nobiles quidam Turcarum: Живи као бег | бедрица, f. (ст.) vide бедро: Па потрже мача на Херцеговини. 2) у Дубровнику реку од бедрице — свакоме човјеку кад хоће да покажу да га бедро, п. (pl. бёдра, gen. бёдара) Ghenfel, crus. поштују, ber Berr, dominus. [vide] госпо- cf. бут [бедра, бедрица, стегно]. дар, сf. бан. 3) (у Хрв.) vide младожења. | беђење, п. (ист.) vide бијеђење. 2. бег, m. (ист.) vide бијег. 1. бежан, f. (ист.) vide [1] бјежан. беганица, f. (у Уж. н.) Xrt Birnen, piri genus | 2. бежан, m. (ист.) vide [2] бјежан. [pirus communis I.. var.]. бежање, п. (ист.) vide бјежање. бежунар, бежунара, m. (ист.) vide бјежунар. 2) беглучити, чим, v. impf. frobnen, angariam praesto [vide кулуковати]. беглучки, ка, ко, н. п. чардак, амбар, ђerr schaftlich, domini. бегнути, нём, (ист.) vide бјегнути. бéro, m. hyp. v. [1] 6èr. бегов, а, о, без Вед, той бег. беговац, беговца, m. einer von без Begs Leuten, беда, f. (ист.) (voc. бедо) vide биједа: Иди, бедан, дна, дно, (ист.) vide биједан. безадњица (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана [1]: Тако се не амбисао, као јама безадњица! безазлен, а, о, ohne Wrg, argloš, unjchulbig, innocens [cf. безилен]. безаконик, m. ein Mčenj ohne Religion, carens religione (понајвише калуђери говоре) [cf. безакоњак]. безаконица, f. Grauenzimmer ohne Religion, mu- безакоњак, т. (у Ц. г.) vide безаконик. безбожан, жна, жно, gottlos, atheus. безбожница, f. bie Sottloje, athea. бедевија[*], f. arabijhe Stute, equa arabs. cf. ат- безвјерник, m. [јуж.] (у Ц. г.) киња. бедевијче, чета, n. ein arabifches tutenfüllen, Бедин Град, m. (ист.) vide Биједин град. бёдра, f. vide бедро: Сломио му бедре обе- бедрени праг, m (у Боци) vide довратник. бедрика, f. eine Sattung Apfel, mali species [pirus malus L. var.]. који нема вјеpe, der Treulose, ber Ungefreue infidelis: Од Турчина стара безвјерника безводан, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer= 103, carens aquis. безвоник, m. .(у Грбљу) човјек који нема вола, der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja ове ријечи у Србији нијесам чуо, али се опомињем да су они који имају своје волове орали од своје воље без и каке плате онима који их немају; а тако кажу да се отприје и у Грбљу чинило, али већ готово да је престао тај обичај. безглаван, вна, вно, 1) н. п. кућа, обпе Dberhaupt, 3. В. eine Familie, beren старјешина geftorben, carens principe, patre familias capite. 2) жена безглавна, која нема мужа, gattenlos, carens marito. бедриница, f. у пјесми сабља што уз бедру безгласан, сна, сно, ftimmlos, voce carens. безгрешан, шна, шно, (ист.) vide безгрјешан. стоји: Повадише сабље бедринице безгрешност, f. (ист.) vide безгрјешност. безгришан, шна, шно, (зап.) vide безгрјешан. безгрижност, f. (зап.) vide безгрјешност. безгрјешан, шна, шно, (јуж.) [ünblos, sine noxa, sine peccato. безобзирке, т. j. без обзира, обпе итзијеђен, безобзирце, sine respectu: оде безобзирке, т. j. тако брзо да се није имао кад обазрети. безобразан, зна, зно, фатłos, impudens. cf. без очан. безгрјешност, f. (јуж.) bie Sünblojigfeit, Unjuto, | безобразлук, m. vide безобраштина. innocentia. бездан, m. (у Ц. г.) vide бездана [1]. безобразник, m. ber Shamloje, impudens. cf. безочник [безочњак]. безобразница, f. bie Shamloje, impudens femina. cf. безочница. безобраштина, f. (у Ц. г.) біе Unverdämtheit, chamlofigteit, impudentia. cf. безочанство [безобразлук]. безорје, п. некако мјесто (?) [доба прије зоре]: Са безорја Турци кеисаше безданица (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана 1: А то није ледена тавница, Но некака јама | безочан, чна, чно, (у Дубр.) vide безобразан. безданица — безочанство, п. (у Дубр.) vide безобраштина. Бездин, Бездина, m. намастир у Банату, Кате | безочник, m. (у Дубр.) vide безобразник. eines Klosters, monasterii nomen. бездушник, m. човјек, који не мари за душу sensus. безилан, лна, лно, aufrihtig, sincerus. cf. бе зазлен. безочница, f. (у Дубр.) vide безобразница. безуман, мна, мно, unvernünftig, demens: Све безумити, мим, v. impf. bethören, binter baš icht führen, decipere, cf. варати [1], заваравати: Да отиде у село Млетичак, Да безуми ЧенгићСмаил-агу, Док окупим младе Морачане безимена недјеља, f. beißt bie britte 2ohe ber großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се недјеља зове чиста, друга пачи- | безумље, n. Unvernuft, dementia: Мој ујаче, од ста, трећа безимена, четврта средопосна, пета [глуха] глува [глухна, глушница], шеста цвјетна, седма велика. безимени, на, но, namenlos, ohne Ramen, anonymus. Да безистен,* m. [мјесто и зграда, гдје се продаје Сибиња Јанко! Немој дати умље за без- безумљење, п. baš Bethören, deceptio. И бекавица, f. 1) срицање у буквару, баš Budjtabiren, syllabarum prolatio: учи бекавицу; изучио бекавицу. 2) die Blökerin (3. 3. haf), balatrix: нађох село манитијех људи, и напросих сто векавица триста бекавица (у приповијеци). бекарица, f. (у Грбљу) име кози, Зіедепнате, тице, weijerlojer Bienenjtod, apes sine regina. nomen caprae indi solitum. безмитни врачи, m. pl. који нијесу примали | Беке, f. (у Ц. г.) надимак женски. мита, unbe[te [іфе Merzte, incorrupti medici бекељење, п. баз Manlfletjjen, rictio. (ber beil. Rošmaš uns Damian). cf. врачи [бе- бекељити се, бекељим се, v. r. impf. на кога, сребрни врачи: 1. новембра]. das Maul fletschen, ringor. безмливница, f. у приповијеци, како је нека бекица, f. Яinberwort für haf, ovis sermone најмљена жена жалећи туђега мужа гово- infantium. рила: "Ја сам јадна безмливница, ја сам | Бёкна, f. (у Ц. г.) надимак женски. јадна бесолница“ (т. ј. која нема млива бекнути, бекнем, v. pf. 1) blöfen, ballare. и солн), die Mehllose, die kein Mehl hat, quae 2) не зна ни бекнути, т. ј. не зна ништа, caret farina. ни проговорити. бекута, f. himpfwort für ein jdle te ajфen | белонога, f. (ист.) vide бјелонога. meffer, convicium in cultrum plicatilem obtu-|белоња, m. (ист.) vide бијелоња. sum, pravum. бёл, бела, m. (ист.) vide бјел. белопандара, f. (у Рудн. н.) бијела крупна шљива. cf. [vide] jajapa. 1. бела, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела | белћим,* [vide бојсе] cf. ваља да, може бити: белу зове: дај ми, бело, бела леба испод белким ће и он доћи. бела скута (т. ј. овца и јагње) [cf. бјела]. белуг, m. (ист.) vide бјелуг. 