задригнути или задрићи, задригнем), ftart,
fernjejt, robustus. cf. задризгати.
задризгати, гам, v. pf. in ber Hebenšart: задриз-
гао, задризгала [cf. задригао], fernjet, ftart
geworden, robustum esse.

задријака, m. ein gejunber, ftarfer Mann, homo

robustus.

задријемати, задријемам (мљем), v. pf. (јуж.) einschlummern, obdormisco.

задријети, задрем, (зад о, задрла, ло) v. pf. (јуж.) ftreifen, stringo. [cf. задерати]. задримати, задримам (мљем), (зап.) vide задријемати.

задрити, задрем, (задро, задрла, ло) (зап.) vide задријети.

задрктати, задркћем, vide задрхтати.

задобити, задобијем, v. pf. gewinnen (Beute), er | задрктати се, задркћем се, vide задрхтати се: beuten, capio: Вољео б се с њиме удесити Бијеле се задркташе куле

Нег царево благо задобити -- А Чупића | задрмати, мам, v. pf. erjhüttern, concutio.

задрмати се, мам се, v. r. pf. erbeben, contre- | задуживати, дужујем, v. impf. perfulsen, obaero. misco.

задробити, задробим, v. pf. cinbrödeln, intero.
задромбуљати, љам, v. pf. баз Brummeijen (біе
Rauftrommel) ertönen lajjen, impello crembalum.
задруга, f. ausgenojjenjchaft (im Segenjaße ber
einzelnen Familie), plures familiae in eadem
domo (more Serbico) [cf. заједин]. По три-
естеро чељади слушао сам у Србији да се
налази у једној кући; али су ми у Далма-
цији у Косову показивали човјека из села
Риђана, по презимену Трифуновића, који има
шездесет и двоје чељади, међу којом је три-
наест жена с мужевима и двије удовице. О
божићу и о креном имену и кад кога жене
састану се сви у кући, а онако
планини и по пољу, а старјешина понајвише
у млину. Ова кућа има око хиљаду и че-
тири стотине коза и оваца, до педесет го-
веда и четрнаест коња, и плаћа на годину
двадесет и један талијер траварине и око
тридесет талијера у име десетка.
задружан, жна, жно, nicht einzeln im Dauje, magna
suorum societate pollens.

живе по

задрхтати, задршћем, [задрктати] v. pf. [фан-
ern, cohorresco.

задрхтати се, задршћем се, (cf. задрктати се)
v. r. pf. erzittern, contremisco.
задувати се, задувам се, vide задухати се.
задуго (за дуго), Iange, diu. [cf. позадуго].
задужбина, f. bic fromme Stiftung, monimetum (?).
[cf. хаир (аир)1, севап]. Највећа је задуж-
бина начинити намастир или цркву, као што
су Српски цареви и краљеви градили; по
том је задужбина начинити ћуприју на ка-
кој води или преко баре, калдрму по рђаву
путу, воду довести и начинити близу пута
(и то се каже градити и начинити

себи

задуживати се, дужујем се, v. r. impf. fih ver=
fhulben, obaeror. [cf. дужити се].
задужити, задужим, v. pf. кога, verjhulben,
obaero. [cf. удужити, увересијати].
задужити се, задужим се, v. r. pf. fih perful-
беп, obaeror. [cf. удужити се].
задунути, задунём, v. pf. anhanchen, afflare.
задупсти се, задубем се, v. г. pf. fidh eingraben,
vertiefen, defodior.

задух, m. (у Боци) бег Инђаuh, Serum, odor,
cf. задах, мирис: Не могу ти пута наћи, ни
двору доћи Од висине вите јеле, од за-
Духа милодуха

[ocr errors]

задуха, f. (у Боци) vide сипња.
задухати се, задӳхам (задушем) се, [задувати
ce] v. r. pf. feudjen, anhelo. cf. задихати се
[задијати се, засопити се].

задушити, задушим, v. pf. (у Дубр.) er[tiđen,
suffoco. [vide] загушити, cf. удавити, угу-

шити.

