Page images
PDF
EPUB

вином.

йсписник, т, војник који је исиисан из службе исповедник, исповедника, m. (ист.) vidе испо

[у исто вријеме кад и који други, н. п. он вједник.
је мој исиисник, т. і. у исто доба смо се йеповест, f. vіdе исповед.
исписали из војске).

йеповид, f. (зап.) vidе исповијед. [cf. испонеийтати, испитам, v. pf. erfragen, exquirо. вист]. йепити, йспијем, v. pf. austrinten, ebibo. исповидање, т. (зап.) vidе исповиједање. непитивање, п. ба Crjorjben, exquisitio. иеповидати, повидам, (зап.) vidе исповиједати. иепитивати, питујем, у. impf. erforјфеп, ех- неповидати се, повидам се, (зап.) vidе испоquiro.

виједати се. йепичутура, m. (im eфerge) Ser Tјфutura-Plustriin иеповидити, дим, (зап.) vidе исповједити. fer, potor. cf. изјединогача.

исновидити се, дим се, (зап.) vidе исповјеnenumábâie, n. das Auspissen, eminctio.

дити се. испишавати, пишавам, v. impf. aupijjeit, emingo. | исповидни, на, но, (зап.) vidе исповједни. иепишати, шам, v. pf. aupijjen, emingo. непови дник, исповидника, m. (зап.) vidе испойсијевати, вам, v. pf. (јуж.) 1) augjinge, ab вједник.

solvo cantum. — 2) erjingen, cаntu acquiro. неповиђети, повједим, (јуж.) vidе исповједити. йепјевати се, вам се, т. r. pf. (јуж.) jih aus. неповиѣети се, повједим се, (јуж.) vidе испоsingen, sat cecinise.

вједити се. исплазити, зим, v. pf. т. і. језик, bеrроrrесtеп, неповијати ее, повијам се, v. r. pf. ji) minбеп,

zum Munde hinansstrecken (die Zunge), exsero, volvi: Ситна се трава исловијала Дол” по protendo linguam.

игришту, по девојачком 1. исплакати, исплачём, v. pf. н. п. уста, au3йеповијед, f. (јуж.) Sie Beite, confessio. [cf. spülen, eluo.

ионовијест]. 2. исплакати, плачем, v. pf. ermeinen, fendo ac- неповиједање, п. (јуж.) [1) баз Зеіфten, conquiro.

fessio. , 2) das Beichtehören, auscultatio con1. исплäкати се, исалачё се, v. г. р. н. а. fessionis.

. исплакао се (или као што се највише говори, исповиједати, повиједам, v. impf. (јуж.) Beite исплакан) бермет, кад се дуго точи и дољева hören, auscultor confessionem.

исповиједати ее, повиједам се, у. r. impf. 2. йеплакати се, ила чём се, v. r. pf. jih aиз. (jym.) beichten, confiteor. weinen, flendi finem facio, sat flevi.

йеповијест, f. (јуж.) vidе исповијед. исплакивање, п. 1) Sag Сrmeinen, acquisitio per | йеповист, f. (зап.) vidе исповијест.

fletum. 2) das Ausweinen, finis flendi. иеповједити, дим, v. pf. (јуж.) einmal Beibte неплакивати, плакујем, т. impf. ermeiner, fetu bören, audio cofessionem. [cf. исповиђети]. acquiro. .

исповједити се, дім се, . r. pf. (јуж.) einmal неплакивати се, плакујем се, у. . [im]pf, jid) beiten, contiteor. [cf. исповићети се). ausweinen, desino flere.

неповједни, на, но, н. п. чељаде, т. д. које се iensata, f. die Auszahlung, solutio.

већ исповиједа, Sag 23eitfis, qui peccata неплатити, исплатим, v. pf. кога, коме, ап sua sacerdoti confitetur. заblеп, еxsolvo. [vide 1 измирити).

исповједник, исповједника, т. 1) Sag Beibttino, исплаћивање, т. бag 21ujablen, ѕоlutiо.

qui peccata sua sacerdoti confitetur. 2) (у исплаћивати, плаћујем, v. impf, ausgablen, solvo. Ayóp.) Beichtvater, sacerdos a confessionibus. исплести, плетём, v. pf. flekten, pleсtо.

cf. [vide] духовник. испливати, вам, v. pf. beraugjmiттеп, иепоганити, нійм, v. pf. perunreinigen, polluo. иепловити, йепловим, enato.

