Page images
PDF
EPUB

заклётн, заку нём, v. pf. 1) einen bejomören, ob Moha, plößlich erkranken, repentino morbo cor

testor. . 2) den Fluch anheben, coepi maledi ripior. cere, execrari: Кад закуну, сва се земља заковрчити, чим, v. pf. н. п. реп (рот Römеп, тресе

Hunde, Schweine) den Schwanz in einen Kranz заклети се, закунем се, т. r. pf. jcbmörci, Sen ichlagen, retorqueo caudam. Giѕ аblеgеn, juro. [cf. присећи се).

заковчавање (закопчавање), п. За Зubitel, закайктати, закликһәм, v. pf. Sen fаut seg Срефtg fibulatio.

bören lajjen, sonum pici edo [cf. зађиликтати]: заковчавати, ковчавам, [закопчавати] v. impf. закликта жуња, вила.

zuhäfeln, fibulo. заклинчити, чим , v. pf. (у Црмн.) заковати заківчати, чам, (cf. закопчати) v. pf. зибKAUHUCM, vernageln, clavum adigo.

teln, fibulo. [vide, запучити). заклињање, п. Sag Bejkmören, obtestatio, adju- закозлик, т. vide [козалац 2) козлац. ratio. [cf. роћење].

за колити, заколйм, v. pf. 1) [vide] обићи [1], заклињати, њём, у. impf. 1) кога, bејсбmörеп, umgehen, circumeo, circumvenio: Tpu gana cy

obtestor. 2) заклињати ђаволе, да кажу пута заминули Док су пусту воду заколили гдје је благо закопано, bejovəren, adjuro. — 2) (у Грбљу) н. п. лозу, т. ј. притаћи [1] Приновиједа се да гдјекоји нопови и калу (ударити колан уза њу), pp üctet, paxillo fiфери ноћу читајући некаке молитве од за gere. клињања заклињу ђаволе да им кажу благо зако», т. (у Ц. г.) 1) [vide] заклање, Sa3

закопано, или да им изваде из мора новаца. Сфladyte, mactatio: на закоњ, погледај како заклињати се, њем се, ч. r. impf. јфірörеп, је претило. -- 2) [vide) покољ, Sag (Semebel, juro. [cf. ротити се).

caedes. 3) das Verderben, pernicies: To je заклипити, заклипим, v. pf. perriegelat, obsero: закоњ и убијство. cf. заклати.

немојте врата заклипити док ја не дођем. І закољак, закољка, т. у бравчета на грлу оно sák.noh, m. Zufluchtsort, vor Wind und Regen (franz. мјесто гдје је заклано, беr fіnfфnitt аm аlje abris), perfugium. [cf. заслон 1].

geschlachteten Viehes, cicatrix bestiae mactatae. заклонит, а, о, ефир bieteni, tutus: Да идемо закон, m. 1) бie Religion, Ser Blaube, religio [vide месту заклониту

вјера 1]: кога си ти закона ? по напием зазаклонити, заклоним, у. pf. јфіrmеr роr 20ino, кону то не може бити; не доноси закон.

Regent, Conne, defendo. [cf. заслонити, загу - 2) das heilige Abendmal, eucharistia [vide зити).

причешће): хајдемо на закон; данас сам заклонити се, заклонім се, v. r. pf. fit, jbigen, узео закон.

3) die Sitte, das Gesek, mos, retten, defendo me.

lex: Остави нам колу дара, закон ти је заклоњање, п. vіdе заклањање.

Сарајево, огњем изгорјело! ІІто у тебе зли заклоњати, њам, vide заклањати.

закон постаде: Да се љубе буле ул.Овце, заклоњати се, њам се, vide заклањати се. Остављају лијене bевојке - Наша невје заклоп, т. 1) Сфор ипо Riegel, ѕеrа. - 2) (у сто, зла ти вечера! Тога закона нема овРисну) vidе заклопац.

