авет,
аветиња, f. ba3 Sejpenit, spectrum. [vide утвара].
авлатан[*], тна, тно, vide алватан.
авлија, f. 1) улица, ber of, aula. [vide 2 дво-
риште]. cf. стобор. 2)* vide хавлија.
авлијнски, ка, ко, н. п. врата, f., aulae. cf.
авлијски, [vide] стоборни.
авли-марама[*], f. vide хавли-махрама.
авра[*], f. (у Србији и у Босни) Јеврејска
богомоља, Dethaus ser Juben, synagoga: Уза-
врели као Чивути у аври.
1. Аврам, Аврама, m. bra am, Abrahamus (cf.
Бытï XVII, 5).

аждаа,

аждава, (у ц. г.)

аждаја,

аждаха [ождаха], [2] ала, змај.
аждахин, а, о, без Dradjen, draconis.

2. Аврам, м. Жann name, nomen viri.
аврљ баврљ, тамо амо, овамо онамо, [cf. трла
врла;] н. п. кад ко казује како тумарао Азак, м. у пјесмама некакав град [Азов]: О
којекуда, док је што нашао. cf. баврљати. мој бабо, од Азака краљу !
аврље, п. (у Сријему и у Барањи) abgefallenes азачки, ка, ко, vоn Азак: У Азачкој тавници
und zum Theil verfaultes wildes Gras, herbae

зли гаврана

агалук,* m. аз Mgathun, dignitas той ага [и: добро што припада аги]: Агалуке себи задобно

подеран (одрпан) солдат (etwa sansculotte), Schimpfwort gegen einen schlecht gekleideten Soldaten, convicium in militem pannosum. адраповачки, ка, ко, он адрановац, то адра

повци.

àдум[*], m. vide хадум.

адумац, мца, m. vide хадумац.
адумица, f. vide хадумица.

àe! interj. um 3 Kinovich auszutreiben, vox agen

tis armenta.

inutilis segmenta putrescentia.

авта, f. vide aura.

автик, автика, m. vide антик.
автика, f. vide антика.
автов, а, о, vide аптов.
автовина, f. vide аптовина.

ага, m. (voc. ӑго, gen. pl. árã) ber uga (err),

dominus. cf. [vide] господар.

агаэли,* adj. indecl. [vide]: И изведе ага- азна-одаја[*], f. vide хазна-одаја.

проклетој

*

1. Адам, Адама, м. ам, Adam, Adamus.
2. Адам, м. Таnn name, nomen viri.
Адамов, а, о, bam3, Adami.
адамско кољено, n. (Moams Stamm) nenut man

das Muster einer Ehefrau, plus quam Penelope. адвокат, адвоката, m. (у војв. по варошима) der Advokat, causarum actor: Адвокати и млади јурати

адет,* m. vide обичај.
адиђар[*], адиђара, [одиђар] м. Bols- und Gil
bergeräthe, auch Schmuck, aurum et argentum
caelatum, gemmae pretiosae. [vide накит].
адица, f. dim. v. [1]àда.
аднађ, м. (у војв.) ber Gendarme, lictor (?).
адрановац, адрановца, m. (gen. pl. адрановаца)

f. der Drache, der Lindwurm, draco (serpens fictus). cf.

аздија, f. (ст.) art eines langen Oberfleibes, to-
gae genus: На њему је коласта аздија
У скут свилен коласте аздије
азна,* f. vide хазна.
азнадар[*], азнадара, m. vide хазнадар.
азнадарев, а, о, vide хазнадарев.
азнадаров, а, о, vide хазнадаров.
азнадарче, чета, n. vide хазнадарче.

2. ада (а да)? ада како? ја боd, freilid), wie aj anders? imo vero: ада нӧ ?

áзур[*], vide хазур. азурала![*], vide хазурала. аи[*], m. vide xаир. аирала ?[*], vide хаирала. айрли[*], vide хаирли. айрџија[*], m. vide хаирџија. ane [aje]! interj. Zuruf an den pflügenden Ochsen, daß er sich seitwärts wende, vox vertentis boves aratores.

