Page images
PDF
EPUB

nobiles quidam Turcarum: Живи као бег | бедрица, f. (ст.) vidе бедро: Па потрже мача на Херцеговини. — 2) у Дубровнику реку од бедрице свакоме човјеку кад хоће да покажу да га бедро, п. (pl. бёдра, gen. бёдара) ефеntеl, crus. поштују, Беr реrr, dominus. [vide] госпо cf. бут [бедра, бедрица, стегно]. дар, cf. бан.

3) (у Хрв.) vidе младожења. беђење, п. (ист.) vidе бијеђење. 2. бег, in. (ист.) vidе биjer.

1. бежан, f. (ист.) vide [1] бjёжан. беганица, f. (у Уж. н.) 21rt Birne, piri genus | 2. бежан, т. (ист.) vide [2] бјежан. [pirus communis L. var.].

бежање, п. (ист.) vidе бјежање. бегање, п. (ист.) vidе бјегање.

бежати, жим, (ист.) vidе бјежати. бёгати, там, (ист.) vidе бјегати.

бежўнар, бежунара, m. (ист.) vidе бјежунар. бегац, бекцa, m. (ист.) vidе бјегац.

1. без, ohne, ѕine. cf. брез. bérêj, bèreja, m. ein Fluß in Vanat, fluvii nomen. 2. Gës,* m. vide natho 1. бегенисати,* ишем, v. pf. н. п. дјевојку, јело | безадњи, ња, ње, (у Ц. г.) н. п. јама (која нема

какво, чoxy, Gefalen jinsen, probo: Ко кога дна), booenlрѕ, fundo cаrеnѕ. бегенише, с оним и јегленише.

безадњица (јама), f. (у Ц. г.) vidе бездана [1]: бегиња, f. (у Дубр.) vidе госпођа [1]. cf. бег. Тако се не амбисао, као јама беза дњица! Gér.nyk,* m. 1) die Frohne, angaria, opera ser- bezàznes, a, o, ohne Arg, arglos, unschuldig, in

va: отишли на беглук [vidе кулук). 2) nocens [cf. безилен). der Fiscus, das Aerarium, die Kammer, der fürst- besà3.2ehöct, f. die Unschuld. innocentia. Iіфе сфаѕ, fiscus: војницима дају барут из і безаконик, т. еіn tenjb ohne Religion, carens

беглука; узели му све у беглук (fonji jirt). religione (понајвише калуђери говоре) [cf. Gėrayuêne, n. der Frohndienst, operae servae безакоњак). praestatio. .

безаконица, f. Frauenjimmer ohne Religion, muбеглучити, чӣ м, v. impf, frоbnen, angariam prae lier carens religione. sto [vidе кулуковати].

безакоњак, т. (у Ц. г.) vidе безаконик. беглучки, ка, кӧ, н. п. чардак, амбар, berr- безакоње, п. (ст.) Sie 3rreligion, impietas [cf. chaftlich, domini. .

незаконство): У Инђији тешко безакоње: бегнути, нём, (ист.) vidе бјегнути.

Не поштује млађи старијега — бего, m. hyp. p. [1] бег.

бёзар, m. vіdе платнар. бегов, а, о, без Begs, той бér.

безбожан, жна, жно, gottlog, atheus. беговац, беговца, т. einer pon Seg Begg Settеп, безбожник, т. ein (Bottlojer, atheus [cf. безбож

homo той беr, miles, puer: Беговац је бего њак).
вац, ако не ће имати ни новац, а магарац безбожница, f. Sie Bottlpje, athea.

је магарац, ако ће имати и златан покровац. безбожнички, кa, кo, Ser (Bottlojen, atheorum. беговица, f. Sіе begin, uxor той бёг.

безбожност, f. Die Bottlojigteit, impietas. беговски, кa, кo, бет бёг gehörig, той бёг. безбожњак, in.

