Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

заклињати, њём, v. impf. 1) кога, bejchwören, obtestor. 2) заклињати ђаволе, да кажу гдје је благо закопано, bejchwören, adjuro. Приповиједа се да гдјекоји попови и калуђери ноћу читајући некаке молитве од заклињања заклињу ђаволе да им кажу благо | закопано, или да им изваде из мора новаца. заклињати се, њём се, v. r. impf. fören, juro. [cf. ротити се].

моћи, plöglich ertranfen, repentino morbo cor-
ripior.

заковрчити, чим, v. pf. н. п. реп (vom Löwen,
Hunde, Schweine) den Schwanz in einen Kranz
schlagen, retorqueo caudam.
заковчавање [закопчавање], n. baš Subafeln,

fibulatio.

заковчавати, ковчавам, [закопчавати] v. impf. zuhäkeln, fibulo.

заковчати, чам, (cf. закопчати) v. pf. зибäfeln, fibulo. [vide запучити]. закозлик, m. vide [козалац 2] козлац. заколити, заколим, v. pf. 1) [vide] обићи [1], umgeђen, circumeo, circumvenio: Три дана су пута заминули Док су пусту воду заколили 2) (у Грбљу) н. п. лозу, т. ј. притаћи [1] (ударити колац уза њу), ploden, paxillo figere.

das

закољ, т. (у Ц. г.) 1) [vide] заклање, mladiten, mactatio: на закољ, погледај како је претило. -- 2) [vide] покољ, баз Ветере Gemezel, caedes. - 3) баз Berberben, pernicies: то је закољ и убијство. cf. заклати.

заклипити, заклипим, v. pf. verriegeln, obsero: немојте врата заклипити док ја не дођем. | закољак, закољка, m. у бравчета на грлу оно заклон, т. Зиflu tort, vor Sinb unb Regen (franz.

abris), perfugium. [cf. заслон 1].

мјесто гдје је заклано, ber Sinfhnitt am Malje geschlachteten Viehes, cicatrix bestiae mactatae.

заклонит, а, о, фиß bietens, tutus: Да идемо | закон, m. 1) bie Religion, ber Blaube, religio [vide

месту заклониту

заклонити, заклоним, v. pf. [dirmen vor sins, Regen, Sonne, defendo. [cf. заслонити, загузити].

заклонити се, заклоним се, v. r. pf. fidißen, retten, defendo me.

заклоњање, n. vide заклањање. заклоњати, њам, vide заклањати. заклоњати се, њам се, vide заклањати се. заклоп, m. 1) hloß uns Riegel, sera. 2) (y Рисну) vide заклопац.

вјера 1]: кога си ти закона? по нашем закону то не може бити; не доноси закон.

2) das heilige Abendmal, eucharistia [vide причешће]: хајдемо на закон; данас сам узео закон. 3) die Sitte, das Gesez, mos, lex: Остави нам колу дара, закон ти је Сарајево, огњем изгорјело! Што у тебе зли закон постаде: Да се љубе буле удовице, Остављају лијепе ђевојке Наша невјесто, зла ти вечера! Тога закона нема овђенак

заклопац, пца, m. ber Deđel, operculum. cf. | законоша, m. (у Босни) човјек од закона, н.

заклоп [2, капак 1, поклопац, покрив 1]. заклопити, заклопим, v. pf. 1) н. п. лонац, bebeđen, contego. cf. [vide] поклопити. 2)

II. поп или калуђер (особито Турци зову тако наше свештенике), ber Pfleger ber Religion, cultor religionis.

н. п. кућу, собу, вајат, ver[dhließen, claudo. | закон, т. баз Begräbniß, sepultura. cf. [vide] cf. [vide] закључати.

закључавање, п. баз Berj [icßen, occlusio. закључавати, кључавам, v. impf. verdließен, occludo.

погреб.

закопавање, п. baš Begraben, sepultura. закопавати, конавам, v. impf. begraben, sepelio. закопавати се, копавам се, v. r. impf. fih ver= jchanzen, vallo munior. [vide опконавати се].

закључак, чка, m. (у Боци) у плетиће игле оно на врху, бer Biberhafen an ber spätelnabel, |закопати, пам, v. pf. 1) begraben, sepelio [vide погрепсти]. - 2) jmarren (mit bem uße), rado.

uncus.

закључати, чам, v. pf. verchließen, occludo. [cf. | закопати се, нам се, v. r. pf. fich perfhanzen, заклопити 2].

vallo munior. [vide опкопати се].

