Page images
PDF
EPUB

заљевати, вам, v. impf. (јуж.) [cf. залијевати]| замандалити, лим, v. pf. превући мандал преко

1) н. п. цвијеће, bеgіеßen, irrigo. 2) човјека, cf. залити [2]. 3) vide затапати. 4) заљева вода, jih ergießen, redundo. 5) заљева чокоће, weinen, lacrymo. заљепљивање, п. (јуж.) 1) баз Berfleben, oblitio. - 2) (у Рисну) vide Ђушање. заљепљивати, љепљујем, v. impf. (јуж.) 1) verfleben, oblino. 2) (у Рисну) vide hy:

шати.

заљести, лезем, v. pf. (јуж.) vide заһи. заљећи.

врата, баз 2hor mit einem Balfen perriegeln, obice claudo: Ал' капија пуста затворена, Затворена и замандаљена

заманитати, манитам, vide замахнитати. заманица, f. помоћ коју лађари на какијем мјестима узимају к обичнијем коњма или људма који лађе вуку: чинили смо заманицу; био сам на заманици. заманице, adv. vide [узалуд] заман. cf. | заманути, заманём, vide замахнути.

замастити, замастим, v. pf. cinfomaljen, pingu

заљетити, тим, v. pf. (јуж.) vom Commer über- edine condio.

fallen irgenbwo bleiben, überfommern, aestatem | заматорити, рим, v. pf. veralten, senesco. ago (transigo), aestivo.

заљећи, заљежем (заљегнём), v. pf. 1) vide заћи. cf. заљести. 2) vorbei fein, transire, cf. [vide] проћи [2]: Док заљеже десета го

Дина

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

замаћи, замакиём, (cf, замакнути) v. pf. 1)
dem Blicke entziehen (entrücken), subduco me ocu-
lis: замаче (замче) за брдо; Кад замакне
у Нови с ђевојком 2) омчу волу на рог,
или уже на врат, um Dals einen Strid legen,
injicio: И замаче синџир око врата
3)
(у Ц. г.) кога, auffnüpfen, suspendo. cf. [vide]
објесити.

замаћи се, замакнем се, (cf. замакнути се) у.
r. pf. (у Ц. г.) fid) auffnüpfen, se suspendere :
Ал ће ти се замакнути љуба

замахати, замашем (замахам), ѵ. pf. замахао коњ воду, т. ј. не може да мокри; Ти проходај коња каравранца, Можда ти је воду

замахао

замахивање [замаивање], п. baš Muškolen, ad-
ductio brachii.

замахивати, махујем, [замаивати] v. impf. an
holen, adduco brachium.
замахнитати, махнитам, [заманитати] [v. pf.]
1) (у Дубр.) vide полудјети. - 2) auf bummert
jih verirren, aberro stultus. ef. [vide] залудјети.
замахнути, замахнем, [заманути] v. pf. 1) auß-
holen um zu schlagen, brachium adduco. [cf.
измахнути (изманути)]. — 2) н. п. замахни
те мрве (или ђубре) мало, megfehren, averro.
3) н. п. замахнули коњи некуд, па их
не могу да нађем, bavon gehen, abire.
замашај, m. ein pieb, ictus. [cf. мах 1].

замазивати, мазујем, v. impf. vermieren, ob- замашан, шна, шно, fdhwingbar (jo jower, баß lino.

замайвање, n. vide замахивање.
замайвати, аујем, vide замахивати.
замакање, п. баß inweichen, intunfen, immersio.
замакати, замачем, v. impf. eintunfen, immergo.
замакнути, замакнем, vide замаћи.

man es, um es zu heben, schwingen muß), ponderosus, н. п. мач, нож, дрво, сабља, cf.

[blocks in formation]

замакнути се, замакнем се, vide замаћи се. нити. замама, f. біе Xodjpeije, esca (um chweine, Финбе | замашћивање, п. баз Sinjcómalzen, zo condire an sich zu locken).

[ocr errors]

pinguedine.