фенак заклопац, пца, m. Ser Sectel, operculum. cf. законоша, т. (у Босни) човјек од закона, н. заклон [2, капак 1, поклопац, покрив 1].

поп или калуђер (особито Турци зову заклопити, заклоням, v. pf. 1) н. п. лонац, тако напие свештенике), Ser fleger Ser

bebetеп, соntеgo. cf. [vide) поклопити. 2) Religion, cultor religionis. н. п. кућу, собу, вајат, perjbliepen, claudo. | закоп, m. Ваз 23egrübnik, sepultura. cf. [vide] cf. [vide] закључати.

погреб. закључавање, п. Ваз 23erjФliepet, occlusio. закопавање, п. Sag Begrabent, sepultura. закључавати, кључавам, y. impf. perjblieper, закопавати, конівам, y. impf. begrabet, sepelio. occludo.

закопавати се, конавам се, v. r. impf. jih per= закључак, чка, т. (у Боци) у плетиће игле jtangen, vallo munior. [vidе опконавати се). оно на врху, бer 22Biserhaten at Ser Titelnabel, закопати, нім, v. pf. 1) begraben, sepelio [vide

погрепсти). — 2) jarren (mit dem supe), rado. закључати, чам, v. pf. perjbliереп, occludo. [cf. | закопати се , нам се, v. r. pf. jih bеrjctangen, заклонити 2].

vallo munior. [vidе откопати се). закметити, тим , v. pf. зип кмет тафет, сrео закопина, f. Ser 20nbru), 92enbruсh, ubi ego priтбу кмет.

mus coepi lаbоrаrе: то је моја закопина, закметити се ,

тим се , v. . pf. кмет meroeit, т. ј. То је моје од старине, ја сам први то fo кмет. Зако, m. hyp. р. Зарија.

закопитити, тим, v. pf. н. II. новаца, стоке, закованица , f. штап скраја закован, ein be: erwerben, acquiro. ichlagener Stock, baculus ferratus.

закопчавање, т. vіdе заковчавање. заковати, закујем, v. pf. perjobmiebeit, concudo. | закопчавати, кончавам, vide зaкoвчавати, заковрнути, коврнём, v. pf. у један пут зане- | закопчати, чам, vide зaкoвчати.

П.

Uncus.

Поче0.

НИО

закорачивање, п. біe faljchen Iritte, impeditio. | закрити, закријем, v. pf. (у Слав.) н. п. виcf. закорачити.

Horpan, bedecken, zudeden, consterno. cf. [vide закорачивати, рачујем, v. impf. faljche Britte загрнути [1].

tbii, impelirе ѕе: овај коњ све акорачује. закрич, f. (у ц. г.) 2erbot, interdiсtum [cf. cf. закорачити.

забрана 2, ја сак]: Ilа jе закрич Сефер учизакорачити, корічім, v. pf. einen faljchen Britt

thun (lich verwickeln wie das Pferd das sich in die Bakpúyati, YẠM, v. pf. (y II. r.) verbietent, inCtränge permitelt), іnipedirе ѕе: коњ закорачи,

terdico. cf. [vide] запријетити. кад ногом препорачи преко интрaнге, те му і закркнути, нём, v. pf, perjtopjt werbeit, obturor: нітранга дође међу ноге.

закрила цијев од казана. закое, т. у планини мјесто гдје се може ко- закрктати, закрићем, v. pf. aujfräфузеп, crocito: chty, das Mähdland, locus metendus.