непоганити се, ним се , v. r. pf. fib befuseIn иепљување, n. Sag dugjpeien, exspuitiо.

(vom Kinde das sich bekact), concacare se. иепљувати, испљу вам, Ү. impf. aitsjpeien, ex- непогибати, испогабамо, у. pf. (у ц. г.) ит» spuo.

fommen, fallen (von einer Menge), pereo. cf. (vide) иепљувати, испљујем,

изгинути. v. pf. ausspeien, exspuo. йепљунути, нём,

Henot, mit gen. von unten weg, ab imo, desub: непљускати, кам, v. pf. н. п. лађу, или воду А кад били испод Алексинца

из лађе исполцем, augjprіgеt, emitto. испод мувла (испод мукла), bеіnіtіїtij, subdole: йсно, испола, m. (у Цркв.) vidе исполац. Ондар Вуко испод мукла пита йеповед, f. (ист.) vidе исповијед. [cf. испо- неподсунчаник, чанійка, т. (у Хрв.) вјетар вест].

испод сунца (од истока), ein Ojtmins, eurus. неповедање, р. (ист.) vidе исповиједање. cf. [vide] устока. исповедати, поведам, (ист.) vidе исповиједати. [нспокој, cf. заиспокој; види s. v. 1 даћа.) исповедати се, повёдам се, (ист.) vidе испо- исполаганије, п. (tonijb-jatorij im Beijte ber виједати се.

Хофбјpraфe pon исплакати) ба8 2ukјфуреттеп, исповедити, дим, (ист.) vidе исповједити. Ausspülen des Mundes, mit einem Glase Wein, неповедни, на, но, (ист.) vidе исповједни. bei großen Tafelii, nachdem man bereits aufgestan

а

исполци Звече

den, und sich die bände gewaschen hat, elutio : icmpatka, f. adj. der Abschied, das Geleite auf нема вина ни за исполаканије; дајде још den Weg, salutatio (osculum, verbera) viatica. једну (чашу) за исиолаканије.

henpahâbe, n. das Hinausbegleiten, comitatio disнеполац, испӧлца, т. као издубена лопата ко cedentis.

јом се пљуска вода из лађе, 24rt &фöpfliffel испраћати, һам, v. impf. binaughegleiten, comitor (für den Schiffer, um das Wasser aus dem Schiffe discedentem. ani#зијфöpfent), haustrum quoddam, cf. паљ [1, испрашити, испрашим, v. pf. н. п. хаљину, пала, испо]: Чунови му водом плове, bejtäuben, pulvere adspergo. cf. упрaшити.

испрва, | anjängli, primitus. [cf. спрва, сприспоразболёвати ее, болёвамо се, (ист.) vidе йепрвице, з вице). испоразболивати ее, болявамо се, (зап.), испо- йепрдак, испртка, m. Crzeugnik Seg Turgers, creразболијевати се.

pitus (?): колишно је дијете, као испрдак испоразболијевати се, болијевамо се, [jу ж.] v.

. r. (österr. Furzknödel). pf. erfrаnter (pon einer tenge), morbo corriрior. непрдељўскати, дељўскам, v. pf. (у Дубр.) испоредити, дим, v. pf. an Sie Geite jtellen, com

Einem mehrere Dhrfeigen geben, colaphis perparo. [vidе упоредити].

cutio. непоредити се, дим се, v. г. pf. с ким, fib in непрдети се, (ист.) eine Reihe stellen mit einem, comparo me.

vidе испрдјети се.

непрдити се, (зап.) непорити, испорим, v. pf. au@meiben, exentero. (испрдјети, дим, v. p. ausfarҙеп. cf. избажиспоручити, чим, v. pf. (у Хрв.) бити адрук

фети.] за што. vіdе подјемчити се.

испрдјети се, дим се, v. r. pf. (југоз.) fi) aug. непоеловати, послујем, v. pf. vіdе израдити.

farzen, satis pepedisse. йеноснив, т. калуђер који отиде у испосницу | испрднути, нём, v. pf. au#fargen, expedo.

те се само моли Богу и пости, ein sajtenber, непрѣети се, прдим се, (јуж.) vidе испрдјети се. jejunator.

