[згрчити, чим, v. pf. einziehen, zufammenzieђeн, contraho. cf. скврчити.] згрштити се, згршти ми се, v. r. pf. Wrt tels, | wenn man z. B. Fettes ißt, oder ein Stein im Brot ift, horret palatum. [vide згадити се]. згубити, згубим, (ст.) vide caгубити: Милош згуби Турског цар Мурата, И Турака дванаест хиљада згужвати, вам, 1v. pf. verbrücđen, confringo. згужвељати, љам, [vide изгужвати]. згулити, згулим, v. pf. abreißen, фіндеп, deripio, excorio [cf. здерати]: хаљину, кожу. * згуљивање, п. баз @ntblößen, denudatio. згуљивати, згуљујем, v. impf, entblößen, denudo. згурити се, рим се, v. r. pf. fih zujammenziehen (vor Rälte), contrahi. [cf. згучити се]. згуснути се, згусне се, v. r. pf. bid, bicht wer= ben, condensor. згучити [сагучити], чим, v. pf. савити што у гуку, зиjаmmmenballen, conglobo. згучити се, чим се, v. r. pf. савити се у гуку, vide згурити се. здела, f. (ист.) vide здјела. зделица, f. dim. v. здела. здёндает, а, о, (у Боци) vide трснат. здепаст, а, о, н. п. човјек, понизак а крут, unterjeșt, plump, habitu corporis brevis et obesus, vastus. [cf. здепнаст]. здепати, зделам, v. pf. etwaš plump mahen, rem informem facio. cf. збубати. зденати се, зделам се, ѵ. г. pf. здепао се, т. ј. угојио се и одебљао, bi, uнь баburd plump werben, crassesco, vastus fio. здёпнаст, а, о, vide здепаст. здерати, здёрём, [v. pf.] vide згулити. здётан, тна, тно, (ист.) vide здјетан. здила, f. (зап.) vide здјела. здилица, f. dim. v. здила. здимити, мим, v. pf. опалити из пушке, Sener geben incendo. вдитан, тна, тно, (зап.) vide здјетан. здјела, f. (југоз.) eine bölgerne фüjjel, scutella. Здјела се од чанка разликује по томе што је чанак струган (на струг прављен) и више је округао, а здјела је копана теслом и у врху је много шира него у дну. [cf. ваган 2, копања, чанак; чинија]. здјелица, f. dim. v. здјела. здјести, здјенем (здједем), (јуж.) н. п. сијено, vide садјести. здјётан, тна, тно, (југоз.) jawanger, gravidus. | cf. [vide] трудан [2]. здрав, а, о, 1) gejunb, sanus, validus. - 2) н. п. лонац, чаша, gang, unverlegt, integer, incolumis, baђer дјевојка. 3) здрав здравцит, здрава здравцита, здраво здравцито, ferngejuns, sanissimus. здрава Марија, f. (у кршћана) ave Maria! баз Wäuten ber Slođen am Wbens, vespertina campanarum pulsatio: кад зазвони (на) здраву Марију; Што зна Балија што је здрава Марија. здравац, здравца, m. eine Sebirgšpflange, bie bie Mönche, wenn sie in's Dorf kommen, den Hausberrn unb ben Grauen barbieten (у крајини Неготинској и у Кључу), herbae genus [geranium macrorrhizum L.]. здравињак, m. некака трава, која расте по пољу, 2r anze, herbae genus. здравити, вим, v. impf. 1) gejun werben, genefеп, convalesco. - 2) Sejunsheit zutrinfen, propino [vide напијати]: Чашом здрави Ришњанин Иване, А Мијајло књигом из њедара здравити се, вим се, v. r. pf. с ким, fich gegenjeitig grüßen, inter se consalutari. 1. здравица, f. 1) чаша што се пије у здравље, ber Bejunoheitstrunf, propinatio. [cf. наздравица, напивка]. 2) чутура или други какав суд пића, с којим се какви гости позивају н. п. у сватове, на крсно име: Сву господу зове на светога Са књигама и са здравицама 3) пиће које се с јелом путем износи пред сватове куд пролазе: Сватовима изнијели здравицу 2. здравица, f. земља која је доље под овом земљом која се одозго ради. Здравко, т. Тапиšnаmе, nomen viri. здрављак, т. Épitheton beš Reumonbeš (као да би нам био на здравље): Здрав, здрављаче! нов новљаче! (реку гдјекоји младу мјесецу кад га први пут угледају. Гдјекоји уз то још поскоче према мјесецу, а гдјекоји и новчану кесу ако у њој доста новаца имају, тресну према њему). здравље, п. bie Bejunsheit, valetudo. здрављење, п. 1) баз Senejen, recuperatio valetudinis. 