изменити ее, изменим се, (ист.) vide измије

нити се.

измијенити, измијеним, v. pf. (јуж.) 1) што, wechseln, muto. 2) кога, аblöjen, subire. [vide одмијенити]. cf. изручити [2]. измијенити се, измијеним се, v. г. pf. (јуж.) 1) sich ändern, mutor. 2) abgelöst werden, a statione recedo.

измењивање, n. (ист.) vide измјењивање. измењивати, мењујем, (ист.) vide измјењивати. измерити, рим, (ист.) vide измјерити. 1. измести, метём, v. pf. Біnauštebren, everro. 2. измести, метем, v. pf. gut einrüßren, immisceo. | измијењати, измијењам, v. pf. [јуж.] außwedh= измет, т. 1) ber изфи (баз led tejte), re

jeln, muto.

jiculum. [cf. изметак]. - 2)* bіе Небіенина, измијешати, измијешам, v. pf. (јуж.) [cf. узми

servitus: отишао на измет; чини му измет. изметак, тка, m. ber изфиß, rejiculum. cf. [vide] измет [1].

изметаљка, f. (у војв.) дјевојачка игра, налик на Rotillon, Wrt Zang, saltus quidam: играју се (девојке) изметаљке.

изметање, п. 1) баз Mušwerfen, ejectio.

2)

јешати] 1) vermifchen, commisceo.
riühren (ben Zopf), permisceo.

2) um

измилање, п. 1) baš Dervorzeigen, adparitio. —
2) das zu Ende Mahlen, permolitio.
измилати, измилам, v. impf. 1) bervorzeigen,
promo. cf. [vide] измалати. 2) zu Ende
mahlen, permolo.

das Ausschießen, rejectio. 3) baš inweben | измилати се, измилам се, v. r. impf. 1) fich her=
bunter Garben, To intexere. [cf. пирлитање].
vorzeigen, promineo, appareo. [vide измалати
2) zu Ende gemahlen werden, permolor.

изметати, измећем, v. impf. 1) answerjen, eji- ce].

|

сіо: Извир вода извирала, Б'јелу пјену из- измилети, (ист.) милим, v. pf. beraustrießen, метала изметнуо лој кости (као подсми- измилити, (зап.) јех мршаву марвинчету).

2) аз]фіевен, измиљети, (јуж.)) ргогеро, н. п. раци из торбе. rejicio. 3) einweben, intexo. [cf. пирли- йзмина, f. (зап.) vide измјена. тати]. - 4) пушке, abfeuern, emitto (jacu- изминити, изминим, (зап.) vide измијенити. lum): Што измећеш пушке без невоље изминити се, изминим се, (зап.) vide измијеНи на Турке пушке изметаше 5) (у горњ. прим.) н. п. маслине добро измећу, find er | giebig, copiam effundere.

--

нити се.

измињивање, п. (зап.) vide измјењивање. измињивати, мињујем, (зап.) vide измјењивати. изметати се, измеће се, v. r. impf. 1) fich wer | измиривање, п. біе Mušzablung, solutio. fen (vom Dolje), rejici. cf. извитоперити се. 2) ausarten, degenero. изметнути, нём, v. pf. 1) answerfen, ejicio.

2) ausschießen, rejicio. 3) abfeuern, emitto (jaculum) e tormento. [vide испалити]. изметнути се, нём се, v. r. pf. 1) fih binausmerfen, se ejicere: Из бојног се седла изметнуо 2) fih werfen (vom Dolje), rejici. cf. [vide] извитоперити се. 3) aušarten, degenero. cf. изврћи се [2, изродити се 2]. измећар, * измећара, m. vide слуга [1]. измећарка,* f. vide слушкиња [1]: Те дозива младе измећарке

измече, чета, п. јагње што се извади из овце
кад је вук закоље (то жене остављају ли-
јека ради), ber Mujuittling (ein Yamm, ба
aus einem vom Solfe töbtlich verwunbeten hafe |
geschnitten worden), fetus oviculae exsectus. cf.
вукоједина.

измешати, измешам, (ист.) vide измијешати.
измивање, п. 1) баз Вајфен без Ropfes, ablu-
tio capitis. 2) Auswaschen, lotio.
измивати, измивам, v. impf. 1) ben Hopf qu
waschen, lavare caput. 2) auswaschen, la-
vare: Ту уморне тице починуше, и ладне
се воде напојише, И од крви крила изми-

ваше

измивати се, измивам се, v. r. impf. fich беп Kopf waschen, lavare caput.