(у ц. г.) vidе безбожник. бегунац, нца, т. (ист.) vidе бјегунац. безбратница, f. Die Britserloje, quae caret fraбегуница, f. (ист.) vidе бјегуница.

tre: Па што те ти сестре безбратнице бегунче, чета, п. (ист.) vidе бјегунче. безбрижан, жна, жно, jorgiog, forgenfrei, solutus бёда, f. (ист.) (voc. бёдо) vidе биједа: Иди, cura, securus. бедо, аратос те било

безверник, m. (ист.) | који нема вјебедан, дна, дно, (ист.) vidе биједан. | безвирник, m. (зап.)

pe, der Treuloje, бедевија[*], f. arabijcbe tite, equa arabs. cf. ат- безвјерник, m. [јуж..] (у Ц. г.) J ser Иngеtrене ,

infidelis: Од Турчина стара безвјерника бедевијче, чета, т. еіn arabijђез ёtutenfillen , безводан, дна, дно, н. п. земља, мјесто, majjer

equula arabs: Још је даље аче бе девијче los, carens aquis. бёдем[*],

безвоник, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, m *]

der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja obe Бéдин Град, m. (ист.) vide Биједин град. ријечи у Србији нијесам чуо, али се опобёдити, бе дим, (пст.) vidе биједити.

мињем да су они који имају своје волове бедник, т. (ист.) vidе биједник.

орали од своје воље без икаке плате онима бёдра, f. vіdе бедро: Сломио му бедре обе који их немају; а тако кажу да се отприје Двије

и у Грбљу чинило, али веt. готово да је бедрени праг, т. (у Боци) vitle довратник. престао тај обичај. бедреница, f.

| гове, а болест, fi13- безглаван, вна, вно, 1) н. п. кућа, obne Oberбедреници, ника, n, pl. brans (anthrax, cf. 20 haupt, 3. B. eine Familie, deren crapjentuna муз].

gestorben, carens principe, patre familias caбёдрика, f. eine Gatting 21pfel, mali species pite. 2) жена безглавна, која нема мужа, [pirus malus L. var.].

gattenlos, carens marito.

. бедриница, f. у пјесми сабља што уз бедру безгласан, сна, сно, jtininalog, yoce саrеnѕ. стоји: Пова динше сабље бе Дринице

безгрешан, шна, шно, (ист.) vidе безгрјешан.

Киња.

очан.

безгрешност, f. (ист.) vidе безгрјешност. безобзирке, т. ј. без обзира, обпе итзијеђеп, безгришан, шна, піно, (зап.) vidе безгрјешан. безобзирце, ѕinе respectu: оде безобзирке, т. безгрижност, f. (зап.) vidе безгрјешност. ј. тако брзо да се није имао кад обазрети. безгрјешан, шна, но, (јуж.) јünolo3, ѕinе nоха, безобразан, зна, зно, јфат Ip3, impudens, cf. без

sine peccato. бевгрјешност, f. (јуж.) бie einolojigteit, unjbulo, безобразлук, т. vіdе безобралштина. innocentia.

безобразник, м. деr сфаntlоje, impudens. cf. бездан, m. (у ц. г.) vidе бездана [1].

безочник [безочњак]. бездана, f. 1) Беr аbgruno, abyssus, cf. беза,1- безобразница, f. Die Chaniloje, impudens femina.

њица, бездан, безданица [пропаст 1, амбис, cf. безочница. ромбос]: Цар намаче два целата млада, От- безобраштина, f. (у Ц. г.) Sie unperjobämtbeit, кида их једног по једнога, Те их баца доле Сфаmlоjigteit, impudentia. cf. безочанство [беу бездану 2) [Бездана) код града Го зобразлук). лупца јама с водом, пот. pr.

безбрје, п. некако мјесто (2) [доба прије зоре): бёвданица (јама), f. (у ц. г.) vidе бездана 1: Са безорја Турци кеисаше

А то није ледена тавница, Но некака јама безочан, чна, чно, (у Дубр.) vidе безобразан. без даница

безочанство, т. (у Дубр.) vidе безобрапитина. Бездин, Бездіна, м. намастир у Банату, 91anie безочнив, т. (у Дубр.) vidе безобразник. eines Klosters, monasterii nomen.