А закркта тица злогласница закосити, закосим, v. pf. закосио у моју ли- закрљёштити, кјуљеттім, v. pf. т. б. очима, bany, beim Mähen sich in Nachbars Wiese vergrei

pon einem Betruntепен. [cf. уклијентити). fen, ein Stück Nachbars Wieje abnähen, pratum sàepmebutu, Aìm, v. pf. Augenbutter bekommen, vicini caedo. [cf. укосити 2].

gramiosum esse. закошак, шка, т. Sie Chojitelle. [cf. кош 1, ко

закрмити, закрмим, v. pf. (у Ц. г.) навалити

куд без памети (као крме). пак ]. закрајак, закрајка, т. [крај (мјеста)?1: Кад | закрдчити, за крочим, v. pf. (у Ц. г.) vide

[оикрочити 2) окрочити: Па закрочи депогледа на закрајак доњи

белога ІІІарца закрајинити, ні м, v. pf. Strieg bеgіптеп, bellum | закрстити, закрстім, . pf. 1) н. п. челе, beinfero [vidе завојштитн]: кад су Нијемци

freҙеп, ѕignаrе сruсе. Код Срба је и сад закрајинили.

обичај у Србији, кад који нађе челе у шумн, закрајинити се, нӣ се, т. г. pf. закрајинило

а он изреже сјекиром крст на кори онога ce, es ist Krieg entstanden, exortum est bellum.

дрвета у којему су челе, па други послије закрати, ам, vidе закрхати.

ако и нађе оне челе, не смије их исјећи. закрати се, ам се, vidе закрxати се.

2) (у горњ. прим.) водицу, т. б. осветити, закрітити, закрaтим, v. pf. коме штогод, еінет

weihen, consecro. сtіvіѕ реrmekret, prohibeo aliqua re. [cf. пре- | закртожити, жім, v. pf. н. п. собу, у соби, кратити, забранити).

Schmutz und Unordnung machen im Zimmer, sparзакраѣйвање, п. Заз ermere, prohibitio.

gеrе ѕоrdеs per cubiculum [vide запрзнити 1]. закрahйвати, краћујем, v. impf. perimelbren, pro- закруживање , п. Заз Иmfreijen, comprehensio. hibeo.

закруживати, кружујем, У. impf. итіfreijen, in закрвавити, крвавим, v. pf. т. ј. очима, тit die Runde sich zueignen, comprehendo.

blutsiirjtigen Pluger anjeben, oculum quasi cru- закружити, закружим, v. pf. mfreijen, in bie entum defigo in aliquem.

Runde umfassen, complector circum circa. закренути, за кренём, v. pf. јеіtіvіrts Tenfen, закрхати, хам, [закрати] vitle [1] забити. flecto.

закрхати

си се, xам се, [закрати се) vide зaзакретање, п. Stis Reuten jeitirts, flexio.

бити се. закрeтати, крећем, у. impf. jeiträrts Tenfen, закрцка, f. (у Новом саду) комади, чохе што flecto.

сурдомари између шва умећу, per Sinjas, закржа вити,

insertum. закржљавити, ві м, vidе закріпљавити.

закрчивање, п. 813 25errainmelin, obstructio. закржљати, жім, vidе закршіљати.

закручивати, кручујем, v. impf. реrrаnсlіt, obзакривање, п. За: Зubertet, constratio. cf. [vide]

struo. загртање [1].

закрчити, закрийм, v. pf. н. п. сва му је авзакривати, закритам, v. impf. н. II. Виноград, лија дрвима закрчена, реrrаntеп, ип;gtg=

зидеtteil, besecte, consterno. cf. [vide] загр lich machen, obstruo. [vide 3an pemith). тати[1].

закршљавити (cf. закрж.љавити), вії м, v. pf. закрй вити, зікіри вим, v. pf. у пјесми, мјесто закршљати (закржљати), љам,

I verbutскривіти: Јер је цару млого закривила ten, verfümmern, im Wachsthum zurüdbleiben, marзакройлити, закрілім, v. pf. 1) uter jeine ilit= cesco. cf. [закупљати,) закушљавити.

gel netynici, bejcbitgelt, аliѕ tеgo et defendo: закрштена водица, f. (у горњ. прим.) 21eibvajсвети нестокрили арані, еле! закрили ме jer, aqua lustralis. [vidе зламење 1]. cf. вокрилом својим ; Кад је орђе Србијом за дица. влад'о, и Србију крстом прекрстио, и сво- закршњавање, р. [cf. закршћање] 1) Sas Befrене јијем крилом закрилно од Видина на до zen, crucis incisio.

