werden, in Erfüllung gehen, fit satis e. g. voluntati divinae.

julbigen, excuso me. [cf. одговарати се, причати се].

извршити, извршим, v. pf. volubringen, perficio. | изговор, m. bie utjdulbigung, Wušrebe, excusatio. извршити се, изврши се, v. r. pf. н. п. воља

чија, vollbradit werben, exeo, perficior. изврштина, f. (у Далм.) бег Borzug, praestantia, primae partes, н. п. свакога отмичара осуде на пет година, а младожењу за изврштину на шест. извући, вучем, v. pf. 1) beraušjießen, extraho. 2) binaufziehen, extraho: не могу коњи натоварена кола извући уз ово брдо. извући се, вучём се, v. r. pf. 1) fid) heraußzie= ben, se extrahere: извуци се из куће. 2) sich zurückziehen, se subtrahere. 3) извукли се коњи, т. ј. малаксали, burd Sieben ermat |

ten, debilitari.

[сf. отпор].

изговорити, говорим, v. pf. 1) außreben, sermo-
nem ad finem perduco. 2) entschuldigen,
excuso. [cf. испричати 3, одговорити 2, оправ-
дати].
изговорити се, говорим се, v. r. pf. 1) fich aus=
reben, satis locutum esse. 2) sich entschuldi-
gen, excuso me. [cf. одговорити се].
изгонити, изгоним, v. impf. 1) quštreiben, ex-
pello: изгони грош золоту (т. ј. од гроша
постала золота, штетовао). 2) erprejjen,
exigo.

изгоњење, п. баз Muštreiben, expulsio.
изгорелина, f. (ист. и јуж.) ein lu wort für
etwas, dem man Verbrennung wünscht, convicii

изгазити, зам, v. pf. 1) кога, zertreten, conculeo.
2) aušwaten, evado e luto: једва сам из- genus: Камо та изгорелина?

газио из овога блата.

3) по блату, mehr |

изгорелица, f. (ист, и јуж.) vide погорелица. mals in słoth ober 2šajjer bineintreten, ingredi, изгорео, рела, рело, (ист. и јуж.) verbrannt, adustus, combustus. изгамизати [изгмизати], мижём, v. pf. beraus. friedjen, prorepo: рак, црв. изгаргати, гам,

изгорети, рим, (ист. и јуж.) vide изгорјети. 1 v. pf. qusträm | изгорилина, f. (зап.) vide изгорјелина. ❘v. изгаргашати, шам, (у Далм.) pelu, carmino. | изгорилица, f. (зап.) vide изгорјелица. изгорио, рјела, рјело, (југоз.) изгатати, изгатам, vide изврачати. изгинути, нём, v. pf. zu Srunbe geben (pon mebre- | нагорно, рила, рило, (зап.)

ren), pereo, intereo. [cf. испогибати]. изглабати, бам, v. pf. benagen, arrodo.

vide изгорео.

изгорити, рим, (зап.) vide изгорјети.
изгорјелина, f. (јуж.) vide изгорелина.
изгорјелица, f. [јуж.] vide погорјелица.

изглабати се, ба ce, v. r. pf. fich abween, de- | изгорјети, рим, (јуж.) v. pf. [cf. изгорети] 1) radi. cf. [vide] изјести се [2].

abbrennen, exuror. 2) verbrennen, comburo.

изглавити, изглавим, v. pf. qusòreben (3. 3. eine | изгрдити, изгрдим, v. pf. 1) што, bäßlih maRefferflinge), extorqueo. фен, deformo: За ђевером лице изгрдила 2) кога, bejdhimpfen, ignominia afficio.

extorqueo.

изглављивање, п. баз изòrehen, extorsio. изглављивати, глављујем, v. impf. ausbrehen, | изгрепсти, гребем, v. pf. 1) beraushaben, heraušfraßen, erado. - 2) zerfragen, lacero unguibus. изгладити, дим, v. pf. aušglätten, laevigo. изгристи, изгризем, v. pf. Berbeißen, zernagen, изгладнети, (ист.) гладним, v. pf. bungrig wer= corrodo. изгладнити, (зап.) ben, fame corripior. [cf. | изгрејати, јем, (ист.) изгладнети, (јуж.)) исташтити].

изгледање, п. baš Spinausjehen, prospectio.

\ v. pf. mit Holz ausизгријати, јем, (јуж. и зап.) halten, ligna suppeditare.

1. изгледати, изгледам, v. impf. binaus]фанн, | изгрлити, лим, v. pf. umarmen (mehrere), amprospicio.

plector alium ex alio.

2. изгледати, дам, v. pf. er[фанеn, spectando ac- | изгрлити се, граймо се, v. r. pf. einanber umquiro.

изглодати, изглођем, v. pf. zernagen, corrodo.

