йматан, тна, тно, (у Ц. г.) wohaben, dives, има он. йматник, т. (у Црмн.) ber Sohhabenbe, dives. cf. [vide] богатун. инад,* инáда, m. vide инат: Међу свате инад заметну се йнако, (ст.) аnbers, aliter [cf. иначе]: Је ли тако, да није инако? инат,* ината, [инад] m. 1) ber (2Bort) Streit, contentio, cf. [vide] свађа: Од ината нема горега заната. 2) der Troy, contemtus: за инат, зит $roße, cf. [vide] пркос. инатити се, инатим се, v. r. impf. fih zaufen, zanfen, contendo, litigo. [vide свађати се]. инаћење, п. баз Запten, contentio. иначе, font, alias, sin minus. cf. инако. инаџија, * m. ber Bänfer, litigiosus. имаће, п. біс Даb, facultates. cf. [vide 2]има-инглешки, ка, ко, (у Боци) vide Англијски : ње [1]. имашан (ймашан), шна, шно, wo haben, di- Млетачкијем златом шикосане, Инглешки- индат,* индата, m. bie Dülfe (Dülfstruppen), au- Ваља инди,* aljo, бетпаh, igitur, itaque, ergo. cf. [vide] Дакле. индивин, m. (у Херц.) н. п. отишао на индивин, unficher, incertum. Индија, f. ubicn, India, cf. Инђија: Повешћу вас у земљу Индију, Ђе штир коњу расте до кољена, Бетелина трава до рамена, Откле никад не залази сунце имелаш, имелата, [мелаш] m. (у Сријему) тица (колико кос, само што је краћега репа и пепељава перја), која се храни имелом, біе Dlijtel | индијот, m. (у Дубр.) vide [будац] Ђурак. brofjel, turdus viscivorus Linn. [vide дрозак]. | индијота, f. (у Дубр.) vide [будија] Ђурка. йменовање, п. baš Mennen, nominatio. [cf. имен- [индје, vide другдје; види s. v. друже.] Инђа, f. һур. о. Инђија 3. товање]. йменовати, нујем, v. impf. u. pf. пеннен, no- йнђе, (у Боци) на другом мјесту, анбетšmo, mino. cf. иментовати. йментовање, n. vide именовање. йментовати, тујем, vide именовати. именце, іn ber Rebensart: [cf.] по именце, на mentlich, nominatim, nomine tenus. alibi: ђе инђе. [vide другдје]. Инђија (cf. Индија), f. 1) bien, India: Из ймењак, п. ber Ramensbruber, ejusdem nominis |йнкона, f. (у Боци) vide икона. инконосац, инконосца, m. vide иконос. имељага, f. bіe Hamensjhwefter, ejusdem nominis | йно, (ст.) anbers, aliud: На ино се њему не могаше femina. auf eine andere Xrt, alio modo. cf. друкчије. йменаков, а, о, без Ramensbrubers, hominis ejus- | иноверац, иноверца, m. (ист.) vide иновјерац. dem nominis. иновёрка, f. (ист.) vide иновјерка. имовина, f. баз Bermögen, opes, facultates. [vide | иновирац, иновірца, m. (зап.) vide иновјерац. 2] имање [1], cf. имуће, имутак. иновирка, f. (зап.) vide иновјерка. Имоски, m. adj. у Аустријској Херцеговини | иновјерац, иновјерца, m. (јуж.) ein Инberägläu= варошица и више ње пуст градић. biger, von einem anbern Slanben, alius fidei. Имот иња, f. жена или дјевојка из Имоскога. | иновјерка, f. eine Hubersgläubige, alius fidei. [cf. Имоћанка]. Имоћанин, m. човјек из Имоскога. имутак, тка, m. (у Лици) vide [2имање 1] имовина. имућ, имућа, ће, / vermöglidh, dives. [cf. имаимућан, ѣна, ћно, тан]. Иногор, m. расеље (гдје су Турци стајали) више Баица: На Иногор мало поље