-- запучање, п. баз Butnüpfen, colligatio. запушавање, п. баз Berftopfen, obturatio. [cf. запушавати, пушавам, v. impf. verjtopfen, ob- запушач, запушача, m. ber töpjel, obturacu- запуштање, п. баз Berwabrlojen, desertio. 3) заранити, зараним, vide захранити. ти се. зарар,* зарара, m. vide штета: продао сам зараривање, n. vide губљење 1. запуштати, запуштам, v. impf. verwaßrlojen, de- заредити, заредим, v. pf. nah ber Reiße дeбeн, sero, negligo. запуштити, запуштим, vide запустити. запчија, * т. Ser Buchthafter, qui disciplinam severe regit. зар, 1) eine Bartifel, um zu fragen: etwa, nonne? an ? пит? пе? зар ти не знаш? зар ће и он доћи? зар има? 2) etwa, vielleicht, ni falor, ut puto: доћи ће зар и он; има зар. зараванак, зӑраванка, m. fleiner ebner Blaß im заравањак, вањка, / Bebirge, locus planus in monte, cf. затаванак: Један лијеп, царе, заравањак Заравање, п.: Туна има село Заравање ex ordine progredior: заредила болест по селу; заредио од куће до куће; Пак зареди Арапове слуге заређивање, п. баз Веђен наф бег Reiße, progressio ex ordine. заређивати, ређујем, v. impf. nah ber Weihe gehen, ex ordine progredior, grassor. зарежати, жим, v. pf. bie Зäýne fletfфenò пистен (vom Hunde), murmuro, ringor. зарез, т. н. п. у обруча, ber injnitt, incisura. [cf. зарезотина]. зареметли, у загонеци, cf. зовути-бати. зарађивање, п. баз Berbienen, quaestus. [cf. из- зарећи се, речём се, v. r. pf. 1) etwaß verreben, мучање]. serio nego: зарекао се да не пије вина. зарађивати, рàђујем, v. impf. verbienen, quae- 2) sich verreden, erro, labor in loquendo. stu lucror. [cf. замучати, измучати, мучити 3]. | зарзати, заржем, ѵ. pf. aufwieђern, hinnitum edo. зарајдовати се, дујем се, ѵ. г. pf. (у Дубр.) заридати, дам, v. pf. anfangen zu webflagen, ехиvide зарадовати се. lulo. зарана (за рана), früh, zeitlich, mature: Зарана | Зарија, m. Зaфaria, Zacharias. заринути, нём, v. pf. (у Ц. г.) н. п. јаму, ver-| заручан, чна, чно, н. п. заручне му руке, кад фütten, obruo. cf. зарити. зарити, заријем, v. pf. [cf. зариљати, заринути, заровити] 1) ü зubeđen, ruendo obtego. 2) zerwühlen, ruendo corrumpo. зарицање, п. баз Зегебен, lapsus in loquendo, seria negatio. зарицати се, заричём се, v. r. impf. 1) verreden, serio nego. 2) sich verreden, labor in loquendo. заркати, зарчём, v. pf. anfangen zu јuаrђен, incipio stertere. Заро, m. hyp. v. Зарија. заробити, заробим, v. pf. zum flaven maфeн, capio. заробити се, заробим се, ѵ. г. pf. in Sefangengeraten, capior [cf. осужњити се]: није се удала већ се заробила (каже се за дјевојку која се зло уда). заровити, заровим, v. pf. vide зарити. зародити се, зародим се, v. r. pf. Rinser be fommen, liberos nanciscor: кад се жена зароди онда је мужу теже пустити је. зарожити, зарожам, v. pf. (у Сријему): метнуо сам лозу у растило да зарожи, па ћу на прољеће почестити. заровати, зарозам, v. pf. н. п. тијесне rahe, рукаве, inaufrolden, succingo. зарок, т. (у Ң. г.) vide опклада. зароктати, зарокћем, v. pf. zu grunzen beginnen, grunnitum edo: зарокташе свиње. заронити, зароним, [занорити] v. pf. 1) н. п. у воду, untertaimen, mergor. [cf. загњурити се, упловити]. 