Page images
PDF
EPUB

заодети се, денем се, (ист.) vide заодјети се. | заоштравање, п. баз Зијрівеn, cacuminatio. заодинути, нём, vide заодисти. заоштравати, оштравам, v. impf. zujpißen, са

заодинути се, нём се, vide заодисти се.

cumino.

заодисти, динём (дидём), [заодинути] (зап.) vide | заоштрити, заоштрим, v. pf. zujpißen, acuo.

заодјести.

заодисти се, динём (дидём) се, [заодинути се]

(зап.) vide заодјести се.

1. заодити, заодим, vide заходити.
2. заодити, динём, (зап.) vide заодјети.

заоштрљат, а, о, ¿ugefpißt, acuminatus. 1. запад, m. ber Be[ten, occidens.

2. запад (запад), f. ein jchattiger Drt, locus opаcus: овај виноград лежи у залади. cf. [vide] јапад.

sus post vel in aliquid.

2)

западати, дам, v. impf. 1) fallen binter etwa oder in etwas, cado post aut in quid. gerathen (z. B. in Gefangenschaft), cado. западни, на, по, weftlich, occidentalis. [cf. западњи].

заодити се, динём се, (зап.) vide заодјети се. западање, п. баз Fallen binter ober in etmas, сазаодјенути, нём, vide заодјести. заодјенути се, нём се, vide заодјести се. злодјести, дјенем (дједем), [заодјенути] v. pf. (југоз.) befleiben, vestio. [cf. заодјети]. заодјести се, дјенем (дједем) се, [заодјепути ce] v. r. pf. fich befleiben, vestior [cf. заодјети се]: Док се гора заодјене листом, Црна земља травом и цвијетом заодјети, дјенём, (југоз.) vide заодјести. заодјети се, дјенем се, (југоз.) vide заодје

сти се.

заодно, vide заходно.

забђенути, нём, vide заођести.

заођенути се, нём се, vide заођести се. заођење, n. vide захођење.

забђести, ђенем (ђедем), [заођенути] (јуж.) vide заодјести.

заођести се, ђенём (ђедем) се, [заођенути се] (јуж.) vide заодјести се.

забђети, ђенём, (јуж.) vide заодјети: Трговачку робу прифатаћу, Заођећу себе и дру

жину

забђети се, ђенём се, (јуж.) vide заодјети се. заокренути, окренем, v. pf. кола, umwenbeн, verto, flecto.

заокретање, п. баз Benben, versio.

заокретати, крећем, v. impf. umwenben, verto, flecto.

задкупити, пим, v. pf. [cf. окупити 1] 1) 34= fammentreiben, por fich her treiben, cogo, ago. - 2) vide [салетјети 1] обрлатити. 3) vide почети (cf. стати 6).] заопуцати, цам, v. pf. vide заинтачити. забрати, заорем, v. pf. 1) н. п. кукуруз, т.ј. посијати га по неузораној земљи па онда узорати, unterpflügen, inaro. 2) у туђу њиву, стуђе њиве, überađern, agrum alienum aro. забрити се, рим се, v. r. pf. wiberhallen, wiber jchallen, resono.

заостајање, п. baš urüdbleiben, remoratio, remansio.

заостајати, јем, v. impf. zurüdbleiben, remoror. заостати, останем, v. pf. zurüdbleiben, remoror. заощенути, ошёнём, v. pf. auf bie Seite [ieben, retrudo: заошени мало тај крај греде. заошијати, јам, v. pf. auf bie Seite richten, flecto [заошиљает, а, о, vide шиљаст; види s. v. вршика 2.]

заошиљити, ошиљим, v. pf. vide зашиљити. заошинути, отинем, v. pf. н. п. дијете око себе, umdhwenten, circumago.