доше инокосан, сна, сно, einzeln, einjam, b. i. ohne andere verwandte Familienhäupter, bloß mit seinem Weib und Kind im Hause, sine cognatis, cum sola uxore et liberis degens. cf. једин [; јединац 2, једноглавац]. имуће, п. біе Dabe, baš Bermögen, opes, facul- |инокоштина, f. ber Bujtanб ба тап инокосан tates, cf. [vide 2]имање [1]: А ако ћеш, ift, vita cognatis destituta. инокрајни, на, но, (у Ц. г.) из друге земље, исевати, йсевам, (ист.) vide исијевати. инорија, f. (у Ц. г.) vide нурија. йсевци, исевака, m. pl. (ист.) vide исијевци. иселити, йселим, v. pf. 1) überfiebeln, transfero. wandern, emigratio. regrinus. йноча, f. 2 (ст.) друга жена, біе Rebenfrau, йночица, f. dim. zweite rau (neben ber erften), uxor altera: Нека буде сестри иночица инсан, * инсана, (cf. исан) m. Denjф обие Ин- | исељавање, п. baš Ueberjiebeln, баз Mušziehen, изterschied des Geschlechtes und des Alters, homo. интерес, м. (у војв., у Дубр. интерес) 1) ба nterefje, 5. i. Sinjen, fenus. cf. [vide] камата. 2) Sntereffe, Б. i. Rußen, fructus, cf. [vide] добит [1]: Интерес душу губи. интов, интова, m. sie Rutje, pilentum. У пјесмама понајвише pl. интови [vide каруце]: Ватај, сине, коње у интове интуљ, т. (у Дубр.) vide [будац] Аурак. інтуша, f. (у Дубр.) vide [будија] ћурка. инһар,* инһаpa, m. баз Ľeugnen, negatio, cf. [vide] бах [1]: ударио у инкар; Од инкара нема бољег һара. инћарење, п. баз Reugnen, negatio. [vide 1 башење 3]. исељавати, исељавам, v. impf. 1) überfie[п, исећи, исечём, (ист.) vide исјећи. исијевање, п. (јуж.) баз Durifieben, percribratio. инһарити, инһарим, v. impf. leugnen, nego. cf. | исијевати, йсијевам, v. impf. (јуж.) außfieben, нашем инџилу percribro. йсијевци, йсјевака, m. pl. (јуж.) 1) оно брашно што се по други пут исијева (на рјеђе сито) из мекиња, баз Na gefiebte, farina secunda. 2) (у Босни) bie &leien, furfur. [vide мекиње] с. осјевине. исијецати, йсијецам, v. impf. (јуж.) aušauеп, йсик, m. (зап.) vide исјек. инџинир, инцинира, m. ber Seometer, Sngenieur, | исијецање, п. (јуж.) баз изђauen, excisio. geometres. инџирица, f. (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri genus excido. [pirus communis L. var.]. иње, п. бer Каumveif, pruina. Иње је зими смр- | зла магла, а слана је у прољеће и у јесен смрзла роса. cf. сјеверина, ћић. ињи, ња, ње, ein anderer, alter: иња вјера, [vide] други [1], cf. ино. йоле (и оле), nur etmaš, nur ein wenig, aliquantillum: иоле; да има иоле памети; да је иоле вруће. йенот, m. ber Sittmer[murzel], amomum zedoaria [curcuma cedoaria] Linn. йсисати, сам (ишем), v. pf. aušjaugen, exsugo: Нијесам сам ја то из прста исисао (т. j. нијесам измислио, него сам чуо од другијех људи). иситнити, йситним, v. pf. zerfleinen, comminuo. исићи, исичем, (зап.) vide исјећи. йпак, беппоф, tamen: али ипак. cf. [vide] опет. исицање, п. (зап.) vide исијецање. Йпорак, орка, m. у пјесми: По имену Ипорак | 1. исйцати, йейцам, (зап.) vide исијецати. Перошу 2. йсицати, цам, (зап.) vide