2) Kora, überschütten, verjcharren, vergraben, obruo: Сине Гајо, брег се одронно! Мајко моја, тебе заронио! заросити се, заросим се, v. r. pf. (у Дубр.) н. п. прозори, кад од зиме избије роса изнутра, mit Zhan überzogen werben, roscidum fieri. зарубает, а, о, Наф, aequatus. зарубити, зарӯбим, v. pf. zuflächen (3. 23. ба obere Ende eines Stabes), aequo. зарубљивање, п. баз Buflächen, aequatio. зарубљивати, рубљујем, v. impf. zulähen, aequo, зарудак, зарутка, m. ber Infang ber Reife (3. 23. der Kirschen), rubescentia (?). зарудети, (ист.) зарудим, v. pf. erröthen, ber зарудити, (зап.) Beitung nahe fommen, ruзарудјети, (југоз.) besco, ad maturitatem acзаруђети, (јуж.) cedo, maturesco. заруђивање, п. baš Erröthen, Reifwerben, rubedo accedens ad maturitatem. заруђивати, руђујем, v. impf. erröthen, ber Reife nahen, rubesco, maturesco. зарукавље, п. bie Stiferei am Hermel, manicaе ornatus: Сеја брату зарукавље везе зарукати, зарӳчём, v. pf. erbrüllen, mugitum edo. заруменити се, ним се, v. r. pf. roth werбен, erubesco. зарурет, * unentbehrlidh, summe necessarius. држи што у рукама, eingenommen, occupatus. заручивање, п. 1) баз Berweнден (Mnfüllen), арplicatio. - 2) баз 2Berloben, sponsio. заручивати, ручујем, v. impf. 1) verwenben (апfüllen), applico. - 2) verloben, spondeo. заручити, зарӳчим, v. pf. 1) verwenben (anfüllen), applico, impleo (3. 2. буре, врећу, торбу, лонац). - 2) (у Боци) дјевојку, т. ј. даривати, fid) mit Ciner verloben, despondere sibi: Зано скида бурме позлаћене, И заручи љепоту ђевојку Од како сам тебе заручио, Свака ми је добра срећа била 3) кћер своју, perloben, spondeo: Марина се узбрижила мајка, Е је скоро Мару заручила заручник, m. ber Berlobte, sponsus, desponsatus [cf. вјереник]: Ил' ђевојка свога заруч Ника заручница, f. bie Berlobte, sponsa, desponsata. [с. вјереница, јауклија]. зӑрф* [залф], m. Wrt fleine Zajje, зарф је као мала чашица од сребра или од мједи, ау некога може бити и од злата, у коју се мећу филџани кад се кафа пије (да не би врућина сметала филџан држати). У Турској се по варошима и прстен крије (кад се игра) под зарфове и под филџане: Според њега млада Мара И с њоме су два ђевера, С ђеверима па зарф игра, Пануо јој зарф у њедра Засавица, f. вода у Мачви која тече из потока Батра а заљева кашто и из Саве више Равња на мјесту које се зове Затрка. Засавица се код Равња (више Митровице) врло прикучује Сави, пак се ондај опет од ње удаљује и према Митровици у њу утјече. На Равњу је између Саве и Засавице за времена Карађорђијева 1813 године био шанац. засадити, засадим, v. pf. 1) н. п. њиву чиме, bepflanzen, consero. 2) што по њиви, еіпjesen, deplanto. засађивање, п. 1) баз Bepflanzen, consitio. 2) das Einsetzen, plantatio. засађивати, сађујем, v. impf. 1) bepflanzen, consero. 