задушни, на, но, н. п. недјеља, понедјељник,
die armen Seelen angehend, defunctorum. cf. 3a-
душнице.

задушнице, задушница, f. pl. ber Wrmen-Seelen
Zag, commemoratio defunctorum. Задушнице
имају двоје: уочи меснијех поклада, и у
недјељу по Тројицама (на Петрове покладе);
али су праве задушнице оне прве (и она
се сва недјеља, између бијеле и себичне,
зове задушна недјеља). Онда обично сваки
човјек свима мртвима својијем, које он памти,
или има записане у читули, начини по сви-
јећу воштану, па све те свијеће састави у
једну руковет и запали те изгоре мртвима
за душу (али најприје ваља свакоме да на-
мијени: ова оцу, ова матери, ова дједу, ова
баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или
црква, онда се те свијеће однесу онамо, и
сваки своју читулу да свештенику те све
мртве спомене на служби; и ту онда сваки
своје свијеће запали кад свештеник стане
спомињати. По том, кад свештеник све мртве
спомене, зађу ђаци с леђеном воде и с ко-
тарицама, те свијеће погасе и покупе (по-
слије калуђери или попови граде од њих
друге свијеће и пале у цркви). На некијем
мјестима иду на задушнице и на гробље с
попом, те и онде спомињу мртве, чате им
молитве, пале свијеће и дијеле за душу.
[Најео се, као сироче на задушнице.
гиналија у I. издању.]
зађева, f. (јуж.) vide задјева.

- задужбину), усадити или накаламити воћку близу пута, гладног нахранити, жедног напојити, голог одјести (и ово се каже чинити и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све таке задужбине. Док су Турци у Србији владали, многи су бегови Босански по њој надгледали и оправљали чесме и ћуприје, које су њихови стари прије стотине година градили, као н. п. Рустанбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове задужбине други не смије ни по што оправљати, него онај чије су од старине: Да ви знате наше намастире Славни | зађевица, f. (у Ц. г.) [cf. зачепица] 1) узрок наши цара задужбине Да видите дивну Студеницу, Не далеко од Новог пазара, Задужбину цара Симеуна Прву бабо саградио цркву, Красну славну себи задужбину

задуживање, п. baš Bevjchulben, obaeratio. [cf. дужење 2].

[ocr errors]

Map

за који се кавга зађене, бет äntoß, offendiculum: од мале зађевице мало се људи не поклаше; Јер је прва Турска зађевица 2) [vide] свађа или кавга сама, бer Bant, certamen: око тога је често бивала зађевица. |зађевојчити се, чим се, (јуж.) vide задјевој

чити се.

зађенути, нём, vide зађести.

зажињање, п. verbal. v. зажињати.

косити.

зађенути се, нём се, vide зађести се: У вино се зажињати, њем, v. impf. у туђу њиву, cf. зазађенули били, Који јунак бољи од којега завести, ђенем (ђедем), [зађенути] (јуж.) vide задјести.

завести се, ђенём (ђедем) се, (cf. зађенути се) (јуж.) vide задјести се.

зађетињити, зађетињим, v. pf. (у Ц. г.) vide | затрудњети.

зађиликтати, зађйликћем, v. pf. у пјесми мјесто закликтати: О соколе, мој соколе !| ЗаБиликки колко можеш, Пробуди ми младу

мому

заерезити, ерезим, v. pf. наметнути ерезу, зи bäteln, ben hürhafen zuwerfen, obdo serae repagulum.

Заечар, m. eine Stabt mit alten Ruinen am 3| jammenfluß ber beiben Zimof [главно мјесто у округу црноречком].

зажмирити, рим, v. pf. (у Дубр.) шта си ме зажмирио? т. ј. шта си се загледао у мене? mit starren Augen anschauen, rigidis oculis intueri.

зажмурити, рим, v. pf. біе Mugen zubrücđen, comprimere oculos: Очима је зажмурио Док је бабу пољубио

зажмурке, (у Грбљу) vide жмурећке. зажуборити, рим, v. pf. jäujeln, riejelu, lispen

susurro.