исјецати. йра (йра), f. gegerbte hafshaut, pellis ovilla | йеичак, чка, m. (зап.) vide исјечак. depilis. йсјек, m. vide исјечак. še! / interj. Saut, um bie hafe vor jih zu trei | исјећи, исијечем, v. pf. (јуж.) 1) аизђанен, ех ca! ben, sonus agentis oves. Исаије, ( m. Isaias, Isaias. Исаило, cido, н. п. челе, тиће. 2) zerbauen, disseco. йејецати, цам, v. pf. (јуж.) зerhauen, disseco. йсјечак, чка, m. (јуж.) од печена брава оно између бутова и ребара, баš ausgehauene Stüd eines gebratenen Lamms von der Hüfte bis zu den Rippen, pars exsecta agni assati [cf. бубрежњаци, исјек, бошарија; лубина]: тај се храни исјечцима. исказати, йскажем, v. pf. aušreben, zu nbe ipre= chen, omnia dixisse. искајати се, јем се, ѵ. г. pf. genug bereuen, sa tis doleo: кајем се, не могу се искајати. 16 искакање, п. баš Mušjpringen, exsultatio (?). искалити, йскалим, v. pf. т. ј. срце па коме, йекамкати (йскамкати), кам, v. pf. abjammern, йскамчити, чим, Jelamentor. искантати, там, v. pf. vide [исукати] исно вати. 1. искање, п. 1) баз Begehren, Berlangen, petitio. - 2) баз Suhen, quaestio. cf. [vide] тражење. 2. йекање, n. vide бискање. йскап, сf. наискап. искипети, (ист.) искипити, (зап.) кипим, v. pf. überlaufen (im искипјети, (југоз.)( Gieben), redundo, effluo. |искипљети, (јуж.) йскиселити се, лим се, v. r. pf. eingemeicht wer= беn, maceror: метни крух у воду нек се добро искисели. cf. искишати се. йскитити, тим, v. pf. aufpußen, exorno. искишати се, шам се, v. r. pf. (у Дубр.) vide искиселити се. искласати, сам, v. pf. Wehren befommen, spicor: искласала шеница. йсклати, кољем, v. pf. zerbeißen, commordeo: исклали је пси. |йсклати се, йскољемо се, ѵ. г. pf. између себе, vide поклати се. исклепати, йсклепљем, v. pf. мотику, сјекиру, dengeln, pulsando exacuo. вом не исклима. йскапати, пље, v. pf. anštropjen, aušträufelu, ex- | исклијати, јам, v. pf. bervorfeimen, progermino. stillo: очи ти искапале! Док су моје очи | йәклимати, мам, v. pf. burd 3 \ađeln (3. 23. mit искачале Све плетући од злата кошуљу den Kopfe) etwas erreichen, vacillans (e. c. caнекапити, йскапим, v. pf. anjüren (bis zum put) adipiscor: Ако језиком не изланда, глаlegten Zropfen), exsorbeo. искапљивање, п. баз изфün, exsorptio. искапљивати, капљујем, v. impf. biß auf бен lezten Tropfen austrinken, exsorbeo. искарати, искарам, v. [pf.] impf. ausjchelten (öfterr. außgreinen), objurgo. [cf. извикати 2, искорити 2, испсовати]. - искљувати, йскљујем, v. pf. piđen, rostro tundo: некозити, йскозӣ, v. pf. (eine Dienge) werfen (von 1. йскати, йштем (у Босни по варошима йшкм), v. impf. 1) verlangen, peto. - 2) (y Дубр.) fuchen, quaero. cf. [vide] тражити. 