• armen, amplecti se invicem: Да се жељно изгрлимо, И од плача ућешимо

изглодати се, изглођем се, v. r. pf. fih abrei» | изгрнути, изгрнем, v. pf. 1) beraušjdarren, erado, ben, corradi. [vide изјести се 2]. изгмизати, гмижем, vide изгамизати. изгнати, гнам (йженем, йжденём), [изагнати] v. pf. austreiben, exturbo.

изгнусити, изгнӳсим, v. pf. (у Дубр.) Бетиßen, beschmußen, inquino. изгњечити, изгњечим, v. pf. zerquetjen, contero, elido. [cf. омечити]. изговарање, п. 1) баз usprechen, pronunciatio. | изгрувати, изгрувам, v. pf. фен, concu2) das Entschuldigen, excusatio. изгрухати, изгрухам, tio. cf. избубати. изговарати, говарам, v. impf. 1) ausprechen, pro- изгрушкати, кам, v. pf. н. п. кошуље. cf. грушnuncio. 2) entschuldigen, excuso. изговарати се, говарам се, ѵ. г. impf. fi ent | изгубити, изгубим, v. pf. 1) verlieren, amitto

[cf. загубити, сатарити; зарарити]: Боље ти | издевати, издевам, (ист.) vide издијевати. је изгубити главу Него своју огријешит издеветати, там, v. pf. излупати кога, зä, душу - 2) vide погубити [1]: Цар хоһаше contundo. [vide излијемати]. изгубити љубу изделити, изделим, (ист.) vide издијелити. изгубити се, изгубим се, v. r. pf. 1) perforen изделити се, изделимо се, (ист.) vide издијеgen, perdor. [cf. загубити се]. 2) ein- лити се. fallen (im Gesichte abmagern), macesco. изгужвати, вам, / v. pf. zerfniđen, comprimo. | издер, m. н. п. добро платно, сукно за издер, изгужвељати, љам,) ст. згужвати, [згужвељати, узгужвељати].

изденути, нём, vide издести.

Leinwand, Tuch, so Strapaze aushält, pannus aut linteum laboris patiens. [vide износ]. издерати, издерём, v. pf. 1) zerveißen, lacero. [сf. подерати, испарати 2]. 2) durchprügeln, verberibus impleo [vide излијемати]: добро су га издерали.

издерилијеска, f. ein ferngejunber Rerl, homo robustus.

trudo. - 2) zer[toßen, zu Srunbe richten, elido. | издести [изденути], денем, (ист.) vide издјести. издавање, п. 1) baš Berrathen, proditio. - 2) издивање, п. (зап.) vide издијевање. баз баз Beben vom pauje weg, Beruntreuen, inter-| издивати, издивам, (зап.) vide издијевати. versio. издигнути, нём, vide издићи.

издавати, издајем, v. impf. 1) weggeben, inter- издигнути се, нём се, vide издићи се.
verto: издаје из куће н. п. слуга или други | издизање, п. баз Hujrichten, erectio.
ко од млађијех. - 2) verrathen, prodo.
издавна (из давна), von längt ber, pridem.
издаждети се, (ист.)

издаждити се, (зап.)

издаждјети се, (у Дубр.) бр.) издажђети се, (јуж.)

издизати, издижем, v. impf. 1) in Sie Söђe ђебеп, tollo, erigo. 2) (у Ц. г.) издижу с овцама у планину, т. ј. крећу се, fidh begeben, exeo. ди се, v. r. pf. genug | издизати се, дижем се, v. r. impf. jidh erheben, regnen, satis pluisse. aufrichten, erigor.

издаја, f. ber Berrath, proditio.

издијевање, п. (јуж.) баз Mufbringen eines рів namens, inditio nominis scommatici.

издајица, m. ber Berräther, proditor. [cf. мур-| издијевати, издијевам, v. impf. (јуж.) н. п. име издајник, татин].

издајница, f. bie Berrätherin, proditrix.
издалека (из далека), von weitem, eminus, е
longinquo.

издан, m. 1) мјесто гдје вода из земље пи-
шrи, Ort wo das Wasser aus der Erde hervorspru-
belt, scatebra. - 2) (у Мачви) vide извор.
изданак, издавка, m. ein Rnüttel von einer Stanbе
die am Boden abgehauen ist, fustis genus [cf.
поданак, приданак]: ударио га изданком.
издангубити, бӣм, v. pf. an Beit verlieren,
sumdo tempus: издангубио три дана.
изданути, изданём, vide издахнути.
издануће, n. vide издахнуће.

коме, aufbringen (einen Spinamen), indere

scomma.

издијелити, издијелим, v. pf. (јуж.) auštheilen, vertheifen, distribuo.