замамити, замамим, v. pf. anlođen, allicio: за- | замашћивати, машћујем, v. impf. einjßmaljen, мами исето, да не иде у планину за чо- pinguedine condio. банима; Док нас хајдук у гору замами замедити, замедим, 1 v. pf. н. п. ракију, mit замамљивање, п. baš Rođen, allectio, adescatio. | замедљати, замедљам, Donig würzen, melle замамљивати, мамљујем, v. impf. loden, allecto. заман, umjonft, frustra, incassum, [vide] узалуд, cf. забадава, заманице: Баба баби гребла лан, Да јој заман прође дан

condio.

замена, f. (ист.) vide замјена.
заменик, m. (ист.) vide замјеник.
заменити, заменим, (ист.) vide замијениги.

заменити се, заменим се, (ист.) vide замије

нити се.

заменица, f. (ист.) vide замјеница. замера, f. (ист.) vide замјера.

замеравање, п. [ист.] vide замјеравање. [cf. замерање].

замеравати, меравам, (ист.) vide замјеравати. |
[cf. замерати].

замеравати се, меравам се, (ист.) vide замје-
равати се. [cf. замерати се].
замерање, п. vide замеравање.
замерати, замерам, vide замеравати.
замерати се, замерам се, vide замеравати се. |
замерити, рим, (ист.) vide замјерити.
замерити се, рим се, [ист.] vide замјерити се.
замесити, замесим, (ист.) vide замијесити.

у каку послу, erjeßen, suppleo. 2) erjesen, compenso: замијенити своју главу, т.ј. кад човјек убије непријатеља прије него погине. Срби кажу да је штета и срамота (једни веле и грјехота) погинути не замијенивши своје главе.

замијенити се, замијеним се, v. г. pf. (јуж.) 1) abgelöst werden, a statione recedo, recreor: Што се, синко, не шће оженити Да се стара замијени мајка 2) jein Leben theuer ver= kaufen (seinen Feid umbringen, ehe man auch selbst stirbt), hostem occido antequam ipse moriar. замијесити, замијесим, v. pf. (јуж.) einteigen, das Brot anmachen, misceo aquam farinae. [cf. закухати (закуати, закувати) 1].

замијетити, замијетим, v. pf. (у Дубр.) bemer. 1. замести, метём, v. pf. 1) febren (baš Musfe- fen, animadverto. [vide опазити]. richt in den Winkel), converro. 2) verweђen | замиловати, лујем, v. pf. lieb gewinnen, adamo. (mit фнее), замео снијег; замео вјетар пут. | замина, f. (зап.) vide замјена.

2. замести, метêм, v. pf. umrüßren (mifen) mit заминик, m. (зап.) vide замјеник.

bem Rolojjel, misceo [cf. умести], н. п. за- заминити, заминим, (зап.) vide замијенити. мео као свињама (кад се што рђаво зго- заминити се, заминим се, (зап.) vide замијегови).

нити се.

заместити, тим, v. pf. (ист.) vide замјестити. | заминица, f. (зап.) vide замјеница. замет,* т. біе Ungelegenheit, ber Beitverlujt, mo- заминути, заминем, v. pf. 1) н. п. за брдо, за lestia: уврати се к мени ако ти није за- кућу, inter - деђen, eo post -. cf. заћи [1]. мет; замет ти је, дохвати ми то. 2) кога, vorbei gehen, praetereo [vide заметак, тка, m. ber erfte Infang einer Frucht, проћи 1]: А сватови гору заминуше - Jom foetus, embryo. озад га неки заминуше

заметан, тна, тно, н. п. посao, langjam, tarde procedens. cf. заметљив.

заметање, п. 1) баз Mnlegen, injectio.

[ocr errors]

2)

3) vorbeijein (von ber Beit), praetereo, cf. [vide] проћи [2]: Кад Десета замину година замира, f. (зап.) vide замјера.

баз Deben in bic Möhe, baš Rehmen аuf біе фи | замиравање, п. (зап.) vide замјеравање. [cf. tern, sublatio. 3) das Anzetteln, excitatio.