испребијати, пребијам, v. pf. 1) кога, шта, испоеница, f. ћелија у којој се испосник по

pieljаф зеrjblaget, contundo. [cf. искомардити). сти, ifajtenjtube, cubiculum jejunаtоriѕ. Код

2) једно за друго, gegen einanser berechnen, Студенице у великој врлети једна пећина

compenso, cf. пребити: и да ова зла исарезове се испосница светога Саве, за коју се

бијамо приповиједа да је свети Сава у њој сједио

испрёгнути, испрегнём, vidе испрећи. и Богу се молио. испoстити се, испостам се, т. г. pi. ausfajten, испрегрйвати, прегризам, v. pf. pielfаф зеrbеіреп,

dimordeo. sich zerfajten, jejunio absumi. denpasa, f. das Recht zu etwas, die Bewilligung ucrpen, vor - hinweg, e conspectu: ucupen der Regierung, jus scriptum rei faciendae: 40

мене; прође испред куће; испред Божића; нио исправу из Цариграда да понови (или

Свак исиред своје куће нека мете. да начини изнова) намастир. cf. [оправа 3, непреда, у пјесми мјесто исиред: Често гледа исправица.

испре да механе неправдати, дам, . pf. добити на суду рас- непредавати, предајем, v. pf. паф einanser er» pom, mittels eines Prozesjes gewinnen, lite as

geben, dedo unum ex alio. sequі. cf. правдати се.

ucnpénâbe, n. das Erspinnen, acquisitio nendo. исправити, вим, v. pf. geraje richten, corrigo: испрёдати, испредам, у. impf. erjpinnen, nendo Не може се крива Дрина раменом исира

acquiro: није му мати језик испре дала (да

је мали и слаб, него је велики). йеправица, f. vіdе исправа.

иепрезање, п. За 24ugipanten, ѕоlutiо. йеправљање, п. За Seraberiter, correctio. испрёзати, испрёжем, v. impf. au8јраппеп, solvo йеправљати, љам, v. impf. gеrаѕе ritten, cor jugo. . rigo.

йспрека, (ист.) vidе испријека. йепpaвнo, rept, rесtе.

иепрекивати, прекй вам, v. pf. ingejammt über. испражњйвање, п. Sag 21 usleere, evacuatio. schmieden, recudo. непражњйвати, пражњујем, v. impf. airfecret, испреко , pon jenjeits, ex illa раrtе: испреко

Саве, испреко Дунава, испреко мора. непразнити, испразн йм, v. pf. aitgleeren, evаcиo. испрекрштати, прекрштам, v. pf. паф einanнепрасити, испрасӣ, v. pf. (eine 9) enge) mеrfеn испрекршћати, прекршћам, 3 Ser ints freus legen, (von der Sau), pario.

decusso. иерасити се, испрасе се, v. r. pf. т. б. кр- непреламати, преламам, v. pf. па) einanber jer

mare, werfen (von mehreren Sänen), pario. brechen, confrigo. испрати (изапрати], перем, у. pf. auётајфеп, [испреплетати, испреплећем, v. pf. mit einanber eluo.

jleften, perplecto; види ѕ. Y. крошње. ] испратити, тим, v. pf. binaug begteiten, comitor. непресецати, пресецам, (ист.) vidе испресије[cf. попратити).

цати.

вити.

evacuo.

je

испресијецати, пресијецам, v. pf. (јуж.) паф 1 [иепробијати, испробијам, Ү. pf. пафеinanser

einander zerhauen, disseco unum ex alio. Surbbrechen, pertundo; види s. v. прогрунепреекакати, прескачём, v. pf. кога, einen (int шити. ]

Вејpräфе) bеfіеgеп, зи сфаnsеn rебеп, überreben, исаровлачити, провлäчим , v. pf. пад) einauber supero sermone.

durchziehen (die Fäden, Riemen, Veftel), trajicio. йепрести, испрёдем, т. pf. erjpinnen, nendo ac- испровphйвати, врћујем , v. pf. nad einanber quiro.

durchbohren, durchlöchern, perforo unum ex alio. иепреетризати, престрӣзам, v. pf. (mit сфее- испродавати, продајем, v. pf. gang реrfaufen,

ren) nacheinander zerschneiden, disseco unum ex divendo. alio.

испрозёбати, прозёбамo, v. pf, jih ertiblen (роп непрећи, испрегнём, (испрérox, преже; испре einer Menge), refrigeror.