издијелити се, издијелимо се, ѵ. г. pf. (јуж.) sich zertheilen, auseinander kommen, distribui. издилити, издилим, (зап.) vide издијелити. издилити се, издилимо се, (зап.) vide издије

лити се.

издинути, нём, (зан.) vide издјенути. pes-издирала, als interj. auf uns savon! aufugit [cf. макнаирала]: кад он то чу, а он онда издирала, т. ј. побјеже.

издати, дам (издадём), v. pf. 1) деbеn, do: Обојици издао за душу

-

Dauje, veruntreuen, interverto.

1. издирало, т. који издире, ber fich abmiihet, qui laborat. cf. издирша.

2) weggeben heimfic) vom | 2. издирало, п. труд онога који издире, біе Ве miühung, labor: Једнога називало, а другога издирало. Његово називало а другога издирало.

3) verrathen, prodo: издале ме ноге, очи; издала снага, година; Ко те изда, издало га љето

2)

издахнути, издахнём, [изданути] v. pf. auß-|издирање, п. 1) біе Bemüßung, labor. athmen, exspiro. [cf. пијехнути (пијевнути)]. Reißaus, fuga. издахнуће [издануће], п. самртни час, баз ter | издирати, рем, v. impf. 1) fih abmüben, laboro. ben, obitus: тако ми мога издахнућа! 2) Reißaus nehmen, aufugio. издашан, шна, што, freigebig, liberalis. [cf. по-издирати се, рем се, v. r. impf. па кога, ftart Датљив, подашан]. schreien, clamo.

издворити, издворим, v. pf. биф баз ufwarten | издирша, m. vide [1] издирало.

rio. [cf. пијехање].

etmas ermerben, ministerio acquiro: Ево има издисање, п. баз Åušathmen (Sterben), exspiraдевет годиница Како дворим цара у Стамболу, Ни издворих коња ни оружја Ни Доламе нове ни половне

издевање, п. (ист.) vide издијевање.

издисати, дишем, v. impf. aušathmen, exspiro. [cf. пијехати].

издисти, динём, (ист.) vide издјести.

[издјети, издјенем, (изадјети) vide издјести; изилазити, зим, vide излазити.

издовољити, љйм, v. pf. н. п. своје срце, Бе= | изискати, изиштем, v. pf. 1) erlangen, acquiro.

издријети, дерём, (йздро, издрла) v. pf. (јуж.)
1) 3erreißen, lacero. - 2) Ніßus nehmen, au-2. изисти, изијем, (зап.) vide изјести.
Неіван,
fugio. [cf. изадријети 2].
издрити, издерём, (йздро, издрла) (зап.) vide
издријети.

издрљанчити, чим, v. pf. erjdhmäßen, abjhmäßen,
eblandior, emendico.

издрљати, издрљам, v. pf. befrigelu, conscribillo.

pono.

изјаловити се, вим се, v. r. pf. um bie Stud$1. излагати, излажем, v. impf. Lheraušlegen, exkommen, eine Fehlgeburt thun (von Thieren), abortum pati: изјаловила се крава, кобила, т. j. побацила теле, ждријебе и т. д.

изјањити, њим, vide изјагњити.

изјањити се, ње се, vide изјагњити се.

2. излагати, излажем, v. pf. blügen, ementior. излагати се, излажем се, ѵ. г. pf. fih außlügen, satis mentitum esse.

изладити, изладим, vide исхладити.

изјармити, изјармим, v. pf. abjофеn, jugum demo. | изладити се, изладим ce, vide исхладити се. изјати, изјашём, vide изјахати.

изјаукати, јаучём, v. pf. erflagen, erheufen, eхиlulo, ululatu acquiro.

изјаукати се, јаучём се, v. r. pf. fich ausheulen, ululando defessus sum.

2)

излажење [изалажење], п. баз издеђен, exitus. [cf. изилажење].

излаз, т. 1) Mušgang, exitus. [cf. излазак].
2) [Излаз] на горњему Ђердапу мјесто из
Њемачке стране.

излазак, ласка, m. ber Musgang, exitus. cf. [vide]
излаз [1].

излазити [изалазити], зим, v. impf. [cf. изилазити] 1) ašgehen, exeo. 2) ausbrechen, erumpo: сад излазе красте по њему. cf. изићи.