2. Бёла, f. Угаuenname, nomen feminae: И пред њима Белу Станишића 3. бела, f. adj. (ист.) vide бијела. беланце, п. (ист.) vide бјеланце. беласање, п. (ист.) vide бјеласање. белуга, f. (ист.) vide бјелуга. лика. 2. бељ, m. (ист.) vide бијељ. белар, бељара, m. (ист.) vide бјељар. беласати се, са се, (ист.) vide бјеласати се. | бељарица, f. (ист.) vide бјељарица : Гледале белац, лца, m. (ист.) vide бијелац. Бела Црква, f. (ист.) vide Бијела црква. белача, f. (ист.) vide бјелача. белаш, m. (ист.) vide бјелаш. белега, f. (ист.) vide биљега. белило, п. (ист.) vide бјелило. је с брега бељарице, Бељарице, њене дру- бељење, п. (ист.) vide бијељење. вароши]: Колика је на Бембаши трава бембељ, m. (у Дубр.) [чељаде с маском]. Излазио је 1. Маија (као турица на сретеније); имао је хаљину сву искићену зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око њега су се вили блавори, и једнога је у руци носио и с њиме се играо. Ишао је онај дан и к намастиру св. Јакова (око 1/2 сахата од града) [cf. машкаре]. бен, * m. das Muttermal, naevus. cf. [ vide 2] младеж. Туркиње а и наше гдјекоје жене по варошима мисле да је лијепо имати бене по лицу, и за то их црном бојом граде и које немају: Досто моја и два бена твоја, И два бена међу обрвама бёна[*], m. (у Херц. и у Хрв.) vide [лудак] будала: иди, бено једна; иди, бено бенаста. бёнав, а, о, vide [сулуд] бенаст. бенав, fi närrijd) ftellen, stultitiam simulare. бенављење, п. баš fich-närrij -[tellen, simulatio stultitiae. беличаст, а, о, (ист.) vide бјеличаст. белнук* [бенлук], m. ein langes weibliches Unterfleis mit Hermeln, tunicae muliebris genus: Ој ђевојко | дилберчићу! У бијелу белнучићу, Ко ти среза бенавити се, бенавим се, v. r. impf. чинити се бијел белнук, Отишло му све у беглук белнучић, m. dim. v. белнук. белобрк, m. (ист.) vide бјелобрк. 1. белов, белова, m. (ист.) vide [1] бјелов. 2. белов, а, о, (ист.) vide [2] бјелов. Беловар, Беловара, m. (ист.) vide Бјеловар, mit allen Ableitungen. беловина, f. (ист.) vide бјеловина. беловљев, а, о, (ист.) vide бјеловљев. белограб, m. (ист.) vide бјелограб. белогрли, ла, ло, (ист.) vide бјелогрли. белогуз, m. (ист.) vide бјелогуз. белогуза, f. (ист.) vide бјелогуза. белодано, (ист.) vide бјелодано. белојуг, м. (ист.) vide бјелојуг. белокорац, окорца, m. (ист.) vide бјелокорац. белолик, а, о, (ист.) vide бјелолик. бенаст, а, о, (у Хрв.) vide [сулуд] будаласт: иди, бено бенаста. бенберин, m. (у Ц. г.) vide берберин: Те до- бендеш, т. у загонеци: подигле се рогољаче, бенђелук, * m. трава, што се меће у вино и у бенёврке, f. pl. (jerzhaft) vide пеленгаће. берберина, f. (у Рисну) vide љекарина. бенетало, m. ber langweilige Ehwager, fabulator | берберити, рим, v. impf, vide бријати: Но ти longus, taedium ciens. бенетање, п. баš langmeilige dwagen, fabulatio longa [cf. банање 1]. бенетати, бенећем, v. impf. говорити којешта, langweilig jchmaßen, fabulari taediose. [cf. банати]. Бенковац, ковца, m. варошица у Котару између Задра и Скрадина са зидинама од старога градића. бенлук, m. (у Барањи) vide белнук. бено [бена?] m. unoname, nomen canis; baђer зови два бербера млада, Берберимо главу берберлук,* m. bіе Barbierevei, ars tonsoria. iprim.: Оба, бено! — па ни једнога (vom | бердокање, п. баз бердо-rufen, dico бердо. Зäger, bem fein бено beibe Majen fangen folute). | бердокати, бердочем, v. impf. бердо-rufen, clamo Ја сам ово у овоме смислу слушао у Тр- бердо. шићу; али бих сад (1850) рекао да је овдје | бердокнути, бердокнём, v. pf. бердо aufrufen, бено мјесто бено од бена, па гдје ова ријеч exclamo бердо. није позната, онамо јој промијењен глас. | Бери, f. pl. поље (и Турско и Црногорско) [село бент[*], m. (у Хрв.) vide брана 1. бео, бела, ло, (бели, ла, лӧ, cоmp. бёљи), (ист.) vide бијел. Београд, т. (ист.) mit allen bleitungen, vide Биоград. бедна, f. (ист.) vide биона. Беочин, Беочина, m. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. бепка, f. біе Фирре, pupa. cf. [vide] лутка. 1. берат, * берáта, m. ein Diplom, diploma: Док у Црној Гори у љешанској нахији]. Берисав, m. Mannšname, nomen viri. берићет,* m. 1) vide љетина: Бије се као ала с берићетом. 2) das Gedeihen, incrementum, successus, [vide] напредак, cf. срећа: Да Бог наспори и бериќет учини! берићетан, тна, тно, н. п. година, дебеіі), fruchtbar, glücklich, optatus. Беркасово, п. село у Сријему, ein Dorf in Eurmien, nomen pagi: Трчи брже мјесту Беркасову бермет, m. Bermuthwein, vinum absinthiatum. [vide пеленаш]. бес, m. (ист.) vide бијес. бесан, сна, сно, (бесий, на, но, adv. бесно, comp. бёшой) (ист.) vide бијесан. се лисици проуче берати, оде кожа на пазар. | Бёсац, сца, m. у Црмници градина на кршу : 2. Берат, м. град у Арбанији. кажу да су ондје негда Чивути сједили. бератлија, m. ber ein Diplom befist, diplomate | беседа, f. (ист.) vide бесједа. ornatus. Бератлије су се звали и наши кне- беседити, дим, (ист.) vide бесједити. зови који су берате имали, а у Цариграду | бесеђење, п. (ист.) vide бесјеђење. се бератлије разликују од остале раје и по | бесида, f. (зап.) vide бесједа. одијелу (чини ми се да смију носити жуте бесидити, дим, (зап.) vide бесједити. местве и црвене јеменије), те их по сока- бесиђење, п. (зап.) vide бесјеђење. цима не смију устављати и питати јесу ли бесједа, f. (јуж.) біе Rebe, sermo. платили харач и имају ли тескеру. cf. разговор 1]. берач, берача, m. ber (Sein, Rufuruz-) Refer, бесједити, дим, (јуж.) v. impf. ipremen, sermolector (vindemiator, messor). cf. [јемач,] cinor [vide говорити]. тргалац. берачев, а, о, без Rejerš, legentis (metentis). берачица, f. bie (Bein) Seferin, vindemiatrix [cf. јемачица]. [vide говор; бесјеђење, п. баз Sprechen, sermocinatio. бескорка, f. 1) н. п. бритва, овие фeft, male, sine cortice, sine manubrio. - 2) бијела бундева. vide [бундева 2] мисирача. берачки, ка, ко, н. п. плата, Rejer, vindemia- бескућаник, m. Dienjф ођне Daus unb pof, cui torius [cf. јемачки]. берба, f. (у војв., а у Србији би се рекло берберење, n. vide бријање. nec ara nec focus: Купи, побро, под барјак јунаке: Све крвнике и бескућанике бесмртан, тна, тно, unfterblich, immortalis. бесмртност, f. bie Unjterblichteit, immortalitas. беснило, п. (ист.) vide бјеснило. беснети, ним, (ист.) vide бјешњети. бесноћа, f. (ист.) vide бјесноћа. берберин [бенберин], m. ber Barbier, tonsor. [cf. | бесолица, f. Dčangel an Salz, inopia salis. бербер]. бесолница, f. која је без соли, біе Salzloje, sellschaft, coelibatus. Šrauenzimmer baš mangel an alz leibet, quae бећарина, f. 1) augm. v. бећар. 