измиривати, мирујем, v. impf. ausablen, persolvo. [cf. докусуривати].

1. измирити, измирим, v. pf. н. п. порезу, т. ј. исплатити све до краја, a zahlen, persolvo. [cf. докусурити, искусурити, исплатити, исцелити 2, 1 намирити 2].

2. измирити, рим, (зап.) vide измјерити. измиелити, лим, v. pf. што, erbenfen, excogito. измити, йзмијем, v. pf. 1) ben Ropf wajchen,

lavo caput: ходи да те измијем. 2) ausmajdjen, lavo. У народу се највише говори за главу измити, за руке и за образ каже се умити, а за ноге нити би се рекло измити ни умити, него само опрати (које би се и за руке и за образ могло рећи), за све тијело пак каже се окупати.

измити се, измијем сe, v. r. pf. fich бен Ropf wajchen, lavo mihi caput.

измицање, п. baš 2segrüden, remotio.
измицати, мичём, v. impf. (cf. одмицати) 1) weg
rücken, removeo. 2) vorausgehen, praecurro.
измицати ее, измичём се, v. r. impf. 1) zurüd=
treten, recedo. 2) sich entwinden, extorqueor:
измиче се н. п. што глатко из руке. 3)
измиче се хљеба, geht зи Сube, deficit. cf.
премаћи се.

измицауз! interj. (jerzhaft, germanifirens) auf
und davon! fugam !

измишати, измишам, (зап.) vide измијешати. измиголити се, лим се, ( v. г. pf. entjlüpfen, измишљавање, п. баз Érbenten, excogitatio. [cf. измйгољити се, љйм се, elabor.

измишљање].

измишљавати, мишљавам, v. impf. ausjinnen, изнајприје (из најприје), anfänglich, principiо, excogito. cf. [1 извијати 1,] измишљати.

primitus.

измишљало, m. ein Spintifirer, excogitator. [vide | изналазити, зим, v. pf. aujtreiben, invenio. [cf. измишљач].

измишљање, n. vide измишљавање.

измишљати, измишљам, vide измишљавати.
измишљач, измишљача, m. ber Wußfinner, ехсо-
gitator. [cf. измишљало].

измјена, f. (јуж.) ber Bedhjel, bi blöjung, vices.
измјењивање, п. (јуж.) 1) біе Wbänberung, mu-
tatio. 2) das Ablösen, vices.
измјењивати, мјењујем, v. impf. (јуж.) 1) äп
bern, muto. 2) ablösen, subeo.
измјерити, рим, v. pf. (јуж.) [1)] außmeffen,
[-2)] abwägen, metior, pendo. [cf. вагнути 1,
потегнути 6].

измлавити, вим, [v. pf.] vide излијемати: из

изнаходити (изнаодити)].

изнаметати, намећем, v. pf. nah einanser auf= dringen, obtrudo.

изнаодити, наодим, vide изнаходити. изнаопачити се, опачим сe, v. r. pf. постати наопако, verfehrt werben, pervertor: све се

изнаопачило.

изнаћи, изнађем, v. pf. ausfinbig maфen, invenio (omnia quae commisisti). [cf. изискати 2]. изнаходити, находим, [изнаодити] [v. pf.] vide

изналазити.

изнебити, изнебијем, v. pf. (у Госпићу) н. п. изнебила жена дијете, т. ј. побацила, mißgebären, abortio. [vide побацити 2]. cf. избити. изнебуха (из небуха), vide изненада. cf. небух. измлатити, измлатим, v. pf. zerbrejen, contundo. | [изнебушице (из небушице), vide изненада. cf. измолити, измолим, v. pf. 1) erbitten, impetro. небушица.]

Млавила ме киша.

2) hervorzeigen, promo.

prodo.