закметити, тим, v. pf. zum кмет machen, crео закопина, f. ber Wubrum, Reubrum, ubi ego priчо кмет.

закметити се, тим се, ѵ. г. pf. кмет merben,

По кмет.

Зако, т. һур. о. Зарија.

закованица, f. штап с краја закован, ein be= schlagener Stod, baculus ferratus.

mus coepi laborare: то је моја закопина, т. ј. то је моје од старине, ја сам први то

почео.

закопитити, тим, v. pf. н. п. новаца, стоке, ermerben, acquiro.

закопчавање, n. vide заковчавање.

заковати, закујем, v. pf. verjhmieben, concudo. | закопчавати, копчавам, vide заковчавали, заковрнути, коврнем, v. pf. у један пут зане- |закопчати, чам, vide заковчати.

закорачивање, n. bic faljmen Zritte, impeditio. закрити, закријем, v. pf. (у Слав.) н. п. виcf. закорачити. ноград, bedecken, zudecken, consterno. cf. [vide] загрнути [1].

закорачивати, рачујем, v. impf. falfhe Zritte

thun, impedire se: овај коњ све закорачује. | закрич, f. (у Ц. г.) Berbot, interdictum [cf. забрана 2, јасак]: Па је закрич Сефер учи

cf. закорачити.

закорачити, корачим, v. pf. cinen faljßen Eritt thun (jidh vermicfeln wic bas Bfers baš fich in bie Stränge vermidelt), impedire se: коњ закорачи, кад ногом прекорачи преко штранге, те му штранга дође међу ноге.

закос, m. у планини мјесто гдје се може косити, das Mähdland, locus metendus. закосити, закосим, v. pf. закосно у моју ливаду, beim Mähen sich in Nachbars Wiese vergrei= | fen, ein Stüd Rahbars Sieje abmäßen, pratum | vicini caedo. [cf. укосити 2].

закошак, шка, m. bie Shoßtelle. [cf. кош 4, кошак].

закрајак, закрајка, m. [крај (мјеста)?]; Кад погледа на закрајак доњи закрајинити, ним, v. pf. Srieg beginnen, bellum | infero [vide завојштити]: кад су Нијемци закрајинили.

закрајинити се, ий се, ѵ. г. pf. закрајинило ce, es ift Arieg entjtansen, exortum est bellum. закрати, ам, vide закрхати.

закрати се, ам се, vide закрхати се. закратити, закратим, v. pf. коме штогод, einem etwas verwehren, prohibeo aliqua ге. [cf. пре-| кратити, забранити].

закраћивање, п. baš Serwehren, prohibitio. закраћивати, крађујем, v. impf, veribehren, pro-|

hibeo.

[blocks in formation]

закржавити, ) закржљавити,

вим, vide закршљавити. закржљати, жам, vide закршљати. закривање, п. bas ubeden, constratio. cf. [vide] загртање [1].

закривати, закривам, v. impf. н. п. виноград, zudecken, bedecken, consterno. cf. [vide] зarpтати [1].

закривити, закривим, v. pf. у пјесми, мјесто | скривити: Јер је цару млого закривила закрилити, закрилим, v. pf. 1) unter jeine Slitgel nehmen, bejdügen, alis tego et defendo: свети шестокрили аранђеле! закрили ме крилом својим; Кад је Ђорђе Србијом завладо, И Србију кретом прекрстио, И својијем крилом закрилио Од Видина на до воде Дрине 2) н. п. закрилила војска сву земљу, bebeđen, opprimo. [vide] прекридити, cf. притиснути.

НИО

закричати, чим, v. pf. (у Ц. г.) verbieten, interdico. cf. [vide] запријетити. закркнути, нём, v. pf. ver[topft werben, obturor: закркла цијев од казана.

закрктати, закркћем, v. pf. auffrächsen, crocito: А закркта тица злогласница закрљештити, крљештим, v. pf. т. ј. очима, von einem Betruntenen. [cf. уклијештити]. закрмељити, љим, v. pf. Mugenbutter befommen, gramiosum esse.

закрмити, закрмим, v. pf. (y Ц. г.) навалити куд без памети (као крме).