2) das Weihen des Wajводе Дрине 2) н. п. закрилила војска jers, consecratio. сву земљу, bebetfen, opprimo. [vile] прекри- закршћавати, кішһавам, v. impf. 1) befreigent дити, cf. притиснути,

(8. B. einen Baum mit Vienen), crucem incido,

2) (у горњ. прим.) водицу, wеіtен, соll замјешивање. 2) die Gäbriung zu einem Kriege, secro. cf. светити [1], закриһати.

Aufruhr 11. i. w., fermentatio. закршћање, п. vіdе закрићавање.

закухавати, зан хавам, (закуавати, закувавати] закршћати, зікіршам, vilе закриһавати.

V. impf. 1) хљеб, vidе замјешивати. 2) закуавање, п. vilе закухаванье.

рат, кагу, galyrсії, тасу еп, fermento. закуавати, кавам, vilе закухавати.

закухавати се, кi хавам се, [зак уавати се, зазакуавати се, кавам се, vidе закухавати се. Кувавати се | v. r. pf. gübrei, ferveo, paror. закуати, ам, vidе закухати.

закухати, хам, [закуати, закувати) v. pf. 1) закуати ее, ам се, vidе закухати се.

н. II. Хљеб, vidе замијесити : Остављале дјецу закувавање, п. vіdе закухавање.

неговиту, Остављале т'jесто закухато закувавати, ні вагам, vidе закухавати.

2) kabry, entstehen machent, anzetteln, exordior. вакувавати се, крвавам се, vidе закухавати се. [vidе заметнути 3.1 закувати, вам, vidе закухати.

закухати се, xам се, [закуати се, закувати се] закувати ее, вам се, vidе закухати се.

V. r. pf. entitebeli, existo: закухала се кавга. закука, f. vіdе окука: А отоле мору на за- і закуцавање, п. За Sinteinjblagen, immissio. куку

закупівати, ну щавам, v. impf. bineijiklagen, закукати, кам, v. pf. Sen Stefurtlаut ppt jid) gee immitto.

beit, edо ѕопит сисuli: Закука. а сиња ку- закуцати, цам, [зацукати] v. pf. 1) binе injatlar кавица

geit, immitto, н. п. клин. 2) flopfen (an закуку.љити, закі куљім, v. pf. у овој заго Sie Elbiire), pulso fores: IIа закуца алком на

неци: закукуљено, зам умуљено, задевећено, вратима за десећено; нико га не може раскукуљити, закучивање, п. 1) Sag Pagenbeibet, 10 adПазмумуміти, раздеветити, раздесетити, него

haerescere. 2) die Bevortheilung, fraudatio. онај који га је закукуљио, зам умуљно, за- закучивати, кучујем, v. impf. 1) bаngен бleibен, деветио, задесетио (кључ и брава).

adhaeresco: исногу им папуче оскачу А закуинти, закўмим, v. pf. (у ц. г.) кога, т. ј. за гору гаће закучују 2) кога ,

bevorрећи коме : кумим те Богом и светијем Јо theiler, fraudo, cf. [vide) закидати [2]. ваном ! апjleben, obtеѕtоr, cf. кумити: За- закўчити, зікўчим, у. pf. 1) bаngеn bleiben, adкуми та Богом великијем Закуми га и haeresco. cf. запети [2]. – 2) beportbeilet, Два и три пута

fraudo, cf. [vile] закинути [2]. закуњати, закуњам, v. pf. 1) jcbinipflict für eine закупљавити, вії м, jliiттеrt, obdorniio (per contemptum). — закушљати, лhам,

v. pf. vіdе закршљавити. 2) zu idwinden anfangen durch eine Krankheit, ta- à araj, m. vide Bajoraj. besco. .