2) einjeßeu, deplanto: Млада Мара рано подранила У бостању да сади цвијеће, Како које цв'јеће засађује Тако њега млада намјењује засалити, лим, v. pf. [fett werben, pinguesco:] Овако ти засалили волови! (кад полазник честита). засведочити, сведочим, (ист.) vide засвједо чити. засветлити, лим, v. pf. (ист.) vide засвије тлити. засветлити се, лим се, (ист.) vide засвије тлити се. засвидочити, свидочим, (зап.) vide засвједо чити. засвијетлити, лим, v. pf. [јуж.] belenten, lumen admoveo. Кажу да лисица кад дође под сједало кокошиње одоздо засвијетли очима те кокоши одозго попадају и опа их по хвата. ciscor et potentiam [cf. зачилити]: Рука ми је десна засилила, Сабља бритка крви за жељела засина, f. (зап.) vide засјена. засвијетлити се, лим се, v. г. pf. [јуж.] erglängen, засинає, засінка, m. (зап.) vide засјенак. effulgeo. cf. [vide] засијати се. засвирати, засвирам, vide засвирјети. засвирети, (ист.) ) свирим, v. pf. anfangen за засвирити, (зап.) pfeifen (auf ber Bfeife, Dubel засвирјети, (јуж.)) jad), incipio canere (fistula, utriculo). [cf. засвирати]. засвитлити, лим, (зап.) vide засвијетлити. засвітлити се, лим се, (зан.) vide засвије тлити се. засвједочити, свједочим, v. pf. (јуж.) bezengen, testor. cf. [vide] посвједочити. заеврбети, (ист.) засврбити, (зап.) засврбјети, (југоз.)( rio. засвобљети, (јуж.) засинац, засинца, m. (зап.) vide засјенац. засинити, ним, (зап.) vide засјенити. засипање, п. 1) баз Цeberjhütten, Berjütten, obrutio. 2) das Hineinschätten, infusio. засипати, нам (пљём), v. impf. 1) verütten, überschütten, obruo. 2) жито у кош (кад се меље), bineinjdhütten, infundo. 3) камењем, засинач, засипача, m. (у Бачкој) у воденици мјера (од десет ока) којом се жито засипа у кош, Getreibemaß, modius quidam. засирање, п. баз Bejcheißen, concacatio. засврбим, v. pf. juđen, pru- засйрати, засирам, v. impf. bejeißen, concaco. засирити, рим, v. pf. н. и. млијеко, anlaben, das Lab in die Milch schütten, coagulum injicio. засисати, сам, v. pf. кад жена на ново затрудни, а још дијете није одбила, онда се каже: засисало дијете. засевати, засевам, (ист.) vide засијевати. заседа, f. (ист.) vide засједа. заседање, п. (ист.) vide засједање. заседати, дам, (ист.) vide засједати. заседач, заседача, m. (ист.) vide засједач. заселак, засеока, m. ein Dorf баз зи сінет он bern gehört. [cf. поселица]. [засеље, п. cf. заселак? види s. v. озими.] засенак, засенка, m. (ист.) vide засјенак. засећи, засечем, (ист.) vide засјећи. засида, f. (зап.) vide засједа. засиднути, нём, (зап.) vide засисти. засисти, сидём (сиднём), [засидпути] (зап.) vide заситити, тим, v. pf. 1) кога, fättigen, satio. Од ватре се сва црква засјаја засједа, f. (јуж.) 1) ber Dinterbalt, insidiae. [cf. бусија, метериз 2, 2 застава]. - 2) (по југоз. кр., које се говори и засједа) мјесто надно стола, према горњему челу, особито на свадбама, ber laß unten am Zijhe, bem Vorsitzer gegenüber, triclinii pars. [vide 13aстава 1]. - 3) (особито у Паштровићима) одређени сватови који сједе у застави. Кад дјевојци дају добру молитву, двије засједе Држе вео изнад ње. cf. [1] застава [2]. засједање, п. (јуж.) 1) баз laneru, insidiatio. 2) das Versißen, mora. засијати, засијем, v. pf. (јуж. и зап.) н. п. засједати, дам, v. impf. (јуж.) 1) laneru, insi њиву чим, Бejäen, consero. засијати се, јам се, ѵ. г. pf. erglänzen, efful- 2) das Verhauen, to arboribus stratis impedire. засијецати, засијецам, v. impf. [јуж.] 1) н. п. дрво, апаuen, accido. 