зажутети, тим, (ист.) vide зажутјети.
зажутети се, тим се, (ист.) vide зажутјети се.
1. зажутити, тим, (зап.) vide зажутјети.
2. зажутити, зажутим, v. pf. н. п. воду, дель
machen, flavum reddo.

зажутити се, тим се, (зап.) vide зажутјети се. зажагрити, рим, v. pf. т. ј. очима, Seuer іргü | зажутјети, тим, v. pf. (југоз.) gelb werben, Наhen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis. vesco: кукурузи су већ зажутјели. зажалити, лим, v. pf. Reis empfinsen, aegre fero: | зажутјети се, тим се, v. r. pf. (југоз.) gelb erПјевала би, ал' не могу сама, Драгог ми glänzen, adgilvesco (3. B. von hingeschütteten је забољела глава, Пак ће чути па ће заDukaten).

жалити

зажутнути, нём, v. pf. gelblid) werben, flavesco. зажањ, жња, m. граница докле жетеоци узму зажућети, жутим, (јуж.) vide зажутјети. једну постат, Grenze ber постат beim Éruten: зажућети се, жутим се, (јуж.) vide зажутјети се. која ће вас стати у зажањ? како то гониш | зазвати, зазовем, v. pf. rufen, laben, aufforbern, зажањ наеро? voco, provoco.

зажарити, зажарим, v. pf. пећ, т. ј. пошто се зазвенетати, звекећем, м. v. pf. crttingen, resono. хљеб метне у пећ наложити што да гори зазвечати, чим,

S

пред њом на жару, да се унутра боље види | зазвиждати, дим, v. pf. einen fiff thun, sibilo. и да се хљеб брже пече. зазвиждукати, звиждӳчём, v. pf. dim. v. зазажвалити, лим, v. pf. бет Bferbe баз Unterfinn звиждати. mit ber Malfter verbinben, capistro mentum obligo | зазвонити, ним (зазвоним), v. pf. läuten, resono. equi. [vide завиличити]. заздрети, заздрём, v. pf. (у Боци) vide угле

заждити, дим, v. pf. 1) анзünen, accendo [vide ужећи]. 2) пушку, или из пушке, Žener geben, accendo, cf. [vide] опалити [3]: Од образа зажди џевердана

зажелети, лим, (ист.) vide зажељети.
зажелети се, лим се, (ист.) vide зажељети се.
зажелити, лим, (зап.) vide зажељети.
зажелити се, лим се, (зап.) vide зажељети се:
Веће сам се сестре зажелио
зажељети, желим, v. pf. (јуж.) што, verlangen,
concupisco. [cf. похлепити].

зажељети се, желим се, v. r. pf. (јуж.) 1) чега,
sich nach etwas sehnen, desiderium me cepit.

дати, опазити.

зазейтинити, ним, v. pf, einölen, oleo perfundo. cf. обуљити.

зазивање, п. bas Hujjorbern, provocatio. зазивати, зазивам (вљем), v. impf. aufjorbern,

-

provoco; на част, zum Saftmal einfaben, voco ad coenam: Љубовић ме на мејдан зазива зазидати, зазидам (зазиђем), v. pf. permanern, muro claudo.

зазиђивање, п. баз Bermanern, inclusio opere lateritio.

зазиђивати, зиђујем, v. impf. vermanern, claudo muro: Зазиђују у бедем од града

2) зажељело ми се, ih habe Xuft befommen | зазимити, зазимим, v. pf. vom Winter wo überбази, concupisco.

зажети, зажмём, v. pf. (по југоз кр.) zubrücđen,
constringo: Тада зажех очи обадвије
зажећи, жежём, v. pf. anzünben, incendo. [vide
ужећи].

зажизање, п. баз изӥнбен, incensio.
заживати, жижём, v. impf. anzünben, incendo.
зажимање, п. baš Subrücđen, constrictio.
зажимати, мам (мљем), v. impf. zubrüđen, con-
stringo: Пак је оба ока зажимао, Па се
спушта низ пенџер од куле

fallen werden, und deswegen dort bleiben, hieme
impedior.