2. искати, иштем, v. impf. (у Сријему) vide | искозити се, искозе се, v. г. pf. т. ј. козе, werfen (von mehreren Ziegen), pario. бискати. козе. искати се, иштём се (у Босни по варошима | искокати, йскокам, v. pf. кукуруз, Rufuruzför= йшћем се), v. r. impf. um Erlaubniß bitten, fich erbitten, peto. искашљати, йскашљем, v. pf. aushujten, ехtussio. искашљати се, искашљем се, v. r. pf. buten, tussio. искварити, йскварим, v. [pf.] impf. verberben, | corrumpo. искесити, йскоейм, v. pf. т. ј. зубе, біе Завие weifen, ringor: Искесио зубе, као лисица на шипак. йскидати, дам, v. pf. 1) entzwei reißen, rumpo. - 2) ђубре, шталу, qušeinanber werfen, au3. fegen, disjicio, everro. йекидати се, дам се, v. r. pf. berften, disrumpor, н. п. од смијеха. искилавити, килавим, v. pf. einen Brum (im Ин= terleibe) verurjachen, herniam adfero. [cf. иштетити 2]. ner röften, баß fie aufipringen, torreo. искокати се, йскокам се, v. r. pf. aufipringen (von gerösteten Kukuruzkörnern, auch von der Erde bei einer großen Dürre), rimas ago. искомадати, дам, v. pf. zerjtüđeln, in tüđe nеіden, disseco. искомардити, дим, v. pf. (у Дубр.) кога, т. ј. испребијати [1], зијаmmеn jlagen, contundo. йекон, m. (у Ц. г.) ber Wnfang, initium : од ис кона [cf. одзаманде], von je ber, inde ab omni tempore. искилавити се, килавим се, v. r. pf. einen | ископавање, п. 1) баз Mušgraben, effossio. Bruch befommen, herniam acciріо. [cf. иште- 2) das Vertilgen, interitus. тити се, прекинути се, претргнути се 1, утрг- ископавати, копавам, v. impf. 1) aušgraben, нути се]. 2) (у Ц. г.) vertilgen, vernichten, йскинути, нем, v. pf. vide ишчупати [1]: Иски де effodio. Петне му је жиле | ископати, йскопам, v. pf. 1) aušgraben, effodio. — 2) коме очи, ausftedjen, effodio. 3) (у Ц. г.) vertilgen, vernichten, perdo, [vide] за- [искривити се, искривим се, v. r. v. искритрти, сf. истражити: И ископа сву крајину вити; cf. изерити се.] искривљивање, п. баз Rrümmen, incurvatio. Турску incurvo. ископати се, нам се, v. r. pf. (у Ц. г.) зи | искривљивати, кривљујем, v. impf. frümmen, Grunde gehen, vernichtet werden, intereo, cf. [vide] затрти се: Не ће се свијет ископати (и. п. ако се то и то догоди); Ка' с ископа кућа војводина Ако ми се ископаше овце ископнети, (ист.)) ним, vide ископњети. ископнити, (зап.) йскопњак, m. (у Ц. г.) који кога ископа, bеr Vertilger, Vernichter, extinctor. ископњети, копним, v. pf. [јуж.] н. п. лубенида, zergehen, zerschmelzen, inwendig vertrocknen, exsiccor, dissolvor. ископрцати се, цам се, ѵ. г. pf. einer Berlegen beit entfommen, evalo. cf. искобељати се. искоренити, кореним, (ист.) 1 v. pf. außmur | искоријенити, коријеним, (јуж.) zeln, eradico. искорити, йскорим, v. pf. 1) außbeften (3. 3. das Federmesser aus dem Heste drehen). — 2) (у II. r.) ausschelten, objurgo, cf. [vidе] нскарати: већ би у жене срце пукло, како га је искорио; Ви јуначка срца искорите искосити, йскосим, v. pf. abreiben, attero. некосити се, йскосим се, v. r. pf. 1) fih aureiben (vom leibe), deteror. 2) челе се међу собом искосиле, т. ј. потукле. 