безочница, f. (у Дубр.) vidе безобразница. Бездінац, нца, m. Ciner poit Бездин.

безочњак, m, vide [безобразник) безочник. бездинеки, кa, кo, pon Бездин.

Gèspróxita, f. der Nestling, Nesterl, cyprinus alburбездрван, вна, вно, (у ц. г.) н. п. земља, т. ј. nus minor [gobio vulgaris Cuv.]

гдје нема дрва, boljlos, carenѕ lіgnis. безродан, дна, дно, unfruktbar, infecundus. бездушан, шна, шнa, berglos, jublog, expers cor- безродница, f. која нема рода, еіn frauensite dis, sensus.

безроткиња, теr Sas feine 2Inperpaнotјфajt bat, бездушник, m. човјек, који не мари за душу

mulier саrеnѕ cognatis: Ја нијесам всето (као да је и нема), 5er феrѕlpje, subllpje, ex

безродница Анѣ е моја, ти си безротpers cоrdіѕ, ѕеnѕus: Хајт” отоле, Божи без киња : Свак ми чедо честитује младо, Од

душници! Баволи вам понијели душу! — рода ти ниђе нико нема бездушница, f. женско, које не мари за душу, | безуман, мнa, мно, треrnünjtig, demens: Све

die Herzloje, Fühlloje, mulier expers cordis, Брђане безумне јунаке — Дробњаци су безsensus.

умни јунаци безвлан, ла, лно, аjribtig, sincerus. cf. бе- | безумити, мим, v. impf. betbüret, bitter Sas g'ibt разлен.

fülbren, decipere, cf. варати [1], заварaвати: Да безимена недјеља, f. beipt Sie oritte 23obe Ser отиде у село Млетичак, Да безуми Ченгић

großen Fajte, hebdomas tertia jejunii magni. Смаил-агу, Док окупим младе Морачане Прва се недјеља зове чиста, друга начи- безумље, n. Internuft, dеmеntia: Moj yјаче, од ста, трећа безимена, четврта сре докосна ,

Сибиња Јанко ! Немој дати умље за безпета глуха] глува [глухна, глушница), умље — [cf. беспамет). шеста цвјета, седма велика.

безумљење, т. Sag 23etbəre, deceptio. безимени, на, но, патеnlog, ohne 9 amet, аnо- безумник, т. беr unjinnige, demens. nymus.

бека, f. (у Грбљу) име овци, Собајцате, потеп безистен,* m. [мјесто и зграда, гдје се продаје ovi indi solitum.

платно]: Асан гради нове безистене Да бéкавица, f. 1) срицање у буквару, аз идемо нову безистену

Buchstabiren, syllabarum prolatio: y'u bekaбезјак, m. Bölpel, stolidus [vidе лудак): иди, вицу; изучио бо кавицу. 2) die Blöferin

безјаче један, jagt 3. 23. ber 23ater sum cobne, (з. В. Сфај), balatrix: нађох село манитиder etwas dummes gethan oder gejagt hat (cf. Be3

јех људи,

и напросих сто векавица и jak in den Truberischen Vorreden um A. 1560). триста бекавица (у приповијеци). бевматак, тка, т. кошница у којој нема ма- | бекарица, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеtапте,

Thie, weiserlojer Bienenstock, apes sine regina. nomen caprae indi solitum. бёзиётнӣ врачи, т. pl. који нијесу примали Беке, f. (у ц. г.) надимак женски.

muta, unbestechliche Aerzte, incorrupti medici Gerébême, n. das Maulfletschen, rictio. (беr bеіl. Roshtag uns Tamian). cf. врачи [бе-бекељити се, бекемім се, y, r. impf. на кога, сребрни врачи: 1. новембра).

das Maul fletjchen, ringor. безмливница, f. у приповијеци, како је нека бевица, f. Minserport für с фај, oyis sermone

најмљена жена жалећи туфега мужа гово infantium. рила: „Ја сам јадна безмливница, ја сам Бёкна, f. (у ц. г.) надимак женски. јадна бесолница“ (т. ј. која нема млива бéкнути, бекнем, v. pf. 1) blіfеп, ballare. Icoan), die Mehllose, die fein Mehl hat, quae 2) не зна ни бeкнути, т. і. не зна ништа, caret farina.