агин, а, о, без ида, тоб ага.
ӑгиница, f. біе Grau bes Mga, uxor той ага.
агински, ка, ко, да-, тму аге.
aro, m. [1)] hyp. v. ага; -[2)] гдјекоје младе
зову тако мужевљега брата. cf. златоје.
агршак[*], шка, m. као мали колутић од кости,

;

или од рога, што жене натичу на вретено (да cis anc.

је теже у руци), кад почињу прести, бег Spinnàискати [ајскати], кам, v. impf. т. j. вола, аисmirbel, verticillus. Српкиње по селима од- jagen, dico aис.

аискање [ајскање], п. аз аис-аgen, usus vo

ломе комад окомка, на натакну на вретено виснути [ајснути], нêм, v. pf. т. j. вола 1) аис

мјесто агршка. [vide пршљен]. cf. прешлен

1. àда,* f. vide острво.

jagen, dico аис. 2) ihm das auc mit der
Peitsche beibringen, excito flagello ad vertendum.
[2 xaj]! be! heus (als Huf uns Mntwort): Aj
нога за ногом, као риба за водом, И де-
војка за момком
aja (aja)! ad) nein, nidt body, minime: aja богме!
[vide нe 1].

аjам, ájма, м. (у Лици) опо, као предњи крај
од самара, што стоји упрегнуту коњу око
врата, аз Rummet, helcium.
ајање, n. vide хајање.
ајат[*], ајáта, m. vide хајат.
ајати, ајем, vide хајати.

aj бо! (у Дубр.) nein, non. [vide He 1]. cf. aja.
àjвâн[*], аjвána, m. vide xajван.
ајвар[*], ајвара, m. vide хајвар.
ајгир,* ајгира, m. ber Mengit, admissarius. [vide]
пастух, сf. ждријебап.
ајгирача, f. vide ајгируша.

ајгировит, а, о, т. ј. коњ, Sengit, unverjenitten, акриђакон (акриђакон) [архиђаков], m. ber r-
integer, non castratus. cf. пастушаст.
djiviafon, archidiaconus.
ajripyma, f. Freuenzimmer unbändigen Geschlechts- акриjéра, m. der Archijerej. Oberpriester, archi-
triebes, mulier furens libidine. [cf. ајгирача]. ereus: владике су акријере Ристове.
ајдамак[*], m. ber $rügel, fustis. [vide] батина акримандрит [архимандрит], m. ber Wrchimanòrit,
[1], cf. супруга, тоjага.
Ајдар, m. türlijder Mann name, nomen turcicum
viri: Добро ти је Ајдару у хладу! Нит' га
кољу мухе ни обади, Само му је помучно

од глади.

ајдац! vide хајдац.

ајде[*], vide хајде.
ајдук[*], ајдука,m.vide хајдук mit allen bleitugen.
ајђиди! vide хај иди.
ајка, f. vide хајка.
аjкање, n. vide хајкање.
ајкати, кам, vide хајкати.

аjбач, ајкача, m. vide хајкач.

аjкача, f. vide хајкача.

ајош, ајòша, м. vide хајош. ајошки, ка, ко, vide хајошки.

aje! vide auc.

archimandrita.

акримандритов [архимандритов], а, о, без År-
chimandriten, archimandritae.
акримандритски [архимандритски], ка, ко, аг-
chimandritisch, archimandritarum.

акшам,* м. баз pierte Gebet ber Fürten, nad Con=
nenuntergang, oratio quarta Turcarum, post
solis occasum.

1. ал[*], ала, м. vide биједа, напаст: ал те
нашао! Но да видиш ала и белаја

ајкнути, нем, vide хајкнути.
ајлук,* m. плата, особито што се даје војни-
цима (беварима) на мјесец, бег Gölonerlobn,
merces. cf. [vide 1] плата.

ајлукчија,* m. војник који војује за плату, ein
bejoldeter Krieger, miles mercenarius.
ајмана[*], f. (у Бачк.) 1) vide [живинче ај-
ван : Иди, ајмано једна! - 2) vide [3 ова] 3.

битанга.

2. äл,* adj. indecl. vide ружичаст.