3) на кога, і entgegen ftemmen, obnitor. искочити, йскочим, v. pf. außjpringen, exsilio. | [с. испасти 2]. йебра, f. (у Ц. г.) ber Junte, scintilla, cf. варница [1] (а варница се у њих зове оно што одскаче од врућа гвожђа кад се кује): Па извади двије кубурлије, И објема искру огња даје искрадање, п, базntfteen, clandestinus abitus. искрадати се, искрадам се, v. r. impf. fid cnt | [teblen, clam abeo. искрижати, искрижам, v. [pf.] impf. in Scheiben іnіbеn, disseco, н. п. јабуку, лубеницу, дињу. искрица, f. 1) dim. v. искра. 2) (у Сријему) некакав цвијет као прстенак [3], rt Pflanze, herba quaedam. искрмити, йскрмим, v. pf. кад онај који чамцем управља, воду испод њега веслом као изгрне и тако стражњи крај одбије даље а предњи обрне на ону страну, онда се каже искрмити; а кад воду као подгрне под чамац и тако стражњи крај привуче на ону страну, а предњи обрне на другу, онда се каже прихватити. искрмљивање, n. verbal. v. искрмљивати. искриљивати, крмљујем, v. impf. cf. искрмити. йскрњи, ња, ње, (у Дубр.) näßfter, proximus. некројити, искројим, v. pf. н. п. кожу на опуту, die Haut zerschneiden auf Schuhe u. dgl., discindo. йскрпити, ийм, v. pf. 1) außfliđen, consarcio: Каква му је зелена долама: Да искрии, нова би му била, Да измјери, претегли би конци 2) кога, quš[delten, increpo. искренути, нём, v. pf. plöglich ba ftehen, repente existo, adsto. искретити, йскрстим, v. pf. nah einanber taufen, baptizo alium ex alio. искрстити се, искрстимо се, v. r. pf. fich in gesammt taufen lassen, baptizor alius ex alio. искрхати, хам, v. pf. auškuften (von Zhieren), extussio. искрцати, цам, v. pf. auslaben (ein hiff), ехоnerare navem. cf. [vide] истоварити [2]. искочити, йскрчим, v. pf. außroben, agrum silvestrem extirpo. искуљати, љам, cf. куљати. искрај, praep. mit gen. vom Hanbe, ex margine: | искукљати, љам, v. pf. heraušmallen, prorumpo. Вика стража искрај поља йекрасти се, искрадём се, ѵ. г. pf. fi entfteßlen, clam abeo: Како ћу се искраст ђеци лу дој искрвавити, крвавим, v. pf. bebluten, cruento. йскуп, m. bie Berjammlung, conventus: Ту ћеш брађу на искупу наћи - Црногорце на искучу пита Лакше би се зв'језде избројиле Него Турска на искупу војска искрвити се, йскрвимо се, v. r. pf. ftreiten, fo | 1. искупити, йскупим, v. pf. losfaufen, redimo: daß Blut fließt, rixas cieo cruentas. Искуй ме, брате, из Турски руку — искренути, искренем, [v. pf.] vide изврнути. | 2. йекупити, цим, v. pf. fammeln, colligo. искресати, йскрешем, v. pf. н. п. ватру, an-|искупљање, n. baš Gammeln, congregatio. schlagen (Feuer), excito ignem. искупљати, йскупљам, v. impf. fammeln, congrego. искресати се, искрешем се, v. r. pf. н. п. ис кресале се кошуље (cf. кресови), abgewest | искупљивање, п. баз Coštaufen, redemtio. werden, deteri. искупљивати, купљујем, v. impf. lostaufen, redimo. искретање, п. vide извртање. искретати, крећем, [v. impf.] vide извртати. йскрзати, зам, v. pf. abweßen, abichleifen, detero [cf. истрцати]: искрзао швигар на бичу. [искрзати се, зам се, v. r. v. искрзати; cf. истрцати се.] искривити, йскравим, v. pf. frümmen, incurvo. искупети, кýбём, v. pf. aušraufen, evello. cf. [vide] ишчупати [1]. искусити, йскӳсим, v. pf. 1) н. п. хљеб, исјећи га на комаде, zerneiben, concido. 