закрочити, закрочим, v. pf. (у Ц. г.) vide [опкрочити 2] окрочити: Па закрочи дебелога Шарца

закретити, закретим, v. pf. 1) н. п. челе, ве

freuzen, signare cruce. Код Срба је и сад обичај у Србији, кад који нађе челе у шуми, а он изреже сјекиром крст на кори онога дрвета у којему су челе, па други послије ако и нађе оне челе, не смије их исјећи. 2) (у горњ. прим.) водицу, т. д. осветити, weihen, consecro. закртожити, жим, v. pf. н. п. собу, у соби,

Schmutz und Unordnung machen im Zimmer, spargere sordes per cubiculum [vide запрзнити 1]. закруживање, п. баз Umfreijen, comprehensio. закруживати, кружујем, v. impf. umfreijen, in die Runde sich zueignen, comprehendo. закружити, закружим, v. pf. umfreijen, in bie Runde umfassen, complector circum circa. закохати, хам, [закрати] vide [1] забити. закрхати се, хам се, [закрати ce] vide забити се.

закрцка, f. (у Новом саду) комадић чохе што

сурдомари између шва умећу, ber Cinjas, insertum.

закрчивање, п. баз Berrammeln, obstructio. закрчивати, крчујем, v. impf, verrammeln, ob

struo.

закочити, закрчим, v. pf. н. п. сва му је авлија дрвима закрчена, verrammen, unzugäng= lih mahen, obstruo. [vide запремити]. закршљавити (cf. закржљавити), вим, v. pf. закршљати [закржљати], љам, S verbut

ten, verkümmern, im Wachsthum zurücbleiben, marcesco. cf. [закушљати,] закушљавити. закрштена водица, f. (у горњ. прим.) 2Scibwoj= jer, aqua lustralis. [vide зламење 1]. cf. во

дица.

закршћавање, п. [cf. закршћање] 1) баз Befren= zen, crucis incisio. 2) das Weihen des Wasjers, consecratio.

закршћавати, кршѣавам, v. impf. 1) befrengen (z. B. einen Baum mit Vienen), crucem incido,

[ocr errors]

2) (у горњ. прим.) водицу, weißen, consecro. cf. светити [1], закршћати.

закршћање, п. vide закршћавање.
закршћати, закршћам, vide закршћавати.
закуавање, n. vide закухавање.
закуавати, кавам, vide закухавати.
закуавати се, кавам се, vide закухавати се.
закуати, ам, vide закухати.

закуати се, ам се, vide закухати се.
закувавање, n. vide закухавање.
закувавати, кувавам, vide закухавати.
закувавати се, кувавам се, vide закухавати се.
закувати, вам, vide закухати.

закувати се, вам се, vide закухати се.

замјешивање. 2) die Gährung zu einem Kriege,
Aufruhr u. 1. m., fermentatio.

закухавати, закухавам, [закуавати, закувавати]
v. impf. 1) хљеб, vide замјешивати. 2)
рат, кавгу, дähren, machen, fermento.
закухавати се, кухавам се, [закуавати се, за-
кувавати се] v. r. pf. gößren, ferveo, paror.
закухати, хам, [закуати, закувати] v. pf. 1)
н. п. хљеб, vide замијесити: Остављале дјецу
неповиту, Остављале т'јесто закухато
2) кавгу, entjtehen machen, anzetteln, exordior.
[vide заметнути 3.]

закухати се, хам се, [закуати се, закувати се]
v. r. pf. entjteßen, existo: закухала се кавга.

закука, f. vide окука: А отоле мору на за- закуцавање, п. баз pineinjilagen, immissio. KYKY

закукати, кам, v. pf. Беп Rufuflaut von fich ge= ben, edo sonum cuculi: Закукала сиња ку

Кавица

закукуљити, закукуљим, v. pf. у овој загонеци: закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено; нико га не може раскукуљити, размумуљити, раздеветити, раздесетити, него онај који га је закукуљио, замумуљно, задеветио, задесетио (кључ и брава). закумити, закумим, v. pf. (у Ц. г.) кога, т. ј. рећи коме: кумим те Богом и светијем Јованом! anflehen, obtestor, cf. кумити: Закуми га Богом великијем

два и три пута закуњати, закуњам, v. pf. 1) fhimpflich für cin schlummern, obdormio (per contemptum). 2) 34 fdminben anfangen burd eine Rranfheit, ta

besco.

закуцавати, кўцавам, v. impf. bineinjdlagen, immitto.

закуцати, цам, [зацукати] v. pf. 1) bineinjagen, immitto, н. п. клин. 2) flopfen (an bie Zhüre), pulso fores: На закуца алком на вратима

-

v. pf. vide закршљавити.