ни проговорити.

Лика.

бéкута, f. с фimpfwort für ein jdlettes Tajments | белонога, f. (ист.) vidе бјелонога.

тејjer, convicium in cultrum plicatilem obtu- белоња, т. (ист.) vidе бијелоња. sum, pravum.

бeлoпaн дaрa, f. (у Рудн. н.) бијела крупна бёл, бела, т. (ист.) vilе бјел.

Шљива. cf. [vide] jajapa. 1. бела, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела белѣим,* [vide бojce] cf. ваља да, може бити: белу зове : дај ми, бело, бела леба испод

белким ће и он доћи. бела скута (т. ј. овца и јагње) [cf. бјела). бёлуг, т. (ист.) vidе бјелуг. 2. Бёла, f. Trашетате, поmеn feminae: И пред белуга, f. (ист.) vidе бјелуга. њима Белу Станишића

бёлугов, а, о, (ист.) vidе бјелугов. 3. бела, f. adj. (ист.) vidе бијела.

белўтак, тка, т. (ист.) vidе бјелутак. белаисати, іншём, v. pf. ударити на белај, белушаст, а, о, (ист.) vidе бјелушаст. vide [награбусити) ограисати.

белуапина, f. (ист.) vidе бјелушина. белај,* белаја, т. беr unfall, Sas Ingliit, ma- 1. бељ, т. (у Славонији) vide [бакуља] бје

lum, [vide] биједа, cf. зло: белај! ударио

сам на белар; Но да видиш ала и белаја 2. бељ, т. (ист.) vidе бијељ. бела недеља, f. (ист.) vidе бијела недјеља. Беља, т. (ист.) vide Бјеља. белаица, f. (ист.) vidе бјелаица.

бељар, бељара, т. (ист.) vidе бјељар. белнце, п. (ист.) vidе бјеланце.

бељара, f. (ист.) vidе бјељара: Платно беле беласање, р. (ист.) vidе бјеласање.

бељаре девојке беласати се, са се, (ист.) vidе бјеласати се. бељарица , f. (ист.) vidе бјељарица : Гледале бéлац, лha, in. (ист.) vidе бијелац.

је с брега бељарице, Бељарице, њене друБела Црква, f. (ист.) vide Бијела црква.

тарице белача, f. (ист.) vidе бјелача.

бéљење, п. (ист.) vidе бијељење. бёлаш, т. (ист.) vidе бјела.

бељина, f. (ист.) vidе бјељина. белега, f. (ист.) vidе биљега.

Бембаша, f. некако мјесто у Сарајеву (дио белегија,* f. vіdе гладилица.

варопін]: Колика је на Бембаши трава бележење, п. (ист.) vidе биљежење.

бембељ, m. (у Дубр.) [чељаде с маском). Избележити, жим, (ист.) vidе биљежити.

лазио је 1. Маија (као турица на сретебелёнзуке,* зука, f. pl. vіdе наруквица [1]. није); имао је хаљину сву искићену зеленибéлети, бёлйм, (ист.) vidе бијељети.

јем лишћем и свакојакијем цвијећем; око бéлети се, лям се, (ист.) vidе бијељети се. њега су се вили блавори, и једнога је у белидба, f. (ист.) vidе бјелидба.

руци носио ис њиме се играо. Ишао је овај белија, f. т. ј. погача бијела, бie 213eipe, alba: дан ик намастиру св. Јакова (око , саАрами им погачу белију

хата од града) [cf. машкаре]. белило, п. (ист.) vidе бјелило.

das Muttermal, naevus. cf. [vide бели.ља, f. (ист.) vidе бјелиља.