2) vide наздрављање. здрављице, n. dim. v. здравље. здраво, 1) деfuns, integra valetudine. 2) tüch tig, jtart, valide [vide веома]: здраво га је ударио; немој здраво стезати. здравцит, а, о, cf. здрав [3]. здрака, f. vide [зрака] жрака. здрёо, здрёла, ло, (особито по западн. кр.) vide здржати не мого здријевање, п. [у Боци?] баз Reifen, maturitas. здријевати, здријевам, v. impf. (у Боци) reifen, maturesco. cf. [vide] зрети. здробити, здробим, v. pf. zerbröđeln, perfrio. здрозгати, здрозгам, v. pf. zerjimettern, comminuo. cf. здрузгати. здрнити се, ийм се, v. r. pf. fich übermerfen, inimicitias suscipіо: здрнише се (mit uns овие између себе); он се с њим здрпио. здружити, здружим, [садружити] v. pf. кога с ким, gejellen, socio. здружити се, здружим се, [садружити се] v. г. pf. c ким, sich gesellen zu Jemand, socium se adjungere. зелена када, f. narcissus pseudonarcissus Linn. здрузгати, здрўзгам, v. pf. vide здрозгати. здухач, здухача, m. (у Ц. г.) 1) вједовит [ви- solens. зёба, f. ber Sint, fringilla [L.]. зёбица, f. dim. v. зеба. зев, m. (ист.) vide зијев. зевак, * вка, m. bie Bequemli feit, commoditas, уље. зейтинити, нам, v. impf. mit Del würzen, oleo condio. cf. обуљити. зейтиница, f. суд што се у њему држи зеитин, зеленети се, ним се, (ист.) vide зелењети се. зеленик, зеленика, m. у Крагујевцу дубок вир у Лепеници. [cf. зеленац]. зеленика, f. 1) т. ј. јабука, bie Srüne, viridis: О јабуко зеленико! Што с толики род роДила 2) (по југоз. кр.) ber Bubaum, buxus sempervirens [Stechhülje, ilex aquifolium, L.]. cf. шимшир. 3) (у Слав.) некако грожђе, gründwarze Eraube, uvae genus. зеленило, п. bie grüne Barbe, grüneš Gärbemittel, pigmentum viride. 2) зеленити, ним, v. impf. 1) grün färben, colorem дофати тридест зеленаках, Наређене што зеленкада, f. vide зелена када. baš Delfläjффен, ampulla olearia. cf. [vide] зелењак, ка, т. зелен кукуруз, grüner (ungei уљарица. зёкает, а, о, н. п. во, свињче, у којега је зелембан (зеленбаһ), зелембаһа, m. bie дейне tiger) Rufuruz (із): већ има зелењака, т. ј. има кукуруза, који се могу пурити и јести. cf. [vide] пурењак. grünen, зелењети, зеленим, v. impf. (јуж.) дейнen, vi resco: трава зелени. зелењети се, зеленим се, v. r. impf. (јуж.) 1. зеља, m. (ист.) vide зељо. зељан, а, о, (зељани, на, но́) н. п. пита, von wildem Gemüse, ex olere silvestri. зељанин (зељаника), т. (у Драгачеву) vide зе зеље, п. 1) atriplex viridis Linn. [Xmpfer, rumex patientia L. и г. pulcher L.] 2) wildes Gemüse, olus silvestre. 3) in der Redensart : тога зеља има доста, gemöhnliche ache, res trita. зеље главато, п. (у Ц. г.) Ropffol, brassica [oleracea L. var.] capitata. cf. [vide] купус. зељин (зёљин), а, о, beš зеља, bovis cani. млад и зелен, ber Selbjmuabel, imberbis: He | зељо, m. (јуж.) ein himmelodije, bos canus. [cf. дајте ме, ако Бога знате!! Не дајте ме 1 зеља, 2 зеља]. младу и зелену 3) (у Дубр.) зелено дрво, т. ј. сирово. зелен, зелена, о, (зелени, на, но) 1) grün, viridis. 2) grün, б. і. unreif, immaturus: зељов, зељова, m. зелен пас, graulicher un canis canus. Зёта, f. 1) ријека која се тако зове пошто се у Бјелопавлићима састану Перућица и Обоштица. Зета по том утјече у Морачу више Подгорице. 