залагање, п. 1) Sa3 23erpjörse, oppigneratio. закуп, m. Sеr att, conductio : дао lіод заку. 2) das Einjeten, oblatio. 3) Sa3 yüttern [cf. аренда; најам).

(Eines der nicht jelbst mit der Hand zum Munde закупити, закупійм, v. pf. рафien, conducо. fann), pabulatio. — 4) das Ejjen, manducatio. закупљивање, п. Sag Taytен, соnduсtiо. 1. залагати, залажем, v. impf. 1) perpjinеп, закупљивати, купљујем, v. pf, pattytel, conducо. oppignero. [cf. застављати). — 2) н. п. вјеру, закупник, п. (у Далм.) који то закупљује, einjeken, dare, cf. [vide] задавати: Заклиње

Sex Fibter, conductor. [cf. арендатор]. се и вјеру залаже 3) кога Чим, (inent закупштина, f. (у Далм.) Sag 4aciotgut, con Speije in Mund geben (z. B. der nicht selbst mit ductum. .

der Vand zum Munde fann), cibum in os inзакурњавити, вим, v. pf. (у ц. г.) vidе зади gero: Ког јунака у животу нађе, заажс мити (н. II. пушећи).

та љубом бијелијем - 4) ejjen, comedo, cf. закусйвäње, п. verbal. р. закусивати.

заложити [4]: Да зала.же месо од синова закуейвати, кусујем, v. impf. 1) ein menig in 1 2. залагати, зілая ём, v. pf. кога, Surch 'ilge sich nchnien. paululum sumo.

2) кога, (іше

hinhalten, mendacio inhibeo. Speije in Mund geben, cibum in os ingero. [liy- Bajarúbâibe, n. das Vorligen und Schmeicheln), салом та закусује, а дршком му очи вади. mendacia adulatoris. Из І. издања.]

залагивати, лагујем, v. impf. око кога, закусити, закусим, v. pf. 1) ein menig in jit) lügen und schmeichelit, mendaciis et adulati

nehmen , paululum sumo: закуси мало; дај
да закусимо lіто. 2) кога, Cinem Сpcije зaлaдити, залідії, vilе захладити.

in den Mund geben, cibum in os ingero. заладнети, дні, vide зaхладнети. закускунити, нім, т. impf. н. п. коња, мет- зала днити, дні, vilе захладнити. нути му кускуне испод репа.

заладњсти, дніі, vilе захладњети. закућити, hiiм, v. pf. коме кућу, cine mit зала,, n. vitle захлађе.

Sauje perjeben, domum providere: ја сам ти зала,йвање, п. vіdе захлађиванье. кућу закућио (укор).

зала, ивати, лађује, vidе захлађивати. закухавање [закуавање, закупавање), п. 1) vidе залажење, п. [cf. заилажење, захођење (зао

[ocr errors]

one uti.

залећи ее ,

ђење)] 1) Sas $intergeben, to ire post —. залетити ее, тӣм се, (зап.) vidе залетјети се.

2) das Umgehen , circumvenire. 3) залетјети, тим, v. pf. (југоз.) 1) binter еtma:3 das Gehen nach der Reihe, ire ex ordine. flieget, volo post -: залетјение голубови за залаз, т. (у Ц. г.) limpeg, circuitus. cf. [vide] кућу. — 2) irrejliegel, ѕеvоlо: нема голуба, заход [2].