зазирање, п. баз фenjehen (beš Bferbes), aspec-
tus pavidus, pavor, consternatio.
зазирати, рем, v. impf. fфen jeђen, pavide aspi-
сіо: зазире коњ, а и човјеку би се рекло:
зазире од њега, кад се кога клони бојећи
ra ce, Echen tragen.

зазјавање, п. баš Derumgajjen, hiatus.
зазјавати, зазјавам, v. impf. berumgajjen, hiare,
oculos circumferre.

зазјати, јам, ѵ. pf. fih vergaffen, hiare.
зазнати, нам, v. pf. за што, bewußt werben, er=
fennen, conscius sum, agnosco, novi: од како

сам зазнао за се.

зазнојити, зазнојим, v. pf. vide ознојити: Што си тако бога зазнојио

зазор, т. баз Uebelanjehen einer Danblung, re-
prehensio: Од Бога је велика гриота, А од
људи зазор и срамота
и зазора

len, semper idem vociferor [cf. заопуцати]: заинтачио те иште; шта си ти заинтачио! зайра, * f. vide храна [1].

ва

зайскати, заиштем (у Босни, особито по рошима, заишћем), v. pf. perlangen, begehren, peto. [cf. запитати 2].

зайскати се, заиштем се, v. r. pf. bie Érlaubniß verlangen, peto.

Тад се прође срама | заиспокој [за испокој] душе, auf bіе Киђе ber Seele, ut requiescat in pace (ein Trinkspruch bei ber даћа). cf. [1] даһа.

зазоран, рна, рно, übel angejeђen, infamis.

зазорљив, а, о, н. п. коњ, који зазире, бaзoft | заиста, / wahrhaft, vere; gewis, certe. [cf. дои

schen wird, pavidus.

зазрети, зазрем, v. pf. jcheu bliđen, pavide as-
picio.
зазубица, f. 1) Befhwür im Заbnfleifhe, ulcera
tio gingivarum: скидају коњу зазубице (кад
му некако месо нарасте око зуба на га режу
ножем). 2) расту му зазубице, бег Жинь
wässert ihm, salivam ei movet quid.
зазубно, н. п. то је њему зазубно, er fann eз
nicht leiden, quod tolerari non potest.

зазујати, јим, 1 v. pf. anfangen зи битинен, |
зазукати, зазӳчём, insusurro, immurmuro: за-
зукаше челе.

zu

заигравање, п. Xnlaufen, Crtanzen, exsultatio.
заигравати, йгравам, v. [im]pf. 1) qnfangen за
tanzen, exsulto.
2) н. п. кона, das Pferd
tummeln, equum agito: Млади Васо коња
заиграва Око двора таста и пунице
заигравати се, игравам се, v. r. [im]pf. auf инб
bavon rennen, avolo, 3. 3. коњ; као јелен.
зайграти, заиграм, v. pf. 1) anfangen zu tangen,
exsulto. 2) кога, tanjen mафен: Бјелим |
ће те зубом насмијати, А црнијем оком за-
играти

зайграти се, заиграм се, v. г. pf. 1) quі ино

Savon tanjen, avolo: заигра се низ брдо.

[ocr errors]

2) у игри заборавити на што, im нь ver»

Zanzen

gessen auf etwas, saltans obliviscor. зайгуманити, ним, v. pf. zит игуман majen, creo то игуман.

зайгуманити се, ним се, v. r. pf. zum игуман
gemeint werben, consecror игуман.
заик, т. (у Хрв. прим.) vide језик [1].
зайлажење, n. vide залажење.
зайлазити, зим, v. impf. vide залазити.
зайљити, љим, vide захиљити.