1. ала[*], f. (у Србији и у Босни по варошима)
ber 26tritt, secessus (latrina), [vide заход 3]
cf. исход: Удовице у али поднице

2. ӑла[*], f. vide аждаха. За алу се мисли да има
од аждахе особиту духовну силу те лети и
води облаке и град наводи на љетину. За
змаја пак мисли се да је као огњевит јунак,
од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли.
Ало несита! Бори се као ала с бериветом;
А кад ала алу појахала
ала, н. п. ала би лијено било, a! wie idön
wäre e3, bone deus; quam esset praeclarum ;
ала да хоће доћи! ала човјече, шта учини!
алабанда, (у Црногорским пјесмама) на страни,

―――――

са стране, jeitmärts, ex illa parte, cf. страна [1]:
Алабанда заврже се кавга

ајскање, n. vide аискање.

аjекати, кам, vide аискати.

ӑлав, а, о, [cf. 2 ала] н. п. човјек, gefräßig, gie=
rig, vorax. [vide прожарљив].

ајснути, нêм, vide аиснути.

ајташ, ајташа, м. (у Сријему) (витао у воде- алај,* алаја, m. (gen. pl. алаjа) cin grupp Gol.

нице; види и s. v. кереп 2].
аjтер[*], m. vide хајтер.
1.äк[*], m. vide [1] хак.

2. ак, m. 1) (у Боци) vide [2] хак: Пасји ак
мора не мути. - 2) (у Дубр.) ber Eppid, apium
- бег
[graveoleus L.; vide черевиз].
авамоли (а камо ли), wie erit, nedum [cf. анек-
моли, атоли, толи]: не дам ни теби, а камо
ли њему; Сиротињо, и селу си тешка, A
камо ли кући у којој си.

+

Акица, f. (у Ц. г.) женски надимак.
акмана, f. [accipiter nisus L..?] тица као ко-
бац, коју Турци особито бегови, ухвате мла-алакаст, а, о, н. п. дјевојка, unbefonnen, im-
ду и припитоме, па је носе на руци, као со- prudens.

кола, и у јесен лове с њоме препелице. Кад алакача, f. ein unbefonnenes Grauenzimmer, mu-
настане зима, акмаџа се пусти, јер кажу да lier imprudens. cf. [арлакача,] алапача.
више од једне јесени (пошто буде старија) алал,* алáла, m. vide халал.

не ће да слуша. cf. крагуј[1], журица.

ако, wenn, si. [cf. кад 4].
авов, áкова, m. (gen. pl. áкова) ein Gimer,
amphora.
аковче, чета, п. ein Gimerfäßden, vas ampho-

rarium.

daten in Parade, acies instructa, pompa mili-
taris: Туд' hе поћи војска на алаје - На-
реди се алај за алајем
алај-барјак,* m. (ст.) біе Seer abue, signum, ve-
xillum: У десној му руци копље бојно, А
у л’јевој алај-барјак златан
алајбег,* m. ber veljürit, dux nobilum. Кажу
да су у Босни четири ала бега, под којима
су онамо сви бегови и спахије.
алаjбегов, а, о, без алаjбег, то алајбег.
алајбеговица, f. bie Grau bез алаубег, ихог тоб
алајбет.

алала,* f. vide наруквица 1.

алалем,* по свој прилици, allem Muideine nad), nisi me omnia fallunt [vide прилика 4]: алалем то ће бити сврака (у приповијеци). алали[*], adj. indecl. vide [ружичаст] : Још на Алки алали пашмаге акоѣе, ништа за то, тешто, ез thut nidta, mein- алалити, алалим, vide халалити. etmegen, quid tum? per me licet. [cf. 2 те-алаљивање, n. vide халаљивање. рак, тешто, тотњему). алаљивати, алàљујем, vide халаљивати.

Алије дају спахије људима те раде и уживају како се погоде.