4) das Erwerben, acquisitio.

заметати, замећем, v. impf. 1) н. п. жицу (на

замирање].

замиравати, миравам, (зап.) vide замјеравати. [cf. замирати].

вретено), уже (на колац), wie eine Solinge | замиравати се, миравам се, (зап.) vide замјеbinben, anlegen, injicio: Прасе репом ваздан равати се. [cf. замирати се]. замеће, али нигда узла не завеже. 2) замирање, n. vide замиравање. на раме, аuf bіе фultern Габен, tollo in hu3) anzetteln, excito, н. п. крајину, кавгу. 4) ermerben, acquiro [vide запаҺати], н. п. коза, оваца.

meros.

заметати се, замећем се, v. r. impf. entiteßen, exorior.

заметљив, а, о, што чини замет, vide заметан. заметнути, нём, v. pf. 1) жицу (на вретено); уже (на колац), wie eine linge binben, anlegen, injicio. 2) auf bie hultern laben, tollo. [cf. заврћи 1]. - 3) angetteln, excito. [cf. заврћи 3, закухати 2, затурити 2, извадити 3]. - 4) ermerben, acquiro [vide запатити]. cf. заврћи. заметнути се, нём се, ѵ. г. pf. (cf. заврћи се)

1) entitehen, exorior, н. п. заметнула се кавга, дијете. - 2) чим, auflaben, sibi imponere. замешивање, п. (ист.) vide замјешивање. замешивати, мешујем, (ист.) vide замјеши

вати.

замештање, п. (ист.) vide замјештање. замештати, там, (ист.) [vide] замјештати. замијенити, замијеним, v. pf. (јуж.) 1) кога

- 2)

замирати, замирам, vide замиравати.
замирати се, замирам се, vide замиравати се.
замиривање, п. 1) баš tillen, sedatio.
das Zuwachsen, to ducere cicatricem.
замиривати, мирујем, v. impf. ftillen, sedo.
замиривати се, мирујем се, v. r. impf. zuраф-
jen, cicatricem ducere. cf. [vide] зарастати.
замирисати, миришем, v. pf. anfangen zu viechen,
olere coepi. [cf. завоњати].

1. замирити, замирим, v. pf. ftillen, sedo: Kupa
иде те кавгу замири

2. замирити, рим, (зап.) vide замјерити.
1. замирити се, замирим се, v. r. pf. н. п.
замирила се рана, т. ј. зарасла, zumadijen,
cicatricem ducere. [vide замладити се].
2. замирити се, рим се, (зап.) vide замје-
рити се.

замиенти, зампейм, (зап.) vide замијесити.
замислити, лим, v. pf. Senten, animo concipio:
Више ум замисли него море понесе.
замислити се, лим се, v. r. pf. fich in Bebanfen
vertiefen, immergi meditatione.

замистити, тим, (зап.) vide замјестити.
замицање, п. 1) bie Entrüdung, subductio.
2) баз Mulegen (3. 8. eines Strideš bem Офjen
um den Hals), injectio. 3) das Aufknüpfen,
suspensio.

замицати, мичём, v. impf. 1) entrüđen, submo-
veo. - 2) anlegen (3. 3. бет Дmjen einen Strid
um ben pals), injicio. - 3) (у Ц. г.) auffnüp-
fen, suspendo. 4) замичу му очи за дје-
војком, fieht fie gerne.

замишивање, п. (зап.) vide замјешивање.

ЗАМЉЕЧИВАЊЕ

anmadjen, farinam misceo aquae. [cf. закухазамјештање, п. (јуж.) [verbal. v. замјештати] вати (закуавати, закувавати) 1]. cf. банати се.

замјештати, там, v. impf. (јуж.) т. ј. штап, сf. банати се.

замка, f. 1) bie linge, laqueus. 2) свезати на замку, т. ј. кад се повуче за крај да се одријеши, біе Таfфe, macula. [cf. шепут, машлија]. Кад није на замку свезано онда је мртвоузице.

