пут четири и т. д., а трља други пут сједе на банда, f. (по југоз. кр.) bie Seite, regio, cf. жешкој [у срезу пожешком округа ужичког]: бановати, банујем, v. impf. бан fein, sum бан: бандижан, m. (у Боци) vide банђен. бандијера, f. (у примор.) біе ђnе, vexillum, округа подринског; види s. v. Батар.] cf. [vide 1] застава [3]: Једри ли ми драго бански, ка, ко, Запã, banalis. моје, Вије ли му бандијера банство, п. біе 2ürbe без бан [1], dignitas тоб бандунати, нам, v. pf. (у Паштр.) vide заборавити бан: А даћу ти банство и војводство (ital. abbandonare): Ти не немој бандунати - | Банстол, т. брдо у Сријему (између Карловаца банђен, а, о, (око Сиња) човјек који је што и Крушедола), ein Berg in Sirmien, mons Sirmii. скривио па не ће суду да иде, него живи банути, бӑнем, vide бахнути. према власти као хајдук, само што не чини | банчење, n. vide пијанчење. никоме ништа. Банђен човјек живи у своме | банчити, чим, v. impf. vide пијанчити. селу и код своје куће ради своје домаће бања, f. 1) баз аб, balneum (cf. ital. bagno). послове, него је једнако тако на опрезу да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с краја и то једнако на опрезу. У прољеће године 1835, кад сам се ја десио у Будви, овакијех је људи много дошло близу Будве на један мост, пак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и то им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оружјем, а банђени особито. У Далмацији и у Боци има овакијех људи много, гдјекојп су још од Француза остали. cf. бандижан. [банија, f. vide бановина (?); види . v. 2 крњача.] банити се, баним се, v. r. impf. (у Ц. г.) fid 13 бан обет баница betragen, affecto той бап aut с баница dignitatem [cf. котобанити се]: Невјеста се бани И веома фали баница, f. 1) біе Danin, bana, bani uxor. [cf. бановица]. - 2) (у Ц. г.) госпођа, біе rau, domina, [vide госпођа 1] cf. бан [2]: Ал' баница Васкова Даница, Сама носи девет џеферДара [Баница] 3) планина у нахији По [cf. топлица 1, илиџа]. - [Бања] 2) варош у Србији (близу Ниша) [сад Соко-Бања, у срезу бањском округа нишкога], Mame einer Stast, nomen urbis: Да би посл'о Вељка арамбашу, Ко ће чуват Бању на крајини — 3) намастир у Боци, Жаmе eines lofters, nomen monasterii. — 4) вода, која извире из исћине у селу Петњици (у [срезу подгорском у] нахији Ваљевској) и утјече у Колубару с десне стране. На самом извору ове воде мељу воденице по с два камена; али кашто у један пут пресуши са свијем, па по том опет, као што казују, иза некаке хуке и црвенкаста протече. Бања Лука, f. vide Бајна лука, mit allen 26= leitungen. Бањанац, нца, m. vide Бањанин. бањање, п. vide купање. бањати се, њам се, vide купати се. Баошева Градина, f. vide Балшова Градина. банко, m hyp. v. бабо [vide бабајко]: За балка бански, ка, ко, altmeibif, anilis. барбукати, барбӳчём, [брбукати] v. impf. (у Барањи) in eine in Baffer geftedte Röhre blafen und dadurch einen sprudelnden Schall hervorbrin. gen [vide 1 брботати]: шта барбучеш по води. барбун, барбуна, m. (у Дубр.) некака риба, Wrt Seefisch, piscis marini genus [Seebarbe, Rothbart, mullus barbatus L.]