2] младеж. Туркиње а и наше гдјекоје жене белина, f. (ист.) vidе бјелина.

по варошима мисле да је лијепо имати бене бéлити, белим, (ист.) vidе бијелити.

по лицу, и за то их црном бојом граде и белим се, (ист.) vidе бијелити се. које немају: Досто моја и два бена твоја, белица, f. (ист.) vidе бјелица.

и два бена међу обрвама белйчаст, а, о, (ист.) vidе бјеличаст.

бена[*], т. (у Херц. иу Хрв.) vide [лудак] белнук* [бенлук), m. ein Tange peiblibes unterfleis будала: иди, бено једна; иди, бeнo бeнаста.

mit 24ernteln, tunicae muliebris genus: Oj bевојко бенав, а, о, vide [сулуд) бенаст. дилберчићу! У бијелу белнучићу, ко ти среза бенавити се, бенавим се, y, r. impf. чинити се

бијел бeлнук, ОтишI.10 му све у беглук бенав, ji) иärrij jtellen, stultitian simulare. белнучић, m. dim. р. бeлнук.

бeнaвљење, п. Заҙ jib-пärrijb-jtellet, simulatio белобрк, m. (ист.) vidе бјелобрк.

stultitiae. 1. белов, белова, т. (ист.) vide [1] бјелов. бёнает, а, о, (у Хрв.) vide [сулуд) будаласт: 2. белов, а, о, (ист.) vide [2] Бјелов.

Иди, бeнo бeнаста. Беловар, Беловара, т. (ист.) vide Бјеловар, бенберин, т. (у ц. г.) vidе берберин: Те доmit allen Ableitungen.

веди Петра бенберина беловина, f. (пст.) vilе бјеловина.

бендеш, т. у загонеци: подигле се рогољаче, беловљев, а, о, (ист.) vidе бјеловљев.

сусрете их рендисало, хоћаше их рендибелограб, т. (пет.) vidе бјелограб.

сати, не да бендәш ни гледати (овце, курбелогрли, ла, лю, (ист.) vidе бјелогрли.

јак и нас). белогуз, m. (пст.) vidе бјелогуз.

бенелук,* т. трава, што се меће у вино и у белогуза, f. (ист.) vidе бјелогуза.

ракију да се човјек опије и да заспи као белодано, (ист.) vidе бјело,дано.

мртав, а сlаjfraut, herba soporifera. белојуг, т. (ист.) vidе бјелојуг.

беневреке, f. pl.

(у Хрв.) Sie Beine белокорац, окбрца, т. (ист.) vide брелокорац. беневреци, бенёврeкa, m. pl. fleider, caligae. белолик, а, о, (ист.) vidе бјелолик.

[vile] чак шире [1], cf. лаче.

бен *

.

белити се ,

[ocr errors]

бенёврке, f. р. (jdershaft) vidе неленгаће. берберина, f. (у Рисну) vide љекарина. бeнeтaлo, m. per langweilige Commiger, fabulator берберити, рим, v. impf. vіdе бријати: Но ти longus, taedium ciens,

зови два бербера млада, Берберимо главу Gehérâne, n. das langweilige Schwaben, fabulatio на хајдучку -longa [cf. банање 1].

берберлук,* т. бie Harbiererei, arѕ tоnѕоria. бенетати, бенећем, v. impf. говорити којешта, берберница, f. die Barbierbuse, tоnѕtrina.

Іangweilig јфwagen, fabulari taediose. [cf. ба- берберски, кі, кo, barbierijch, tоnѕоrius. нати].

берді? патрол поврбај! (mer ба? 2atroll' porБенковац, ковца, т. варошица у Котару из bei) der Ruf der Schildwache, vox excubiarum

међу Задра и Скрадина са зидинама од ста apud Germanos, recepta et in Serbia: 110A рога градића.