западнути, днём, vide запасти. западњи, ња, ње, vide западни. запазарити се, пазарим се, v. [r.] pf. забунити се пазарујући, inß Manseln fich vertiefen: кад се запазари, ласно је од трговца украсти. запазити, зим, v. pf. 1) liebgewinnen, adamo. 2) bemerten, observo, conspicio [vide опазити]. 3) vide упамтити: Знате л', ћерке, јесте

А запазиле

запайвање, n. vide запахивање. запайвати, паујем, vide запахивати. запајање, п. баš Zränfen, то potum praebere. запајати, запајам, v. impf. tränfen, potum praebeo: Те запаја рањене јунаке запалангати, гам, ѵ. pf. perriegeln, obsero: Ал' су врата од челика љута; Затворена и за

палангата

запалити, запалим, v. pf. 1) anünen, incendo: запалио лулу, те пуши. [vide ужећи]. - 2) запалио из пушке, из топa, abfeuern, incendo.

wohin

3) запалио пјешице (чак) у eilen, petere coepit celeri gradu. [cf. припалити 2, узаждити).

[запалити сce, v. r. pf. v. запалити; cf. уждити се.]

запаљивање, п. баз Мизинен, Sengen, incensio. [cf. нажизање].

запаљивати, наљујем, v. impf. anzünben, incendo. [cf. нажизати].

запамтити, тим, v. pf. gebenten, im Sebächtniß haben, memini.

| запанути, запанём, vide запахнути. запаприти, рим, v. pf. pfeffern (mit inbianifchem

Bfeffer), condio capsico annuo Linn. запара, f. 1) біe müle, tempestas fervida [vide припека]. 2) нашао се у запари, Berle= genbeit, angustiae.

запаравање, п. baš Reinigen mitteljt beißen 28afjers, purgatio ope aquae fervidae. запаравати, паравам, v. pf. н. п. буре, mit heißem Wasser reinigen, purgo aqua fervida. запарати, запарам, v. pf. почети парати (н. п. ножем по чему), aufrißen, strio, rimam facio. запарити, рим, v. pf. н. п. буре, т. ј. налити уњ вруће воде на га затиснути, да вода

какав рђав воњ, запетљавање, п. баз Buffeten, Bufnöpfen, conclusio per nexum.

извуче ако у њему има mit heißem Wasser reinigen, purgo aqua fervida. запасати, пашем, v. pf. in aufen ziehen, agmine incedo: запасале козе преко стране; запасала војска око села, umzingeln, circumdo. запасти [западнути], паднем, v. pf. 1) fallen hinter oder in etwas, cado. 2) н. п. у тамницу, gerathen (in Sefangenfchaft), cado. - 3) запао снијег до кољена, ift in Menge gefallen.

4) коме што, anfallen, zu Zheil werben, obtingo: запало му да чини што хоће; Запало Циганину царство, па објесио свога оца; Што ће мени момче Биограче, Кад ми може запаст Сарајевче Запало ти у вијеку твоме Да обираш три Српске вој

[merged small][ocr errors]

запатак, тка, т. баз Érmorbene (an Bich), acquisitum.

запатити, тим, v. pf. што, н. п. свиња, коза, оваца, fommen zu etmas, aufbringen, acquiro, comparo. cf. [заврћи 2,] заметнути 4. запаћање, п. баз Mufbringen, Erwerben, comparatio, acquisitio.

запетљавати, петљавам, v. impf. zufnüpfen, claudo.

запетљати, љам, v. pf. zufnüpfen, claudo per

nexum.

запетница, f. (у Ц. г.) стражњи крај од опанка, ber bintere Zheil без опанак, pars posterior той опанак.

запећак, ћка, тm. bie Delle, spatium inter fornacem et parietem.

запећи се, печём се, v. [r.] pf. 1) запекла се Душа у њему, каже се кад ко дуго живи, па се мисли као да душа из њега већ не може да изиђе. 2) запекао се човјек, кад за дуго не може на поље да изиде.

запечатити, тим, v. pf. verfiegeln, obsigno. [cf. забулати, мурлеисати].

запечаћавање, п. баз Berfiegeln, obsignatio. запечаћавати, чаһавам, v. impf. verjiegeln, obsigno.

запивање, п. (зап.) vide запијевање.