заимавање, п. vide заимање.
заимавати, имавам, v. impf. (у Дубр.) vide за-

[blocks in formation]

заисто, у ста, занаго, исто 2, јамачно, јурве,
мајде, неборе, обиста, одиста].
заитање, n. vide захитање.
заитати, там, vide захитати.
заитити, тим, vide захитити.
зайћи, зайдем (зайђем), v. pf. vide заћи: Он
заиђе у Удбини граду

заишталити се, ишталим се, v. r. pf. Cuft зи

etwas, z. B. zu Essen, bekommen, concupisco. зајадњи, ња, ње, (у Ц. г.) vide [јадан] јадни. зајазити, зајазим, v. pf. 1) vermehren, peròämmen, mole cohibeo. [cf. загатити, прејазити]. 2) erjättigen, saturare: не може га човјек зајазити.

зајазити се, зајазим се, v. r. pf. fid erjättigen,
saturari: подај му (н. п. доста јела) не би
ли се зајазио.

зајам, зајма, m. Borg, mutuum: у зајам дати,
leihen, mutuum dare; у зајам узети, borgen,
mutuum sumere; вратити зајам; Зла жена
зајма не врати (т. j. когод учини зло вра-
тиће му се). [cf. рукодаће].
зајаприти се, рим сe, v. r. pf. roth werben, 3.

B. vom Feuer, ab igne rubeo.

зајаукати, јаучем, v. pf. aufflagen, lamentor:

Од ајдука један зајаука —

зајац, т. (у крајини Неготинској) vide se [1].

зец

заједање, п. баз Refen, cavillatio.
заједати, заједам, v. impf. neđen, cavillari. cf.
загризати [2].

заједин, f. (у Сријему) н. п. живе у заједини,
т. ј. заједно, Bemeinfchaft, communio. cf. за-
друга.

заједница, f. baš Semcingut, was Swcien ober mehreren zugleich gehört, bonum commune. заједничан, чна, чно, н. п. човјек, gejellig, socialis. [vide дружеван].

заједнички, ка, ко, gemeinfhaftlich, communis. заједно, zugleidh, zujammen, una. [cf. узаједно, скупа].

заједрати, рам, v. pf. voll, bicht werben, denseor. заједрити, заједрим, v. pf. (у прим.) зu jegeln anfangen, vela facere, cf. поједрити: ЗајеДрише морем дебелијем Заједрила по кршу галија, Коња игра на мору делија зајести, једем (заијем), v. pf. (јуж. ц. ист.) beleibigen, offendo.

[ocr errors]

зајечати, чим, v. pf. 1) erhallen, ertrönen, insono [cf. појечати]: Око Беча сва земља

[blocks in formation]

запредати.

2) bevortheilen,

закинути, нём, v. pf. 1) н. п. конац (у шву), abreißen, abrumpo. 2) закинуо ме десет гроша, bevortheilen, defraudo. cf. занијети [3, закучити 2].

зајмити, зајмим, v. pf. 1) окупити, потјерати | закидивати, кйдујем, v. impf. (у Боци) vide кога, или піто, por fidh bertreiben, cogo [vide потјерати]. 2) vide узајмити. зајуларити, јуларим, vide зауларити. закадијати се, јам се, v. r. pf. (etmas fomijd) sich einkadien, Kadia werden, fio judex: A. Be ти је син? Б. Отишао у Зворник да се закадија. А. Па шта ради сад онамо? Б. Тимари коње код Али-бега. закадити, закадим, v. pf. 1) н. п. буре, кошницу, anrauchen, infumo. 2) ракију, он brennen, aduro: ова је ракија закађена, т. ј. димљива. cf. [vide] загорети. закађивање, п. баз Mnraujen, infumatio. закађивати, кађујем, v. impf. anraun, in

fumo.

заказати, закажем, v. pf. 1) jagen, dico, jubeo: |
Сваки својој заказаше војсци 2) име (у
пјесми), Катеn geben, nominare, cf. [vide]
надјести [2]: И лепо му име заказаше
заказивање, п. баš agen, edictum.
заказивати, казујем, v. impf. fagen, dico.
закаменити се, ним се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide
окаменити се: Тако ми се не закаменило
дијете у жени! теле у крави! јагње у овци !
свако сјеме у баштини, и дух у костима !
Закамење, п. иланина између Бјелопавлића и
Жуие Никшићке.