ваља да је негдје залетно. 3) н. п. коња, залазити, зим, v. impf. [заилазити, заходити Іaufet Tajjeit, currere sino: A лабуда коња

(заодити) 2] 1) за што, hinter gehen, eo залеfела post 2) коме, н. п. слеђа или испри- залётјети се, тим се, v. r. pf. (југоз.) anlaufезі, јека, иттigebet, circum venio : Већ залази њем у aggredior. испријека — 3) jih perirren, aberro. — 4) залеhети, летим, v. pf. (јуж.) vidе залетјети. нас) деr Reibe geben (з. 3. pon Sau3 3u Sait3), залећети ее, летям се, v. r. pf. (јуж.) vide ex ordine eo. 5) кад ми год руке озебу, залетјети се.

све ми залази за ноктe. cf. заћи [5]. 1. залећи, лёжем, v. pf. einijten Tajje, sino ut niзалајати, јем, v. pf. arbellen, allatro.

dulentur: ако се често не чешљати,

залећи заламање, п. 1) Sag 21brаntеnt, pampinаtiо. ћені вапију у глави. 2) das Anbrechen, anfractio.

2. залећи, залеже (залегне), v. pf. bilureiten, Seten заламати, заламам, v. impf. 1) н. II. Виноград,

(Sіе с ф16), sufficio: једва би му кућа за дуг abrаntеr, pampino. [cf. скрњивати]. — 2) н. залегла. ІІ. чеп, аnbrechen, anfringo.

залежем се, v. r. pf. jip einnijte, залапити (залаити), залайм (залайм), vide nidulor: није хтио да се чешља, па му се захлапити.

залегле ваши у глави. залатити, тим, v. pf. vіdе захватити.

залёчити, залечим, (ист.) vidе залијечити. зала, ла, т. зао човјек, хајдук, беr Bije, зали, vidе залих.

homo malus: Дочекање залци у Мојанци, залив, т. die Bei (im Fluße oder im Meere), Отеће ти конња и оружје

sinus. залева, f. (нст.) vidе заљева.

залива, f. (зап.) vidе заљева. залегање, п. (ист.) vidе залијегање.

заливање, (зап.) vidе заљевање. залёгати, залеже, (ист.) vidе залијегати. заливати, вам, (зап.) vidе заљевати. заледити, заледiм, v. pf. 31 Сів таbеn, con- залигање, п. (зал.) vidе залијегање.

gelo: овај ће вјетар за дити Дунаво. залигати, зали жё, (зап.) vidе залијегати. заледити се, заледії се, v. r. pf, sufrierent, con- залигивање, n. Sag erujchneicheln, blаndіtіо. gelari.

залигивати, лігујем, v. impf. око кога, bеruntзалеђати, фам, v. pf. (tomij6) Sen Ctners in jkmeiteln, blаndior: залигује дијете око ма

Rüden bekommen (3. B. durch Verfühlung), dorsi тере, или мати око дјетета. dolores contrahо. Приповиједа се како је | зализак, лиска, т. комад соли што су гове,да некакав Турчин код Србина на конаку ка зализала, etin angeleftез etiit, reѕ аdlаmbita (?). ао да га пићанијем гуњем покрију да не залйзати, зали жём, v. pf. antectei, adlambo. би залеђао, па би га послије морали петна-| зализивање, т. Sag 20mleсtеп, аllаmbitio (?). ест дана онлје понуђати.

зализивати, лизујем, v. impf. auletten, adlambo. залежај, т. (у Далм.) vide пaрлог.

залијевање, n. vіdе заљевање. залежати се, кім се, v. r. pf. 1) jih perliege1 | залијевати, залијевам, vidе заљевати.

(versiken), verderben, situ corrumpi. 2) (у залијегање, п. [јуж.] Sas Pinreichen sur Teting Далм.) н. п. виноград се залежао, vіlе упар der Schuld, sufficere.

залијегати, залијежё, (јуж.] v. inpf. biureitet, за зелёкати, лелечем, v. pf. aujbelle, exululo: Secten (Sіе ефul5), sufficio: једва залијеже

Да не јек не нити залелече залепити, залёлім, (ист.) vidе залијепити. залијепити, залијенім, . pf. (јуж.) 1) ніто, залепљивање, п. (ист.) vidе заљепљивање. verkleben, oblino. 2) (у Рисну) кога, olyrзалепљивати, лепљујем, (нст.) vidе заљенљи feigen, colaphun impingo. cf. [vide] ћушити.