. cf. [тргља,] брадоватица. бардагџија[*], m. ber Rannentöpfer, cantharorum figulus. бардак[*], бардака, m. 1) крчаг или стакло с носцем, (irbene ober gläferne) Ranne, cantharus fictilis aut vitreus. - 2) (у Рисну) бијел и шарен суд који се у Србији зове бокар и милојка (у Паштровићима мајулика). [vide бокар]. бардаклија[*], f. (у Фрушкој гори) Xrt Наитен, pruni genus [prunus damascena L.]. 1. Бар, m. bie Stast Antivari. У нахији Бар- | бардачина, f. augm. v. бардак. ској, која се одовуд почиње од Паштровића бардачић, m. dim. v. бардак. и држи поред мора само око четири сахата, [Баре, f. pl. село, види s. V. Ревеница.] највише се говори Српски, али људи има од барело, п. (у Ц. г.) vide барило 2. три закона: Грчкога, Римскога и Турскога. | барем[*], vide [3]бар. Онамо од Барске нахије настаје језик Арнаутски: Земље твоје Бара и Ульина 2. бар, т. (по југоз. кр.) некакво врло ситно | и жуто жито као просо (кажу да би се човјек у ово жито могао удавити као у воду), Art Hirjen, milii genus [setaria italica Beauv.; cf. мухар (муар)]: Сијала је баба бар, да је баби заувар. барета, f. (у примор., ital. baretta) vide капа[1]: 3. бар[*], wenigitens, saltem. cf. барем. 2. 6ápa, f. Ziegenname, nomen caprae indi solitum. tur), parallele. [vide напоредо]. cf. упоредо. барабарење, п. баš Sehen in gleicher Sinie, баз Messen, contentio. барабарити се, барабарим се, v. r. impf, с ким, fich in gleiche Cinie ftellen, comparor, contendo. cf. [vide] поредити се. барак[*], m. eine Wrt langhaariger Munbe, canis [familiaris L. var.] pili longi: О шкрипову дне кад се бараци стригу. Баранин, т. човјек из Бара, Ciner von Бар, incola той Бар. | баретина, f. augm. v. [1] бара. [cf. баруштина, пљоштара]. баречина, f. (у Ц. г.) што год гамиже, н. п. глиста, црв и т. д., баз Sewürm, vermes, serpentes. бареш, барèша, m. ber Gumpf, palus. [vide 1 бара 1]. барзило, m. Bodšname, nomen capro indi solitum. барилче, чета, п. суд од једнога барила. Барат, м. у пјесми nom. propr. einer Stast, nomen барјактаров, а, о, beš Jabnenträgers, signiferi. баратати, там, v. impf. (vom ital. barattare) c барјактарски, ка, ко, ähnci 3, signiferi. ким, mit wem ju thun (Befhäfte) baben, negotium habere cum aliquo. барбежа, f. (у Рисну) женска капа (шамија, а под њом капа од црвене чохе, по TOM бијела махрама), eine Xrt Ropfbebecđung ber Sranen, vittae genus. барбукање [брбукање] п. баз Servorbringen eines iprubenben Zones. [vide 2 брботање]. барјам,* m. 1) баз Bairamsfeft, festum bairam apud Turcas. - 2) хаџијнски барјам, пекакав други светац осим правога барјама (пред којим се пости), који особито празнују хаџије: Ево сада честит Петров данак, Петров данак и барјам аџијнски, Оће бити у граду грађани, Да клањају и тевериџ дају барјамовање, п. баз Geiern beš Sairams, celebra- барјачић, m. dim. v. барјак. барјело, п. (по југоз. кр.) vide барило [2]: На неђељу лијепу ђевојку и барјело вина из Видина леђима не боли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп у стапу бије, ber Butterftempel, pistillum butyro faciendo: Ти не пијеш млаћеницу, батом бивену батак, m. bie üfte nebft bem Suße beim Seplit= батал, * покварено, разваљено, запуштено, н. барка, f. 1) (у прим.) ein 2afferfahrzeug, navigii genus [vide лађа]: Не могу ти крају