старост бордо (рече се кад ко што у небёнлук, m. (у Барањи) vide бeлнув.

вријеме почиње, као да под старост отиде бено (бена ?] m. Щиповате, поmеn саnis; Saber у солдате).

јprityin.: Оба, бёно! — па ни једнога (ропт бердокање, п. Заз бepдo-rufen, dico бeрдо.
заgеr, Sem jein бeнo be ie Sajen jаngеn jolute). бердікати, бepдочем, v. impf. бepдo-rufet, clamo
Ја сам ово у овоме смислу слушао у Тр бердо.
шићу; али бих сад (1850) рекао да је овдје бердікнути, бердікнём, v. pf. бepдo aufrufет,
бено мјесто бено од бена, па гдје ова ријеч exclamo бeрдо.

није позната, онамо јој промијењен глас. Бери, f. pl. поље (и Турско и Црногорско) [село бёнт[*], m. (у Хрв.) vidе брана 1.

у Црној Гори уљешанској нахији). бео, бёла, ло, (бели, ла, лo, comp. бељӣ), (ист.) Берисав, т. 9) аппӧпате, поmеn viri. уіdе бијел.

берићет,* m. 1) vide љетина: Бије се као ала Beorpai, m. (ner.) mit allen Ableitungen, vide Buo с бериќетом. 2) das Gedeiben, incremenград.

tum, successus, [vide] напредак, cf. срећа: бебна, f. (ист.) vidе биона.

Да Бог наспори и бериќет учини ! Беочин, Беочина, т. 1) намастир у Фрушкој бериќетан, тна, тно, н. п. година, geoeiblish, гори. 2) село код тог намастира.

fruchtbar, glüdlich, optatus. Беочинац, нца, m. човјек из Беочина. Беркасово, п. село у Сријем у, ein Dorf in Corбебчински, кa, кo, pon Беочин.

mien, hоmеn раgi: Трчи брже мјесту Бербебчуг, m. (ист.) vidе биочуг.

касову бепка, f. Sіе фиppe, pupa. cf. [vide] лутка. 6ėpmer, m. Wermuthwein, vinum absinthiatum. бепче, чета, т. бag uppet, pupula.

[vidе пеленапі). берав, рка, т. (у Сријему) 5er Sein, nemus. | бес, m. (ист.) vidе бијес. cf. (vide 1] ayr[1].

бёеан, сна, сно, (бесни, на, но, adv. бесно, 1. берат,* берата, m. ein Tiplom, diploma: Док comp. бешњй) (ист.) vidе бијесан.

се лисици проуче берати, оде кожа на пазар. Бёсац, сца, т. у Црмници градина на кршу : 2. Берат, m. град у Арбанији.

кажу да су ондје негда Чивути сједили. бератлија, m. Ser ein Diplom bejist, diplomate беседа, f. (ист.) vide бесједа.

ornаtuѕ. Бератлије су се звали и наши кне- беседити, дим, (ист.) vide бесједити.
зови који су берaтe имали, а у Цариграду бесеђење, п. (ист.) vide бесјеђење.
се бератлије разликују од остале раје и по бесида, f. (зап.) vide бесједа.
одијелу (чини ми се да смију носити жуте бесидити, дим, (зап.) vide бесједити.
местве и црвене јеменије), те их по сока-беснђење, т. (зап.) vide бесјеђење.
цима не смију устављати и питати јесу ли бесједа, f. (јуж.) бie Rese, sermo. [vidе говор;
платили харач и имају ли тескеру.

cf. разговор 1].
берач, берача, m. Ser (223ein, Rufurиз-) Rejer, бесједити, дим, (јуж.) v. impf. јpreфe, sermo-

lector (vindemiator, messor). cf. [јемач,] cinor [vidе говорити). тргалац.

6ècjehêne, n. das Sprechen, sermocinatio. берачев, а, о, Seg gejers, legentis (metentis). бескорка, f. 1) н. п. бритва, obne Speft, chale, берачица, f. Sіе (Bein-) Rejerin, vindemiatrix sine cortice, sine manubrio. — 2) бијела [cf. jемачица].