гао, испрегла) (cf. испрегнути) v. pf. augјран иепрорезивати, резујем, v. pf. ingejammt burbe nen, solvo equos.

schneiden, discindo. испречати, испречам, (ист.) vidе испријечати. испрос, т. (у ц. г.) кад се исароси дјевојка. испречити, йспречим, (ист.) vidе испријечити. непроеéцати, просёцам, (ист.) vidе испросијеиспречити се, испречи и се, (ист.) vidе испри цати. јечити се.

испробијецати, просијецам, v. pf. (јуж.) паф. испрешивати, прешӣ вам, v. pf. паф einancer 31 einander durchschneiden, unum ex alio disseco. sammen nähen, consuo aliud ex alio.

испросити, испросим, v. pf. 1) еrbеttеlіn, emenиспржитн, жим, v. pf, brennen, rijten, frigo (каву, dico. — 2) дјевојку, еrbitten, erfreient, impe- • дијете).

tro. [cf. вјерити). непржити се, жім се, Y. r. pf. fib perbrennen, испросйцати, просіцам, (зап.) vidе испросијеaduror.

цати. иеприбадати, прибадам, v. pf. паф еіnаnsеr аn- испросни, нa, нo, erbeten, precibuѕ іmреtratus. stecken, adfigo unum ex alio.

Србљи приповиједају да само четири патриисприбијати, прибијам, v. pf. паф еіnаnsеr аn јара треба да буду на земљи, и да се Српschlagen, adfigo unum ex alio.

ски патријар звао исти испросни: јер су йенригати, там, v. pf. vіdе попригати: м'je га Србљи испросили од оне четворице.

сила му ногачицу, Исиригала просуљицу, испрскати, кам, v. pf. serfpringer, gerbrechen, dirНаточила бокарицу

rumроr: Њему даје старо испрскало йепријека, (јуж ) non Ser Geite, a lаtеrе. cf. испрцати, цам, у. pf. (у Дубр.) испрцао лук, [избребар,) изребра.

т. ј. извретенао, прорастао, vidе извретенепријечати, непријечам, v. pf. (јуж.) н. п.

onaire, freuzweise mit onyta befestigen, decusso Ucucòbath, ìcicyjêm, v. pf. ausschelten, objurgo. lora.

[vidе искарати). непријечити, йспријечим, v. pf. (јуж.) н. п. йәп узати, путём , v. pf. 1) binanistrieben (mie

пушку на вратима, јфіеf anlebnen (bas Geber die Kinder), erepo. — 2) hinaufflettern, enitor, 3. В.), adclino.

erepo. иепријечити ее, спријечим се, v. r. pf. (јуж.)| йепукнути, нём, vidе иепући.

fich anstemmen gegen Jemand, adnitor in ali- ucnysoumu, úcus.BÛM, v. pf. (y Cpujemy) [vide quет. [vidе разрогачити се].

помолити) с. ауњити. йеприка, (зап.) vidе испријека.

испунити, нім, v. pf. 1) aufüllen (з. 3. Sie неприкивати, прививам, v. pf. ingejammt an Stickerei nach innen 311), expleo. 2) erfüllen chmieden, accudo.

(den Befehl), impleo, facio satis. иепричати, испричам, у. pf. 1) porerzählen, испунити ее, ийм се, v. r. pf. ppu mеrѕеn, im

enarro: испричај ми једну причу. 2) pleor (мјесец, човјек у образу). ausersählen, enarro: чекај док испричам ову непуњавање, n. Sag Crfüllen, impletio. [cf. испупричу што сам почео. 3) (по зап. кр.) њање, испуњивање). entјсбиібіgеn, excusso, [vide] изговорити [2], испуњавати, пуњавам, v. impf. erfulen, impleo. cf. оправдати. 4) (зап.) vidе исприје cf. испуњати, испуњивати.

испуњање, п. vіdе испуњавање. непричати ее, испричам се, т. е. pf. 1) fit испуњати, испуњам, v. impf. vіdе испуњавати: aušerzählen, sat narrasse. 2) sich entschuldi и Ришћанску вјеру да испуњаш

и Риgen, excuso me. [vidе изговорити ce 2]. мански закон испуњајте иепричити, й спричим, (зан.) vidе испријечити. испуњивање, п. vіdе испуњавање. непричити се, испрі чим се, (зап.) vidе испри- испуњивати, пуњујем, vidе испуњавати. јечити се.