доћи,| | [баталијун, m. Bataillon; види s. v. аламан 2.] Јер ми барка весла нема 2) (у сјеверн. баталити, баталим, v. pf. н. п. пушку, сахат Kр.) der Fischbehälter, Fischhälter, piscina lignea. [vide покварити], виноград [vide запустити], баркати, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој verlassen, verwahrlosen, desero. загонеци: Пет браће све један другог у задњицу барка. батаљак, љка, m. vide батаљица. батаљивање, п. баз Berwaßrlofen, neglectio. барна, m. (у војв.) ber Saul, caballus [vide | батаљивати, батаљујем, v. impf. verlajjen, neМрков 1]. gligo, desero. барнуља, f. име крави, ein Rubname, nomen | батаљица, f. бег Rumpf без Mrmß обие рань, vaccae indi solitum. баровит, а, о, jumpfig, paludosus, uliginosus. барут,* m. пушчани прах, баз фіßpulver, pul- баруштина, f. vide баретина. басамак,* m. bie Zreppenftufe, gradus [cf. скалини]. басање, п. баз Daberjhlenbern, incessus incon- басати, сам, v. impf. ићи не гледајући куда, баскијати, јам, v. impf. vide жиочити. 1. басма, f. оне ријечи скупа што бајалица или бајач говори кад баје, ber Sauber[prud, carmen. 2. басма, * f. 1) gebrudte Reinmans, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum [cf. везма]. баста [бастати], in ber Rebenšart: то теби не brachium mutilum manu. cf. батаљак. батаљка, f. in ber Rebenšart: Хаљку на батаљку, бег tod, baculus. [vide] батина [1], cf. бата. Батаљуше, Батаљуша, f. pl. у Тршићкој пла- Батар, тра, m. у Мачви поток који на неко- Тврде |батати, батам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) батина, f. (gen. pl. батина) 1) ber Stod, fustis баста учинити, т. ј. то ти не можеш учинити (von ital. basta? [bastare]), möglich, potes: He баста им коња разиграти бастисати, * ишём, v. pf. zertreten, vernichten, perdo, [vide] покварити, cf. погазити: Лави | батинати, нам, v. impf. говорити којешта, бит би му чадор бастисали басуља, f. vide мангулица. 1. бат,* m. vide [1] срећа. батинање, п. баз Borbringen von биттет Зенд, deliratio, nugae. mes Zeug daherschwäßen, nugari [vide блутити]. батиница, f. 1) dim. v. батина [1]. 2) оно на врху рога у говечета, док се рог не очисти. 2.бат, m. vide бахат: За добрим се коњем | бӑтити се, тим се, v. r. pf. (у Ц. г.) zurüd= бат чује; Иде за батом (кад ко што говори 1. бата, m. (ист.) vide [брато 1] бато. ВУКОВ РЈЕЧНИК flagen, recellere: батила се пушка, т. j. батић, m. (у Барањи) 1) vide палацка [1]. 2 батли,* adj. indecl. vide [1] срећан. бато, m. (јуж.) [cf. 1 бата] 1) hyp. v. брат [vide баток, m. (око Дунава доље од Пореча) де= dörrtes Fischfleisch [Stockfisch], piscis [gadus morhua] arefactus. Баточина, f. мала варошица између Багрдана и [Крагујевца; у срезу лепеничком, округа крагујевачког] Асан-пашине паланке, Stästchen in Serbien, nomen urbis. батргање, п. баз Mušicolagen mit Süßen, calcitratio. батргати се, гам се, v. impf. у ходу, т. ј. ба canto (morbum, dolorem), cf. [vide] бајати: Нешто ме је забољела глава, Нег ми зови бахорицу, мајко, Да би мене младу бахорила бахорица, f. (у Боци) біе 3auberin, incantatrix, [vide] бајалица, cf. врачара: Нешто ме је забољела глава, Нег' ми зови бахорицу, мајко, Да би мене младу бахорила - Дозвала је другу бахорицу Нег ми зови трећу бахорицу бахтање [бактање], п. 1) baš Trappen, incessus cum sonitu. 