закучивање, п. 1) baš Mangenbleiben, to adhaerescere. 2) die Bevortheilung, fraudatio. закучивати, кучујем, v. impf. 1) bangen bleiben, adhaeresco: И с ногу им папуче оскачу А за гору гаће закучују 2) кога, bepor= theilen, fraudo. cf. [vide] закидати [2]. закучити, закӳчим, v. pf. 1) bangen bleiben, adhaeresco. cf. запети [2]. Закуми га и 2) bevortheilen, fraudo. cf. [vide] закинути [2]. закушљавити, вим, закушљати, љам, залагај, m. vide залогај. залагање, п. 1) bas Berpfänben, oppigneratio. 2) das Einsezen, oblatio. 3) das Füttern (Eines der nicht selbst mit der Hand zum Munde fann), pabulatio. - 4) баз jjen, manducatio. das 1. залагати, залажем, v. impf. 1) verpfänòен, oppignero. [cf. застављати]. - 2) н. п. вјеру, einjeken, dare, cf. [vide] задавати: Заклиње се и вјеру залаже 3) кога чим, Cinem Speise in Mund geben (z. B. der nicht selbst mit der Hand zum Munde kann), cibum in os ingero: Ког јунака у животу нађе, Зилаже га љебом бијелијем - 4) ejjen, comedo, cf. заложити [4]: Да залаже месо од синова 2. залагати, залажем, v. pf. кога, bur &ügen 2) кога, Einem hinhalten, mendacio inhibeo.

закуп, m. ser at, conductio: дао под закуп. [cf. аренда; најам].

закупити, закупим, v. pf. paten, conduco. закупљивање, п. баз афten, conductio. закупљивати, купљујем, v. pf. paten, conduco. закупник, m. (у Далм.) који што закупљује, ber Bächter, conductor. [cf. арендатор]. закупштина, f. (у Далм.) баз agut, conductum.

закурњавити, вим, v. pf. (у Ц. г.) vide задимити (н. п. пушећи).

закусивање, n. verbal. v. закусивати. закусивати, кусујем, v. impf. 1) ein wenig in sich nehmen, paululum sumo.

Špeije in Жинò деben, cibum in os ingero. [Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. - Из І. издања.]

залагивање, п. баз Dorlingen (unò dhmeicheln),

mendacia adulatoris.

залагивати, лагујем, v. impf. око кога, vor=
lügen und schmeicheln, mendaciis et adulati-
one uti.

закусити, закусим, v. pf. 1) ein wenig in fich)
пеђтен, paululum sumo: закуси мало; дај
Да закусимо што. 2) кога, Cinem Špcije | заладити, заладӣ, vide захладити.
in den Mund geben, cibum in os ingero. заладнети, дий, vide захладнети.
закускунити, ним, v. impf. н. п. коња, мет- заладнити, дий, vide захладнити.
нути му кускуне испод репа.
заладњети, дий, vide захладњети.

закућити, һим, v. pf. коме кућу, cinen mit залађе, n. vide захлађе.

Dauje vevjeђen, domum providere: ја сам ти залађивање, n. vide захлађивање. залађивати, лађује, vide захлађивати.

кућу закућио (укор).

закухавање [закуавање, закувавање], п. 1) vide | залажење, п. [cf. заилажење, захођење (зао

ђење)] 1) баз Dintergehen, то ire post

2) das Umgehen, to circumvenire. 3) das Gehen nach der Reihe, to ire ex ordine. залаз, т. (у Ц. г.) Umweg, circuitus. cf. [vide] заход [2]. залазити, зим, v. impf. [заилазити, заходити (заодити) 2] 1) за што, binter

post

3) sich verirren,

gehen, eo

залётити се, тим се, (зап.) vide залетјети се. залетјети, тим, v. pf. (југоз.) 1) binter etmas fliegen, volo post -: залетјеше голубови за кућу. - 2) irrefliegen, sevolo: нема голуба, ваља да је негдје залетио. 3) н. п. коња, laufen laffen, currere sino: А лабуда коња залећела

aggredior.