алӑман, m. 1) in ber Hebensart: као аламани (н. н. навалише, поједоше), gierig, avide. 2) [Аламан] у Шајкашкоме баталијуну сад алин драги камен, m. vide алем драги камен. Цигане зову Аламанима. алица, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да аламанка, f. т. ј. сабља [њемачка?] (ст.): О је ал, црвена), Mrt Ririden, cerasi genus појасу сабље аламанке [prunus avium L. var.]. [Алан, т. село у Хрватској; cf. Краљичина алка[*], f. vide халка. Врата.]

алкуран,* алкурáна, m, ber foran, Alcoranus [cf. коран, мусаф]: На ћитапу своме алкурану 1. алов, áлова, м. велика пређа што се рибе хватају, bas Sijdernet, rete.

алӑнача, f. vide алакача.
алас, аласа, м. ( Leós, ber ijder) vide рибар.
аласки, ка, ко, vide рибарски.
алáсов, а, о, vide рибарев] рибаров.
ӑласт, а, о, vide ружичаст.

*

1. алат, алата, м. баз 23erizeug. instrumenta:

Без алата нема заната.

-

Александро, м. Meranber, Alexander.
Алексије, m. leg, Alexius.
Алексинац, Алексинна, м. мала варошица из-амаз,*

међу Ниша и Параћина [у срезу алексинач-
ком округа нишкога]: А кад били с испод
Алексинца
алексиначки, ка, ко, роп Алексинац.
алем драги камен, (ст.) [алем* - знак, зла-
мење, чудесно зламење; cf. алин драги камен]:
Међ' камзама алем драги камен
Алемнија,
Алемније, m. (ber beilige) Mypius, Alypius.
алет,* m. eine rt leis, vestis genus: En' оно је
Алил челебија у алету у альергелету, Што
се титра златним буздованом
али, 1) aber, verum [cf. a 1, ама, ема, ма 1,
2 HO 1].-2) vide или[1]: ли свила међу
свиларима? Али злато међу златарима?
Ал' ћу рећи: здраво, моја драга! Ал' ћу
рећи: здраво, невјернице! -
алија,* f. (у Србији) спахијнска земља која
нити је насељена нити припада какоме селу.

2. àлов, vide хаjдац! алока, f. vide [провалија jаруга. cf. алуга. алосан, а, о, (у Сријему) полудно, узеле му

але памет или здравље, verrüft, mente captus. [vide сулуд].

алѣергелет,* m. (може бити да у Турскоме је-
зику значи што и овако, а може бити да је
изврнуто) [ал-Кӧрк-алет* = црвен фурак]
cf. алет: У алету у алкергелету
алуга, f. vide халуга.

колане

алча, m. vide [2] алат: Те притеже на алче
Па увати алчу његовога
аљак, áљка, м.. vide хаљак.
аљетак, тка, m. vide хаљетак.

аљетина [хаљетина], f. augm. v. аљина.
аљина, f. vide хаљина.

аљинак, нка, m. vide хаљинак. аљинац, нца, m. vide хаљинац. алине, аљина, f. pl. vide хаљине. аљиница [(хаљиница), f.] dim. v. аљина. аљка, f. vide халка.

алкав, а, о, фlaji, id lampig, laxus [cf. атљав]: алкаво се обуо.

алма, f. eine Wrt 3micbel, cepae genus [allium ascalonicum L. var.; cf. љутика, шкалоња]. âм, áма, m. 1) das Geschirr des Wagenpferdes, lora equi trahentis. - 2) у махуна оно као кончик што се скида одрезавши оба краја у

махуне.

ама[*], aber allein, sed. [vide али 1].

амаза, [намаз] m. (ст.) rt Bebet3 ber Dürfen, precis genus apud Turcas: A у шанцу амаз проучиме

амајлија[*], f. vide хамајлија.
амајлијца (хамајлијца], f. dim. v. амајлија.
амал,* амáла, m. (у Србији и
Босни по варо-
шима) ber Fräger, bajulus. cf. [vide] носилац.
амам,* [амама,] m. vide хамам.
амамџик,* m. vide хамамџик.

1. аман[*], т. ј. чини ми се: аман то ће бити. 2. аман!* arbon! Onabe! noli me occidere, serva me [cf. хеман (еман)]: Аман мало, машини

џелате,

аманат[*], m. (у Ц. г.) 1) vide аманет.