замишивати, мишујем, (зап.) vide замјеши- | замкнути, замкнём, v. pf. vide замћи.

вати.

замиштање, п. (зап.) vide замјештање.

замиштати, там, (зап.) vide замјештати. замјена, f. (јуж.) ber Érjas, bie Bertretung, vi

[ocr errors]

замладити се, замлади се, v. r. pf. н. п. рана, sich schließen, vernarben, clauditur vulnus ibique caro quasi juvenescit (млад). cf. [зарасти, 1] замирити се.

sio vulneris.

carius [cf. одмјена]: мајка је себи родила | замлађивање, п. баз Bernarben ber 2 unbe, clauзамјену; Ожени се, мој премили сине, Да замјену стечем за живота Каква је то царева замјена Већ ја жалим ђе ћу погинути Погинути данас без замјене cf. замијенити се.

замјеник, т. (јуж.) ber Bertreter, vicarius: Јали за се нађи замјеника

замјеница, f. bie Bertreterin, vicaria: Себе љубу, мајци замјеницу

[замјењивати, замјењујем, v. impf. (јуж.) vide одмјењивати.]

замјера, f. (јуж.) (мени се чини да се ова ријеч не говори у Србији ни у Херцеговини, него само по војводству и то понајвише по варошима) баз Цebelnehmen, bie Beleibigung, offensio.

замјеравање, п. (јуж. cf. замјера) баз lebelnehmen, acceptio in malam partem. [cf. замјерање].

замјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж. cf. за-
мјера) коме, ûbel nehmen, succenseo. [cf. за- |
мјерати].

замјеравати се, мјеравам се, ѵ.
V. r. [im]pf.
(јуж. сf. замјера) коме, или код кога, übel
anfommen bei einem, gratia excido. [cf. замје-
рати се].

замјерање, п. vide замјеравање.
замјерати, замјерам, vide замјеравати.
замјерати ее, замјерам се, vide замјеравати се.
замјерити, рим, v. pf. 1) што или гдје (оком),
einen Blick werfen, conjicio oculos quo: [a)]
гдје замјери убиће из пушке; [cf. смјерити 2;

б)] замјерити дјевојку. cf. загледати [2]. 2) немој ми замјерити, übel nehmen, асcipio in malam partem (cf. замјера). замјерити се, рим се, v. r. pf. (јуж. cf. замјера) из ber Sunft fommen, displiceo. замјестити, тим, v. pf. (јуж.) т. ј. штап. cf. банати се.

замјешивање, п. (јуж.) баз Мumaфen без Brotes, panis mixtio. [cf. закухавање (закуавање, закувавање) 1].

[ocr errors]

замлађивати се, млађује се, v. r. impf. zußeilen,
clauditur vulnus. [vide зарастати].
замлажење, п. baš Mnmelfen, admulsio.
замлаз, m. (у Херц. и у Ц. г.) кисело мли-
јеко које се овако прави: успе се у какав
суд киселе сурутке, пак се у њу умузе
слатко млијеко, докле се сурутка не згусне,
по том ко хоће сурутку исциједи, а ко не
ће, он замлаз скида кашиком те једе, а су-
рутка остане на дну. Wrt faure Dìilm, oху-
замлазити, замлазим, v. impf. [pf.] anmelfen (3.
gala quaedam. cf. заљева.
B. in Mund eines jungen Thieres, das nicht selbst
jaugen fann), admulgeo: замлазити јагње не-
јако, млијека коме у око.

замлатити, замлатим, v. pf. 1) (baš Beil) ab-
jtumpfen, um eš bann zu [фärfen (повратити),
retundo, bayer von einem Duттен: замлатио
га Бог, па не повратио. cf. завратити [3].
замлатница, f. (у Боци) vide приушак.
2) (у Боци) vide ћушити.
замлаћивање, п. 1) баз 2bftumpfen, retunsio.
замлађивати, млађујем, v. impf. 1) abjtumpfen,
2) (у Боци) vide ћушање.
2) (у Боци) vide

retundo. cf. замлатити.
ћушати.