2) коме, н. п. с леђа или испри- | залетјети се, тим се, v. r. pf. (југоз.) anlanfen, јека, итдеђен, circumvenio: Већ залази њему испријека nach ber Heiße geben (3. 8. von Maиз зи бранз), ex ordine eo. 5) кад ми год руке озебу, све ми залази за нокте. cf. заћи [5]. залајати, јем, v. pf. anbellen, allatro. заламање, п. 1) баз Moranfen, pampinatio. 2) das Anbrechen, anfractio.

aberro. 4) залећети, летим, v. pf. (јуж.) vide залетјети. залећети се, лётим се, v. r. pf. (јуж.) vide залетјети се.

заламати, заламам, v. impf. 1) н. п. виноград, abranten, pampino. [cf. скрњивати]. - 2) н. п. чеп, anbrechen, anfringo.

залапити (залапити), зӑланим (залацім), vide

захлапити.

залатити, тим, v. pf. vide захватити.

1. залећи, лежем, v. pf. cinniften laffen, sino ut nidulentur: ако се често не чешљаш, залећи ћеш вашију у глави.

2. залећи, залеже (залегне), v. pf. binreichen, been (bie hus), sufficio: једва би му кућа за дуг

залегла.

залећи се, залежем се, v. r. pf. fich einniften, nidulor: није хтио да се чешља, па му се залегле ваши у глави.

залечити, залечим, (ист.) vide залијечити.

залац, лца, m. зао човјек, хајдук, бег Вӧје, зали, vide залих.

homo malus: Дочекаће залци у Мојанци,| | залив, m. die Bei (im Fluße oder im Meere),

Отеће ти коња и оружје

залева, f. (ист.) vide заљева.

залегање, п. (ист.) vide залијегање.
залегати, залеже, (ист.) vide залијегати.
заледити, заледим, v. pf. zu Gis maфen, con-

gelo: овај ће вјетар заледити Дунаво. заледити се, заледи се, ѵ. г. pf. zufrieren, congelari.

залеђати, ђам, v. pf. (fomijch) ben dhmerz im Rücken bekommen (z. B. durch Verkühlung), dorsi dolores contraho. Приповиједа се како је некакав Турчин код Србина на конаку казао да га пићанијем гуњем покрију да не би залеђао, па би га послије морали петна- | ест дана ондје понуђати.

залежај, т. (у Далм.) vide парлог.

sinus.

залива, f. (зап.) vide заљева.
заливање, (зап.) vide заљевање.
заливати, вам, (зап.) vide заљевати.
залигање, п. (зап.) vide залијегање.
залигати, залиже, (зап.) vide залијегати.
залигивање, п. баз Derum meicheln, blanditio.
залигивати, лигујем, v. impf. око кога, ђerum-

ichmeicheln, blandior: залигује дијете око ма-
тере, или мати око дјетета.

зализак, лиска, т. комад соли што су говеда зализала, etn angeleftes Stüd, res adlambita (?). зализати, залижем, v. pf. anleđen, adlambo. зализивање, п. баз Mnfeđen, adlambitio (?). зализивати, лизујем, v. impf. anleđen, adlambo. залијевање, п. vide заљевање.

залежати се, жим се, v. r. pf. 1) fidh verliegen | залијевати, залијевам, vide заљевати. (verfisen), verberben, situ corrumpi. 2) (у залијегање, п. [јуж.] баз Minreichen zur Deđung der Schuld, to sufficere.

Далм.) н. п. виноград се залежао, vide упар

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

залипљивати, липљујем, (зап.) vide заљепљи

вати.

тра кад се што заломи, бer Stummel, trun-
cus. 2) заломци од лозе, біе Rebenfpige.
fen, pampino.
fringo.

залиставац, авца, m. везен (а кашто и наки- | заломити, заломим, ѵ. pf. 1) виноград, abranћен н. п. којекакијем Ђинђухама и малијем 2) н. п. чеп, anbrechen, anшколчицама и т. д.) комад сукна или платна који жене, а особито дјевојке, по острвима око Задра привежу одозго уз прси (преко сиса).

залистак, ска, т. н. п. на дулцу (cf. [апкало,] епкало), на чакширама, на ципелама, біе Klappe, valva.

залисти, лизем, (зап.) vide заљести.

залуд, vide узалуд: Јер су моје залуд њекад
биле

залудан, дна, дно, müjjig, шний, otiosus.
залудети, дим, (ист.) vide залудјети.
залудити, 1) залудим, v. pf. кога, bethören,
decipio. 2) залудим, (зап.) vide залу-
дјети.

залисци, зализака, m. pl. (у Земуну) бer Bacđen | залудјети, лудим, v. pf. (југоз.) irre werben, bart, genae pilosae.