1. запивати, запивам, (зап.) vide запијевати. запаћати, һам, v. impf. aufbringen, erwerben, | 2. запивати, запивам, (зап.) vide запјевати. comparo, acquiro. cf. заметати [4]. запаха, f. (у Рисну) кад чељаде пожути у образу па се мисли да га је запахнула | змија или жаба губавица или псето, бег Яп hauch, afflatus.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

1. запивка, f. (зап.) vide запјевка. 2. запивка, f. (зап.) vide запијевка. запијевање, п. (јуж.) баз иђебен без &laggefangs, naenia. [cf. бугарење 2].

запијевати, запијевам, v. impf. (јуж.) беn lag gejang anђeben, naeniam dico. [cf. бугарити 2]. запијевка, f. (јуж.) ber &laggejang, naenia. [cf. запјевка].

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

запеваља, f. (у Сријему) Rlagemeib, praefica. cf. | запињача, f. дрво (као штапић), што жене за

[vide] нарикача.

запевање, п. (ист.), vide запијевање.

1. запевати, запевам, (ист.) vide запијевати. 2. запевати, запевам, (ист.) vide запјевати. 1. запевка, f. (ист.) vide запјевка. 2. запевка, f. (ист.) vide запијевка. запенити, ним, (ист.) vide запјенити. запенушити, пенушим, (ист.) vide запјену

шити.

заперак, заперка, т. н. п. у кукуруза, у дувана, бer eiz, stolo. запети, запнём, v. pf. 1) anfpannen, intendo,

н. п. пушку, стријелу, гвожђа, пругло. [cf. заратити 2, зачевиљити 1]. 2) за што, [teđen bleiben, impedior, offendo [vide закучити 1]: запео својим колима за туђа. 3) hoffär tig werben, elatus fio. cf. [vide] понијети се [1]. 4) запети плуг у земљу, кад хоће да се оре.

[ocr errors]

пињу вратило (код разбоја), ein Sperritab, Hemmstab, Hemmholz (z. B. beim Weberstuhl), retinaculum. cf. запињач.

1. запирање, n. baš ufperren, occlusio.

2. запúрâже, п. das Auswaschen, Abwaschen, ablutio.

1. запирати, рем, v. impf. veriperren, occludo. 2. запирати, запирам, v. impf. н. п. дијете, abwaschen, abluo.

запис, m. 1) ein Zališman, carmen (signum) magicum. cf. хамајлија [(амајлија), тилисум]. Записе од различнијех болести, а и од другијех зала, записују гдјешто и наши људи, али највише Турске хоџе. Гдјекојим се записима кади, али их се највише носи уза се као хамајлија; а гдјекоји се и једу, н. п. од бијесна псетета запише се запис на горњој кори од куповнога хљеба (сомуна) па се она кора осијече и да болеснику те

једе, а хљеб остане ономе који је записи- | заплавјети, (југоз.)( вим, v. pf. blau werben, liвао. 2) (у Шум.) у дрвету изрезан крст. | заплављети, (јуж.) vesco.

piens.

заплављивати, плављујем, v. impf. blan werben,
livesco (3. B. Trauben, Pflaumen).
заплакати, плачем, v. pf. aufmeinen, coepi plo-

rare.

Кад се носе крста, обиђе се трипут око | заплављивање, п. баз Blauwerben, livor inciоног дрвета (записа) и (под записом) поп чита молитве, по том се крст понови ножем, па се од свијеће откине мало воска, те се од њега начини крстић и прилијени у онај поновљени крст. На чијој је земљи крст, онај донесе вина и меса те почасти крстоноше. На коме је дрвету оваки крст, с онога род не смије се млатити нити нањ пети, јер веле да је грјехота. записати, запишем, v. pf. 1) auf reiben, consigno. 2) н. п. од грознице, од главе, од бјесноће и т. д., einen Zališman fhreiben, exaro carmen magicum.

-

пламтим се, v. r. pf.

запламтети се, (ист.)
запламтити ее, (зап.)
запламтјети се, (југоз.)( aufflammen, exardesco.
запламћети се, (јуж.)