2) Црногорци се купу и заклињу аманатом: аманата ми Божјега! Кад другога кога заклињу онда се у говору често та изостави, па се

говори н. п. амана ти (мјесто аманата ти). аманет* [аманат 1], m. anvertrautes fans, depositum: аманет ти Божји моја дјеца; оста

вио код њега новце на аманет; изио туђ аманет; Аманет ти моја царевина И аманет мој нејак Урошу Амат, м. (у Боци): Анате мате врага и његова брата Амата! [vide анатема].

1. амбар, бра, м. [vide aмбep?]: Вас од амбра

анатемњак, m. vide анатемник.
анаћема, f. (у Ц. г.) vide анатема.

и сувога злата

2. амбар,* м. 1) а3 Diagazin, horreum. [с. жит-Англија, f. 1) England, Anglia, Britannia. [cf. Ен-
паца; магацин]. 2) прва капа, што се глеска]. - 2) engliides Dud pannus anglicus.
Tuch,
дигне кад се игра прстена. сf. прстен [3]. Англијски, ка, ко, englijd, anglicus, britannicus.
амбарање, n. bas ulufbeben ber eriten Dlüge im [cf. енглески, инглешки].
Kingjpiel (indem man амбар бази ruft), levatio
primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3].
анбарати, рам, v. impf. амбар jagen, dico aм-
бар. сf. прстен [3].
амбарнути, ӑмбарнем, v. pf. 1) дићи прву капу,
кад се игра прстена, jagen амбар, dico ax-
бар. сf. прстен [3]. 2) запросити дјевојку
гдјегод, или друго што заискати,
einen um
etwas anjpredjen, appellare: jа сам амбарнуо
на једном мјесту.

андара мандара, Zabel gegen ein unnüges Gerebe
ober Gejdjäft, nugae. [cf. мандара].
андио, анђела, т. (у Дубр.) vide анђео.
1. Андра, м. (ист.) vide Андро.
андиоски, ка, ко, (у Дубр.) vide анђелски.
2. Андра, f. vide Андријана.

андравóљи, m. pl. vide [дроњак] прње: носи
којекаке андравоље.

амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, без Тagazins, horrei.

:

амбер,* m. ber Wmber, ambra [cf. 1 амбар ?]
А мој драги амбер-душом дише -
амберија, f. [vide] розолија (која мирише
на амбер?): Кад су мрку каву окинули, Иза
каве жуту амберију
амбис, m. (у Ц. г.) ber bgrund, abyssus. [vide Андријаш, m. Unbreas, Andreas.
бездана 1]. cf. пропаст, безданица, безадњица. Андријца, m. dim. v. Андрија.
амбисати се, амбишêм се, v. г. pf. (у Ц. г.) ber- андрква, f. (у Дубр.) vide ротква.

андрак, m. in ber Hebensart: не знам који му
је андрак (у Сријему и у Бачк.), id weiß
nidt was ibm eingefallen ijt. [cf. хандрача.
андрамиље, п. као нешто љепше од андравоља.
[vide дроњак].
Андрија, m. Мubreas, Andreas.
Андријана, f. Grauenname, nomen feminae. [cf.
2 Андра].

jten, dirumpi, [vide провалити се] cf. просјести Андро, m. (јуж.) hyp. v. Андрија. [cf. 1 Андра]. се: Тако се не амбисао, као јама безадница! Анђа, f. hyp. v. Анђелија.

амбуља, f. дугачка врећа, ein langer Gad, sac- анђел (cf. анђео) [андио], m. ber Engel, angelus. cus longior. анђелак, лка, m. hyp. р. анђео. áмељ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath Анђелија, f. Wngelia, Angelia. in Getreide, sordes. 2) нечисто жито, un= Анђелијца, f. dim. v. Анђелија. reines Getreide, frumentum sordidum. Анђелина (Анђелина), f. Grauenname, nomen feàметимидê [recte: àметицê], adv. (у Сријему) minae: Ангелина ружу брала gänzlid, total, penitus; помријеше људи аме- анђелов, а, о, без Gngels, angeli. тице (кад је какав помор у селу); марва цр- анђелски [андиоски], ка, ко, englijd), angelicus. анђео, ђела, m. vide aнђел. Анђица, f. dim. v. Анђа. Анђуша, f. augm. v. Анђелија. анêкмоли, vide акамоли: Имам блага колико ми драго, Градио би десет манастира, Анек

кава аметице.