рим, v. pf. кога, verrathen, treuloš on einem banbeln,

изневерити, рим, (ист.) vide изневјерити. измолити се, измолим се, v. r. pf. 1) fich etmas | изневест, (у Бан.) vide изненада. erbitten, impetro. - 2) fih hervorzeigen, herbor | изневирити, (зап.) fommen, prodeo, promineo. [vide помолити | изневјерити, (јуж.) ce 1]. измоловати, лујем, v. pf. (у војв.) malen, de- из недај Бога, (у Рисну) vide изненада. pingo, н. п. човјека, собу, цркву. [vide испи- изнеморити се, неморим се, v. r. pf. (у Дубр.) сати 4]. vide [ослабити 1] изнемоћи. изнемоћи, немогнём, v. pf. [djwah werben, deschwach bilitor. [vide ослабити 1]. изненада, unperhofft, ex insperato. cf. изнебуха, [изнебушице, ненадно, из недај Бога,] изубаха [изубаа], изобушице, изневест.

измоћи, измогне, v. pf. (у Сријему) vide из

лишити.

измрвити, вим, v. pf. zerbröjeln, perfrio. измрљати, измрљам, v. pf. befubeln, conspurco. измрсити, измрейм, v. pf. н. п. лонце, mit leijipeijen für bie Bajttage verunreinigen, con-| изнети, изнесем, (изнесох, йзнесе; изнео, йзtaminare. нела) (ист.) vide изнијети.

измрченица, f. (у Дубр.) vide пепељуша. cf. | изнети се, изнèсём се, (ист.) vide изнијети се. измрчити се.

измрчити, чим, (у Дубр.) vide нагарити.
измрчити се, чим се, v. r. pf. (у Дубр.) vide
нагарити се.

[измршавити, вим, v. pf. mager werben, macesco,
cf. збонџати се, згонџати се.]
измудрити, измудрим, v. pf. кога, [vide над-
мудрити].

измукнути, измӳкнём, (у Дубр.) vide измући.
измусти, измузём, v. pf. н. п. млијеко из ви-
мена, qußmelfen, emulgeo.

изнијети, изнесем, (изнесох, изнијех, изнесе, изнесосмо, изнијесмо, изнесосте, изнијесте, изнесоше, изнијеше; изнио, изнијела, ло), v. pf. (јуж.) 1) binauštragen, effero. - 2) binauftragen, effero. - 3) auštragen, aufbringen, unter die Leute bringen, effero in vulgus: Hа њега су изнијели да је украо коња, а није. [vide] обиједити, cf. потворити. 4) изнијеће до десет форинти, betragen, efficere. 5) (у Ц. г.) изнио је ногу (од свијех) [т. 1. бољи је од свијех].

кокош, fidh auslegen, alle Sier gelegt haben, edi

disse ova omnia.

измутити, измутим, v. pf. (по југоз. кр.) verwir= | изнијети се, изнесем се, v. r. pf. (јуж.) н. п. ren, perturbo: Ал' јој русе косе измутио Већ како је коња залећела, И сватове била измутила, Све сватове претекнула редом измући [измукнути], измукнём, v. pf. (у Дубр.) vide промући: измукло му грло; измукао | изникнути, нём, vide изнићи.

му глас.

измучање, n. vide зарађивање.

изникао, кли, f. баз Mufgejprofjene, germen. cf.

поникао.

изнити, изнесем, (зап.) vide изнијети. изнити се, изнесем се, (зап.) vide изнијети се. измучати, измучам, v. impf. vide зарађивати. | изнићи (cf. изникнути), никнем, v. pf. aufiprie= измучити, чим, v. pf. 1) кога, abquälen, dis- fen, germino.

crucio. - 2) што, mübjam verbienen, labore | изницање, п. баз ufjpricßen, germinatio. acquiro. cf. [vide] зарадити. изницати, ничем, v. impf. aufjprießen, germino. изнад, von оben berab, de: прође изнад куће; изништавити, вим,) ѵ. pf. zu Michte gemacht mer= оде изнад града; пролетје тица изнад мене. | изништати, там, бен, ad nihilum venire.

изнова (из нова) von neuem (3. 3. aufbauen), de-| изодјести се, дједем (дјенем) се, [изодјенути йзновице, adv. nuo, ab integro.