непўпити ее, непрпим се, у. r. pf. cf. [1] uyнепришивати, прі й вам, Ү. pf. integеjаnnіt аn на [2]. nähen, adsuo.

испупчити се, чім се, у. r. pf, jid jo jetgel pier непробадати, пробадам, у. pf. зеrjtectjen, com legen, daß der Nabel zu oberst kommt, umbilicum pungo.

protendo.

нати.

чати.

каната

йепуст, т. 1) марва нема испуста, bаt tеіnеn истањйвати, тањујем, v. impf. büпп тафеп,

Plaß, um dahin ausgelassen zu werden, pascuum. verdünnen, extenuo. — 2) дао му испуст, Belegenbeit реrjаjjen истањити, йстањим, v. pf. реrоunnen, extenuо. zur Flucht, fugae copiam fecit.

иетаћи ее (cf. истакнути се), истакнём се, у. испустити, испустим, [испуштити) v. pf. aug» r. pf. sich hervorthun, erbieten zu einer Unterneh. lassen, dimitto.

типg, exsisto [cf. истиснути се, натаћи се): испустити се, испустим се, испуштити се) у.

Истаче се силна потурица r. pf. 1) jih permabrlojen, negligo rem meam. исташтити, тим, v. pf. vіdе изгладњети. 2) он се мало у лицу испустио, т. ј. из

йстеглити, лим, v. pf. ausziehen, dehnen, мрзавио.

истёгнути, истёгнём, extendo, protraho : A испући (испукнути), пукнём , v. pf. Lostrафеп, довати срчали дурбина, Истеже му четири

sonum emitto: Топ искуче ка” да прогрмјело

Hotésâle, n. das Ausdehnen, extensio. испухати се, испӯшём се, v. r. pf. (у Дубр.) иәтезати, йстежем, v. impf. aussebnen, extendo.

испухао се вјетар, fit ausblajen, ѕаtіѕ fа- йcтeкap, auf neue, pon porne, dеnuo, cf. [vide] visse.

наново : Па истекар пушке подасуше йепуцaтн, цам, v. pf. bеrjten, aufjpringen, rum- иәтелити, йcтeлӣ, v. pf. (eine lenge) [ab ]talben, por: исиуцале му руке, усне.

pario. йспуцати ее, испуцају се, v. r. pf. н. п. пушке, иәтелити се, истеле се, v. r. pf. [ab ]talben (ропи

Tonoba, fich satt schießen, satis sonuisse (de tor mehrern Rühen), pario. mentis): Јуче су се пушке исиуцале

йәтерaти, рам, (ист.) vidе истјерати. йенушити, шійм, v. pf. н. п. лулу, auraифеп, истөривање, р. (ист.) vidе истјеривање. fumando consumo. cf. [vide) по ушити [2].

истеривати, терујем, (ист.) vidе истјеривати. иепуштање (испушћање], n. bas uslajjen, emissio. | истёсати, йcтeшeм, v. pf. ausbauen, edolo: Из

сваког пања не може се светациcтeсaти. непуштати, испуштам, (cf. испушћати) v. impf. auslassen, dimitto.

нетећи, течём, v. pf. auglaufen, effluo. испуштати ее, испуштам се, [испушћати се)

1. исти, йдём, vidе ићи.

2. йети, та, то, jelbjt, ipse. [cf. истоветни, пуки 2, v. r. impf. 1) sich verwahrlosen, negligo me. 2) у лицу, таgеr mеrbеt, macresco. cf. испу- истива (истива) [*], f. meerjфаитеnе gfeije, fistula

сушти, чити). стити се [2].

fumatoria e spuma marina. непуштити, испуштим, vidе испустити. испуштити се, испуштӣы се, vidе испустити се. истијештити, истијештим, v. pf. (у Боци) н.

нстија (из тија), vidе истиха. испушћање, п. vіdе испуштање.

п. маслине самљевене, аирrереп, еxрrimo. испўшћати, інспӯшћам, vidе испуштати.

йетина, f. Sіе 2Babrbeit, veritas: отишао на испушћати се, испӯшћам се, vidе испуштати се. исред (из сред), mіttеп аи, е mеdio: исред истинӣ, на, но,

истину (ijt gejtorben). града, исред војске.