2) земља око те воде (између Херцеговине, Арбаније, Црне горе и језера Скадарскога). Осим вароши Подгорице у Зети су још и два градића: Спуж и Жабљак. зетов, а, о, без зет, той зет. зељугов, а, о, без зељуг, porci cani. зетски, ка, ко, von Зета. зембил [*], зембила, m. (у војв.) ber Beder (Xrt | Зећанин, m. Sіnеr рон Зета: Овце чува ЗекиRorb), fisci genus. Зембили су од рогоза, и највише се носе о рамену. земичка, f. vide земљичка. terra. земља, f. (dat. земљи, асс. земљу, ѵос. земљо, земљан, а, о, іrben, terreus, fictilis. [cf. 2 ка- земљаница, f. чинија или чаша од земље, ein земљарина, 1. (у Далм.) Srunbfteuer. земљичка [земичка], f. біе Eemmel, simila. Земун, m. (Іос. Земуну) Semlin, Zemlinum. земунски, ка, ко, Semliner, Zemlinensis. зеньйлук, * m. vide богаство. ника. Зеница, f. 1) варошица у Босни близу Трав- linica. зерде, * дета, n. eine Wrt falter Relipeije, mit Monig, cibi genus: Жуто зерде у сребрну сану зерделија, * f. 1) (у Босни) vide кајсија. Нине Павле По широку пољу Кемовскоме Зеканка, f. Sine pon Зета. - зећир, m. Wrt Singerring, anuli genus [cf. зве- Зечево, п. у пјесми некако поље: Да сам шљегла у Зечево равно Него да си брже у Зечево вече ухо, п. (у Паштр.) некака трава, Art Pflanze, herbae genus [lychnis coronaria L.]. зечина, f. 1) augm. v. зец. 2) баз Dajenfell, pellis leporina. зечић, m. dim. v. зец, баз рäsen, lepusculus. зечица, f. баз Beibhen vom pajen, lepus femina. зечја ступа, f. (у Дубр.) Xrt flage, herbae genus. вечји, ја, је, Majenz, leporinus. Linn. зечки, wie ein Paje, more leporino: Све му доро зечки поиграва зи, додаје се (особито у Црној гори) иза мно- зибање, n. vide љуљање. 2) (у Винковцима) Xrt flumen, pruni genus. | ser, m. 1) der Schwiegerjohn, gener. 2) сестрин муж, hwejtermann, sororis vir. У нас је зет свој породици од које се ко ожени, а у шали и читавоме селу и још и већему | 2. зивнути, зивнём, (зап.) vide зијевнути. 1. зивнути, нём, v. pf. (у Ц. г.) vide зовнути: зијевати. вид, m. (1ос. зиду) біе Mauer, murus. cf. зад, зијехати, зијехам, v. impf. (у Дубр.) [vide] [мир 5, платно 2, бедем (беден), дувар]. зидање, п. баз Mauern, operis latericii molitio. зидар, зидара, m. ber Maurer, faber murarius. [cf. 2 каменар]. зидарев, зидаров, а, о, без Maurers, murarii. зидарски, ка, ко, Maurer, murariorum. зијехнути, зијехнём, v. pf. (у Дубр.) vide зијевнути. зиле,* зила, f. pl. (ст.) біe Zeller, bei ber türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: уставите зиле и борије Стаде јека зила и бо зидати, зидам (зûђем), v. impf, mauern, opus| зима, f. (асс. зиму, pl. зиме) 1) ber 2 inter, latericium molior. зидина, f. augm. v. зид. зидине, зидина, f. pl. baš Semäuer, Mauermerf, die Trümmer, ruinae, rudera, parietinae. зијамет, * m. Wrt Sehen, feudi genus, cf. [vide] тимар [4]: Осјећи ћу бегом зијамете зијан, ** зијана, m. vide штета. зијанити, зијаним, vide штетовати [4]. зијање, п. 1) баз Maulaffen-feil-baben, hiatio. [cf. зјање, зурење]. - 2) baš hreien, clamor. das зијати, јам, v. impf. 1) Maulajjen feil baben, hio. (cf. [блејати, зурити,] зјати). - 2) [mreien, clamo: шта зијаш? [vide викати 1]. зијафет, * m. (у Србији и у Босни по варошима) vide гозба, част. hiems: Три сам зиме код њега зимио, и gus: зима ми је. зимина, f. dhwein ober Rinò, баз für бeн 23- вимити, зимим, vide зимовати: Три сам зиме код њега зиммо, И ову ћу зиму зимовати зимйца (зимица), f. (у Боци) у пословици: Није зиме ни зимице до Которске трипуњице, біе Hälte, frigus. вијев, m. (јуж.) 1) біе Dejjnung без ìunбез, hi-| зимни, а, о, Binter, hibernus. atus. 97 2) баз ähnen, hiatus [cf. зијеха- зимно, (comp. зимније) falt, friget : јуче је било вица]: Зашао као зијев по чељадма. При- зимно; данас је зимније него јуче. повиједа се како се некакав човјек у друштву | зимњача, f. н. п. јабука, Binter=Wpfel, pomum договарао с туђом женом зијевањем. Муж hibernum [pirus malus L. var.]