замлечивање, п. (ист.) vide замљечивање. замлечити, замлечим, (ист.) vide замлијечити. замлечивати, млечујем, (ист.) vide замљечивати. замлијечити, замлијечим, v. pf. (у Ц. г.) какав вир или крај у језеру, т.ј. утући много млијеча, да се риба потрује и изиђе наврх воде. Тако у Србији рибу трују дивизмом и зеленијем орасима, него се то и забрањује чинити, јер се потрују и мале рибе које нијесу за јело, и тако се риба затире. Риба се тако може тровати само на онијем мјестима гдје вода не отјече. замличивати, мличујем, (зап.) vide замљечизамличивање, п. (зап.) vide замљечивање.

вати.

замличити, замличим, (зап.) vide замлијечити. замјешивати, мјешујем, v. impf. (јуж.) baš Brot | замљечивање, п. verbal. v. замљечивати.

замљечивати, мљечујем, v. impf. (јуж.) cf. замлијечити.

Замна, f. ријека [Земна] у крајини Неготин- | ској (утјече у Дунаво ниже Брзе Паланке). замолити, замолим, v. pf. кога, eine Bitte 1ђин an wen, rogo quem.

замолити се, замолим се, v. r. pf. коме, eine Bitte thun an wen, rogo quem.

baђer замркао, а не освануо, von einem Ber= [munbenen. [cf. омрћи (омркнути)]. замрцање, п. baš vom Dunfel überfallen werben, zo inveniri a crepusculo. [cf. омрцање, примрцање].

замрцати, мрчём, v. impf. vom Dunfel überfallen werben, invenior a crepusculo. [cf. омрцати, примрцати].

заморити, заморим, v. pf. ermüben, lasso, cf. | замрчити, чим, v. pf. (jcherzweife) auff$reiben, ad[vide] уморити [2]: Ја сам мога заморио noto, in chartam conjicio.

дору

замотавање, п. баӡ inwiđeln, involutio.

замршивање, n. baš Bermirren, perturbatio, perplexio.

замотавати, мотавам, v. impf. cinwiđeln, in- | замршивати, мршујем, v. impf. vermicren, turbo. volvo.

замотати, там, v. pf. einwiđeln, involvo. замотрити, замотрим, v. pf. erjehen, crbliđen, aspicio. [vide угледати].

замотуљак, љка, т. баз Bünbel, sarcina. [cf. смотуљак].

замћи [замкнути], замкнём, (зӑмкох, замче; замкао, кла), vide замаћи: И далеко замкли у планину

замука, f. беr Berbienft, lucrum, meritum. cf. замучити [2].

замукивање, n. ber Berjtummen, silentium. замукивати, мукујем, v. impf, veritummen, obmutesco: Замукује Мамут-Беговићу

obmutesco. [cf. зашутјети].

замотуљати, љам, v. pf. einwiđeln, involvo. замочити, замочим, v. pf. eintunfen, mergo. замрачити, замрачим, v. pf. verbunfeln, obscuro. | замукнути, нём, (cf. замући) v. pf. verftummen, замрачити се, замрачи се, v. r. pf. bunfel wer ben, obscuror. [cf. смрачити се]. замрежити, жим, v. pf. 1) wie mit einem Невс überzichen, irretio: да нема вјетра пауци би небо замрежили. 2) н. п. замрежило поље, wie mit einem Reße überzogen werben (3. 2. von einem großen Deere), irretior: Какопо је поље замрежило

замрети, замрем, (замро, замрла, ло) (ист.) vide замријети.

замрзавање, п. баз Sufrieren, congelatio. замрзавати, мрзавам, v. impf. gefrieren majen, congelo.

замрзавати се, мрзавам се, v. r. impf. zufrieren,
congelor.

замрзити, зим, v. pf. на кога, beginnen зи бај
jen, feins werben, coepi odisse.
замрзнути, нём, v. pf. gefrieren maфen, congelo
[cf. смрзнути]: овај ће вјетар замрзнути
Дунаво.