залијетање, п. (јуж.) 1) да liegen binter еtmаз, залести, лезем, (ист.) vidе заљести.

volare post 2) das Irrefliegen, 3a.jer, m. der Ort wohin die Bienen zu fliegen sich sevolare. -- 3) Der Anlauf, impetus.

angewöhnen, der Flug, quo apes volare solent. 3a. njerath, 3à injehen, v. impf. (jy.K.) hinter залетање, п. (нет.) vidе залијетање.

etwas fliegen, volo post

2) irrefliegen, залетати, залһсм, (ист.) yilе залијетати. sevolo. залётати се, зілёһәм се, (ист.) vidе залије- залијетати се, залијећем се, v. r. impf. (јуж.) тати се.

anlaufen, impetus facio. залетети, тим, (ист.) vidе залетјети.

залијечити, залијечим, v. pf. (јуж.) јubeilet, залётети се, тим се, (ист.) vidе залетјети се. claudo vulnus sanando. 1. залетити, тім, (за и.) vidе залетјети. залишити, залізним, (за!.) vidе залијенти. 2. залетити, тим, (ист.) vidе заљетити. залишљивање, п. (зан.) vidе заљепљивањс.

ЛО ЖИТИ се.

за ОНО.

Вати.

Вати.

тати се.

залипљивати, липљујем, (зап.) vidе заљепљи тра кад се што заломи, Ser Ctutinel, trun

cus. . 2) заломци од лозе, die Rebenspiße. залйставац, авца, т. везен (а както и наки- заломити, зломійм, v. pf. 1) виноград, abrat

ћен н. п. којекакијем Ђинђухама и малијем fen, pampino. 2) н. п. чеп, аnbrehen, anшкољчицама и т. д.) комад сукна или платна

fringo. који жене, а особито дјевојке, по острвима залуд, vidе узалуд: Јер су моје залуд њекад око Задра привея: у одозго уз прси (преко биле сиса).

залудан, дна, дно, пийjjig, шиüs, otiosus. залистак, ска, т. н. п. на дулцу (cf. [ашкало,] залу дети, дім, (ист.) vidе залудјети.

епкало), на чакширама, на ципелама, Sіе залудити, 1) залудійм, v. pf. кога, betbərен, Klappe, valva.

decipio. 2) залудім, (зав.) vide залузалисти, лизём, (зап.) vidе заљести.

дјети. залиеци, зализъка, m. pl. (у Земуну) деr Batten- залӱдјети, лўдим, v. pf. (југоз.) irre mеrbеп, bart, genae pilosae.

mеntіѕ errore aftiсior. [cf. замахнитати (зазалитање, т. (зап.) vidе залијетање.

манитати) 2; обестијати). залитати, залићем, (зап.) vidе залијетати. залудник, т. (у ц. г.) који залудан стоји, еін залитати се, залићем се, (зап.) vidе залије müssiger, unbeschäftigter Mensch. homo otiosus.

залудница, .

f. eine Sache die die Muße verschaft, залити, залијем, v. pf. 1) н. п. цвијеће, bеgieper, rеѕ оtium suppeditans: Тамбурице, моја дан

irrigo: Ти пом узи разблудницу овцу, Залиј губице ! Алулице, моја залу днище! цвијет кроз танку свиралу (пјева се како залудњи, ња, ње, реrgebli), пitytig, eitel, inanis: је некака сеја Тодорова с овчаром родила