заплашити, шим, v. pf. erjdređen, conterreo:
Мушкет виче а кобила риче, Пустога му
коња заплашише, Он побјеже пољем зе-
ленијем -

записати се, запишем се, ѵ. г. pf. fidh aufjchrei= | заплати, заплêам, vide заплехати.
ben lafjen, 3. 23. zum Militär, do nomen.
записивање, п. 1) баз Mufjdßreiben, consignatio.

2) das Ausschreiben von Talismanen, con-
scriptio schedulae magicae.
записивати, писујем, v. impf. 1) aufj reiben,
consigno. 2) н. п. од грознице, од главе,
einen Talisman schreiben, scribo schedam ma-
gicam.

[ocr errors]

записивати се, писујем се, v. r. impf. fih ein
schreiben lassen, do nomen.
запитати, запитам, v. pf. 1) anfragen, interrogo,
quaero. - 2) (по југоз. кр.) [vide] заискати,
verlangen, peto, quaero: Што запита силни
Ахмет паша То му царе драге воље даје
Пак запита пива и јестива
занитивање, п. 1) bie Mnfrage, interrogatio.
2) das Verlangen, petitio.

|

2)

запленити, запленим, (ист.) vide заплијенити.
заплести, плетем, v. pf. zufle$ten, replecto.
заплести се, плётём се, v. r. pf. fih vermicdelu,
impedior: Заилео се као пиле у кучине.
заплетање, п. 1) баš Зинеn, plexio.
das Verwickeln, impeditio.
зàплетатн, плеhêм, v. impf. 1) zuflechten, plecto.
2) заплеће језиком, ftottern, haesito lingua.
заплетати се, плећем се, v. r. impf. fih ver
wideln. impedior.

заплеће, п. (у Ц. г.) ber Rüdhalt, Beijtanb, sub-
sidium: Јако браство брзо заалеће.
заплёхати, заплёхам, [заплеати] [ист.] vide

запљехати.

запливати, вам, v. pf. іпеіnfrwimmen, insilio in aquam.

заплијенити, заплијеним, v. pf. (јуж.) зијат

тепрünbern, populando congero. [cf. запљач-
кати, упљачкати].

запитивати, питујем, v. impf. 1) anfragen, in-
terrogo, quaero. - 2) berlangen, peto, quaero.
запити се, запијем се, ѵ. г. pf. fich verlieren | запљачкати, кам, vide заплијенити.
zum Trinken, abeo bibitum.

заплинити, заплйним, (зап.) vide заплијенити.

запиткивање, n. dim. v. запитивање. запиткивати, питкујем, v. impf. dim. v. запитивати: Плачући га запиткује мајка запишавање, п. баз Dineinpijen, imminctio. запишавати, пишавам, v. impf. Біnіnіfen, immingo.

запишати, шам, v. pf. іnеіпріjen, immingo. запиштати, тим, v. pf. 1) н. п. запишта пиле, 3u pipen anfangen, pipio: Загракташе црни гавранови, Запишташе сиви соколови - 2) jammervoll aufschreien, querulus exclamo: A запишта љуба Драгијина

запљеати, запљеам, vide запљехати. запљескати, запљескам (запљештем, запљешћем), v. pf. рукама, qufflatjchen, applaudo. запљехати, запљехам, [запљеати] v. pf. (јуж.) hineinschlagen, immitto.

запљување, п. баз Dineinfpeien, insputio.

1. запљувати, запљувам, v. impf. bineinpuđen, insputo.

| 2. запљувати, запљујем, v. pf. Бineinpuđen, in

spuo.

запљунути, нём, ѵ. pf. bineinjpuđen, inspuo: за-
v.
пљуни ме, т. ј. попљуј ме, н. п. ако то није

истина.

запјевати, вам, v. pf. (јуж.) anfangen zu fingen, | запљускивање, п. баз Şineinfprißen, inspersio.

coepi canere. [cf. запојати].

запјевка, f. (јуж.) bie Zobtenflage, naenia. cf. запијевка.

запјенити, ним,

запљускивати, пљускујем, v. impf. fineinjprißen, inspergo: запљускује вода у лађу, н. п. кад је лађа препуна, а душе вјетар.

( v. pf. (јуж.) [фäитен, | запљуспути, нём, v. pf. bineinjprißen, inspergo.