бундева. vide [бундева 2] мисирача. берачки, какӧ, н. п. плата, Rejers, vindemia- бескућаник, т. 90ienjeohite Palis uns Sof, cui torius [cf. jемачки).

nec ara nec focus: Кули, побро, под барјак берба, f. (у војв., а у Србији би се рекло јунаке: Све крвнике и бескућанике

виноградско брање, а у Боци јемање [ja- бесмртан, тна, тно, итіtеrblib, immortalis. мање]) Sie 223einleje, vindemia. [cf. брање, бесмртност, f. Sie ljterblioteit, immortalitas.

јаматва (јематва), тргање 2, винобер]. беснило, п. (ист.) vidе бјеснило. бербер [*], m. vіvе берберин.

беснети, ним, (ист.) vidе бјешњети. берберење, т. vіdе бријање.

бесноћа, f. (ист.) vidе бјесноћа. берберин (бенберин), m, bеr Barbier, tonsor. [cf. | бeсoлица, f. 2) angel an Calj, inopia salis. бербер).

бесолница, f. која је без соли, бie Callоjе,

Frauenzimmer das Mangel an Salz leidet, quae Gekåpana, f. 1) augm. v. bebap. - 2) Jungge. caret sale. cf. безмливница.

fellschaft, coelibatus. бесом учан, чва, чно, (ист.) vidе бјесом учан. | бећаровање, п. Заз зипggejellenieben, vita coelebs. беспамет, f. (у Кучима): Шта учини, беспа- бећаровати, беһарујем, v. impf. Bungaejele jein,

мети ! Особито реку дјевојци која пође за als solcher leben, coelibem vitam agere. удовца. vіdе безумље.

бећарски, кa, кo, jiggejelije, coelibіѕ аut coeбеспара[*], f. vide [судопера 1] опирњача.

libum. беспocлeн, а, о, gejbajtslo3, otiosus: Беспocлeн Бећко, m. (у Ц. г.) мушки надимак: Те кажује

пош и јариће крсти [cf. Доколан (докон), Бећку Бајовићу ластан).

бехар,* бехара, m. (у Босни по варошима) bie беспоелица, f. 1) бie 2)ире , otium: отићи ћу Blütbe, fos, cf. [vide] цвијет [1]: Снијег паде

гдјегод на бесиослици [cf. доколица]. — на бехар на воће — Да сашијем јорган од 2) Sie Länoelei, nugae: прођи се бесиослице; бехара — Да навезем јорган од бехара то је бесиослица [cf. опрдица]. — 3) деr Беч, Бéча, m. 2Bien, Vienna. ) ujjiggänger, Zansler, otiator, homo nugax : беча, f. (у Ц. г.) некака велика змија, за коју

иди, бесиослицо једна! [cf. бадавација 2). се говори да има на себи крељушт као риба, беспocличење, п. Sag Jupiggeben, otiatio (?). али се само приповиједа да има ова змија, беспоеличити, чим, т. impf. тӣpiggeben, otiari а слабо ко може доказати да ју је видио,

[cf. баздркати, ластовати, лeвeнтовати]. као ни скора и грабоноса, 24rt cФlangen, бёепутан, тна, тно, инgезiemens, ипаnjtäntig, in serpentis genus.

. decorus.

Бéчанин, m. Ser 223ienter, Viennensis. cf. Бечлија. бесплутно, пісht auf rеtет 23ege, ungerebt, inique. Бечеј, Бечеја, m. Стари Бечеј (или Српски) у беснуће, п. (у Ц. г.) без пута, Sie Иngereinitbeit, Бачкој, и Нови (или Турски) у Банату.

ineptiae: говори у беспуће ; ти си обрнуо Бечејац, јца, m. Ciner pon Бечеј.