2) пут, verhauen, arboris stratis impedio. Да се заклони засјенац, засијенца, m. (у Боци) ber hatten, | заслонити, заслоним, vide заклонити. umbra, cf. засјенак: Тражи Васо засијенца заслоњање, n. vide заслањање. заслоњати, њам, vide заслањати. засјенити, ним, v. pf. [јуж.] 1) т. ј. очи, Бенбен, | заслуга, f. (у војв.) баš Derbienjt, meritum. praestigior. 2) (у Ц г.) [überjhatten, obum- заслужан, жна, жио, verbienjtvoll, bene meritus. bro, vide осјенити?]: Док Морачу сунце заслуживање, п. баз Зегбіенен, promeritio. огријало, Огријало на је засјенило заслуживати, служујем, v. impf. verbienen, proзасјести, сједем (сједнём), [засједнути] v. pf. [јуж.] п. п. за софру, fid jевен, consido: Засједоше за софру јунаци - 2) кога, јевен, cinen i anweijen, colloco, locum assigno [vide посадити 2]: Засједе их за софре господске mereor. заслужити, заслужим, v. pf. verbienen, prome reor. заслушати, шам, v. pf. vide зачути: Ал' из горе говор заслушаше 3) засјело сунце, untergeђeн, оccido. [vide засмакање, п. баз 2Bürgen, conditio. сјести 3]. - 4) id in pinterhalt legen, insidior : | засмакати, засмачем, v. impf. пойтöterr. засјели у планини да чекају Турке. 5) vermadjen), condio. засмолити, засмолим, v. pf. verpidhen, pico. fich verfißen, sedendo moror: хајде, шта си за- засмејати се, јем се, (ист.) vide засмијати се. сјсо; нема га, засјсо негдје. 6) засјео заемијати се, јем се, v. r. pf. (јуж. и зап.) залогај у грлу, ftecđen bleiben, adhaereo. auflachen, rideo. засјећи, засијечем, v. pf. (јуж.) 1) н. п. дрво, anhauen, accido. 2) н. п. пут, регђанен, arboribus stratis impedio: људи засјекли збјег у планини. cf. засјећи се. засјећи се, засијечем се, v. r. pf. (јуж.) fid pleo. verbauen, muniri arboribus. [cf. засјећи 2]. Уз ратове људи се скупе у планини у велики збјег на се засијеку да би се могли браниги. заскакање, п. баš Umzingeln, circumventio. заскакати, заскачем, v. impf. (у Ц. г.) изінgeln, circumvenio. заскакати се, заскачем се, v. r. pf. aufjpringen, exsilio. [cf. загицати се]. заскочити, заскочим, v. pf. (у Ц. г.) umgingeln, circumvenio, [vide] опколити, cf. оптећи: Заскочище Гуњанске козаре заскробити, заскробим, [зашкробити] v. pf. [tär fen, amylo, corroboro (lintea). cf. уштиркати. заслада, f. ber Ratijd, baš Dejjert, mensa secunda, bellaria. засладити, засладим, v. pf. 1) verjüßen, reddo заслијепјети, (југоз.)) ним, v. pf. erblinden, ocu- пити. засмрдети, (ист.) засновати, заснујем, v. pf. anlegen, Бен Ванбе- засоб, (у Дубр.) наф einanser, continuo, cf. засобице, / [vide] засонце: Који т коњиц може прелетити Засобице и по два бе Дема засовница, f. (око Ибра) као мала греда што се из дувара превуче преко затворенијех врата (п. п. на градовима), ber Zhorriegel, portae obex. cf. [пријеворница?] мандал. засопити се, засоним се, ѵ. г. pf. vide заду хати се. засонце, на еіnanber, continuo: три пут засонце. cf. засоб, засобице, [узаманце, узасебице, узасонце]. заспати, засним, v. pf. cin{hlafen, obdormio. [ef. уснути]. засрамити, засрамим, v. pf. be[фämen, pudefacio, pudorem injicio. засрамити се, засрамим сe, v. r. pf. fid bejdämen, pudore afficior. засрати, засерем, v. pf. Бефeißen, concaco. --- 2) fig. ab= сједи, те чекају док удорџије мимо њих | застранити, застраним, v. pf. 1) im Wujteigen стоку не догнају, па се онда они бију с nicht gerade aus, sondern nach der Seite gehen, поточју, а удорџије тјерају стоку даље, бет oblique ascendo aut descendo. Dinterhalt, insidiae. [vide засједа 1]. weichen, deflecto, aberro. застрањивање, п. баз bweichen, deflectio, ascensus aut descensus obliquus. застрањивати, страњујем, v. impf. [1)] [hief bergan oder bergab steigen, descendo vel ascendo oblique. 