изјахати [изјаати, изјати], јашем, v. pf. 1) из кака мјеста, außreiten, evehor equo. коња, ein fers außreiten, equum vehendo exer-| сео. сf. пројахати 2. - 3) зи hanbe reiten ein Schande Bfers, equitando pessumdo: Када сташе коње Дијелити, Мени даше старо изјахано изјединити, јединим, v. pf. vide ујединити: Не | излајати, јем, v. impf. burh Bellen (fügirl.) erlangen, elatro: једва сам ја то излајао. изједини, халаху, крста. изјединогача, m. (im Shera) ber Bogatja-Ber | излајати се, јём се, v. г. pf. fih qusbellen, sat

Behrer, fruges consumere natus (?): ти си један изједипогача! један испичутура. изједначити, једначим, v. pf. gleichjtellen, parem ponere: изједначио ме с њим. изјелица, f. (јуж.) [cf. изјеша] 1) ber Sielfraß, gulo. [cf. ждероња]. - 2) ber lbfreffer, devorator: Нит' су ради Турци изјелице изјести, једем (изијем), изио (изјео), изјела, v. pf. (јуж.) aufejjen, aujjrejjen, devoro [cf. | појести 1, опухати]: изјео би масно ћебе. 2) nagen, crucio: Изједе га укор и срамота

3) effen, comedo, cf. [vide] јести [1]: много сам изио (ih babe viel gegeffen); ми смо синоћ изјели па смо онда легли.

изјести се, једем (изијем) се, ѵ. г. pf. (јуж.)

latrasse (auch fig.).

изландати, дам, v. pf. burds Reben etmas errei= фен, loquens adipiscor: Ако језиком не изланда, главом не исклима.

изландати се, дам се, v. r. pf. 1) fich fatt berumgehen, satis ivisse. 2) sich satt reden satis locutum esse.

изланути се, изланём се, v. r. pf. fih entfshren
laffen (ein Sort), sino mihi elabi.
излапити, пим, v. pf. 1) verviehen, fugere, cf.

[vide] извјетрити: немојте да вам вино из-
лаии. 2) (у Србији) каже се за човјека,
н. п. који у старости постане слаба разума,
schwinden, evanesco.

излежати се, жим се, v. r. pf. fih jatt liegen, sat cubuisse.

1) fich abfrejjen (vor Herger, Rummer), devoror | излемати, излёмам, (ист.) vide излијемати. (іга): жив сам се изио. 2) изјело се гвожђе, излести, лезем, (ист.) vide ижљести. осовина, jih abreiben, deteri. cf. [изглабати | излетање, п. (ист.) vide излијетање. се,] изглодати се. 3) н. п. изјело се излетати, излећем, (ист.) vide излијетати. сунце, verfinjtert werben, delicere. [vide] по- излетети, (ист.) мрчати [1], cf. ухватити се. излетити, (зап.)

летим, v. pf. aufliegen,

изјеша, m. u. f. (у Дубр.) (cf. [vide] изјелица) излетјети, (југоз.) evolo. 1) Bielfraß, gulo: Изјеши ништа доста није. | излећети, (уж.)

-

2) vide пропалица (који је другима новце | 1. излећи, лежем, v. pf. außbrüten, pullos ex

cludo.

изио). изјурити, изјӱрим, v. pf. beraušjagen, expello. | 2. излећи, легнем, (ист.) vide ижљећи.

йз кола кўчке, н. п. да се играмо из кола | излећи се, лежем се, v. r. pf. ausgebrütet wer кучке, Wrt Spieles, ludi genus. Играчи стану

den, excludor.

у коло и ухвате се за руке, а један који | излечити, излечим, (ист.) vide излијечити.
се зове кучка стане у сриједи, којега они излечити се, излечим се, (ист.) vide излије-
из пријеваре бију понајвише туром (оплете- чити се.
ном марамом) говорећи му: „ из кола, кучко!" |
Кад кучку који удари, она наваљује ондје
да продре из кола гдје је рука пуштена те
га ударила, пак гдје продре онда онај који
је руку пустио ваља да иде у коло мјесто
кучке.

изливање, п. (зап.) vide излијевање.
изливати, изливам, (зап.) vide излијевати.
излизати се, излижем се, v. r. pf. fich abreiben
(vom Tuche), deteror.

излијевање, п. (јуж.) баз Ииздіeßen, effusio. [cf.
ижљевање].

излагање, п. баз ušlaben, peraušlegen, еxро- | излијевати, излијевам, v. impf. (јуж.) ausgicpen,

sitio.

effundo. cf. ижљевати.

elicio [cf. измаћи 2]: измамити псето (н. п. из куће, у планину); измамио му новце. измамљивање, п. баз Deraušlođen, Tо elicere. излишити, излиши, v. pf. (у војв.) н. и. из овога | измамљивати, мамљујем, v. impf. beraušlođen, комада чохе не могу чакшире излишити, т. ablocken, elicio.

ј. изићи, außfommen, sufficere. [cf. измоћи]. | изма́нути, изманём, vide измахнути. изложити, изложим, v. pf. 1) burh legen ver | измаћи (cf. измакнути), измакнём, v. pf. 1) brauchen, consumo imponendo (ligna super foco). 2) herauslegen (die Waare), expono. изловати, излочём, v. pf. н. п. вода пут, изfrejjen, ausleđen, exedo.