у бесиуће; обрнуше у бесаyfe Турке - бечејскӣ, кa, кo, pon Бечеј. бесребрнӣ врачи, m. pl. vіdе безмитни врачи. | бéчење, п. Жаз јфief -Injeben, torvus aspectus. бест, f. (ист.) vidе бијест.

бéчити, бечим, v. impf. т. ј. очи, Sie 21идеті бестија, f. (у војв. бештија) Sie Bejtie, bestia (als stier ridhten, stieren, rigidos figo oculos.

Сфinmpfwort). [vidе лудак) cf. будала, бена. | бечити се, бечим се, v. r. impf. јфіеf aијеђеп, бестијање, т. vіdе лудовање.

torve tueri: Бечу граде, не бечи се на ме бестијати, јам, v. impf. (у ц. г.) vidе лудо- бёчка, f. пиварско буре, Ваз 2Bierfap, dolium

вати: Не бестија Компен барјактару cerevisiarum: Тумба као пивар бечку. бестијнски, кa, кo, (у Боци) thiridt, stultus. Бечкерек, т. &tast im Banat. [vide сулуд) cf. будаласт.

Бечкеречанин, m. човјек из Бечкерека. бестијнство, п. (у ц. г.) Sie Xborbeit, stultitia. бечкеречки, кa, кo, pon Бечкерек. бестилук, П.

[vidе лудост 1] cf. | бечки, кa, кo, 2lіеnеr, mienerijb, Viennensis. будалаштина.

Бечкиња, f. Sie gienerin, femina Viennensis. бестиљ[*], бестиља, m. (у Босни) као густ пекмез Бечлија, m. ber 2Bieler, Viennensis. cf. [vide]

од шљива, Eflaument Syrup, syrupus prunorum. Бечанин. бестужан, жна, жно, (у Дубр.) fabrlapig, ne- Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. gligens. cf. [vide] немарљив.

2) село близу тог намастира. бесуђе, п. кад гдје нема суда, Seriktslojigteit, бешёновачки, кa, кo, ppt Бешеново. defectus judicum.

бешика,* f. 1) vidе колијевка. 2) die Blaje, бесцен, а, о, (ист.) vidе бесцјен: у свакој vesica. cf. [vide] мјехур. бесцен камен драги

бешкот, т. (ст.) некакав хљеб (23iscott ?), рабесцење, п. (ист.) vidе бесцјење.

nis dеliсаtiоr [Ser Зmiebat]: и бешкота љеба бёсцин, а, о, (зап.) vidе бесцјен.

бијелога бесциње, т. (зап.) vidе бесцјење.

бештија, f. (у војв.) vide бестија. бесцјен, а, о, (јуж.) unijdagbar, inaestimabilis. бешчает, f. (у Паштр.) briojigteit, infamia. бесцјење, п. (јуж.) in Ser tеѕеntаrt: продао у Биаћ, Бишћа, т. - vide Бихаћ.

бесијење, Сppttgel, pretium vilissimum [cf. бибер[*], т. 23fejfer, piper. cf. папар. буд' за што].

биберење, т. баз јејjern, piperatio. бећар[*], беhіра, т. 1) човјек неожењен, дипg| биберити, рим, У. impf. pfejjerit, pipero, pipere

gejele, coelebs: У белара свакога пићара, condio.
Понајвише буха и ушију. 2) у Србији биберњача, f. feffеrbubje, руxis piperis.
за Карађорђијева времена звали су се бе- биберни, на, но,
фари војници који су онамо били дошли из биберов, а, о, 5

н. п. зрно, Вfejjer, piperis. другијех земаља, и тако нијесу војевали за бивање, п. Заз оftmаlige Cein, tо frequenter еѕѕе. своје куће, него за плату. cf. [vide) голи бивати, бій вам, v. impf. jein, esse: не бива,

3) (y bojb.) frenider Taglöhner ohne es geht nicht. Haus und beständigen Aufenthalt.

биво, бивола, т. бer Bujjel, bubalus.

син.

« PreviousContinue »