заканити се, заканим се, v. r. pf. fih entjolie-
Ben, statuo. [vide наканити се].
заканути, заканём, v. pf. betropfen, guttatim
perfundo.

закањивање, n. baš jih ntjßn, statio.
закањивати се, кањујем се, v. r. impf. fih ent=
schließen, statuo.

зависелити, лим, v. pf. 1) н. п. чорбу, äuern, acidum reddo. 2) н. п. кацу, да забрекне, einwässern (ein ausgetrocknetes Faß, damit es anziche), irrigare.

закисивање, п. баз Maßwerben, humectatio a pluvia.

закисивати, кисује, v. impf. н. п. пушка, пар

werben (vom Hegen), humector pluvia (киша). закиснути, не, v. pf. н. п. пушка, vom Regen naß werden, madefio a pluvia. закитити, тим, v. pf. vide накитити. закићевка, f. (у Карловцима) рана црвена трешња, Wrt Rirjdjen, cerassi species [prunus avium I.. var.].

закишати, шам, v. pf. (у Дубр.) н. п. кошуље, т. ј. потопити у воду, einweißen, aqua perfundere. cf. [vide] покиселити.

2)

заклад, m. (по јужн. кр.) 1) лијепе хаљине,
оружје, и остале драгоцјене ствари, баз
Kleinod, ornamentum. [cf. заклада].
baš fans, pignus [vide залог]. cf. залога.
заклада, f. (у Ц. г.) vide заклад 1: А у цркве
Црковне закладе

|заклањање [заклоњање], п. баз hüşen, defen

заклањати [заклоњати], њам, v. impf. фен, sio. [cf. заслањање (заслоњање), застиљање].

defendo [cf. заслањати (заслоњати), застиљати]: Дора ће те собом заклањати [заклањати се (заклоњати се), v. r. impf. v. заклањати.]

закаснити, ним, (у Сријему и у Бачкој) vide | заклање, п. баз фlachten, mactatio [cf. за[одоцнити] задоцнити. закачити [заквачити], чим, v. pf. anhafen, unco | заклапање, п. 1) bas Žubeđen, operitio (?). кољ 1]: Је ли веће јање за заклање? prehendo.

2) das Verschließen, occlusio.

закачка [заквачка], f. ber Schneiberhaten, uncus | закланати, закланам, v. impf. 1) н. п. лонац,

sartorius.

заквачити, ам, v. pf. vide закачити. заквачка, f. vide закачка.

закерало, т. који закера, ein bafeliger Menjd, difficilis et morosus.

закерање, п. baš häfelig-jein, morositas. закерати, закерам, v. impf. (у Сријему) 5ätelig jein, morosum esse: закера којешта.

зибеđеn, operio. - 2) н. п. кућу, собу, ver-
zudecken,
schließen, claudo.

заклапити, ийм, v. pf. haum befommen, spu

mesco.

заклати, кољем, v. pf. 1)jßlaten, macto. 2) fig. н. п. закла ме и удави ме; закла ме без ножа; закла по заклану, verberben, perdo: Заклала га пушка Црногорска

закесерити, рим, v. pf. т. ј. браду, (fomifd) in | заклати се, кољем се, v. r. pf. 1) fich ben pals die Höhe heben, levo barbam.

закивање, п. баз Иифтебеn, adcusio.
забивати, закивам, v. impf. anjmieben, ad-
cudo.

закидање, п. 1) баз Woreißen, abruptio. - 2)
das Bevortheilen, fraudatio.
закидати, закидам, v. impf. 1) и п. конац,
abreißen, abrumpere, cf. [vide] откидати: Косу

abschneiden, mactare se. 2) (у Ц. г.) vide
поклати се: А удари сваки на својега, За-
клаше се с три четири стране
заклатити, заклатим, v. pf. bineinjilagen, in-
figo.

заклепак, ика, m. vide приушак.
заклетва (заклетва), f. ber hour, jusjurandum.
Schwur,
[с. клетва 2, јемин].

« PreviousContinue »