изное, т. баз Wotragen, detritio: добро сукно за износ, für bie Strapaße. cf. издер. износак, ска, m. мало јаје што кокош снесе на пошљетку, кад већ хоће да престане но- изодјети, дјенем, vide изодјести. сити, баз leste Si, ehe bie Dennе ju legen auf= |изодјети се, дјенем се, vide изодјести се. bört, ovum postremum gallinae. cf. изнијети се. | изођенути, нём, vide изођести. износити, износим, v. impf. 1) berauštragen, ex- изођенути се, нем се, vide изођести се. porto, effero. - 2) binauftragen, effero. - изођести, ђедём (ђенем), [изођенути] (јуж.) 3) aufbringen, unter die Leute bringen, effero in vide изодјести. [cf. изођети]. vulgus. 4) износи десет гроша, betragen,

изнутрица, f. bie innerliche &ranfheit, morbus in- | изопачити се, изопачим сe, v. r. pf. verfehrt werben, pervertor.

изобати, изобљем, v. pf. vide позобати: A | изопирати, опирам, v. pf. nadh einanber abwafchen, грожђе сам с тобом изобала

изобила (cf. издобила), überüßig, im leberflufje, |йзор, m. baš dergetreib, frumentum aratorium: affatim. [cf. боболице, бозболе, бозболице, болболице].

excresco. 2) verwadjfen (von einer Bunbe), изросити се, изросим се, v. r. pf. fich bethauen, exolesco: Лице грди, а лице израста

3) из хаљина, баз Reis vermadhjen, ita crescere ut vestis non amplius apta sit ad corpus. израсти, израстем, v. pf. 1) beraušmajen, ехcresco. 2) verwachsen (von einer Wunde), exolesco. 3) из xалина, das Kleid verwach

rore humector.

изружити, йзружим, v. pf. aus[impfen, convitiis obruo.

изруковедати, дам, v. pf. (у Сријему) ђanboll weife legen, in manipulos colligere: све смо жито изруковедали, али нијесмо повезали.

jen, ita crescere ut vestis non amplius apta | изручивање, п. баš Nusleeren, vacuefactio. sit ad corpus.

изргати, гам, v. pf. abreiben, abnußen, detero. изребар,) von ber Seite, a latere. [vide исприизребра, јека].

изредити, изредим, v. pf. nah ber Reihe etwa verrid ten, ordine conficio: Докле тако изреДили били, Дуго било и вријеме прође Сав је Солун порез изредио

изручивати, изручујем, v. impf. ausleeren, va

cuefacio.

изручити, изрӳчим, v. pf. 1) aušleeren, vacuefacio. - 2) (у Ц. г.) ablöjen, subeo, [vide одмијенити] cf. измијенити: Те Пипере добро изручише Да изручиш Пеја и

Ахмета

изручке, (у Сријему) н. п. ударио га батином изручке, vide врзимице.

изредом, adv. у пјесми мјесто редом, ber Reihe
на), ordine: Све дарује изредом сватове
изређати, изређам, v. pf. oronen, reißen, dispono. | изубаха, (у Боци)

изубаа,

vide изненада.

изрезак, изреска, m. баз Mušjnitt, segmentum. изување, п. баз Mušichen, Mušjфиђen, excalceизрезати, режем, v. pf. 1) berausjneiben, ex

2) verschneiden, concido.

изрезивање, n. baš ujneiben, exsectio.

изрезивати, резујем, v. impf. aus[hneiben,

seco.

изреком, (ист.) vide изријеком.

atio.

изувати, йзувам, v. impf. кога, обућу, aušjd

ben, excalceo.

ex-изувати се, изӳвам се, v. r. impf. fid aus[hu= hen, excalceor.

изренути, изренем, v. pf. (по југоз. кр.) vide изузети се, изузмем се, v. r. pf. на кога, јеinð»

изагнати.

изрескати, кам, v. pf. zerinißeln, discindo.
изрећи, речем (изрекнем), v. pf. ausipremen,
eloquor. [cf. изустити].

нарећи се, речем (изрекнём) се, ѵ. г. pf. fiф
verreden, dico quod nolim dixisse.
нарешетати, там, v. pf. zerlößern, perfого: сав
барјак изрешетала тапета.
изрибати, изрибам, v. pf. (у Сријему) 1) н.
п. собу, ausreiben, defrico. cf. опрати. - 2)
Kynyc, schneiden, disseco.
изригати, гам,

изригнути, нем, v. pf. aušrülpjen, eructo.

lich perfolgen, insecto.

feinb= изузимање, п. baš jeinòliche Berfolgen, insectatio. изузимати се, мам (мљем) сe, v. r. impf. jeinòlich verfolgen, insecto.