Ма то тебе, залу дња радости дијете, па га негдје сакрили и кријући хра- : [залуду, vidе узалуд; види s. v. забадава 2.] нили, па једном кад је дјевојка у моби залғѣети, лудим, (јуж.) vidе залудјети. жела, запита је овчар из брда од оваца залуђивање, п. 1) баз irre-merce, errаtiо. свирајући у свиралу: је ли цвијет облазила - 2) das Bethören, deceptio. и заљевала, да не би увенуо, а она му цје- залуђивати, луђујем, v. impf. 1) irre werden, вајући ово одговорила). — 2) човјека, н. mentis errore afficior. 2) кога, betb örer, п. сребром, т. ј. растопити сребро на му decipio: луд је и онако, немој га ти јоні сасути у уста (у Србији се приповиједа да

већма залуђивати. су у стара времена, особито Нијемци, овако | залуживање, п. баз Beigen, mаcеrаtiо. заљевали издајнике и митнике). 3) vide зaлуживати, лужујем, v. impf. beiзен (рози бerзатопити. 4) залила вода у штo, jih er ber), liquore macero. Коже опанчари залуgіејзеп, rеdundo: залила вода у кућу.

жују у варниції. залитити, тим, (зап.) vidе заљетити.

залужити, залужим, v. pf. коже (код онанчара), залих (cf. зали), тiijjig, obne 21rbeit, mbејфäftigt, beizen, liquore macero.

оtiоѕе: воденица стоји залих (jonjt онако); залупати, залупам, vide [1] забити. имате ли још коју столицу залих (іübеrjlija залутати, зілтім, v. pf. заћи с пута, бен 2keg jig). cf. залишан.

verlieren, sich verirren, aberro [cf. 3ahu 3; 3aзалйчити, заличим, (зап.) vidе залијечити. главрњати]: И..' је ћего, с пута залутала залишан, шна, шно, іbеrflujjig, superfluus. cf. Ако буде с пута залутаа, Да Бог даде

да ме скоро нађе залог, m. Sag Bjano, pignus. [cf. заклад 2, за- залучивање , п. За 21 јондеr, Sas utwitter лога 1].

(ubjeßen) der Lämmer, Kulber, Ferkel ablactatio. залога, f. 1) 23erpfansuig, oppigneratio : дао у залучивати, лучујем, v. impf. н. п. јагањце од

залогу. [cf. залог]. 2) ein Merkblatt im оваца, аbjesen, ablacto. Вифе, ѕіgnum. [vidе биљешка]. — 3) (у Ба-1, залучити, залучим, v. pf. entirobleit, abjcket, рањи) vidе подлога [1] (у опанку).

аblacto [cf. одлучити 1] (poil Riндern jagt пан залогај (cf. залагај), m. bet Bijjen Brot, bolus одбити). (вөios): нема xљеба ни залогаја.

2. залучити, чим, v. pf. утуһи бијелога лука, залогајак, јка, m. hyp. р. залогај.

на залучити каково јело (помнјешати та с заложити, заложим, v. pf. 1) што, perpjäsent, јелом), као н. п. комбост, пашулу, блитву,

oppignero: заложио је кућу за сто дуката. питије, кокошиње месо, и т. д., mit Roblact) [cf. заставити). 2) н. п. вјеру, еіnjegeli, würzen, allio sativo condio. dare: Ми смо Божју вјеру заложили залф,* m. vіdе зарф: liафецији зa.tjе и фри. 3) кога чим , Cinem Сpeije in tuus geben (з. Јане 23. беr nibt jelbjt su Dune fant), cibum in заљева, f. (у Хрв.) кад се успе јомужа на os ingero. . 4) ејje, comedo: ходи да за киселу сурутку па

се дигне на ложимо ; заложи мало хљеба; Да по кору Bpx, Art jaure Mild), oxygalae genus. (cf. 38Хњеба заложимо

млаз). Заљева је врло добра за је10. заломак, заломка, т. 1) оно што остане уну- заљевање, п. (јуж.) verbal. p. заљевати.

залих.

ОНО

[ocr errors]
« PreviousContinue »