запјенушити, пјенушим, spuто.

заплавети, (ист.))

заплавити, (зап.) вим, vide заплављети.

заповед, f. (ист.) vide заповијед.
заповедање, п. (ист.) vide заповиједање.
заповедати, поведам, (ист.) vide заповиједати.

заплавити, вим, v. pf. außtreten, über[d wemmen, | заповедити, дим, (ист.) vide заповједити.

inundo.

заповедник, ведника, m. (ист.) vide заповједник.

заповедница, f. (ист.) vide заповједница. заповест, f. (ист.) vide заповијест. заповид, f. (зап.) vide заповијед. заповидање, п. (зап.) vide заповиједање. заповидати, повидам, (зап.) vide заповиједати. заповидити, дим, (зап.) vide заповједити. заповідник, видника, m. (зап.) vide заповједник.

заповидница, f. (зап.) vide заповједница. заповиђети, заповједим, v. pf. (јуж.) vide за повједити.

заповијед, f. vide заповијест: Ако буде царска заповијед

заповиједање, п. (јуж.) баš Befehlen, jussus. заповиједати, заповиједам, v. impf. (јуж.) бе fehlen, jubeo. [cf. господарити].

заповијест, f. (Гос. заповијести) (јуж.) бer Ве fel, jussus. cf. заповијед.

заповист, f. (зап.) vide заповијест. заповједити, дим, (јуж.) befeђ[ен, jubeo. [cf. заповиђети].

заповједник, вједника, m. (јуж.) ber zu befehlen hat, der Befehlshaber, cujus est imperium. заповједница, f. (јуж.) біе зи Бfehlen bat, do

mina.

заповрнути, поврнем, v. pf. immer wieber zurüd kommen auf etwas, repeto. заподенути се, не се, (ист.) vide зазаподести се, деде (дене) се, подјести се. заподијевати, заподијевам, v. impf. [v. заподјести, сf. заподирати ].

заподинути се, не се, vide заподисти се. заподирање [n. verbal. v. заподирати]. заподирати, рем, v. impf. [vide заподијевати]. заподисти се, диде (дине) се, [заподинути се]

(зап.) vide заподјести се.

заподјенути, [заподјенем, vide заподјести]. заподјенути се, не се, vide заподјести се. заподјести [заподјенути], заподјенем, v. pf. | [(југоз.) hernorrufen, excito; cf. заподријети]. | заподјести се, дједе (дјене) се, [заподјенути се] [југоз.] ѵ. г. pf. fich erheben, entjteben, exorior, cf. заподјенути се: Док се прамен запобеде таме

заподријети, заподрем, (заподро, заподрла) v. pf. [(јуж.) vide заподјести]. запођенути се, не се, | (јуж.) vide зазаповести се, ђеде (ђене) се, подјести се. запожарити, пожарим, v. pf. abbrennen (3. В. ben 28а), ignem immitto (silvae). [cf. пожарити].

запознати се, знам се, v. r. pf. (ст.) erfannt werben, appareo, agnoscor: Док се бијел данак запозна де

заној, запоја, m. ber Zrant, potio. запојати, јем, v. pf. vide запјевати: И запоје тица шеврљуга У питомој покрај Саве

[merged small][merged small][ocr errors]

запомагати, помажем, v. pf. повикати: помагајте! за pilfe! rufen, auxilium imploro. запон, т. біе Moffart, fastidium [vide охолост]. запонац, запонца, m. (у Ц. г.) vide [спица 1] зубац 2.

запонка, f. vide [спона 1] спонка. запонци, запонаца, m. pl. Hrt Dembärmelverzie

rung.

запоњач, поњча, m. (у Боци) vide пријечњак. запопасти, паднем, v. pf. niht lošlaffen mit Beschwäg, non dimitto (non missura cutem nisi plena cruoris hirudo).