моли себе оженио

1. Анета, f. unette, Annula.

2. анета, анêта, n. pl. (am Etugen) bie dyrauben-
gänge, rugae. cf. олук [2].
ани, (у Ц. г.) vide ено: ани га !
аниж, m. (у Дубр.) vide онаиз.
Аница, f. dim. v. Ана.

Аничица, f. dim. v. Аница.
Анка, 1. Mennden, Annula.

Анадолија, f. Ænatolien, Anatolia [cf. Ahонија?]: ански, ка, ко, vide хански.
Од богате од Анадолије
Анадолије
Анатема (анатемате), [анаћема] . аз
anathema: анате га мате било! анатемате антање, п. баз Gegen ber Marthaufen, cumulo-
ђавола и његова имена! [cf. Амат].
rum terminalium exactio.

И делије од 1. анта, m. (у Сријему) бег Martlaufen, cumи-
lus (terrae) terminalis.
бе, 2. Анта, м. (ист.) vide Анто.

амин, мен! amen! Амин да Бог да!
áминање, п. баз umenjagen, adprecatio.
аминати, нам, v. impf. Kmen jagen, dico amen.
Кад се на свадби нација, онда сватови, све
два и два, ами нају, т. ј. вичу : (н. п.) Стари
сват чашу пије, Бога моли, амин!
ámo, bieber, huc. [cf. овамо].
амрел, амрела, m. ber Kegenidirm (öfterr. bas
Umrell, nad bеm lat. umbrella), umbrella
(major). cf. [vide] штит[2].
ан, m. vide хан.

Ана,

Ана, f. Anna, Anna.

анатемник, m. бег без иnatem3 würbig ijt, dig-
nus anathemate [ef. анатемњак]: Анатем-
ниче један!
анатемница, f. bie без Wnathens würbig ift, digna

anathemate.

аламан, m. 1) in ber Hesensart: као аламани (н.

Алије дају спахије људима те раде и ужин. навалише, поједоше), gierig, avide. 2) вају како се погоде. [Аламан] у Шајкашкоме баталијуну сад алин драги камен, m. vide алем драги камен. Цигане зову Аламанима. алица, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да аламанка, f. т. ј. сабља [њемачка?] (ст.): О је ал, црвена), Mrt Ririden, cerasi genus појасу сабље аламанке [prunus avium L. var.]. [Алан, т. село у Хрватској; cf. Краљичина алка[*], f vide халка. Врата.]

алкуран,* алкурáна, m, ber Roran, Alcoranus [cf.
коран, мусаф]: На Ћитапу своме алкурану
1. алов, лова, м. велика пређа што се рибе
XBaтajy, das Fischernet, rete.
2.алов, vide хајдац!

алока, f. vide [провалија] јаруга. cf. алуга.
лосан, а, о, (у Сријему) полудио, узеле му
але памет или здравље, verrüft, mente caр-
tus. [vide сулуд].

алӑпача, f. vide алакача.
алас, аласа, м. (laus, ber gijder) vide рибар.
аласки, ка, ко, vide рибарски.

алáсов, а, о, vide [рибарев] рибаров.
ӑласт, а, о, vide ружичаст.
1. алат,* алáта, m. аз 28er geug. instrumenta:

Без алата нема заната.

2. алат,* м. црвен коњ, ber Gud)3 (Bfers), equus rufus [ef. алча]: На алату вас у чистом

злату

алѣергелет,* m. (може бити да у Турскоме је-
зику значи што и овако, а може бити да је
изврпуто) [ал-Кӧрк-алет* - црвен фурак]
cf. алет: У алету у алкергелету —
алуга, f. vide xалуга.