2) из кашике, effenb einen Zöffel außleeren, plenum cochlear ori infundo. искусурити, кусурим, v. pf. alle Rüdjtänbe бе richtigen, debita residua exsolvo. cf. [vide 1] измирити. искуцавање, п. баз Coßflopfen, Wufffopfen. emo tio, quae fit pulsando. испашкање, п. vide испаштање. искуцавати, кўцавам, v. impf. aufflopfen, pul- испек, m. Refjelzing (?), portio sicerae pro comsando removeo. йскуцати, цам, v. pf. н. п. чеп, или врањ на буpery, ausklopfen, pulsando removeo. йскуцкати, кам, dim. v. искуцати. искучити, искучам, v. pf. као измамити што у кога. искушавање, n. vide кушање. modato lebete ad cremandam siceram. [cf. казанија; најам 2]. испердашити, пердашим, ѵ. pf. bei ben Rürj= nern ein Fell ausziehen, dehnen, extendo. [cf. опердашити]. исперити се, йсперим се, v. r. pf. vide извитоперити се. искушавати, кўшавам, v. impf. verjudjen, tento. | исперутати се, там се, v. r. pf. н. п. кожа, cf. [vide] кушати [1]. лице (кад изиђе по њему као перут што је йскушати, шам, v. pf. verjuchen, tento. по глави). искушеник, искушеника, m. ber Novije, novitius, | йспети, испењем (йспнём), v. pf. in bie Şöhe discipulus.. heben, elevo. Ислам, Ислама, m. im Sprid worte: Како ти је | йепети се, испењем (йспнём) се, v. r. pf. [vide име? Ислам. Тако сам ти и сам. попети се] 1) binaufgehen, flettern, ascendo. ислеисати, * исленше, v. impf. н. п. рана, fließen (von der Wunde), manat (virus e vulnere). cf. [vide] тећи [1]. ислужити, йслужим, v. pf. 1) Ende einer gewissen Zeit dienen, [cf. дослужити, наслужити 2]. Dienen etwas erwerben, servitio acquiro. збін, біз зи servitio exire. 2) би 2) испео му се чир за вратом, испела му се јаштерица на језику, qušbreen, erumpo. испећи, печём, v. pf. 1) bađen, pinso, н. п. хљеб. [cf. упећати]. - 2) braten, asso, н. п. јагње, һурку. 3) ракију, brennen, cremo. 4) занат, деünòlidh erlernen, condisco: исисци па реци, überlegen. исновати, йснујем, v. pf. н. п. цријева из за испивати, вам, (зап.) vide испјевати. клана јагњета. vide исукати. испивати се, вам се, (зап.) vide испјевати се. испавати, испавам, v. pf. erjh[afen, dormiendo | йспизмити се, мим се, v. r. pf. на кога, an= acquiro. испавати се, испавам се, v. r. pf. jichaujola= fen, satis dormivisse. йепадање, п. баš Derausfallen, elapsus. испадати, дам, v. impf. beransfallen, exido. испалити, испалим, v. pf. (у Далм.) пушку, абfeuern, incendo. [cf. избацити 3, изврћи (извргнути)1, излубардати, изметнути 3, истурити 3]. испараклисати, раклисам, v. pf. zerfeßen, dila cero. испарати, испарам, v. pf. 1) aušeinanber испарити се, рим се, v. r. pf. fih im Забе обет испасти, паднём, v. pf. 1) berausfallen, excido, йепашиште, п. (у Хрв.) мјесто ђе стока пасе, испаштање [испашћање], п. 1) баз üffen, lu- испаштати се, испаштам се, [испашћати се] sumor. fangen Jemand feindlich zu verfolgen, insectari coepisse. испијање, п. баз Muštrinfen, ebibitio. - исписати, испишем, v. pf. 1) beranjhreiben, ex- |