запопити, запоним, v. pf. 1) zum Briefter weihen (einpopen), consecro sacerdotem. 2) baђer (komisch): einen bei den Haaren kriegen (wie der Bijhof ben Ranbibaten): започићу ја тебе! чувај се да те не запоии. запопити се, запопам се, ѵ. г. pf. fih zum Briefter

weifhen laffen, geweißt werben, consecror sacerdos. запорањ, рња, m. (у Дубр.) од гвожђа или од дрвета као клин који виси поред врата у зиду, те се задјене у друго шупље гвожђе које се промоли кад се врата затворе, да се врата не би могла отворити.

запост, m. (у Ц. г.) кад се запости, Mujang des Fastens, initium jejunii.

запостат, т. (у Дубр.) ber Meier, villicus. [cf. мајурџија].

запотити, запотам, v. pf. (по југоз. кр.) н. п. коња, vide ознојити.

запотити се, запотім се, v. r. pf. (по југоз.

кр.) vide озпојити се: Ал' се момче игром

запотило

започетак, тка, т. беr Mufang, initium [vide почетак]: Ал' да видиш јаду започетка започети (започети), започнем, v. pf. beginnen, соері, incipio. [vide почети].

започети се (започети се), започнем се, ѵ. г. pf. beginnen, coepi, incipior. започињање, п. баз Ведінnen, initium. [ef. 1 зачињање 1].

започињати, њем, v. impf. beginnen, molior. [cf. 1 зачињати 1].

започињати се, њём се, v. r. impf. beginnen,

agor.

запрагнути, запрагнем, vide запраћи. запражити, жим, v. pf. vide запржити. запратити, тим, v. pf. verjdjicđen, amando. запраћање, п. baš Berfhiđen, amandatio. запраћати, ћам, v. impf. veriđen, amando. запраћи [запрагнути], запрагнем, v. pf. (у Ц.

г.) запрагла (или запрагнула) стока, т. 1. престала давати млијеко. cf. засушити. запрашити, запрашим, v. pf. Staub erregen, pulverem excito. [cf. запушити 2]. запрашка, f. vide запршка. злирдети, дим, (ист.) vide запрдјети. запрдивање, n. baš läjtige Dareinfragen, interpellatio molesta.

запрдивати, прдујем, v. impf. (jcherzhaft) Läftige Fragen thun, moleste quaero.

запрдити, дим, (зап.) vide запрдјети.

запрдица, f. läjtige Brage, molesta interrogatio. запрдјети, дим, v. pf. (јуж.) [југоз.] (chershaft)

заприличити, чим, v. pf. постати прилика, н. п. заприличило је, да ће тако бити, беп и schein nehmen, speciem induo, videor.

binter[teđen, bineinjteđen, insero post [cf. при- заприти, запрем, запро, (зап.) vide запријети. прдјети]: запрдио некаку кустуру за појас. | запритити, запритим, (зап.) vide запријетити. запрднут, а, о, ([himpflich) vergeßlid, obliviosus, запричати, запричам, (зап.) vide запријечати. запрђети, прдим, (јуж.) vide запрдјети. запрегнути, запрегнем, vide запрећи.

запрегнути се, запрегнем се, vide запрећи се. запредање, n. läftigeš Gorbern, petitio. [cf. закидивање].

запредати, запрёдам, v. impf. läftig forbeги, posco: много запреда. [cf. закидивати]. запрезање, п. baš Sürten, hürzen, Mufjdhürzen, cinctio, accinctio.

запрезати, запрежем, v. impf, gürten, vordürzen, praecingo.

запрека, f. (у Дубр.) bas Berbot, interdictum. [vide закрич].

запрековати, кујем, v. pf. [impf.?] (у Дубр.) verbieten, interdico. cf. [vide] забранити. запремање, п. баз Сінпертен, occupatio. запремати, запрêмам, v. impf. einnеђтен, осcupo. [vide заузимати 2].

запремити, запремим, ѵ pf. н. п. мјесто, сін» небтен, оссиро. cf. [загаламити, заузети 2,] закрчити.

зauper, m. mit Asche bedecktes Feuer, ignis cinere

contectus.

запретати, запрећем, v. pf. н. п. ватру, mit Міфе збеден, contego cinere [cf. попретати, упретати]: запрећи јаје у ватру, нека се

испече.