залитање, п. (зап.) vide залијетање.
залитати, залићем, (зап.) vide залијетати.
залитати се, залићем се, (зап.) vide залије-

тати се.

жела,

mentis errore afficior. [cf. замахнитати (заманитати) 2; обестијати].

залудник, m. (у Ц. г.) који залудан стоји, сін müjfiger, unbejchäftigter Menjch, homo otiosus. залудница, f. cine Gadhe bie biе Жиße verjaft, res otium suppeditans: Тамбурице, моја дангубице! А лулице, моја залуднице! залудњи, ња, ње, vergeblih, nichtig, eitel, inanis: Ма то тебе, залудња радости

залуђивати, луђујем, v. impf. 1) irre werben, mentis errore afficior. 2) кога, bethören, decipio: луд је и онако, немој га ти још већма залуђивати.

залити, залијем, v. pf. 1) н. п. цвијеће, бедеßен, begießen, irrigo: Ти помузи разблудницу овцу, Залиј цвијет кроз танку свиралу (пјева се како је некака сеја Тодорова с овчаром родила дијете, па га негдје сакрили и кријући хра- | [залуду, vide узалуд; види s. v. забадава 2.] нили, па једном кад је дјевојка у моби | залуђети, лудим, (јуж.) vide залудјети. запита је овчар из брда од оваца залуђивање, п. 1) баз irre-werben, erratio. свирајући у свиралу: је ли цвијет облазила 2) баз Bethören, deceptio. и заљевала, да не би увенуо, а она му пјевајући ово одговорила). - 2) човјека, н. п. сребром, т. j. растопити сребро па му сасути у уста (у Србији се приповиједа да су у стара времена, особито Нијемци, овако | заљевали издајнике и митнике). 3) vide 4) залила вода у што, fich er= gießen, redundo: залила вода у кућу. залитити, тим, (зап.) vide заљетити. залих (cf. зали), müffig, one Xrbeit, unbedhäftigt, otiose: воденица стоји залих (fonft онако); имате ли још коју столицу залих (überflüj= | залутати, залутам, v. pf. заһи с пута, бен 28ед fig). cf. залишан.

затопити.

[ocr errors]

заличити, заличим, (зап.) vide залијечити. залишан, шна, шно, überflüjjig, superfluus. cf.

залих.

залог, т. баз fans, pignus. [cf. заклад 2, залога 1].

залуживање, п. баз Beizen, maceratio. залуживати, лужујем, v. impf. beizen (pon Ber bern), liquore macero. Коже опанчари залужују у варници.

залужити, залужим, v. pf. коже (код опанчара), beizen, liquore macero.

залупати, залупам, vide [1] забити.

verlieren, fid) verirren, aberro [cf. заћи 3; заглаврњати]: Ил' је ђегођ с пута залутала

Ако буде с пута залутала,| Да Бог даде да ме скоро нађе залучивање, п. баз Wbjonbern, baš Gutwöhнен (Absezen) der Lämmer, Kälber, Ferfel ablactatio. залучивати, лучујем, v. impf. н. п. јагањце од оваца, abjeßen, ablacto.

1. залучити, залучим, v. pf. entwöbnen, abjcken, ablacto [cf. одлучити 1] (von Rinberu jagt man одбити).

залога, f. 1) Berpfänbung, oppigneratio: дао у залогу. [cf. залог]. 2) ein Merkblatt im Вифе, signum. [vide биљешка]. — 3) (у Барањи) vide подлога [1] (у опанку). залогај (cf. залагај), m. ber Biffen Brot, bolus (Blos): нема хљеба ни залогаја. залогајак, јка, m. hур. v. залогај. заложити, заложим, v. pf. 1) што, verpfänsen, oppignero: заложио је кућу за сто дуката. [cf. заставити]. 2) н. п. вјеру, сінјевен, dare: Ми смо Божју вјеру заложили 3) кога чим, Cinem Speije in Munb geben (3. 23. ber nicht jelbft zu Жинбе fани), cibum in | зӑљева, f. (у Хрв.) кад се успе јомужа на os ingero. 4) effen, comedo: ходи да за

[ocr errors]

ложимо; заложи мало хљеба; Да по кору

хљеба заложимо

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

заломак, заломка, т. 1) оно што остане уну-заљевање, п. (јуж.) verbal, v. заљевати.

« PreviousContinue »