ӑлатает, а, о, н. п. коњ, fud roth, rufus.
алатљика, f. ein einzelnes Wertzeug, instrumentum.
алатов, а, о, bes Gudjes, rufi equi.
алӑтуша, f. алатаста кобила, eine Guitute,ала, . vide [2] алат: Те притеже на алче
Па увати алчу његовога
аљак, áљка, м.. vide хаљак.
аљетак, тка, m. vide хаљетак.

колане

equa rufa.

алӑтушин, а, o, ber Gudajtute, equae rufae.
алаужа [лаужа], f. vide лапавица.
албашча,* f. у пјесми [ef. 2 ал]: Те отишла
нову албашчу

у

алва,* f. vide халва.

алвалук,* m. vide халвалук.

алватан[*] (cf. авлатан), тна, тно, weit, bequem (von Sleibern), amplus.

аљинак, нка, m. vide хаљинак.

аљинац, нца, m. vide хаљинац.
алине, аљина, f. pl. vide хаљине.
алиница [(хаљиница), f.] dim. v. алина.
аљка, f. vide халка.

аљкав, а, о, {dlafi, iclampig, laxus [cf. атљав]:
алкаво се обуо.

алма, f. eine Mrt 3wichel, cepae genus [allium

алвација* (алвација), m. vide халвација.
алдумашче, чета, n. vide [x]алвалук.
Але, м. hyp. von Алил (и Алија): До подне
Јуре, од подне Алс (кажу Срби закона Тур-
скога у Босни за Ђурђев дан, јер га и они
светкују); А што брата не ожени Ала
[алеким,* cf. селам.]
Алекса, m. Mer, Alexius.

ascalonicum L. var.; cf. љутика, шкалоња]. âм, áма, m. 1) das Geschirr des Wagenpferdes, lora equi trahentis. 2) у махуна оно као кончик што се скида одрезавши оба краја у

махуне.

Александро, м. Mleganber, Alexander.
Алексије, m. Wler, Alexius.

ама[*], aber allein, sed. [vide али 1].

Алексинац, Алексинпа, т. мала варошица из-амаз, амаза, [намаз] м. (ст.) Mrt Bebet3 ber Dürten, precis genus apud Tureas: A у шанцу амаз проучише амајлија[*] f. vide хамајлија.

међу Ниша и Параћина [у срезу алексиначком округа нишкога]: А кад били испод Алексинца

амајлијца [хамајлијца], f. dim. v. амајлија. амал,* амала, m. (у Србији и у Босни по варо

шима) ber Zräger, bajulus. cf. [vide] носилац. амам,* [амáма,] m. vide хамам. амамџик,* m. vide хамамџик.

1. аман[*], т. ј. чини ми се: аман то ће бити. 2. аман!* Farbon! Onabe! noli me occidere, serva

me [cf. хеман (емал)]: Аман мало, пашини

аљетина [хаљетина], f. augm. v. аљина.
аљина, f. vide хаљина.

алексиначки, ка, ко, роп Алексинац. алем драги камен, (ст.) [алем* - знак, зламење, чудесно зламење; cf. алин драги камен]: Међ' камзама алем драги камен Алемпиjа, Алемпије, m. (der heilige) Alypius, Alypius. алет,* m. eine Mrt slein, vestis genus: Ен' оно je Алил челебија у алету у альергелету, се титра златним буздованом али, 1) aber, verum [cf. а 1, ама, ема, ма 1, 2 но 1].-2) vide или [1]: Је ли свила међу свиларима? Али злато међу златарима? Ал' ћу рећи: здраво, моја драга! Ал' у рећи: здраво, невјернице! алија,* f. (у Србији) спахијнска земља која аманет* [аманат 1], m. anvertrautes fans, depoнити је насељена нити припада какоме селу. situm: аманет ти Божји моја дјеца; оста

то

џелате,

а

аманат[*], m. (у Ц. г.) 1) vide аманет.

2) Црногорци се куну и заклињу аманатом: аманата ми Божјега! Кад другога кога заклињу онда се у говору често та изостави, па се

говори н. п. амана ти (мјесто аманата ти).