2) vom rechten Pfade abweichen, заставе (мале и велике), f. (у нах. Рудн.) вез заставити, вим, v. pf. (у Боци) verpfänбей, заставница, f. крајна даска у кревета (про- застајање, п. baš Zreffen, Sinsen, inventio, offensio. 1. застајати, застојим, v. pf. vide застајати се. 2. застајати, јем, v. impf, treffen, finben, invenio, offendo. застајати се, стојим се, v. r. pf. verweilen, com moror [cf. 1 застајати]: Немој ми се много застајати застанути, нём, vide застати. застанути се, нём се, vide застати се. застидјети, дим, v. pf. (југоз.) bejýämen, pu- застидјети се, дим се, v. r. pf. (југоз.) fid) застиљање, п. vide заклањање. застиљати, љам, (у Сријему) vide заклањати. застирак, застирка, m. vide застирач: Све Јоргане јоргована гране; А застирке цвеће каранфиље застирање, п. baš Bebrciten (beз Bimmerbobens mit Teppichen), constratio. -- aberro, deflecto. застрелити, застрелим, v. pf. (ист.) vide застријелити: Да застрелиш орла крстатога застрети, застрем, (застро, застрла; застрт) (ист.) vide застријети. застријелити, застријелим, v. pf. (јуж.) 1) vide устријелити. - 2) пустити стријелу, den Pfeil abschießen, sagittam expello arcu. застријети, застрем, (застро, застрла; застрт) v. pf. (јуж.) bebreiten, consterno: застријети врећу да се жито не проспе; Ал' он застрт свилом и кадивом застрилити, застрӣлим, (зап.) vide застријејелити. застрити, застрем, (застро, застрла; застрт) (зап.) vide застријети. заструг, м.) од дрвета као чанак са заклопзаструга, f. цем, који се унутра заврне, сіne hölzerne Schüssel mit Deckel (auf Reisen, für Käse, Kaviar u. dgl.), vas ligneum cum operculo. застругати, застружем, v. pf. [haben, rado. застружити, жим, v. pf. (у Ц. г.) vide затворити [1], н. п. браве у торину, затворивши стругу. застудети, (ист.) (т. ј. сабити сукију у њу), (aben, impleo. cf. И заступити, заступйм, v. pf. in ben 2Seg treten, obsisto: Златни ступци воду заступили, Отуд ловци зеца наћераше, Зец утече, ловци изгинуше (ово је народна загонетка, одгонетљај јој је: кад је Мојсије бјежећи од Фараона прешао преко мора, а Фараон с војском пропао у мору). засужњити, њим, v. pf. у пјесми мјесто осужњити се: Ал' је Марко тешко засужњио засукати, засучём, v. pf. 1) zurüdlagen, зиrückschürzen, recingo. 2) H. H. бркове, drehen, п. torqueo. засукивање, п. 1) баз Зurüdiolagen, recinctio. - 2) das Drehen, contorsio. засукивати, сукујем, v. impf. 1) zurüdjlagen, засторак, засторка, т. баз, momit ein pollcr Eat recingo. 2) н. п. бркове, zubreben, torqueo. oben bebreitet wirs, um ibn zumaфen zu fönnen, | засукијати, јам, v. pf. н. п. пушку, т. ј. сабити stragulum saccі: Нашла врећа засторак. сукију у њу, (aben, impleo. cf. [2] заступати. застирати, рем, v. impf. н. п. собу, bebreiten, consterno. застирач, застирача, т. баš, womit 3. 23. баз Bimmer bebreitet wirb, stragulum. [cf. застирак]. |