запричити, запричим, (зап.) vide запријечити. запркењати се, њам се, v. r. pf. као потрчати на кога, загнати се, lošjtürzen, se immittere.

запрњати се, њам се, 1 v. r. pf. (y Ц. г.) запрњицати се, цам се, / in Buth gerathen (3 23. von einem Maulefel), furore incendi. запросити, запросим, v. pf. т. ј. дјевојку, freien, werben um ein Mädchen, peto, ambio, procor puellam: Запросио лијепу ђевојку запротити, запротим, v. pf. zum прота madhen, consecro protopresbyterum. [cf. запротонопити].

запротити се, запротӥм се, v. r. pf. zum прота sich weihen lassen, geweihet werden, consecror protopresbyter. [cf. запротопопити се]. запротопопити, ийм, v. pf. vide запротити. запротопопити се, цим се, vide запротити се. запрчити, запрчим, v. pf. како је запрчио нос, sich aufblasen, sufflare se.

Запруђе, п. село код Дрине (под Лозницом), gleichsam Dünkirchen.

запршка, f. bie inbrenne (?), quod incoquitur cibo (farina et butyrum). cf. [потприг,] за

[blocks in formation]

запейвати, запевам, v. impf. fimpfli тебен, obscoena praefari.

запсовати, запсујем, v. pf. [himpf(id) себен, obscoena praefari.

запрети, запрем, запро, (ист.) vide запријети. запретити, запретим, (ист.) vide запријетити. запрећи (cf. запрегнути), запрегнем, v. pf. п. П. скуте, рукаве, schürzen, aufschürzen, succingo. запрећи се (cf. запрегнути се), запрегнем се, зӑпт,* m. bie Budht, disciplina. v. r. pf. sich aufschürzen, succingor. заптивање, п. vide запушавање. запречати, запрêчам, (ист.) vide запријечати. | заптивати, заптивам, vide запушавати. запречити, запречим, (ист.) vide запријечити. заптивач, заптивача, m. vide запушач. запрешити, шим, v. pf. (у Боци) cilen, propero. | 1. заптити, заптијем, v. pf. (part. pass. заштійcf. навалити [2]. вен) vide затиснути, запушити. запржити, жим, v. pf. einbrennen, incoquo fari- 2. заштити, тим, v. [im]pf. in But halten, coёгnam. cf. запригати, запражити. запрзнити, запрзним, v. pf. 1) н. п. собу, бе | запувати, запувам (запӳшем), vide запухати. [фтиßen, inquino. cf. загојатити, [зацрвољчити,]| закртожити. 2) н. п. у друштву, tänferu, jurgium excito.

запригати, гам, v. pf. (у Дубр.) vide запржити.

сео: Кад ја заптих све моје војводе

њети се.

запупати, запӳнам, v. pf. пупавац заијиа, т. 3. стаде пјевати својијем гласом, [dreien (von Вебер), claimat upupa: На здравље запупао снашици у воденици (у приповијеци). запријети, запрем, (запро, запрла, ло), v. pf. | занурити се, запӳрим се, v. pf. vide зацрве(јуж.) 1) superren, claudo. - 2) fteđen blei= ben, adhaereo: запро, п. п. кад ко сустане на путу, на не може да иде даље. запријетити, запријетим, v. pf. (јуж.) mit Dro bung verbieten, interdico. [cf. закричати]. запријечати, запријечам, v. pf. (јуж.) н. п. опанак, verfle ten, transverso flecto. запријечити, запријечим, v. pf. (јуж.) 1) ver riegeln, pessulum obdo. - 2) (у Боци) [vide] забранити, verbieten, interdico.

запус: И то Влаше запус учинило
запустити, запустим, [запуштити] v. pf. verlaj=
jen, verwabelofen, desero, negligo. [cf. забата-
лити, баталити].

запустити се, запустим се, v. r. pf. fih ver=
wahrlojen, negligo me.

1. запутити, запутим, v. pf. (у Дубр.) бен Beg einfilagen, viam ingredi: ако Бог да си запутио? Оклен тако јеси запутио?

[ocr errors]
« PreviousContinue »