истинитӣ, та, то,

wahrhaft, verax. йста, (ст.) Surф poetiјфе Siceng реrfürst, jtatt од | истински, ка, кӧ, н. п. истина, mabr, mahrhaft, истока, рот Дufgang, ab oriente sole: Cјало

verissimus, ipsissimus: то је истинска лаж сунце иста до запада, А не сјало ђе је

(icherzhaft). моја мајка

йетирати, рам, (зап.) vidе истјерати. йставити, вим, v. pf. 1) н. п. лонац, megjtellet, истирйвање, п. (зап.) vidе истјеривање.

2) врата, aitbeben (bie Xbiur), истиривати, тирујем, (зап.) vidе истјеривати. evello: Колико га лако ударила, Из бојна истискивäње, т. ба фinau@brüden, extrusio. та седла иставила

иетиекивати, тискујем, v. impf. binaugbrüdent, йстављање, т. 1) Sag legjtellen, rеmоtіо. 2) extrudo, urgeo foras. das Ausheben, avulsio.

исти енути, нём, (истиснух, истискох, истисну, йстављати, љам, v. impf. 1) megjekent, removeo. йстиште; истиснуо, истискао, истиснула, 2) ausheben, avello.

ÀCTIC.na) v. pf. hinausdrüden, extrudo. йставорити, рим, v. pf. н. п. зиму, из зиме, истиснути се, нём се, [v. r. pf.] vіdе истаћи се.

mübjelig jubringen, miѕеrе trаnѕigo. cf. прета- истифан, истифaнa, m. 24rt Ropfbеbеtung ber ворити.

ifrauen, vittae genus: Ана главу истифан Hetárabe, n. das Ausschenfen, effusio.

од злата истакати, истачём, у. impf. all3јфеntеп, еffundo. истиха (из тиха) [истија (из тија)], Іangјат, истакнути ее, истакнём се, vidе истаћи се. І. Іeije, lente: Истиха се печеница пече. истанчати, чам, v. pf. 1) бiinn perber, exte- истицање, п. vіdе истјецање.

2) weniger werden, extenuor: има истицати ее, истичём се, vidе истјецати се. ли још колико ракије? нема, већ је истиштати се, тим се, v. r. pf. оставидер је истанчало.

на пећ (п. п. гибаницу), нек се истишти. истањивање, п. Ваз 23erousinen, extenuatio. йетјерати, рам, v. pf. (јуж.) [југоз.) 1) binatiз.

removeo.

nuor. .

Могаше

jagen, expello. [cf. испирлати]. 2) чашу, истрајати, јем, v. pf. perbringen, transigo, conauštrinken , ebibo: Једном наже Ришњанин samo: Камо моји љетни данци што ја исИване А ишћера Облачићу Раде — 3) траја Иufepao грош золоту, т. ј. донио (у трго- истргати, гам, v. pf. entawei reisen, rumро. вини кад ко изгуби).

йетргнути, нём, v. pf. aureіреп, еrіpio: Истрже истјерйвање, п. (југоз.) 1) Sag $inaugjagen, ex му главу из рамена

pulsio. — 2) Austrinfen, tò ebibere. иетрёбити, истребим, (ист.) vidе истријебити. иетјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) 1) bius истрёвање, п. баз 2lugbeuteln, ujbütteln, ex

aušjagen, expulso. -- 2) auštrinken, ebibo. cussio. йстјецање, n. (јуж.) Sag феrроrthun şu einer 3 bat, истрёсати, встресам, v. impf. ausbeuten, excutiо. adparitio, oblatio. [cf. истицање).

йстресине, f. pl. 1) оно што се најпослије йетјепати се, тјечём се, у. r. impf. (јуж.) fi истресе, н. п. брашно из вреће (кад већ

bеrроrtbun şu etmas, exsisto. [cf. истицати се). брашна нестане), баз lеstе lеbеrbleibjel, reliйсто, 1) н. п. тако исто, gerase jp, eodem plane quum. 2) пошљедњи снијег (особито мало modo. .

2) vidе заиста: Исто Јован утећи смрзао као цигани) који у прољеће на по

Ту ћемо их исто дочекати шљетку удара (као већ нестало снијега, па Исто сестру свога оца Јанка

се истреса небо од њега). истoвaрaвaњe, n. Sa8 blaben, deoneratio, exo- истрёсти, трёсём, v. pf. aubeuteln, excutiо. neratio. [cf. истоваривање).