. женин то опази, па жену послије поведе у зимовање, п. баз Ueberwintern, hibernatio. шуму да је објеси, али јој не каже да ће зимовати, зимујем, v. impf. u. pf. überwinteru, је објесити, него је поведе као да се шеhiberno. [cf. зимити]. тају. Кад он у шуми тражећи згодно дрво | зимовиште, п. (у Ц. г.) vide зимовник. стане загледати од дрвета до дрвета, жена се осјети шта је и како је, па му рече: , Шта си ти, Бога ти, човјече, зашао туда као зијев по чељадма?" Кад човјек то чује он је запита: „Како залази зијев по чељадма?" А она му одговори: „Зар и то не знаш? Кад једно зијевне, онда и другима | дође те зијевају." И тако мужа превари те помисли да је и она зијевнула само за то, што је онај човјек зијевную; и не учини јој ништа. 3) bei ben Bebern, bie Deffnung der Kette, der Sprung, das Fach, das Gelese, hiatus staminis: оволики ти зијев! (дигнувши ногу каже се жени кад је нађе ко гдје снује пређу). зијевалица, f. (јуж.) vide зевалица. зијевати, зијевам, (cf. зијехати) v. impf. (јуж.) зимовник, зимовника, т. бег 2Binteraufenthalt, Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum, cf. зимовиште: Снијег паде, друми западоше, Планине се снијегом завише, По гори се одити не може: Да тражимо себи зимовника, Ђе ће који зиму презимити зимогрижљив, а, о, (у Сријему)) vide зимомозимогрозан, зна, зно, (у Далм.) ран. зимозелен, f. baš Smmergrün, 23intergrün, vinca minor Linn. [cf. зимзелен]. зимолист, m. некаки цвијет, Wrt flanze, her- зимоморан, рна, рно, слаб од зиме, empfinòlidh зимушњи, ња, ње, роn biejem Winter, hujus hi- wort), juvenis adultus: велики зинзов. виница, f. (зап.) vide зјеница. (јуж.) 1) einmal gäђnen, hio. - 2) ben Ichten | винзов, зинзова, m. erwadijener Burjhe (als delt Athem holen, efflare extremum halitum. зијехавица, f. (у Дубр.) баз ähnen, oscitatio: дошла му зијехавица. cf. [vide] зијев [2]. зијехање, п. (у Дубр.) vide зијевање. зинути, нём, v. pf. ìunb aufmajen, aperio os. зипа, f. (у Ц. г.) vide [1] каменица. зипарање, п. baš grunbloje Reben ипб reien, vociferatio. зипарати, рам, v. impf. обие Bruno jareien, vociferor. зипка, (. vide колијевка. 3up, m. ein Hügel am Fluße Lika in Kroatien, col- зјало, п. in ber Rebenšart: продаје зјала, баз зјање, п. vide зијање [1]. зјати, зјам, vide зијати [1]: Није пећки на што зја, већ што јој се да. зјеница, f. (јуж.) бer Mugapfel, pupilla, cf. гледеће: дарнути коме у зјеницу, auf empfinòlihite 2Art beleibigen. cf. живац [1]. зла, [f. adj.] (у Дубр.) vide [суха болест] | рђава. зламеније, п. (ст.) vide зламење 2: То је, браћо, ваше зламеније -- зламеновање, п. баз Bejprengen mit 2Beihwaffer, lustratio puerperae. 2) вода у Зети, ein Sluß in Зета: Крај Зла- златна пјена, f. Irt dhlechterer Bergolbung, vili- златни поп, m. (у Ц. г.) vide гундељ. cf. поп златнити се, ним се, v. r. impf. wie Solo glängen, златнорог, а, о, mit golbeнен örnern, cornibus зламеновати, нујем, v. impf. u. pf. mit Beih- зларадице, mit böjer bicht, mala mente [cf. Злата, f. Sranenname, nomen feminae. 2) (ст.) злато златајлија, f. mit Bols gej mücft, auratus: На златоје, m. Нова млада не смије (од стида) њега су двије златајлије златали, adj. indecl. vide [1] златан, позлаћен: Па га покри златали кошуљом 1. златан, тна, тно, (златни, на, но) golden, aureus. [cf. златали, злаћен]. 2. златан, m. bie gelbwürzlige Silie, lilium candi- Златана, f. Уrauenname, nomen feminae. златарка, f. vide златница. никога у кући звати по имену: за то је златокос, а, o, golbhaarig, auricomus: Уловио златаров [златарев], а, о, без Gols[$mibs, auri- |златокрили, ла, ло, (ст.) gologeflügelt, aureis ficis. златарски, ка, ко, Solbicomі». aurificum. златити, златим, v. impf. vergolben, inauro. златица, f. 1) трава, којој је лист с наличја жут као злато и рутав, а озго зелен и гладак, Кажу да је добра од живине. - [Златица] alis, cf. златнокрили: У језеру утва злато- златоперни, (златоперни), на, но, mit golbenен |