замрзнути се, нём се, v. r. pf. zufvieren, con-
gelor. [cf. смрзнути се].

замријети, замрем, (замро, замрла, ло) v. pf. (јуж.) ausfterben, exstinguor, intereo [cf. изумријети]: замрла кућа, село.

замрити, замрем, (замро, замрла, ло) (зап.) vide замријети.

замркнути, нём, vide замрћи.

[ocr errors]

замукнути ее, кнём се, (cf. замући се) v. г. pf. verftummen, obmutesco: Мучи, вило, муком се замукла - Мучи, мајко, замукла се замумуљити, замумуљим, v. pf. у загонеци, сf.

закукуљити.

замусти, замӳзём, v. pf. теле кад не може да
ce, anmelken (z. B. in Mund einem jungen Thiere
das nicht selbst saugen kann), admulgeo.
замутити, замӳтім, v. pf. trüb mahen, turbo.
замући, мукнём, vide замукнути.
замући се, мукнём се, vide замукнути се.
замучање, п. баз Berbienen, meritum.
замучати, замучам, v. impf, verbienen, mereo.
[vide зарађивати].

замучити, чим, v. pf. 1) кога, bemüßen, mole-
stiam cui exhibeo. [vide потрудити]. — 2)

што, verbienen, mereo. cf. [vide] зарадити. замучити се, чим се, v. r. pf. коме, куда, sich zu Jemand bemühen, convenio: Веh у име Бога истинога И светога краља Дечанскога, Коме сам се данас замучио А што сам се стара замучила Од мојега до твојега

[merged small][ocr errors][merged small]

замрљати, замрљам, v. pf. übertünchen, überftrei= | занављати, занављам, v. impf. (у Сријему) н.

chen, obduco.

замомлати, лам,

замриљати, љам,

vide забрблати.

п. виноград, т. ј. носити нову земљу, те засипати око чокоћа, erneueru, innovo. [vide младити].

замрсак, ска, m. etmas verwiđelteš (3. B. Smirn), зӑнаго, (у Ц. г.) vide заиста: Да се оће поimpeditum quid, tricae?

замренти, замрейм, v. pf. verwiđeln, intrico. [cf. помрсити 1, спутити 2, заврнути 5, 2 запутити].

замрћи (сf. замркнути), замркнём, v. pf. vom Duntel überfallen werben, invenior a crepusculo;

ВУКОВ РЈЕЧНИК

[blocks in formation]

занатак, тка, m. dim. v. занат.

занатлија, */

m. der Handwerfer, opifex. занација, * ( занемети, мим, (ист.) vide занијемљети. занемоћи, немогнём, v. pf. [vide] разбољети ce, erfranfen, morbo corripior. занеобриванити, бриваним, (у Дубр.)) v. pf. занеобријанити, бријаним, / längerc Beit jich nicht rafiren. diu non radi. занети, занесём, (занео, занёла, ло) (ист.) vide запијети.

занети се, занесём се, (ист.) vide занијети се
занећати, занеһам, v. pf. кога, сінен zum Миз.
schlagen bestimmen, indem man auf Antrag eines
Dritten, wie ein Bevollmächtigter statt seiner sagt
daß er etwas nicht wolle (4a ne he), dico quem
nolle.
занећивање, п. баз Bejtimmen Gineš zum Хиз-
schlagen, to dicere quem nolle.
занећивати, нèћујем, v. impf. Cinen zum Mu$= |
schlagen bestimmen, dico quem nolle.
[занијемити, мим, vide занијемљети; види s.
ѵ. занимити.]