2) das Streiten, contentio. бахтати, башћем, [бактати] v. impf. trappen, sonitum edo incedens. бахтати се, башћем се, [бактати се] v. r. impf. око чега, као препирати се, гонити се, ftrei= ten, contendere: ми смо се бахтали; ја сам се с њим бахтио. цати се [2; vide метати се 2 ], qušjchlagen, | бацакање, п. баз Итhermerfen ber Süße, 3. В. von calcitrare: Батрга се ногама као удовац у колу. батрење, п. баз Érmuntern, animatio. батрити, батрам, v. impf. (у Славонији) ermuпtern, animare. cf. бадар. [батрљица, f. vide бадрљица 2; види s. v. клица 2.] батун, батуна, m. (у Боци) вода која стоји Rinbern, jactatio pedum. бацакати се, кам се, ѵ. г. impf. н. п. ногама, бацањ, цња, m. кошар (као качица без и јед- на једном мјесту, мања од језера. vide | 1. бацање, n. baš leife Štedjen, punctio lenis. [1] бара [1]. [батушка, vide бочка.] баћа, m. hyp. ѵ. брат. [vide брато 1]. баўк, m. 1) бег Зацван, Вашvau, terriculum. баукање, п. baš Baubauen, terrificatio. бауљати, љам, v. impf. (у Шумад.) ићи поба- haf баура, f. (у Бачкој) 1) шута овца, ein 2. бацање, п. baš Serfen, jactatio [cf. трућање, фурање, хитање (итање) 1]. 1. бацати, цам, v. impf. dim. v. бости, leije ftedhen, leniter pungo [vide боцати]. 2. бацати, цам, v. impf. [ef. бачивати] 1) werfen, jacio. [cf. метати 3, потезати 2, трућати, фурати, хитати (итати) 1]. — 2) пушке, 10losschießen, emitto ictum. cf. Meтати [4]. бацати се, цам се, v. r. impf. 1) werfen, jacere: бицају се дјеца камењем. [cf. пометати се]. 2) бацати се ногама, qu$[[agen, calcitrare. [vide метати се 2]. бацити, бацим, [бачити] v. pf. 1) werfen, jacio [cf. врљити, машити 1, трућити, турити 1, ринути 1, 2 хитити (итити)]. — 2) пушку, lo3= [іеßen, emitto ictum (највише се говори избацити пушку, и за то кад ко рече: баци неко пушку, други му одговори у шали: а ти иди те је узми). 3) око на што, feine Augen werfen auf etwas, es merken, oculos conjicio. cf. окомити [2]. бацити се, бацим се, v. r. pf. 1) чим, werfen, jacio [cf. метнути се 2, потегнути се 1, турити се 1]: Прости Боже и бијела црево, Да се бацим једном преко тебе 2) sich auf etmas binwerfen, se conjicere: Па се баци на рамена Шарцу бацкање, п. dim. v. [1] бацање. бахнути, бӑхнём, [банути] v. pf. unverhofft fom= | бацкати, кам, dim. v. [1] бацати. бахорити, рим, v. impf. (у Боци) zaubern, in бацнути, нём, v. pf. ftehen, pungo [vide боцнути]. бач, бача, m. vide станар. бача, m. (у војв.) тако жене зову свекра: Отићи ће бача, остаће снаша. [cf. 2 баша]. бачва, f. (gen. pl. бӑчава) 1) велика каца задни- | башин, а, о, без Вајфа, той баша. вена као буре, ein großeš Saß, dolium : По- | башина, f. (у Ц. г.) [vide бах 2] cf. шарило. пише ми из бачава пиво, Поједоше из на- | башински, ка, ко, Вајфа, той баша, чи баше. һава мливо. 