изумакати, ўмачём, v. pf. н. п. читав хљеб,

durchs Eintunken verzehren, immersum consummo. изумевање, п. (ист.) vide изумијевање. изумевати, умевам, (ист.) vide изумијевати. изумети, мём, (ист.) vide изумјети. изумивање, п. (зап.) vide изумијевање. изумивати, умивам, (зап.) vide изумијевати. изумијевање, n. baš Erjinben, inventio. изумијевати, умијевам, v. pf. erfinden, invenio.

изријеком, (јуж.)) bei jeinem eigentlichen Kamen, | 1. изумити, мим, (зап.) vide изумјети. изриком, (зап.) / 3. 9. von objcönen Segenitän-2. изумити, мим, v. pf. (у Ц. г.) bethören, de

den, vocabulo proprio.

изрити, изријем, v. pf. 1) aušühlen, eruo. 2) zerwühlen, ruendo corrumpo.

изркнути, изркнем, v. pf. (из носа) изфийн

zen, emungo.

cipio, induco. cf. [vide] обезумити.

изумити се, мим се, [v. r. pf.] vide обезумити се.
изумјети, умијем, (умио, умјела) v. pf. (јуж.)
erfinben, invenio.
изумрёти, (ист.)

изркнути се, изркнём се, v. r. pf. fih aus[фиäц- | изумријети, [јуж.] изумрем, aušjterben, exstinизумрити, (зап.) guor. [cf. замријети].

изрод, m. ber Mušwurf, bas Mušgeartete, degener. изун,* m. vide допуштење.
изродити, изродим, v. pf. (in Menge) erzeugен,
zur Welt bringen, gigno.
изродити се, изродим се, ѵ. г. pf. 1) (in Menge)
geboren werden, nasci. 2) ausarten, degenero
[vide изметнути се 3]: Ја како се, браћо, из-
родисмо, Већ нестаде добријег јунака Ка
иг, брате, што је у Турака
изронити, изроним, v. pf. abrollen, devolvo: из-
ронила вода земљу.

изросити, изросим, v. pf. bethanen, rore made- йјед, m. (јуж.) (loc. иједу) vide јед: Од жаfacio.

лости и иједа Бачи котле преко куће

иједак (йједак), ијётка (йјетка), тко, (йјетки, ка, ко, adv. йјетко), (јуж.) 30rnig (giftig), iratus, cf. [арли, гњеван, љут 2, 2 срчан,] срдит, љутит, [једак, 2 један], иједан: А кад јаде разумио Вуче, Он иједак пред пећину пође | Ијетко је ђердан дофатила, И бачи га у зелену траву Па ијетко апостола пита Ијетко се Јане напућила

йједан, дна, дно, zornig (giftig), iratus. cf. [vide] | иједак.

иједити, йједим, v. impf. (јуж.) erzürnen (öfterr. giffen), irrito. cf. једити.

иједити се, пједим се, v. r. impf. (јуж.) на кога, şürnen, irascor [vide срдити се]: Па се немој на ме иједити

йкра, f. ber ijrogen, ova piscium. cf. [vide] мријест. икраш, икраша, m. ber Hogner, piscis ovis gra- | Иљо, m. hyp. v. Илија [vide 1 Ико]: Овуд Иљо наћера дората

йла* [хила], f. (у Ц. г.) Saljheit, Betrug, simu-|имавање, п. vide [2] имање [1]. latio, cf. [vide] пријевара: Мио ага, драги | имавати, ймавам, (у Ц. г.) [v. impf.] vide господаре, Ни о или, ни невјери радим йлав, а, о, (у Ц. г.) vide лукав. йлал, * илала, m. ber Dhrlöffel, auriscalpium. Йле, m. hyp. v. Илија [vide 1 Ико]: Већ до Ила догони дората

йли, (cf. јали, [оли 1, 1 ол']) [1)] ober, aut (cf. али [2, илити]) [— 2)]: или ја, или ти, ent= weder ich, oder du, aut ego, aut tu. cf. [2]ja [2, та 2].

Илији дан, т. baš šeft бeз heil. Clias, dies festus St. Eliae (20 julii). Кад на Илијн дан