занијемјети, мим, (занијемно, занијемјела, [ло])
(југоз.) vide занијемљети.
занијемљети, мим, (јуж.) v. pf. verftummen, ob-
mutesco. cf. занимити.
занијети, занесём, (занио, занијела, ло) v. pf.
(јуж.) 1) н. п. што за кућу, binter etmas tra=
gen, fero post
2) vertragen, aufero:
занијела га вода, коњ, младост: Ако сам
ти брата погубио, Мене јесте младост за
нијела, И ја сам се давно покајао 3)
irre führen, überhalten, in rationibus fallo [vide
закинути 2], н. п. занио ме десет гроша.
занијети се, занесём се, (занио се, занијела
се, ло ce), v. r. pf. (јуж.) н. п. у болести,
außer sich kommen, perturbor.

[ocr errors]

занимити, мим, (зап.) vide занијемити: Мисли мајка да је занимила, Ал' се Јела с душом раздилила

занити, занесём, (занио, зӑнила, ло) (зап.) vide занијети.

зановитање, п. (зап.) vide зановијетање. зановитати, новитам, (зап.) vide заповијетати. зановиташ, зановиташа, m. (зан.) vide зановјеташ.

зановјеташ, зановјеташа, m. [јуж.] који зановијета којешта, баз lappermanul, blatero. [cf. зановијетало, куретало].

заноктице, заноктица, f. pl. bie Hagelwurzel, paronychia. cf. [покиљ, нокиља, ноктиља,] накојеђа.

занорити, занорим, v. pf. (у Ц. г.) vide заро

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

der verschiedene Akzent, accentus proprius.
зан (т. ј. за њега), für ibn, binter ihn, post il-
lum, pro illo.

зањијати, зањијам, vide зањихати.
зањијати се, зањијам се, vide зањихати се:
Ил' се сиње море зањијало

зањихати, зањихам (зањишем), [зањијати] ѵ.
pf. in Bewegung jeken, commoveo.
зањихати се, зањйхам (зањишем) се, [зањијати
ce] v. r. pf. in Bewegung gerathen, commoveor:
Зањиха се из темеља кула
зао, зла, зло, (зли, зла, зло, сотр. горӣ), böje,

[ocr errors]

jolimm, malus. [cf. зловаран, злопак, опак 1]. заоблица, f. (по југоз. кр.) бравче цијело с

главом испечено или само одрто за таково

печеже, ein ganzes gebratenes Schaf oder Ziege, animal integrum assum: одро на заоблицу; У божића три ножића: Једним реже чесвицу, Другим реже заоблицу, Трећим реже кобасицу

занити се, занесём се, (зап.) vide занијети се. заова (cf. зава), f. мужевља сестра, біe hwä зановет, f. (ист.) vide зановијет.

gerin (des Mannes Schwester), glos: CHа' зa06у папучицом чена

[ocr errors]

заовин [завин], а, о, ber hwägerin, gloris. заовица, f. dim. v. заова.

зановетало, п. (ист.) vide зановијетало.
зановетање, п. [ист.] vide зановијетање.
зановетати, новетам, (ист.) vide зановијетати,
зановеташ, зановеташа, m. (ист.) vide зано- | заогрнути, òгрнём, v. pf. vide огрнути.
вјеташ.
заогртање, п. vide огртање.

bujchicht werben, fruticem imito. cf. огумак. заод, m. vide заход.

зановијет, f. (јуж.) (loc, зановијети) 1) eiß | заогртати, грћем, v. impf, vide огртати. flee, cytisus [capitatus, cyt. austriacus, cyt. | заогумчити се, чим се, v. r. pf. н. п. брада, nigricans Jacq.]. - 2) (у Далм.) као сметња, или досада. cf. зановијетати. зановијетало, m. vide зановјеташ. зановијетање, п. (јуж.) баз lappern, blate

ratio.

зановијетати, новијетам, v. impf. (јуж.) plap

pern, blatero. [cf. куретати, оподити 2]. зановит, f. (зап.) vide зановијет. зановитало, m. (зап.) vide зановијетало.

заоденути, нём, vide заодести.
заоденути се, нём се, vide заодести се.
заодести, денем (дедем) [заоденути] (ист.) vide
заодјести.

заодести се, денем (дедем) се, [заоденути се]
(ист.) vide заодјести се.

заодети, денем, (ист.) vide заодјети.

« PreviousContinue »