2) (у Барањи) стабло у башити, шим, v. impf. 1) кога, zu einem баша! прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме. [vide бик 2] cf. цволика. Бачванин, m. Giner auß ber Бачка, Serbus e Бачка. Бачванка, f. bie Batjßerin, femina baciensis. бачвански, ка, ко, Batjßer, baciensis. Бачванче, чета, n. ein junger Bather, puer baciensis. Бачванчица, dim. v. Бачванка. бачвар, т. који бачве гради. vide качар. бачивати, бачивам, v. impf. (у Ц. г.) vide | башица, f. (у Сријему) ber Borlauf, vinum us[2] бацати [1]: Немојте ме у јаму бачиват3 - tum primum. cf. [vide] ртница. бачија, f. біе Šennerei, locus et casa mulgendis | башка, * особито, н. п. он живи башка од свога aestate ovibus. cf. [бачина 1,] катун, [ман дра,] стан[2, станарна]. бачина, f. 1) vide бачија. - 2) augm. v. [2]бак: Бачина ка и бачина. оца, т. ј. не живи с оцем, abgejonbert, sepa- башкалучење, п. баз Wbjonbern, separatio. бачити, бачим, (у Ц. г.) vide бацити: И бачи | башкалучити, чим, v. impf. abjonbern, separo. Бачка, f. adj. bie Batjßfa, regio baciensis. бачки, ка, ко, Bather, baciensis. баџа,* f. рупа на кући, куда излази дим, ber Rauchfang, das Rauchloch, fumarium. [vide] A u мњак, сf. комин. баџак,* m. 1) (слабо се говори) баз Bein, бег | Schenkel, crus. 2) vide ножаю. баџаклија, f. ber Polländer Dufaten (wegen ber geharnischten Beine), aureus hollandicus [cf. Myшебаклија]. баромет, м. (у Хрв.) ber Rauhfangfebrer, purgator caminorum. cf. [vide] оџачар. 1. баш,* баша, m. предњи крај од лађе, ber 2. баш, [1)] gerabe, burdaus, ipsum, plane: баш cf. [vide] дијелити [1]. башлук,* m. 1) у варошке преслице оно горе на што се повјесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је мјесто башлука горе као лопатица), бег Rođen, colus. - 2) оглавар коњски, ber Dalfter, capistrum. [vide оглав]. Башова Градина, f. vide Балшова Градина. баштина, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје се ко родио, бег Bruno unб обеn wo einer дево ren, solum natale. 2) das Grundstück, fundus: Мука наша, а баштина твоја нема куће ни баштине: Кућа му је камена пећина, А баштина зелена планина башча,* f. 1) градина, Sarten, hortus [vide врт]. НИКО 2) шљивик, или оно мјесто куд су посађене јабуке и крушке, Dbitgarten, hortus. [с. крушик, шљивик]. башчени, на, но, Sarten, hortensis: Сретосмо 1. баша, * m. 1) у Србији и у Босни зову сва- lanus. cf. [vide] вртар. башчованка, f. bie Särtnerin, hortulana: Да су момци к'о румена ружа, Све би фрајле башчованке биле башом (као у војводству што зову свакога | башчован, * башчована, m. ber Särtner, hortuВарошанина господаром), н. п. Усеин баша, Смаил баша и т. д. 2) баше, pl. (тако су се у Србији звали јањичари послије пошљедњега Њемачкога рата), eine Wrt beliger, nobilium genus: Осилише баше Биоградске 2. баша, m. тако снахе у Сријему зову свекра. cf. бача. башчованџија, * m. vide [вртар] башчован. бденије, n. vide деније. бè, interj. де! abi: Бе не лудуј, моја снахо Драга беба, f. Rinserwort für ein fleines Rins, infans sermone infantium. 2) баз бебица, f. dim. v. беба. -ит-баша-таamen, To facere se ipsum zor | [беванда, f. забијељено вино, eingemäfferter Bein; баша. 3) das Leugnen, infitiatio. [cf. ин- види . v. усјекнути 2.] Һарење, хашање (ашање), хашење (ашење)]. бевут, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут, 2. башење, п. baš Detragen wie ein Bajka, affec- т.ј. обезнанио се. vide [2] незнан [2]. 1. 6èr, m. 1) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, tatio dignitatis той баша. |