иетрибити, йстрибйм, (зап.) vidе истријебити. истоварівати, товаравам, v. impf. ablaseit, de- истријебити, истријебим, v. pf. (јуж.) augrоttеп, onero, exonero. [cf. истоваривати].

extermino. [vidе затрти). иeтоваривање, n, vidе истоваравање.

йстринити, ним, v. pf. 3erbrodelt, confrio. [cf. иeтoвaривати, товарујем, vidе истоваравати. истрошити 1]. истоварити, рим, v. pf. 1) аblaben (bie Baare). йетрићи, истрижём, v. pf. зијаттепјфnigeln (mit

deonero. 2) abladen (den Wagen), exonero. der Scheere), concido. [cf. искрцати).

истрвати, истрчём, v. pf. 1) коња, Laufen Iajjеп, истоветни, на, но, даng bеrjelbe, ipsissimus [vide currere jubeo (?). 2) истрках пред кућу,

исти): исти истоветни отац (за дијете које hinauslaufen, excurro. је налик на оца).

йстрнути, нём, [у. pf.] vide [угасити) ўтристоветност, истоветности, f. Sіе 35entität, нути. eadem vis. .

истрошити, истрошим, v. pf. 1) vidе истриİCTOR, m. der Sonnenaufgang, sol oriens, ortus

2) nach einander verzehren, expendo solis.

unum ex alio, йстолковати, кујем, v. pf. (по намастирима и йетрти, йстрём, (йстро, истрлa) v. pf, jerreiben,

у војводству по варошима) vidе истумачити: contero. Још сан Јела не истолковала

истругати, йстружём, v. pf. aujaben, erado. йстом, 1) nur, niфis als, nonnisi [vidе тек 2): иструлити, лим, vide нетрухлити.

дошао сам истом да видим. 2) erft, pri- иструнити, йстрӯним, v. pf. н. п. уш из главе, mum, demum, cf. [vide) тек [1]: Истом они berausstöbern mit dem Ramm), expurgo. у бесједи бјеху Истом ага за вечеру иструнити ее, истрӯийм се, v. r. pf. perloren

gehen, perdor (von kleinen Dingen, cf. tpys). истопити, йстопим, v. pf. јфmeljet, liquefacio. иструнути, нем, vidе иструхнути. йстоевати, кам , v. pf. кола натрашке исту- иструхлити [иструлити), лим, v. pf. perfаulen,

рати, rütlings binaugjtojjet, retrorsum extrudo. йетрухнути [иструнути], нем, рutrefio. [cf. иcf. тоз.

загњити, обагњити). иеточити, источим, v. pf. 3u &nbe fфеntеп, еf- метрцати, истрдім, v. pf. vіdе искрзати. fundo.

нетрпати се, йстрцам се, [v, r. pf.] vіdе искрйсточни, на, но, бftlik, ab oriente sole. источнив, т. (у Ц. г.) Ser Djtmins, eurus, [vide] истрчавање, п. За фіnаuѕlаufen, excursаtiо. устока, cf. исподсунчаник.

истрчавати, трчавам, v. impf. binalislaufen, exйстрага , f. (у ц. г.) vidе ископ: ове ће го

дине бити истрага свему; Боља је истрага, истрчати, чим, v. pf. binaulаufe, excurro. него рђава натрага.

истумачити, тумачим, v. pf. (по зап. кр.) all» истраживање, п. баз Зијаттеnјифеn, conqui Legent, erflären, interpretor. [cf. истолковати]. sitio.

иступање, п. Заз Зuriittreteli, recessus. нстраживати, тражујем, v. impf. зијаттепјифеп, иступати, иступам, v. impf. surüdtretet, recedo. conquiro.

иступити, вступим, . pf. 1) нож, бритву, jtumpf истражити, истражим, v. pf. (у Ц. г.) augrot. machen, obtundo. 2) zurüdtreten, recedo:

tet, extermino, [vide] затрти, cf. истрије истуйи на страну. бити, ископати: Црногорце истражаети ли- истурање, п. 1) баз фіnаuѕjtopet, extrusio.

2) das Ausschießen, rejectio. – 3) das Los

нити.

сио

зати се.

curso.

стом

« PreviousContinue »