2) Sungge caret sale. cf. безмливница. бесомучан, чна, чно, (ист.) vide бјесомучан. беспамет, f. (у Кучима): Шта учини, беспамети! Особито реку дјевојци која пође за удовца. vide безумље. бећаровање, п. baš Junggejellenleben, vita coelebs. бећаровати, беһарујем, v. impf. Yunggejelle jein, als solcher leben, coelibem vitam agere. бећарски, ка, ко, junggejellijd, coelibis aut coelibum. беспара[*], f. vide [судопера 1] опирњача. беспослица, f. 1) bie Жиße, otium: отићи ћу Бећку Бајовићу бехар,* бехара, m. (у Босни по варошима) бі Бечанин, т. бег 2siner, Viennensis. cf. Бечлија. беспутно, nicht auf rechtem Bege, ungerecht, inique. | Бечеј, Бечеја, m. Стари Бечеј (или Српски) у беспуће, п. (у Ц. г.) без пута, біе Ungereimtheit, Бачкој, и Нови (или Турски) у Банату. ineptiae: говори у беспуће; ти си обрнуо | Бечејац, јца, m. Ciner von Бечеј. у беспуће; Обрнуше у беспуће Турке бечејски, ка, ко, von Бечеј. бесребрни врачи, m. pl. vide безмитни врачи. бест, f. (ист.) vide бијест. бестија, f. (у војв. бештија) біе Beftie, bestia (als Shimpfwort). [vide лудак] cf. будала, бена. | бестијање, п. vide лудовање. бечење, п. баз [фіеf-njeђen, torvus aspectus. Бечкеречанин, ш. човјек из Бечкерека. бестијати, јам, v. impf. (у Ц. г.) vide лудовати: Не бестија Комнен барјактару бестијнски, ка, ко, (у Боци) thörimt, stultus. | Бечкерек, m. Stabt im Banat. [vide сулуд] cf. будаласт. бестијнство, п. (у Ц. г.)) bie Zborheit, stultitia. бечкеречки, ка, ко, von Бечкерек. бестилук, т. / [vide лудост 1] cf. | бечки, ка, ко, 2Siener, wienerifdh, Viennensis. Бечкиња, f. bie Wienerin, femina Viennensis. бестиљ[*], бестиља, m. (у Босни) као густ пекмез | Бечлија, m. ber Biener, Viennensis. cf. [vide] од шљива, Нaumen-Syrup, syrupus prunorum. Бечанин. будалаштина. бестужан, жна, жно, (у Дубр.) fabrläßig, ne- | Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. gligens. cf. [vide] немарљив. 2) село близу тог намастира. бесуђе, п. кад гдје нема суда, Berichtslofigfeit, | бешеновачки, ка, ко, рон Бешеново. defectus judicum. бесцен, а, о, (ист.) vide бесцјен: И у свакој бесцен камен драги бесцење, п. (ист.) vide бесцјење. бесцин, а, о, (зап.) vide бесцјен. бесциње, п. (зап.) vide бесцјење. бешика, * f. 1) vide колијевка. vesica. cf. [vide] мјехур. 2) bie Blaje, бешкот, т. (ст.) некакав хљеб (Biscott ?), раnis delicatior [ber wiebad]: И бешкота љеба бијелога бештија, f. (у војв.) vide бестија. бесцјен, а, о, (јуж.) unjdhäßbar, inaestimabilis. бешчаст, f. (у Паштр.) &hrlojigfeit, infamia. бесцјење, п. (јуж.) in бег Неbenšart: продао у Биаћ, Бишћа, m. vide Бихаћ. бесијење, Gpottgels, pretium vilissimum [cf. | бибер[*], m. Bfeffer, piper. cf. папар. буд' за што]. биберење, п. баз Bfejjern, piperatio. condio. беһар[*], беһара, ш. 1) човјек неожењен, Sung | биберити, рим, v. impf. pfeffern, pipero, pipere дерейе, coelebs: У бекара свакога шићара, Понајвише буха и ушију. - 2) У Србији за Карађорђијева времена звали су се беҺари војници који су онамо били дошли из Другијех земаља, и тако нијесу војевали за своје куће, него за плату. cf. [vide] голи 3) (y Bоjв.) fremder Taglöhner ohne Haus und beständigen Aufenthalt. син. биберов, а, о, н. п. зрно, 3feffer, piperis. бивање, п. баš oftmalige Gein, To frequenter esse. бивати, бивам, v. impf. fein, esse: не бива, es geht nicht. биво, бивола, m. ber Büffel, bubalus. |